Bosanac krenuo na more, pa mu srpski presretači naplatili KAZNU OD HILJADU EVRA: "To je to, što se tiče mog letovanja!" Ovo su NAJVEŠTIJI POLICIJSKI BAJKERI u Srbiji WWW.BLIC.RS Presretači na motorima Uprave saobraćajne policije obuku su prošli na poznatim evropskim trkačkim stazama Formule i Moto GP šampionata, zbog čega...

Na red je došla još jedna rekapitulacija poslednjih pet strana ove teme (16-20). Strana 16 179. Rekapitulacija stranica 11-15 180. Manastir Poganovo - Poganovo 181. Kanjon reke Jerme 182. Zvonička banja (hotel Mir)- Zvonce 183. Kanjon Cedilka - Zvonce 184. Ćele kula - Niš 185. Logor na Crvenom krstu - Niš 186. Jezero Gazivode - Tutin, Zubin Potok, KiM 187. Via ferrata Berim - planina Mokra Gora, Ibarski Kolašin, KiM 188. Tvrđava Zvečan - Zvečan, KiM Strana 17 189. Trepča, stara topionica olova - Zvečan, KiM 190. Spomenik rudarima NOB - Kosovska Mitrovica, KiM 191. Kosovska Mitrovica, Most na Ibru - KiM 192. Vojinovića most - Vučitrn, KiM 193. Crkva Sv. Jovana Preteče - Samodreža, KiM 194. Gazimestan - okolina Prištine, KiM 195. Spomenik Milošu Obiliću - Gračanica, KiM 196. Manastir Gračanica - Gračanica, KiM 197. Pećka Patrijaršija - Peć, KiM 198. Izvor Belog Drima - Radovac, KiM Strana 18 199. Manastir Visoki Dečani - Dečan, KiM 200. Prizren - KiM 201. Kaljaja (video) - Prizren, KiM Strana 19 202. Kaljaja - Prizren, KiM 203. Crkva Sv. Spasa - Prizren, KiM 204. Saborni hram Sv. Đorđa - Prizren, KiM 205. Tutićeva crkva - Prizren. KiM 206. Gazi Mehmed pašin hamam - Prizren, KiM 207. Bogorodica Ljeviška - Prizren, KiM 208. Manastir Sv. Arhangeli (video) - Prizren, KiM 209. Manastir Sv. Arhangeli - Prizren, KiM 210. Saveti i detalji vezani za smešta, puteve... na KiM 211. Predstavljena mapa "Kojekuda po Srbiji" Strana 20 212. Vražji kamen - Donja Trnica 213. Manastir Prohor Pčinjski 214. Isposnica Sv. Prohora - Starac 215. Spomen park Slobodište - Kruševac 216. Tenk sa Košara - Slobodište, Kruševac 217. Ruska memorijalna crkva (mesto pogibije pukovnika Rajevskog) - Gornji Adrovac 218. Manastir Sv. Roman - Praskovce 219. Vodopad Bederija - Reka 220. Spomen obeležje Tito - Đerdap 1 221. Tošina banja - Rožanstvo 222. Crkva brvnara - Kućani, zaseok Peta 223. Ovčar banja 224. Nemački bunker (WW2) i staza za Kađenicu Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji

Nemojte se iznenaditi ako ispod ili u okolini prerasti pronađete neke ritualne predmete, jer prerasti su vekovima bili stecište raznih mističnih i magijskih rituala. Sakriveni su i ušuškani, a njihova moćna pojava i lepota prosto zrači nekom snažnom energijom koja podstiče nadprirodna verovanja. Kada sam ponovo stigao do Rajske prerasti, reših da obiđem i deo kanjona kroz koji nikada pre nisam prošao. Nakon par desetina metara sam već došao do kamenja i stena koje su ujedno i bile kraj moje šetnje na tu stranu. A onda, istim putem kroz vodu nazad do prerasti i mesta gde sam ostavio ranac. U ovom delu je voda znatno dublja. Nakon obilaska ove lepote, istom stazom se vratih nazad do motora... Ukoliko u Gugl navigaciji ukucate "Rajska prerast", ona će vas bez greške dovesti do kraja makadamskog puta, odnosno poslednje kuće pokraj koje treba parkirati. Zaobiđite kuću, i dalje nastavite markiranom stazom. Pešačka staza (tačkasta putanja) koju sam ja ispod nacrtao ne prati celom dužinom putanju prave staze, obeležio sam otprilike. Oni koji su bili, verujem da su se podsetili na neke lepe trenutke. Onima koji nisu, toplo savetujem da to urade, neće se pokajati. Prava mala avantura za vrele letnje dane. Pešačka staza do prerasti nije ni duga ni zahtevna, jedino na nizbrdici pri kraju staze treba povesti računa jer nekada zna da bude klizavo. Čak i da se neko oklizne na kraju staze... pašće pravo u raj! Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji

U samom kanjonu vas čeka praznik za oči. Prerast se nalazi par desetina metara odavde i do nje se stiže prelaskom preko kamenja koje viri iz vode. U zavisnosti od doba godine prelazak preko kamjenja može biti lakši i teži, sve zavisi od količine vode. Postoji verovanje da Rajska prerast podstiče plodnost kod parova bez dece. Kada se pogleda sam oblik prerasti, nije teško zaključiti šta je razlog tom verovanju. Šta su prerasti, koje su najveće i koliko ih ima u Srbiji sam već pisao OVDE, tako da se neću ponavljati. Spomenik prirode "Tunelska pećina Prerast u kanjonu Zamne" je tunelska pećina sa konstantnim rečnim tokom. Reka Zamna koju Vlasi zovu Zemna izvire u podnožju Deli Jovana i nakon nekih pedeset kilometara uliva se u Dunav kod Mihajlovca. Na svom toku Zamna je formirala prelepi kanjon ali se i podzemno usecala u stenu formirajući tunel-pećinu. Vremenom, dolazilo je do procesa urušavanja usled kojeg su se na tavanici formirala dva otvora "vigledi". Upravo zbog ta dva otvora pećina je celom dužinom pod dnevnom svetlošću. Ako ste uspeli da dođete do pećine prelazeći preko kamenja, ili ste se možda izuli i podvrnuli nogavice da se ne bi pokvasili u plitkoj vodi, ovde bi se za vas završio obilazak ove prirodne lepote. Ako želite da ovaj raj obiđete detaljnije i prošetate kroz atraktivni deo kanjona, ponesite sa sobom šorts za kupanje i neku obuću za gacanje po vodi, mini avantura je zagarantovana. U zavisnosti od godišnjeg doba i vaše visine, tokom šetnje kroz kanjon voda će vam dolaziti do kukova ili struka. Nemojte kroz vodu ići bosi! Iako je dobar deo dna prekriven najfinijim rečnim muljem koji vam daje osećaj kao da hodate po najmekšem tepihu, ima i delova sa oštrim kamenjem. Kada sam došao do ovog mesta, okrenuo sam se i vratio nazad do pećine. Nastaviće se...

Pad u raj U više navrata sam do sada u ovoj temi pisao kako je istočni deo ove naše lepe zemlje za mene uvek imao neku posebnu draž. Brojne pećine, klisure, vodopadi, vrela... prosto mame istinske zaljubljenike u prirodu. Međutim, nisu prirodne lepote jedino što istočnu Srbiju čini posebnom, definitivno je to i neka vrsta mističnosti, intime koju je taj kraj zadržao neukaljan masovnim turizmom. Rajska prerast je upravo jedno od mesta u istočnoj Srbiji o kome se malo zna i priča. Zvuči neverovatno, ali taj zaštićeni Spomenik prirode prve kategorije još uvek nije poznat i popularan među "klasičnim" turistima. Nekoliko puta sam posetio to predivno mesto, što sam, što sa prijateljima koje sam doveo, i nikada nikoga nisam sreo. Ništa bolje nisam prolazio ni tokom razgovora sa drugim ljudima, retko ko da je ranije čuo a kamoli i bio na tom mestu. Nedaleko od Plavne dolazi se do mesta gde sa puta #33 treba skrenuti na makadamski put. Počevši odavde pa sve do same Rajske prerasti postoje putokazi i markacije. Makadamski put je veoma korektan i pogodan za bilo koji motocikl. Nakon nekih 450 m vožnje tim putem dolazi se do njegovog kraja, odnosno do poslednje kuće pokraj koje treba i parkirati. Pomenutu kuću treba zaobići, prepešačiti preko čistine i doći do ovog mesta. Odavde i počinje dobro markirana pešačka staza. Dok pešačite ka prerasti naićićete na dva vidikovca koji se nalaze odmah pored staze. Kao što je napisano na tabli prikucanoj za drvo, prvi se jednostavno zove "Vidikovac I". Pogled sa ovog vidikovca sigurno nije nešto što bi vas na ovom mestu zadržalo duže vreme, ali tu su i dve klupice za one kojim će pauza dobro doći. Nedaleko od prvog vidikovca nailazi se i na ovo mesto. Odmah iza stena na koje pokazuje putokaz, nalazi se stenoviti greben koji je zapravo "Vidikovac II". U oba slučaja vidikovci nisu spektakularni, ali ih treba obići jer svakako mogu dodatno da dočaraju u kakvom se okruženju nalaze reka Zamna i Rajska prerast. Samo nekoliko desetina metara dalje od vidikovca II nalazi se ovo račvanje. Još jedna pohvala za ljude iz planinarskog društva "Deli Jovan" iz Negotina, staza je zaista odlično markirana, možda i najbolje od svih kojim sam prošao. Na ovom račvanju sam uvek išao nizbrdo levo što je ujedno i kraći put do prerasti, po tabli oko 400 m. Međutim, nikada nisam išao ovim putem desno i pojma nemam gde vode tih dodatnih 1,100 m staze. Ukoliko je neko išao ili ukoliko bude išao tom stazom desno, neka napiše na ovoj ili bilo kojoj drugoj temi da li vredi pešačiti taj dodatni kilometar. Cela staza je lagana osim možda poslednjeg dela pred samu prerast. Tu je staza poprilično strma a zna da bude i klizava u danima nakon kiše. Nastaviće se...

@Jovan Ristic nema na čemu, hvala tebi. Biće još dosta toga, pogotovo kad se vreme još više pokvari i napolju zahladni. Manje vremena za vožnju - više za pisanje.

Iako je Stepa posle Velikog rata u dva navrata bio vojni ministar, od imovine nije imao ništa. Rodna kuća u Kumodražu je pripadala njegovoj braći koji su bili zemljoradnici. Hteli su da mu dodele razne privilegije i poklone, međutim skromni vojvoda je tražio samo jedno - da mu poklone kobilu Vilu koja ga je verno služila u ratu. Vila, ostarela i slepa je i nadživela svog komandanta, pa je kako kažu čak i vukla kola sa kovčegom na sahrani čuvenog vojvode. Početkom dvadesetih godina Stepa je počeo da pobolјeva. Znajući za sve probleme oko donošenja „Zakona o odavanju priznanja zaslužnima za Otadžbinu (Panteonu)”, te da je njegovom bivšem pretpostavlјenom vojvodi Putniku kapela podignuta 12 godina nakon smrti, a vojvodi Mišiću spomenik otkriven dve godine nakon sahrane, Stepa je odlučio da na vreme, sopstvenim sredstvima, podigne sebi grobnicu. Skice je lično izradio, a posao je poverio čuvenom čačanskom kamenorescu Frančesku Berbelјi. Grobnica je izrađena od betona. Na njoj je Barbelјa postavio dvostepeni spomenik od belog mermera u obliku piramide. Na prednjoj strani, pri vrhu, uklesao je krst, ispod koga je kasnije apliciran bronzani relјef vojvode Stepe u profilu, rad vajara Đorđa Jovanovića. Ispod krsta urezao je natpis: „STEPAN / STEPANOVIĆ / VOJVODA”. Ogradu oko spomenika izradio je u vidu četiri veća i pet manjih stubova od belog mermera u obliku topovskih granata, međusobno povezanih lancima od kovanog gvožđa. Na većim stubovima kamenorezac je uklesao mesta na kojima je vojvoda Stepa vodio poznate bitke: „Pirot 1913. g. i Cer 1914. g.”, „Jedrene 1913. g. i Dobro polјe 1918. g”. Iako je Berbelјa u najbolјoj nameri, na ličnu inicijativu, ovom ogradom ukrasio relativno skroman spomenik, ta izmena je razlјutila vojvodu. U spartanski nameštenoj sobi, prozorom okrenutoj ka omilјenom dvorištu, na gvozdenom vojničkom krevetu uz koji je stajao bukov stočić – ratna uspomena koju su mu napravili vojnici, i lični vojnički sanduk, 27. aprila 1929. godine preminuo je pobednik sa Cera, treći srpski vojvoda, Stepa Stepanović. Prema poslednjoj želji, vojvoda je obučen u svečanu uniformu sa vojvodskom šapkom, sa par ordenja i omiljenom sabljom. Vojvodino telo je 29. aprila preneto u crkvu Vaznesenja Gospodnjeg i položeno na katafalk. Sat kasnije protojerej Radomir Krečković je sa sveštenikom Milovanom Milutinovićem, u prisustvu episkopa žičkog Jefrema Bojovića, pročitao „zaupokojenu molitvu”. Kralј Aleksandar je stigao 30. aprila u 14 časova, što je označilo početak ceremonije. Vojvoda je sahranjen na mesnom groblјu u prisustvu kralјa Aleksandra, predstavnika Vlade, vojnih atašea Francuske, SAD, Čehoslovačke, Rumunije, Belgije i Polјske, te nekoliko hilјada lјudi, od zvaničnih i delegacija raznih udruženja, do običnih građana, uglavnom veterana proteklog rata. Tokom ceremonije grad je nadletala eskadrila od 10 aviona. Svečanu sahranu okončao je autor spomenika Frančesko Berbelјa, koji je, po ličnoj Stepinoj želјi, kovčeg spustio na desnu stranu grobnice, ostavlјajući levu za suprugu Jelenu – Lenu. Nakon Stepine sahrane, iznad venca, uklesan je natpis „Stepan 1856–1929”, a kada je 1943. godine preminula i Jelena Stepanović, na desnoj strani obeliska dodat je tekst: „Jelena 1861–1943”. O skromnom Stepi Stepanoviću toliko toga ima da se kaže i napiše da je to prosto nemoguće sažeti u svega nekoliko pasusa. Ali ono što sam uspeo je to da sam odlazak na čačansko groblje iskoristio da pronađem i obiđem grob i odam počast čuvenom vojvodi velikog srca. Neka mu je večna slava i hvala! Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji

Bio je 18. decembar 1917. i noć se polako navlačila nad rovove. Vasilije Lazić, vojnik, sedeo je u svom rovu razmišljajući o svojoj porodici. Pitao se da li su živi, da li znaju da je on živ, da li će ih ikada više videti, zagrliti… Milion pitanja mu se motalo po glavi. Odgovora nije bilo… Iz tih misli trže ga glas: “Vojniče, šta ti je, što su ti sve lađe potonule?“ „Sutra mi je slava, gospodine. Razmišljam o mojima, jesu li živi, da li mogu da slave, imaju li uopšte gde”, rekao je Vasilije tiho, na šta mu je starešina poručio „da se drži“ i odjahao dalje. Sutradan su Vasilija pozvali u centralni štab. Dočekao ga je lično vojvoda Stepa Stepanović i tada je vojnik shvatio da je veče pre toga on bio u rovu. Na stolu slavnog srpskog vojskovođe gorela je sveća, pored je bilo žito i pogača, umesto slavskog kolača. Vasilije nije uspeo da zadrži suze, na šta je vojvoda uzvratio: „Hajde, vojniče, nema suza! Da se preseče kolač. Srećna ti slava!“ ----------------------------------------- U kući, podignutoj sredinom XIX veka, rođen je 12. marta 1856. godine istaknuti srpski vojskovođa Stepa Stepanović. Rodna kuća vojvode Stepe u naselju Kumodraž u Beogradu predstavlja spomenik jednom velikanu naše prošlosti, čije je ime utkano u srpsku noviju istoriju. Njegovo dugo vojno službovanje znači istoriju razvoja i jačanja srpske vojske. Kao primerak narodne arhitekture rodna kuća vojvode Stepe ima arhitektonske i etnografske vrednosti čiji značaj raste, s obzirom na mali broj očuvanih kuća ovoga tipa u bližoj okolini Beograda. Vojvoda Stepa Stepanović bio je jedan od najistaknutijih i najskromnijih srpskih vojskovođa. Čin vojvode stekao je vojničkim veštinama koje je iskazao u cerskoj bici 1914. godine U dva navrata bio je i ministar vojske. Vojvoda srpske i jugoslovenske vojske učesnik je svih 6 ratova koje je Srbija vodila od 1876. do 1918. godine. U vreme bitke za Jedrene komandovao je Drugom srpskom armijom. U Velikom ratu organizovao je mobilizaciju i koncentraciju srpske vojske. Potom je sa svojom Drugom armijom pobedio austrijance u čuvenoj Cerskoj bici, da bi se na kraju Stepina armija istakla i u proboju Solunskog fronta i daljim borbama za oslobođenje Srbije 1918. godine, što ga je uvrstilo u red najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata. Savremenici ističu da su njegova visoka inteligencija, oštroumlje i brzina kojom je donosio sudbonosne odluke i diktirao borbene zapovesti - izazivali divljenje kod njegovih neposrednih saradnika; da paradni dočeci i ispraćaji s muzikom i banketima za njega nisu postojali ni onda kad je bio na vrhuncu slave. To najbolje potvrđuju Stepanovićeve reči upućene dopisniku "Presbiroa" Vrhovne komande, koji je, povodom Cerske bitke, hteo da napiše njegovu biografiju za savezničku štampu: "Nemate šta da pišete. Sve što se uradilo - uradili su oficiri i vojnici moje armije. Oni su najviše doprineli da neprijatelj bude pobeđen i da se zemlja oslobodi. Kad baš hoćete nešto da pišete za francuske i engleske novine, eto, to napišite. Istinu!" Posle Radomira Putnika, u najvećoj meri je zaslužan za utvrđivanje i sprovođenje organizacione osnove srpskih oružanih snaga. Godinu dana po završetku rata povukao se iz aktivne službe i do svoje smrti živeo je povučeno u Čačku. Rodnu kuću vojvode Stepe nije teško pronaći i navigacija će vas bez problema odvesti do nje. Kuća je proglašena za spomenik kulture od izuzetnog značaja i danas izgleda ovako. Nastaviće se...

Dabome!

Kanjon Vučjanke.

Red Bull Show Run Beograd WWW.REDBULL.COM Najbrži mogu da dođu do svojih karata na sajtu tickets.rs, dok će svi zainteresovani moći da prate show na beogradskim ulicama.

Haha, nažalost od mene možeš dobiti samo informaciju da je kafana imala parking ispred i da je vreme provedeno u njoj proteklo uz dobar roštilj i sjajnu priču (zezanje). Za ostale informacije u vezi kafane ćeš morati da pitaš kolegu @Scholesy198. Kada se primaklo vreme polaska rekoh Darku da mi je pre odlaska za Beograd u planu obilazak još jednog mesta. "Čačansko groblje?" - reče Darko i pogleda me zbunjeno, ali se ponudi da mi i do tamo pravi društvo. Darko je ponovo vodio pa nisam morao da palim navigaciju, a sama vožnja od kafane do groblja je bila kratka. Po dolasku na groblje u Čačku nalazimo i mesto koje tražim a koje u poslednje vreme sve češće obilaze strane delegacije. Veliki rat je bio jedan od najkrvavijih u istoriji i odneo je preko dvadeset miliona života. Izginuli učesnici Prvog svetskog rata u Čačku su u početku bili sahranjivani na dva mesta. Srbi su bili sahranjivani na svom vojničkom groblju koje se nalazilo u okviru gradskog, dok su pripadnici Centralnih sila bili sahranjivani na "Švapskom groblju" koje se nalazilo u blizini bolnice. Na tom groblju se nalazio i mermerni spomenik na kome je pisalo: "Umro je svaki za svoju otadžbinu". Između dva svetska rata 1928. godine čačanske gospođe osnovale su žensku sekciju pod nazivom "Udruženja rezervnih oficira i ratnika". Članice sekcije su se obavezale da će zbrinjavati ratnike i njihove porodice, proslavljati datume vezane za Prvi svetski rat i boriti se za mir u svetu, uređivati vojnička groblja. Udruženje je posebnu pažnju posvetilo pronalaženju grobova ratnika svih zaraćenih strana izginulih na području čačanskog kraja u ratovima od 1912-1918. Upravo na nihovu inicijativu i uz pomoć ministarstva pravde, na čačanskom groblju je 1934. napravljena Spomen kosturnica poginulim ratnicima 1912-1918. godine. Iznad kosturnice se nalazi spomenik jedinstven u svetu - Spomenik 4 vere. Na spomeniku piramidalnog oblika napravljenog od plavog kamena, nalaze se obeležja četiri konfesije: pravoslavni krst, katolički krst, islamski polumesec i jevrejska Davidova zvezda. Sahranjivanje je završeno 5. avgusta 1934. godine, simboličnim prenosom posmrtnih ostataka trojice vojnika uz Betovenov "Posmrtni marš". Spomenik je otkrio kraljev izaslanik Oskar Časka, 23. septembra 1934, uz prisustvo ambasadora Francuske, Engleske, Belgije, Italije, Nemačke, Bugarske, Rumunije i Turske, kao i sveštenika sve četiri vere. U kosturnici su položeni posmrtni ostaci 914 vojnika. Pored 652 srpska ratnika - večna im slava i hvala, sahranjena su i 262 vojnika Centralnih sila: 65 iz Češke, 61 iz Ugarske, 33 iz Austrije, 14 iz Slovenije, 20 iz Hrvatske, 19 iz Bosne i Hercegovine, 9 iz Vojvodine, 26 iz Nemačke, Bugarske, Italije, Moravske, Galicije i Bukovine, dok za njih još 15 nema podataka o poreklu. Sedam godina kasnije tokom Drugog svetskog rata, nakon što su zauzeli Čačak, nemci su u pisanoj formi naredili kamenorescu da ukloni Davidovu zvezdu i polumesec, simbole jevrejske i islamske zajednice. Narednih 66 godina spomenik nije obnavljan, sve do 23. septembra 2007. kada je izgled vraćen u prvobitno stanje. Tada je uz prisustvo lokalnih zvaničnika i medija ponovo otkriven, a iste godine je spomen kosturnica proglašena za spomenik kulture. Pre par godina je američka ambasada u okviru kampanje "Vi ste svet" snimila spot o ovom mestu. Ovim i ostalim spotovima, kao i celom kampanjom su želeli (kako kažu) da odaju priznanje i izraze zahvalnost za doprinos koji su Srbi dali svetu. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji

@Dany123 dobrodošao na forum. Čim ti je prvi post na forumu bio baš na ovoj temi, pretpostavljam da si je donekle pratio i pre nego što si rešio da nam se pridružiš. Mesta koja si naveo iznad i još mnogo drugih u Istočnoj Srbiji koja sam obišao sam već (poprilično) detaljno predstavio u ovoj temi, i biće ih još. Takođe, svo to pisanje je propraćeno dobrim brojem fotografija. Ukoliko imaš nešto konkretno da dodaš na nešto što sam već napisao, svaka kritika pohvala, savet su dobrodošli. A ako želiš ljudima da predložiš neko mesto za izlet i obilazak, OVDE se nalazi prava tema za tebe. Baš tako, krenuo sam da pišem u "kratkim vožnjama" pa se ispostavilo da bi posebna tema bila bolje rešenje. Hvala tebi na lepim rečima, biće još dosta toga.

Momak kao osoba je zaista prva liga. Meni je nažalost prilikom demontaže zadnje gume polomio senzor pritiska vazduha i napravio mi pakao od života.

Dugo nisam video ovako mirnu reku - Timok.

Ovde nije bilo vodiča ni vode kao kod slovenaca, ali je bilo svega ostalog.

@antir3ality Meandar kod HE "Sokolovica", koja se vidi na slici desno. Imam negde i koordinate mesta odakle sam slikao, zaguljeno je naći. Opisaću sve detaljno u TEMI čim nađem vremena za pisanje.

I Timok meandre za trku ima.

Stavi neki mrezasti stitnik hladnjaka obavezno.

Mislim da ona ne deli tvoje misljenje.