I dalje je ista ekipa na okupu. Svaki od njih ima vrline i mane pa se nadopunjuju u zavisnosti od situacije do situacije. Samsung Galaxy S9, Panasonic Lumix DMC-FZ8 i GoPro Hero8 Black Kao što vidiš, ništa spektakularno. Najviše baratam telefonom jer je uvek uz mene. Ne koristim nikakve filtere, ali u gomili situacija ja sam podešavam parametre u "Pro" modu, ne dozvoljavam da mi automatika radi šta hoće. I naravno, sve fotografije naknadno smanjim jer su velike u originalu, i ubacim potpis (logo). Imam i gomilu video zapisa sa putovanja ali to stvarno čuvam za sebe. Slabo ljudi gledaju video klipove a i veliko je zezanje oko njihove montaže. Iako kažu da imam kao što ti reče ruku i oko, fotografiju samo volim i do kolena nisam ni sa opremom ni sa znanjem ljudima koji se njom ozbiljno bave. PS. Zaboravih, od pre neku godinu tu je i dron DJI Mini2

Fotografije vezane za prethodni post... Strma staza do pećine i njenog ulaza nije postojala sve do pred sam rat 1940. godine, dok su 1991. godine obavljeni dodatni radovi na sređivanju prilaza. Nedavno, Evropska unija sprovela je projekat uređenja 10 pećina na prostoru od Italije do naše zemlje. Jedina na toj mapi iz Srbije našla se pećina Kađenica u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Nakon sređivanja, Kađenica se tako našla i na turističkoj mapi regiona kao jedinstvena pećina i istorijsko mesto. Ispred pećine se nalazi krst i klupica, dok dimom nagaravljene stene i dan danas podsećaju na zločin koji se ne zaboravlja. Kao što već napisah, za ovu pećinu se mane-više čulo, ali oni koji jesu je često nazivaju i "srpsko gubilište i svetilište". I tako, pun utisaka istim putem se vratih do brane i starog železničkog mosta sa početka priče. Emocije i utisci se lagano normalizuju, a Kađenica ostade da svedoči o stradanju srpkog naroda nekim novom posetiocima i pokolenjima. Žutom bojom je obeležena staza koju trebate koristiti, dok je crvenom obeležena ona koju sam ja koristio i koju ne preporučujem zbog nebezbednog mosta preko kojeg treba preći, o čemu sam pisao. Makadamski put pored Kađenice dalje nastavlja za Jelen Do. Da li je sa te strane moguć pristup vozilom - nije mi poznato. Ukoliko neko sazna ili već zna nešto o prilazu sa te strane, neka javi (napiše). Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji

Od bunkera i mosta opisanih u prethodnom postu potrebno je još laganih 15-20 minuta pešačenja do mesta koje tražim. Nekolicina tabli upućuje na lokalitet, odnosno na uređenu pešačku stazu koja vodi uzbrdo. Strma staza započinje odmah iza simbolično postavljenih vrata u kojima je urezan krst, dok na tabli pored piše "Pećina Kađenica". Ovo je nažalost jedno od onih mesta zbog kojeg trenutno prestaje svako zadovoljstvo koje je taj dan činilo savršenim. Putovanje motorom, prelepo vreme, fantastična priroda... sve u trenutku biva potisnuto tugom i setom. Zastajem pred vratima pećine, sam sam, jedino što remeti skoro perfektnu tišinu je povremeni šum vetra i tihi žubor Zapadne Morave koji dopire iz podnožja. Uz laganu škripu i pucketanje nepodmazanih šarki, otvaram drvena vrata i pravim prve korake unutar pećine. Obuzima me isti osećaj poput onog kada sam tokom obilaska nacističkog koncentracionog logora Dahau u Nemačkoj ulazio u gasnu komoru. Kao da sam mogao da osetim taj strah, nemoć i patnju tih nesrećnih ljudi... Pećina Kađenica se nalazi na desnoj obali Zapadne Morave nekih tridesetak metara od vode. Kađenica je samo jedna od mnogobrojnih pećina Ovčarsko-Kablarske klisure, međutim jedina je koja krije strašnu tajnu koja je manje-više poznata svima. Osim toga Kađenica je jedina pećina u Srbiji koja je ujedno i kapela i sveto mesto. Te 1814. godine dok su Turci harali ovim krajevima, Hadži-Prodan podiže srpski narod protiv turskog zla. Ustanak je nažalost ugušen i nije urodio plodom, a Turci ko Turci postadoše još okrutniji te započeše sa silnim odmazdama širom Srbije. Šta će, narod iz mnogih mesta se dade u zbegove pred razjarenim Turcima, a lokalno stanovništvo nađe spas u ovoj zbeg-pećini. Tog nesrećnog dana je jedna majka bila neoprezna te joj beba zaplaka u naručju dok je bila van pećine. Ko za inat, zulumčari koji su se našli u blizini začuše plač deteta i prejahaše tada plitku Zapadnu Moravu. Za bilo kakav beg je bilo prekasno, preko stotinu mahom žena i dece ostade šćućureno u pećini. Izgleda da užasnije patnje i većeg prokletstva nije moglo biti, pa turski zlotvori nakupiše vlažnu slamu, šiblje, grane... i zapališe vatru ispred svakog otvora u pećini. Svi se ugušiše. Ugušili su se "kadom" - dimom, pa po tome pećina i dobi naziv. Kažu da se danima kasnije još dimilo sa tog mesta i da je dim bilo moguće videti iz daleka. Kao da sudbina nije bila dovoljno okrutna prema nastradalim mučenicima, pa su njihove kosti kao podsetnik na ovaj užasan događaj stajale razbacane po pećini još 120 narednih godina. Zalaganjem tadašnjeg vladike žičkog Nikolaja Velimirovića, 1936. godine su preostale kosti sakupljene i pohranjene u dve kamene grobnice - u dva sarkofaga koji se i danas nalaze u istoj toj pećini. Ova dva sarkofaga se nalaze ispod Hristovog raspeća u oltarskoj apsidi. Nastaviće se...

Nekoliko stotina metara dalje nailazi se na ovo mesto. Na desnoj strani fotografije se vidi stari železnički most koji preko Zapadne Morave vodi do magistralnog puta #E-761. Upravo ovaj most trebate koristiti za prelazak preko reke. Mesto pored magistrale gde treba parkirati, odnosno mesto gde započinje ovaj most (kao i sam most) se ne vidi na Gugl mapi, moguće ga je videti samo na satelitskom snimku. Na levoj strani fotografije se vidi put koji nastavlja dalje ka lokaciji koju želim da obiđem, a tu je i tabla (putokaz) sa opisom lokaliteta. Negde između, sakriven u rastinju nazire se nemački bunker iz Drugog svetskog rata. Nemi svedoci nemačke okupacije rasuti su po čitavoj Srbiji. Na strateškim mestima nekadašnjih ali i sadašnjih pruga još uvek se mogu videti nemački bunkeri iz perioda 1941-1944. Od oko 350 koliko ih je sagrađeno pored pruga, zubu vremena još uvek odoleva oko 250 bunkera. Kako građevinski stručnjaci objašnjavaju, bunkeri su građeni od "staroplanskih" pečenih cigli donošenih uglavnom iz bombardovajem razrušenog Beograda. Kada se od pomenutih cigli naprave dupli zidovi, pa se tome pridoda kamen i armirani beton, dobija se građevina sposobna da istrpi dosta toga. Iako se mnogi bunkeri danas nalaze na privatnim imanjima, vlasnici imanja nisu i vlasnici bunkera, tako da ne smeju menjati njihov spoljašnji izgled. Ali... ko će sa Srbinom izaći na kraj? (fotografiju ispod sam preuzeo sa interneta, nije moja) Nakon obilaska i fotkanja bunkera, nastavih dalje ka mom primarnom cilju uživajući u fantastičnom prirodnom okruženju. Nastaviće se...

Ovčar Banja ima svakako dugu tradiciju i ime. Na osnovu arheoloških pronalazaka utvrđeno je da su se njeni termalni izvori koristili još u praistoriji. Iako je i starim Rimljanima i Turcima takođe bila poznata blagodet termalne vode, Ovčar Banja je za banju zvanično priznata tek 2011. godine. O samoj banji i njenim blagodetima svakako ima puno toga da se kaže, međutim ovaj put je spominjem jer mi je Ovčar Banja poslužila samo kao polazna tačka. U banjskom okruženju toliko toga ima za videti i obići, o nekim mestima sam već pisao dok ću neka tek predstaviti. Kada smo već kod banje podsetio bih na fenomenalni Banjski potok, o kome sam pisao i koga toplo preporučujem za obilazak. Iz banje krenuh starim putem ka obližnjoj brani gde ću parkirati, i starom železničkom mostu koga ću preći pešice. Kada sam kod mosta odmah da napomenem. Ovaj put (prilaz) i most za prelazak sam ja odabrao na svoju odgovornost i ne preporučujem ga nikome! Kao što vidite, morate ići preko uzane čelične konstrukcije da biste ga prešli. Nedaleko odatle postoji još jedan stari železnički most koji je koliko-toliko prilagođen pešacima i koga koriste normalni ljudi. Po prelasku mosta vidljiva pešačka staza nastavlja dalje ka mom cilju... Nastaviće se...

NOVA ODLUKA ZA ULAZAK U GRČKU Ako planirate putovanje za praznike, evo ŠTA TREBA DA ZNATE WWW.BLIC.RS Ukoliko planirate da krenete put Grčke za prvomajske praznike, i dalje vam je potrebno nešto od dokaza da ne predstavljate zdravstvenu pretnju kada je korona virus u pitanju. Kako je...

Ništa mi ne pričaj, čekam ko zapeta puška. Tačno ću ovih dana i šator malo da razmrdam i proverim.

Ima i u Dekatlonu solidan izbor, razni modeli i cene... https://www.decathlon.rs/2430-duseci

Potpisujem! Čak i ako zanemariš kome kakva podloga za spavanje više odgovara, kod samonaduvavajućeg dušeka ne treba nikakav kompresor. Samo odvrneš ventil i kada se sam odroluje (naduva), duneš još par puta i to je to. @Darko 012 upravo si me podsetio da bacim pogled na moj dušek sada pred sezonu.

Grčka, ostrvo Krf, mestašce Guvija, udaljeno nekih 7 km od grada Krfa. Upravo na ovom mestu su se iskrcali naši Divjunaci nakon što su prebačeni iz Albanije, koju su prethodno prešli peške. Danas je tačno 106 godina od tog događaja. Neka im je večna slava, i hvala!

Snimak sam preuzeo - nije moj.

Srbi mogu u Bugarsku BEZ KOVID PROPUSNICA! Odluka stupa na snagu ODMAH WWW.BLIC.RS Građanima Srbije od danas za ulaz u Bugarsku neće biti potrebna kovid dokumenta, odnosno sertifikat o vakcinaciji, preležanoj bolesti ili negativni testovi na...

Render...

Fotografije vezane za prethodni post... Obilazeći Srbiju na mnogim objektima sam nailazio na ovu tablu - što je ok. Ali ako iko od nadležnih ikada vidi ovo... bar ubuduće ispravite grešku, ne blamirajte se. U crkvu nažalost nisam uspeo da uđem jer je bila zaključana. Kažu da je crkvica u Peti najmanja i najstarija crkva brvnara u Srbiji. Od 1948. godine je pod zaštitom države i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja. Fotografijama sam pokušao da dočaram, ali mislim da one ipak ne mogu verno da prenesu svu lepotu prirode ovog kraja. Tako da, ako sam bio u Murtenici, zaista je sjajna. Nažalost, ovo mesto ne mogu da preporučim kolegama sa niskim motorima. Do crkve brvnare vodi nekoliko kilometara makadamskog puta. Na fotografijama se vidi deo puta koji je van šume. Međutim deo makadamskog puta koji prolazi kroz gustu šumu je očajan. Nagib je pristojan a sam put zemlja/kamen je izrovan radnim mašinama i traktorima koji izvlače drva iz šume. Kako sam saznao od meštana, ovo je jedini "kršteni" prilaz crkvi, onaj sa druge strane je gotovo neupotrebljiv za vozila koja nisu terenska. I još jedna stvar za one koji se odluče da posete ovo sjajno mesto. Gugl navigacija ne vidi makadamske puteve pa neće biti u mogućnosti da vas dovede do crkve. Morate se voditi satelitskim snimkom kao na slici ispod, Murtenica je to. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji

Malo je ljudi koji bi mogli da vam pomognu i da vam tačno objasne gde se nalazi i koje su granice Murtenice. Ako bi negde u zlatiborskom okrugu probali da kupite kartu do Murtenice, ili bi vas ismejali ili bi se možda i naljutili jer bi pomislili da se sprdate. Ako biste i znali gde je Murtenica otprilike, i seli na autobus koji vodi u njenom pravcu, nema tog vozača ili konduktera koji bi vam rekao gde bi tačno trebalo da siđete. Ali evo, pokušaću ja da vam pomognem. Ukoliko od Borove glave ili Draglice skrenete na neki makadamski put koji vodi uzbrdo, i dalje nastavite njime sve dok ne stignete - nigde, znajte da ste tamo! Inače, kažu da je Murtenica najveći zlatiborski masiv koji sa sa svojim borovim i brezovim šumama predstavlja najšumovitiji deo planine Zlatibor. Mom tumaranju po bespućima Murtenice (bar mislim da sam bio tamo) kumovala je rešenost da pronađem jednu jedinstvenu crkvu brvnaru. Malo ljudi je čulo za nju, a tek od nedavno je poneki internet portal i objavio članak u vezi male crkvice. Crkva brvnara je posvećena Rođenju Presvete Bogorodice i nalazi se u Kućanskom zaseoku Peta. Podignuta pre dva i po veka, u decenijama ropstva pod Turcima bila je središte duhovnog života lokalnog stanovništva. Nakon što su 1766. godine utihnula zvona Pećke Patrijaršije, obično na skrivenim mestima počele su da se grade crkve brvnare. U to vreme ih nije bilo lako sagraditi a još teže sačuvati. Po predanju, da bi je sačuvali od Turaka meštani su tokom noći crkvicu sa jednog preneli baš na ovo mesto. Kako je ovo mesto nekada bilo imanje lokalnog age, on u čudu pomisli kako su vile donele crkvu i spustile je baš na njegovo imanje. U strahu on nije dozvoljavao da se crkva uništi, tako da je to jedina bogomolja u okruženju koju Turci nisu palili i jedina u kojoj bogosluženja nikada nisu prestajala. Zahvaljujući lokalnim sveštenicima sačuvane su sinđelije raškog mitropilita, razne turske dozvole i letopisi kao svedočanstvo postojanja i upornosti srpskog naroda da sačuva pravoslavlje u Kućanima. U tu svrhu, lokalno stanovništvo se pomoglo i prirodom, tako što je ušuškalo crkvicu među borove. Nastaviće se...

Fotografije vezane za prethodni post... Na fotografiji ispod se vide dve od tri cevi iz kojih i dalje izvire lekovita voda. U blizini Tošine banje se nalazi i Stopića pećina o kojoj sam već pisao, tako da ako je nekoga zainteresovala ova priča a nađe se na Zlatiboru, obe lokacije može obići u istom cugu. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji

U zlatiborskom selu Rožanstvo 1919. godine rođen je Toša Lazović. Toša je kažu bio vizionar koji je veoma voleo svoj rodni kraj. Poslednju deceniju svog života Toša je proveo u naporima da napravi banjsko lečilište kojim će se ponositi ceo Zlatibor. Svoju viziju Toša je započeo probijanjem puta (prilaza) koji će spajati glavni put sa budućom banjom. Na izvorima lekovite vode je zatim počela da niče banja. Zaklonjen gustom šumom, sa širokim balkonima nalik na viseće vrtove, smeštajni objekat na pet nivoa od crvene fasadne cigle je sa svojim kulama koje se izdižu sa krova počeo da dobija obrise bajkovitog dvorca iz "Trnove ružice". Ispred dvorca osvanuše kupatila, bazen sa banjskom vodom, lepi negovani travnjak, klupice... Odmah tu su i mostovi sa slapovima kao i temelji crkve koju je Toša planirao da izgradi. Sedamdesetih godina prošlog veka Tošina banja je bila vizija koja je kažu bila ispred svog vremena. Mnoge bajke i vizije imaju srećan kraj, ali nažalost ne i ova. Ceo projekat je nažalost obustavljen nakon smrti Toše Lazovića. Usledio je spor oko zemljišta, nasledstva... projekat je prepušten zubu vremena i sve što se moglo odneti i ukrasti je odneto i ukradeno. Tošina banja, Banja Vapa ili Banja duhova kako je još zovu, danas je jedno potpuno zabačeno, napušteno i usnulo mesto. Vreme je na ovom mestu definitivno stalo, ali ne i lekovita termalna voda od nekih 17°C koja i dalje izvire iz nekoliko izvedenih cevi. Iako kažu da je lekovita voda pitka i da nije slana za razliku od ostalih, ja je nisam probao. Ispred jednog od bazena i dalje stoji poruka posetiocima: "Banjska voda, glavno i drevno izvorište, banja Vapa, po pričama meštana, ova voda leči devet bolesti i to kožne bolesti, ekceme, ranice, lišajeve, perut u kosi, znojenje nogu, organe za varenje i nerve. Leči - sve." Gugl mapa ne vidi makadamski put koji spaja glavni #195 sa Tošinom banjom. Makadamski put počinje upravo sa ovog mesta, od ove velike flaše, a moguće ga je videti samo na satelitskom snimku. Nastaviće se...

Juče sam baš imao priliku da se družim sa ovim modelom i utisci su krajnje pozitivni. Čak šta više, smejao sam se do kraja dana. Možda je tome kumovalo to što već dugo vremena nisam imao prilike da provozam neki zanimljiv skuter, ili što je to bilo moje prvo iskustvo sa nekim električnim dvotočkašem. Po davanju kontakta i startovanju agregata ne dešava se apsolutno ništa. Na velikom i preglednom displeju će se pojaviti mnoštvo podataka od kojih su najdominantniji oni vezani za napunjenost baterije i njenu potrošnju, odnosno punjenje u toku vožnje. Sviđa mi se što skuter ne reaguje previše oštro na početno davanje gasa iako je bio u najoštrijem "dynamic" modu. Međutim dovoljno je samo malo nastaviti sa zaokretom ručice gasa i sva raskoš elektromotora će biti trenutno raspoloživa. CE 04 se iz mesta ispaljuje trenutno i zaista će retko ko, čak i iz mnogo ozbiljnijih kategorija vozila, moći da mu parira u gradskoj vožnji od semafora do semafora. Osim samog starta i međuubrzanja su mi navlačila osmeh na lice. Skuter se vozi potpuno opušteno i uprkos pozamašnom međuosovinskom rastojanju veoma je agilan u toku vožnje. Da se ispod vas nalazi 230 kg težine saznaćete samo prilikom naglih promena pravaca. Tada se može osetiti težina baterije koja je smeštena nisko u podu. Pozicija vozača je korektna. Visok sam 189 cm i nikakvih problema sa nogama nisam imao, bilo da je u pitanju krstarenje gradskim ulicama, bilo da je u pitanju pun zaokret volana tokom sporog manevrisanja. CE 04 svakako ne spada u kategoriju najudobnijih skutera. Vešanje mu jeste nešto tvrđe ali to nije problem. Međutim sedište je deo motora koji mi zaista nije legao. Osim toga što je uzano i tvrdo, fali mu neka vrsta potpore iza vozača. Nešto što će razdvajati vozačev i suvozačev deo, kao na modelu o kome sam pisao na početku ove teme. Kada sam na prezentaciji prvi put seo na krajnje specifično sedište ovog skutera, nisam imao zamerku. Međutim sada nakon višesatnog druženja sa CE 04 sa sigurnošću tvrdim da treba izabrati neku udobniju (drugu) opciju sedišta ukoliko postoji. U zavisnosti od moda do moda vožnje (a ima ih 4) zavisiće i intenzitet usporenja prilikom puštanja gasa. Prilikom svakog puštanja gasa ili kočenja baterija se nadopunjuje, i to osetno usporava skuter. Prilikom mnogih laganih zaustavljanja ispred recimo semafora, kočnica vam skoro neće ni trebati. Na usporenja prilikom popuštanja gasa se malo treba navići, naročito prilikom skretanja. Kada sam već spomenuo kočnice, one zaista odlično odrađuju posao u svakoj situaciji. Zanimljivo je to da iako je zaštita od vetra skoro zanemarljiva, nikakvih problema nisam imao sa kačketom (zaštitom za sunce) na mojoj enduro kacigi. Na mnogo ozbiljnijim motociklima koji imaju male vetrobrane ili ih nemaju uopšte, vetar bi mi zbog kačketa okretao glavu, odnosno vršio pritisak na kacigu i pravio vibracije već pri 70-80 km/h. Ovde to definitivno nije bio problem ni pri većim brzinama. Zašto? Zaista ne znam. Još jedna stvar na koju se treba navići su raznorazni zvuci iz okoline koje ćete sada biti u mogućnosti da čujete usled nepostojanja klasičnog zvuka benzinskog agregata. Osim što sam sa vremena na vreme bacio pogled na potrošnju, nisam se previše bavio detaljima oko struje. BMW tvrdi da je autonomija baterije do 130 km, novinari su na testu prelazili 120 km sa jednim punjenjem, dok je sigurno da imate na raspolaganju 100 km oštrije vožnje sa jednim punjenjem baterije. Definitivno ima mnogo upotrebljivijih skutera od CE 04, međutim CE 04 je svakako lider u premijum segmentu koji će vam zbog svoje specifičnosti pružati uživanje u gradskoj vožnji. Na svakom mestu ovaj skuter prosto privlačiti poglede. Na semaforu su ljudi spuštali prozore na automobilima i pitali me sve i svašta, pešaci su se osvrtali kada bih u tišini prolazio pored njih, dok su kolege skuteraši uvek bili raspoloženi da se probaju. Cena skutera je između 13 i 16.000 evra u zavisnosti od opreme. Država daje subvenciju od oko 500 evra. Garancija na skuter je 5 godina dok je garancija na bateriju 7 godina. BMW tvrdi da za tih 7 godina gubitak baterije iznosi 10%.

Nova nomenklatura za GS modele se nalazila i na oficijalnom sajtu BMW-a. Napisah nalazila jer je i uklonjena nakon što su novinari počeli masovno da pišu o tome. Neko vreme internetom već kruže špijunske fotografije na kojima je navodno novi GS... ...na osnovu kojih su počeli da se pojavljuju i renderi. Ja se iskreno nadam da po izgledu ništa slično neće izaći u serijsku proizvodnju.

Spremite se, stižu tri nova BMW modela BMW Motorrad sprema tri nova avanturistička motocikla, koja stižu kao zamena za aktuelnu R1250 GS liniju. U pitanju su R1300 GS, R1400 GS, kao i nešto sportskija varijanta, M1300 GS. Prema navodima, sva tri modela će biti deo ponude za proizvodnu 2023. i imaće novu, vodom hlađenu varijantu poznatog “bokser” tvin agregata. Ovakva promena je logičan korak za bavarskog proizvođača. Imajući u vidu nomenklaturu, očekujemo i određeno povećanje zapremine sa sadašnjih 1.254 kubika. Dostupne informacije sugerišu da će R1300 GS biti osnovna varijanta, dok će R1400 GS biti pozicioniran kao zamena za R1250 GS Adventure. Očekujemo veći rezervoar za gorivo, kao i dodatni ofroud hardver kako bi opravdao očekivanja. Ono što nam je posebno privuklo pažnju je nova M varijanta, M1300 GS. Ponavljamo, u pitanju je logičan korak imajući u vidu koliko je ovaj brend integrisan u liniju BMW-a, da ne pominjemo pozitivne utiske M1000RR superbajka. Ova GS verzija bi trebalo da donese komponente visokih performansi, više ugljeničnih vlakana i drugih materijala male težine, uz snažniji izduv i nove režime vožnje. Jednostavno rečeno, nova linija koju će činiti R1300 GS, R1400 GS i M1300 GS će još više podići standarde u poređenju sa prethodnicima. Što se lansiranja tiče, očekujemo ga u drugoj polovini godine. IZVOR

Neko ovo mesto obilazi ili će ga obići iz možda nekih ideoloških razloga, dok neko iz istih razloga neće ni razmišljati o njemu. Činjenica je da je na ovom mestu vreme stalo i da ovaj spomen-plato predstavlja neka vremena kojih više nema. Ali isto tako je činjenica da se sa ovog mesta pruža krajnje zanimljiv i lep pogled, i da je na postojećim piknik klupama i stolovima moguće napraviti lepu pauzu i uživati u panorami. Izbor je na vama. Postoji i anegdota vezana za ovo mesto. Kažu da je ovo mesto Tito veoma često posećivao i sa njega nadgledao napredak izgradnje brane. Sa druge strane, prekoputa u Rumuniji za Čaušeskua je bila sagrađena cela vila, iz koje bi on nadgledao kako napreduju radovi. Kažu da je jednom prilikom dok je boravio ovde, Tito pozvao Čaušeskua da svrati na kafu. Čaušeskovu vilu sam obeležio na fotografiji iznad. Na jednoj od mojih vožnji po Rumuniji sam je i posetio. Vila je pozamašna i više liči na omanji hotel. Fotografije tog zdanja nažalost nemam, jer čuvar koji me je pustio da bacim pogled me je ujedno i zamolio da ne fotografišem, pa sam to i poštovao. Osim iz neposredne blizine, sa reke ili sa teritorije Rumunije, ovo mesto se najbolje može videti iz vazduha. Zato sam i podigao dron... A u povratku... kako po ko zna koji put ne stati na ovom mestu i ne uživati u pogledu na "kazane". Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji

O "najvećem sinu svih naroda i narodnosti SFRJ" se (uglavnom) sve zna. Širom bivše SFRJ i dalje postoje i opstaju razni spomenici podignuti u čast Josipa Broza Tita. Pored jednog takvog spomen-obeležja sam prošao baš mnogo puta ali ga nikada nisam video. Znam da postoji, vidi se na snimcima iz satelita, video sam ga iz Rumunije, ali ga je kod nas skoro nemoguće uočiti. Iako je velikih dimenzija, spomen-obeležje "Tito" je kod nas moguće videti samo sa reke, iz vazduha, ili sa zemlje ukoliko se neko popne baš do njega. Spomen-obeležje se nalazi na brdu pored Dunava, odmah iznad brodske prevodnice HE Đerdap 1. Radi se o povelikom platou koji je u bojama zastave SFRJ sa petokrakom iznad kojeg dominira veliki natpis "Tito". Osim znatiželjnih kako domaćih tako i stranih turista, danas ovo mesto već nekoliko godina posećuju i članovi SUBNOR-a Kladovo, članovi sindikalnih organizacija, đaci, bivši akcijaši... koji plato i okolinu čiste od korova, pešačku stazu održavaju prohodnom... Kažu da njihove akcije imaju za cilj negovanje tradicija, ali i oživljavanje brigadirskih i akcijaških vrednosti. Kao i mnoga druga mesta, ja iz puke radoznalosti reših da zadovoljim svoju znatiželju i obiđem ovaj specifični spomen-plato. Mesto gde je moguće parkirati nalazi se nedaleko od početka staze. Mesto gde počinje uzana pešačka staza ka spomen-obeležju "Tito" nije obeleženo nikakvom tablom Dalje samo treba pratiti znake, sve je zaista dobro markirano. Nastaviće se...

Devet članica Šengena ukinulo sve kovid mere za ulazak u zemlju WWW.DANAS.RS Devet članica EU i Šengena u potpunosti je ukinulo kovid mere za ulazak u zemlju, jedan broj je ublažio režim ulaska, a ostatak zadržao mere za određene kategorije putnika, pokazuju...

@Scholesy198 nećeš pogrešiti. Jedino bih te posavetovao da sačekaš još malo. Znam da si nestrpljiv i da jedva čekaš svaki vikend kako bi poterao svoj novi lepi motor, ali za lokacije poput ove daj prirodi još malo fore da ozeleni. Ovakva mesta su mnogo lepša kada je vegetacija bujnija, a i topljenje poslednjeg snega usled viših temperatura će vodopad učiniti izdašnijim. Ako tome dodaš lep i sunčan dan eto eksplozije boja i senki, potpuni ugođaj je zagarantovan.