Da li vam je poznato ko je najodlikovaniji vojnik Prvog svetskog rata, Velikog rata u kome je učestvovalo preko sedamdeset miliona ljudi? Da li biste bili iznenađeni ako bih vam rekao da je to bio Srbin? A koliko bi tek iznenađenje bilo ako biste saznali da je to zapravo bila Srpkinja? I ne samo to, ona je najodlikovanija žena-ratnik u istoriji ratovanja ikada, ta žena je svrstana među deset najvećih žena ratnika svih vremena... ta žena je Milunka Savić. Milunka Savić je rođena 1889. godine u selu Koprivnica, u neposrednoj blizini Raške i Jošaničke banje (o kojoj sam pisao u mom prethodnom postu). Da bi zaštitila brata od mobilizacije tokom Balkanskih ratova, u vojsku je stupila 1912. godine pod imenom Milun Savić, pretvarajući se da je muško. "Samo da me ne rane, mislila sam. A ako me već rane, neka to bude u nogu, ili u ruku. Može, mislim, i u glavu, samo neka ne bude u grudi. Kad ono, kao za inat, metak udari u grudi!" - pričala je Milunka. Od tog 30. juna 1913. godine, dva dana posle svog 20-tog rođendana, kada je ranjena u napadu Bugara na srpske položaje u dolini Bregalničke i Zletovske reke, Milunka Savić više nije mogla da krije svoj identitet. Kada se previjena osvestila u vojnoj bolnici, pored nje je stajao lekar zabezeknut činjenicom da se pred njim nalazi žena -vojnik. Zbog svoje hrabrosti, smelosti i stečenog poštovanja od svojih starešina i saboraca, Milunku nisu vratili kući. U svoju Koprivnicu, iz balkanskih ratova Milunka se vratila sa medaljom za hrabrost kao prekaljeni kaplar srpske vojske. Nakon pobede Srbije u oba balkanska rata, mir nažalost nije dugo potrajao. Već 1914. godine započeo je Prvi svetski (Veliki) rat do tada neviđenih razmera. Početak rata Milunka je dočekala u svojoj rodnoj Koprivnici. Ne oklevajući, odmah se uputila ka svojoj najbližoj komandi tražeći svoj dobrovoljački ratni raspored. Gde god da se obratila, kao žensko bila bi odbijena, pa je tako došla i do generala Stepe Stepanovića. Ne želevši ni da je sasluša, čuveni general joj je samo odbrusio: "Kući!". Međutim, nije se pokolebala, pa je tako otišla u Kragujevac, ni manje ni više nego kod načelnika Vrhovne komande, vojvode Radomira Putnika. Vojvoda je mislio da će devojka biti zadovoljna ponudom da bude bolničarka. Probao je da bude blag govoreći joj i kako je šteta da pogine tako mlada: "Mislio je", govorila je Milunka, "da sam u rat krenula za nekim momkom, a mene je vodio čist patriotizam!". Kad je video da devojka nema nameru da odustane rekao joj je da dođe sutra, a ona njemu da će ostati da sačeka odluku. Istog popodneva, na ratnom savetovanju, vojvoda Putnik izneo je pred saborce problem sa devojkom koja mu se, kako je rekao, "navrzla" zbog želje da ratuje. Nije im rekao njeno ime, pa je ta priča izazvala smeh starijih komandanata, ali je major Vojislav Tankosić pitao nije li slučajno reč o Milunki Savić koja se proslavila u ratu sa Bugarima. "Ta devojka je okretna, hrabra, brza, snalažljiva, pronicljiva, odličan bombaš i treba je primiti u neku našu jedinicu", izneo je svoje mišljenje. "Pa gde bi sa njom?" upitao je vojvoda Putnik. "Ako već hoće da ide, onda je vojvodo pošaljite u Gvozdeni puk, sa najboljima!" odgovori Tankosić. Tako i bi. Milunka je raspoređena u čuveni "Gvozdeni puk", najelitniji Drugi puk srpske vojske "Knjaz Mihailo". Borila se u mnogim bitkama, a za junaštvo demonstrirano u Kolubarskoj bici odlikovana je zlatnom medaljom za hrabrost "Miloš Obilić". U jesen 1915. godine u Makedoniji, Milunka je zadobila teške povrede glave i tako povređena povlačila se preko Albanije. Nakon Krfa bila je prebačena u Bizertu na lečenje i oporavak. "Kako su me ranjenu negovali u Bizerti! U mojoj sobi nije se moglo okrenuti od cveća, pomorandži i čokolada, koje su mi donosile francuske gospođe i oficiri. Često me je obilazio i sedi francuski general admiral Geprat. Bilo mi je stalo i do života, i do bojišta. Bojala sam se da će naši probiti front, krenuće u Srbiju, slomiće nemačke i bugarske pukove, smrviće ih, a ja neću biti među njima. Uzimala sam lekove, tražila da mi stalno previjaju ranu, a hranu gutala kako bih što pre stala na noge“, prepričavala je Milunka svoje bolesničke dane. Odatle se vratila na Solunski front gde je učestvovala u bitkama tokom leta i jeseni 1916. godine. Za pokazanu hrabrost u borbama 1917. godine prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević odlikovao ju je zlatnom Karađorđevom zvezdom sa mačevima, a ubrzo potom stiglo je i priznanje francuske vojske – Legija časti V stepena. Kasnije je dobila i francuski Ratni krst sa palminim granama i oficirsku Legiju časti. Milunka Savić je prva žena ikada odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa palminim granama. Nosilac je i spomenica oslobodilačkih ratova od 1912. do 1913. godine, albanske spomenice, kao i spomenice ratova za oslobođenje i ujedinjenje. Takođe je ponela britanski orden svetog Majkla, kao i ruski orden svetog Đorđa Pobedonosca. Odlikovanja nedostižna mnogim vojnicima dobila je jer je bila izuzetno precizan bombaš i uspešan jurišnik – a kasnije i komandant. U ratnim knjigama sa Solunskog fronta postoje podaci da je u jednom prepadu „kaplar Milunka Savić zarobila 43, a u drugom 60 bugarskih vojnika“. Zarobljavala ih je, razoružavala i sprovodila do štaba – sama. Ne treba opisivati iznenađenost zarobljenika kad bi saznali da ih je pokorila jedna žena. Posle sedam godina iscrpljujućeg bojovanja i nošenja muškog vojničkog odela, Milunka Savić je demobilisana u Sarajevu 1919. godine... NASTAVIĆE SE

"Zelena vrata Kopaonika" samo je još jedan naziv za mesto sa kojim ću započeti ovu priču. U opštini Raška, na nekih 20 km od našeg prelepog Kopaonika, u dolini reke Jošanice po kojoj je i dobila ime, smeštena je Jošanička banja. Zbog nadmorske visine od čak 550 m svrstana je među najviše u našoj zemlji, i ne bez razloga, dobila je epitet planinske, odnosno vazdušne banje, sa klimom koja pogoduje svima. Govori se da su lekovita svojstva izvorskih voda koje poseduje ova banja bila poznata još u doba starih Rimljana. Međutim, prvi ozbiljni podaci dobijeni su 1834. godine kada je knez Miloš, inače veliki ljubitelj srpskih banja, naložio da se uzorci voda iz naših banja podrobno ispitaju. Uzorci vode iz Jošaničke banje su tako završili čak i na Bečkom medicinskom univerzitetu. Nakon tih analiza kvalitet njenih voda bio je zvanično izjednačen sa kvalitetom voda iz Ribarske i Brestovačke banje. S obzirom da se banja nalazi na vulkanskom području, i da su izvori ove banje nastali usled tektonskih promena, vode Jošaničke banje su izuzetno tople. Za sada je 5 izvora tople vode otkriveno na prostoru Jošaničke banje. Iako po svojim karakteristikama spadaju u najtoplije izvore u čitavoj Evropi, u njih nažalost još uvek nije uloženo dovoljno sredstava. Zadivljujući visoke temperature ovih voda se kreću od 36°C do čak 78°C! Najznačajniji izvor koji je uravo i najtopliji u banji (78°C), izbacuje sedam litara vrele vode u sekundi. Pored toplih, banja obiluje i sa hladnim izvorima na kojima se temperatura mineralne vode kreće oko 14°C. Stoga lekoviti izvori Jošaničke banje imaju dvostruku primenu, neke vode sa njih se piju, a u nekima se kupa i sprovodi takozvana hidro-kineziterapija. Blagodet toplih izvora su prepoznali i Turci koji su sagradili jedno od kupatila. Tursko kupatilo postoji i koristi se i dan danas. Osim stanja nakon povreda kostiju, i raznih oblika reumatizma koji se najčešće leče, boravak u banji se preporučuje i za lečenje: lumbaga, išijasa, raznih oboljenja mišića, gastritisa, kožnih oboljenja, ginekoloških problema, neuralgije... Iako Jošanička banja ima sve karakteristike najboljih banja na svetu, potrebno je, pretpostavljate, još ulaganja. Ovaj zeleni raj preporučujem svima, pogotovo što se nalazi pored samog puta za Kopaonik koji je posećen cele godine. Međutim, iako banje zaista volim da posetim, one još uvek nisu u mojoj primarnoj sferi interesovanja. Pu pu, da ne ureknem. Ovaj put, u Jošaniču banju sam svratio jer sam imao neke druge planove. NASTAVIĆE SE... Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji

Nakon tromesečne pauze uslovljene raznim obavezama vreme je da ova tema ponovo živne. Pre nego što nastavim sa pisanjem, osvrnuo bih se na par postova iznad. @djolji hvala najlepše na predlogu, kao što znaš tvoj post je bio preloman da se upustim u ovako nešto, o čemu sam pisao na prvom postu ove teme. Što se same "titule" tiče, najmanje je bitno šta će i da li će neki "čvarak" biti prikačen uz moju profilnu sliku. Kako god, tebi i SVIMA! koji dele tvoje mišljenje iskreno hvala, i o tome sam već pisao na TEMI. Meni lično, najveći dokaz da smo uspeli i da radimo pravu stvar je moj inboks pun najrazličitijih poruka, počevši od podrške, pa sve do pitanja i interesovanja za lokacije po Srbiji. Pišem u množini jer, kao što sam takođe već rekao, ja bih se svakako vozio, obilazio i fotografisao sve po Srbiji što je u sferi mog interesovanja, ali da nije vaše podrške ova tema ne bi ni postojala. Još jedan pokazatelj da smo uspeli je i preko 230000 pregleda, što je za jednu temu i to na moto forumu, koja postoji tek nešto više od dve godine... rekao bih, zaista uspeh. @Ognjen_Nbg hvala i tebi. U više navrata je do sada bilo predloga o objavljivanju knjige, otvaranju neke internet stranice, Instagram profila... I kako vreme prolazi, sve je više takvih predloga dobijam iz svog okruženja. Iskreno, veoma mi je drago kada vidim da je neko svoja putovanja i vožnju motociklom uspeo da unovči, da nađe sponzore, podršku... jednom rečju, da spoji lepo i korisno. Nažalost, ja kao i velika većina vas radim neke najrazličitije stvari u životu, a zarađeni novac (imeđu ostalog) trošim i na nešto što od kada znam za sebe neizmerno volim, a to su motocikli i vožnja (putovanja) sa njima. Za sada, još uvek bih sve zadržao u okvirima ovog foruma. Jer ako se upustim u bilo šta ozbiljnije, onda bi sve ovo što je pokretano dobrom voljom i što je apsolutno na dobrovoljnoj bazi, preraslo u obavezu. Sa druge strane, i da se upustim u izradu neke knjige koja bi sadržala samo po par iole kvalitetnijih fotografija sa malo teksta, i to sa svake lokacije o kojoj sam pisao i o kojima ću tek pisati... to bi bila preozbiljna "knjižurina" ili više njih, koja bi verovatno zahtevala pozamašnu proizvodnu a samim tim i prodajnu cenu. Nisam pametan. Ujedno da odgovorim i svima koji su se interesovali na razne načine... ne, nisam završio sa pisanjem. Kao što napisah, jedino je manjak slobodnog vremena bio u pitanju. Samo sa materijalom koga već imam, mogao bih mesecima svakodnevno da pišem... a nova sezona samo što nije. Dakle, nisam ni blizu kraja. Idemo dalje...

Šesta, komotno sada već mogu da kažem i tradicionalna vožnja će ostati upamćena po pristojnom broju motora, nestvarno lepom danu, druženju... ali i po tome što je jednom od nas to bila poslednja BJB novogodišnja vožnja. Pre samo nekoliko dana, u saobraćajnoj nezgodi život je izgubio i zauvek nas je napustio naš mladi kolega i prijatelj @davidloki. Iskreno, razmišljao sam da li je baš sada trenutak da postavljam video sa pomenute vožnje? David se pojavljuje na 03:45, video je propraćen muzikom... a sve je tako sveže. Možda ne zvuči racionalno, ali sam mišljenja da je izgubljeno samo ono čega se odrekneš ili na šta zaboraviš. Tako je i sa ljudima. U to ime, iako se video bavi novogodišnjom vožnjom, voleo bih da ga posvetim Davidu, koji je uz sve vas, svojim prisustvom uveličao ovaj tradicionalni skup. Široki mu nebeski putevi bili. A vama kolege, puno srećnih i bezbrižnih kilometara želim! Ako ne ranije, vidimo se sledećeg prvog januara u novoj BJB novogodišnjoj vožnji.

Danas u TC "Ušće" Beograd. Dvadesetak koraka dalje mesta koliko hoćeš, prazna garaža...

Imamo Ovaj Jutub definitivno sve više masakrira (smanjuje) snimke. Video sam postavio u 4K rezoluciji, tako da u podešavanju na Jutubu izaberite najveću ponuđenu opciju za najbolji kvalitet produkcije. Nisam zaboravio, samo je manjak slobodnog vremena u pitanju. Često sam i "preko", a za ovakve stvari mi treba laptop u kojem mi je sve. U ovom videu sam brzinski postavio samo auto-put i okretanje Kod Ikee jer je previše materijala za samo jedan video. Ostali snimci slede uskoro...

Možda bolje da si OVDE to postavio. Baš sam ispratio sve vezano za ovaj opoziv... Mnogo toga treba da se poklopi da bi došlo do bilo čega, tako da je ogromna većina vlasnika nema potrebu za brigom. Tokom of roud vožnje i to sa isključenom kontrolom trakcije, potrebno je da zadnji točak ostane bez kontakta sa podlogom (tokom skokova recimo) a da ručica gasa ostane "zavrnuta". Pošto je u vazduhu, zadnji točak će dobiti naglo ubrzanje, koje prilikom ponovnog povratka točka na podlogu može prouzrokovati veliki stres na delove menjača (pogona) koji su veza sa zadnjim točkom. Iako je u pitanju svega nekoliko slučajeva, BMW je sproveo detaljno ispitivanje materijala u kome nisu pronađene nikakve greške (slabosti). Rešili su da potencijalni problem otklone ažuriranjem softvera. U slučaju da dođe do opisane situacije, ECU (softver) bi trebao da spreči preteranu rotaciju točka. Opoziv ne obuhvata modele R1250 RT, R1250 GS/A koji imaju poslednju verziju softvera iz novembra 2022.

Ujedno i jedini komad moto opreme koji se moze videti u spotu.

Pa gde se njega seti? Ceo spot je paklen!

Bi, deru ih ljudi, samo treba strpljenja. Drugar proklizao na neko ulje proliveno po putu... sve im je naplatio. Zoves policiju na uvidjaj, udjes u proces i to je to.

Putari, za sve nepravilnosti na putevima su oni odgovorni.

Hram Svetog Save - Beograd

VLADANA NASMRT IZGRIZLA TRI VLASNIČKA PSA! Najnovije informacije o tragediji u Velikoj Ivanči: "Psi su nosili ogrlice sa brojevima telefona" WWW.BLIC.RS Tri psa koja su danas izujedala čoveka koji je nakon toga preminuo bili su vlasnički psi sa jasnim dokazima o vlasništvu, rečeno je Tanjugu u Veterini Beograd.

Treba mi samo slobodnog vremena da sve pregledam i izmontiram. Biće...

Bogami i iz zadnjih... Zajednička vožnja je bila gotova i raziđosmo se, ali vas trojicu sustigoh na silasku sa Avale. Na tom putu se obično u 80% slučajeva automobili sami pomere u desnu stranu kada se iza njih pozicionirate levo. Iako nam se pogledi susretoše u njegovom levom retrovizoru, vozač Škode baš i nije nešto bio voljan da me propusti... Vozio bih sa vama i nazad do BG-a (naravno), ali sam zaista bio kratak sa vremenom, čekala me je druga uzastopna radna noć. Svega par sati kasnije već sam bio na poslu. Ne zamerite.

Započeo bih jednim izvinjenjem što kasnim sa odgovorom (reakcijom) na to što sam tagovan u nekolicini postova u ovoj temi. Pred svaki kraj godine bude nešto više posla, a samim tim i manje vremena za pisanje na forumu. Takođe, ne zamerite što vas neću spominjati pojedinačno, već ovim putem želim da se zahvalim SVIMA! koji su bili mišljenja da moj doprinos u radu ove zajednice treba biti pohvaljen. Naravno, čestitao bih kolegama koji su ove godine nagrađeni za svoje dejstvovanje kako na forumu tako i van njega, ali i svima ostalima bez kojih forum ne bi bio ono što jeste, počevši od "predstavljanja" pa sve do "palamuđenja". Sve najbolje u novoj godini i puno bezbrižnih kilometara želim!

Biće.

TEŠKA NESREĆA U BORČI Nastradao motociklista na Zrenjaninskom putu (FOTO) WWW.BLIC.RS Motociklista T.G. (51) nastradao je u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila oko 14 sati na Zrenjaninskom putu u Borči, saznaje "Blic".

Iskreno, iznenađen sam bio kada sam video koliko su poklona prikupila deca za svoje drugare u Sremčici, napunismo onaj kombi do plafona. Svaka čast mališanima, njihovim roditeljima, kao i vaspitačicama vrtića "Trešnjica" koje su inicirale današnju akciju. Sa druge strane, zabezeknuta dečja lica i ovacije kada su im brundavi motocikli sa Deda Mrazovima ušli u dvorište i poremetili rutinu svakodnevnice, male ručice u rukavicama koje jedva uspevaju da drže sve slatkiše koje smo im doneli, graja, osmesi... neprocenjivo! Čast mi je i zadovoljstvo što sam bio deo ove sjajne i raspoložene ekipe koja se odazvala današnjoj akciji. Kolege hvala Vam! Iako volim da fotografišem, svega par fotki od mene. Sve vreme sam bio sa klincima.

1. Pablo 2. Blaža 3. Doca 4. Sale 5. Aleksa 6. Vukašin 7. Dušan 8. yogibear @Mr_Wolf ako hoces donecu ti ja odelo na pumpu, na mesto okupljanja. Imam ih nekolicinu novih, nakupilo se godinama...

Po meni, BMW OEM bočni koferi su najbolji (bar vizuelno) jer su među retkim čiji je desni kofer oblikovan prema izduvu, odnosno prati njegovu liniju. Ako kombinuješ gornji (centralni) Đivi sa OEM bočnim koferima, jedino pored "Outback 42" (koga imam) možeš nesmetano (širom) da otvoriš bočni kofer. Kod "Alaska 44 i 56", "Dolomiti 30 i 46", "Outback 58"... to nije slučaj. Poklopac bočnog kofera odozdo udara u centralni (jer je preširok) i ne može širom da se otvori.