Moračke planine. Vrhovi levo od vašeg puta u pravcu od jezera, su Kapa Moračka, Lastva 2226 i Zagradac 2217 mnv. Ne vidim tačno sa snimka jeste li išli do katuna ispod same Kape Moračke ili desnim krakom do krsta. Posle krsta ima još malo puta do jednog katuna. Ne sećam se tačno kako mu je ime , moguće da je Morački katun. On je bukvalno iznad litice, a dole u podnožju vidi se selo Dragovića Polje i deo magistrale od Misoke ka Šavniku . Ove godine nisam vozila tuda, lepo što ste me podsetili. Super je snimak

Znači ranije je bilo na TET-u? Izgleda da je onda promenjeno. Svakako prelepi predeli koje ne treba preskočiti, i Bjelasica i Sinjajevina. Ima Cg puno lepih terena za vožnju i istraživanje. Evo ja tuda već neko vreme krstarim i stalno otkrivam nova mesta na koja tek treba da odem

Zbunio si me Gligo, evo sad ponovo gledam TET MNE, ne ide preko Bjelasice. Znam tu rutu od Biogradskog jezera do Komova, vozila sam ali nije deo Tet-a koliko ja vidim. Skinula sam evo sada ponovo rutu sa sajta, nema Bjelasice. Što se tiče puta od Velje Dubokog do Kapetanovog jezera jeste bio u očajnim stanju posle zime, gotovo neprohodan. Popravljan je nedavno ali je to još uvek daleko od stanja kakav je bio prethodnih godina. Posle popravke dva puta sam se spustila tuda, od Kapetanovog jezera ka Velje Dubokom, ali se nisam još uvek pela, ne stigoh. Očekujem da je teže i treba se pomučiti ali mislim da se može izaći. Svakako je ta deonica uvek dosta zahtevna.

I, da. Ne znam planirate li striktno tet, ali ukoliko imate vremena Sinjajevinu nemojte preskočiti a i Bjelasica je prelepa Ili to ostavite za drugi put kada ja budem slobodna pa zajedno da provozamo

Nažalost tu oko Međurečja nema smeštaja. Ali možda se može naći na Kapetanovom jezeru. Ima tamo neka kafanica a čini mi se i da imaju i smeštaj. Ima i još nekih vikendica pa vrv izdaje neko. Može se tu recimo završiti dan. Mada u tom slučaju prvi dan bi vam sadržao gotivo sve teže deonice i bio bi vrv nešto duži. A može i neki katun oko Bukumirskog i Rikavačkog jezera. Ono što je važno još da napomenem je da treba voditi računa o pumpama i eventualno poneti rezervnog goriva u zavisnosti od autonomije motora. Posle Podgorice na toj ruti prva sledeća pumpa je u Šavniku. Generalno, nevezano za tet, pumpe su u Pg, Kolašinu,Mojkovcu, Šavniku i na Žabljaku u tom delu Cg , pa imajući to u vidu a i autonimiju motora treba planirati rute. I još važno, u velikom delu ovoga što vozite nema signala. U tom smislu bi bilo dobro da neko ko nije sa vama uvek zna gde tog dana planirate da vozite. Iako generalno ni jedan deo nije vanredno opasan i pretežak sve to varira u zavisnosti od vremenskih uslova pa i trenutnog raspoloženja vozača. A i uvek se može desiti nešto nepredviđeno što priduži i zakomplikuje vožnju, recimo guma se probuši.

Preko Lole Pogled ka Prokletijama sa vrha Zečka Kučke planine Prokletije u Albaniji odmah preko puta Bukumirsko jezero (malo van rute TETa)

Često vozim ovim delovima TET- a , živim tu u blizini. Trenutno nisam tu , inače bih vam se pridružila . Po meni bi tu rutu najbolje bilo podeliti u dva dana da se fino sa uživanjem izvozi i zastane gde treba,a ima dosta lepih mesta za slikanje i odmor. Što se težine i stanja puta tiče mogu da kažem za deo TET-a od Boana do Rikavačkog jezera, ostalo nisam vozila. Prvi deo TET-a od Boana do Međurečja sam vozila iz tog pravca baš nedavno. Na početku je veliki uspon ali asfaltni dok se skoro ne popne na planinu Lola, kasnije širok makadamski put sa manje ili više poteškim deonicama u smislu uspona sa rasteresitim kamenom ali za crf, srednje i lagane motore neće biti većih teškoća da se savlada. Na tom potezu može se svratiti na Kapetanovo jezero koje nije na samoj ruti ali ne zahteva preveliko skretanje. Priroda okolo i pejsaži ne ostavljaju ravnodušnim. Malo da kažem zahtevnija deonica je od Kapetanovog jezera do Velje dubokog. To su serpentine kojima se spušta u podnožje. Voda je zumus puno oštetila put, kao i dosta drugih ali je delimično popravljen. Može se sada bez problema sići, verujem i popeti ( nisam probala) , samo malo dodatno treba pojačati pažnju. Što se nastavka rute tiče, odnosno drugog pomenutog dela TETa, od Međurečja ka manastiru Prekobrđe prvo vodi uzak asfaltni put par km uzbrdo koji zatim prelazi u korektan široki makadamski , do manastira. Iza manastira ima još malo da se vozi uzbrdo pre nego put počne da se spušta do reke Sjevernice da bi po njenom prelasku ( preko mosta ) ponovo počeo uspon, u dužim i strmijim deonicama na gore. Ovaj deo puta je zemljani, kada je suvo uz pažnju i odlučniju vožnju se izlazi bez problema. Crf sigirno izlazi. Eventualno poteškoća može biti ako je mokro i blatnjavo. Kad se izađe na Uvač dalje se vozi dolinom Opasanice, put makadamski i ok, delovi koje je voda odnela su sređeni. U zadnjem delu do ispred Rikavačkog jezera ponovo ima jedan poduži kameni uspon kroz šumu ali ništa previše strašno. Dalje nisam vozila Jeste smer suprotan od onog za koji si pitao ali se nadam da sam bar malo pomogla

Za sećanje i nezaborav , Marija i Marko

Jedna pomalo vanzemaljska od pre neki dan Crna glava 2139 mnv i Pešića jezero 1771 mnv

Bjelasica - severna strana, jednako fascinantna i očaravajuća Vrhovi, Mučnica 1809 mnv i Turjak 1912 mnv Jedna slika ne može da obuhvati sve Iza u podnožju Mojkovac i Tara a napred u podnožju Bijelo Polje ( nije stalo u kadar nažalost )

Slapovi Sopotnice, prelepi dragulj prirode skriven u još lepšem planinskom ambijentu.

Bukumirsko jezero - Kučke planine

Jutarnje razgibavanje - iznad Morače

Dva drugara

Da nema neko set pločica za štelovanje ventila prečnika 10 mm a da je raspoložen da pozajmi na nedelju dana? Pločice koje potrošim vraćam naknadno ( dok nabavim) ili kako dogovorimo. Bilo bi mi značajno da pronađem pločice do kraja ove nedelje. Hvala

Kamen, sneg i mi Đatlo

Šetam tako po ovom kišnom danu i razmišljam da li je konačno gotovo sa zimom i belim paperjem koje je ponovo pre neko jutro zabelelo vrhove iznad sela... Baš kad stigoh do reke stade kiša, nebo se razbistri i granu sunce . A predivna rapsodija boja se pojavi preda mnom Pogled odozgo Ušće Mrtvice u Moraču Radost je kratko trajala. Posle pola sata nebo se zamračilo i počeo je pljusak. Proleće

Šetnja među oblacima

Ponovo u sedlu posle duže pauze

Ostvca Katič i Sveta nedelja u zalasku sunca

Zima, u svom najlepšem ruhu

Nije enduro varijanta, više je planinarska Ali može do Danilovog mosta, vrlo blizu, da se dođe seoskim asfaltnim putem pa se peške siđe nešto lošijim makadamskim. Trenutno je deo tog puta zatrpan, obrušilo se brdo zimus od nevremena, nadam se do leta da će biti prohodan

Smaragdna Mrtvica nikoga ne ostavlja ravnodušnim, čak ni zimi. Danilov most (1858) i Zeleni vir

Kanjon Mrtvice Najveća visina klisure (1100 m), je otprilike tu gde gledamo.

Zima u planini. Surova a lepa, pa kako da je ne volim