Znam kako je , navučeš se potpuno i onda je gotovo, samo razmišljaš kad i gde na vožnju Posle i da hoćeš teško se od toga otkačiš. Ali odličan izduvni ventil i zabava za sve pare, plus si stalno u prirodi, vidiš lepe stvari, skloniš se iz smoga i gradske gužve. Samo ti , tvojih par drugara ( i ja ) i naši dvotočkaši , šta ćeš bolje .

Bobo pravo da ti kažem i ja to čekam Ima da se izvozamo lepo. A Maljen je vrh . Svako može tamo da nađe šta mu za vožnju odgovara. A nije daleko pa kad god ti se vozi časkom skočiš do tamo. Samo nije Maljen jedini. Kad nabaviš motor eto mene tu i kod vas. Nikako još po Fruškoj Gori nisam vozila, sve mi nekako izmiče ali nameravam. Tako da nabavljaj motorče što pre i ti i naša ekipica iz Srema pa idemo da se vozimo

Novembar se nastavio serijom vožnji na Maljenu koju ja nažalost nisam uspela u celosti da ispratim. Posle idilične vožnje po magli u kojoj smo svi beskrajno uživali ali se dobro i oznojili vozeći uz i niz brda van staze, kroz potok a na kraju u povratku i niz neku strmu vododerinu I puni entuzijazma i očekivanja krenuli za par dana ponovo u osvajanje putića i prečica po Maljenu, posle par kilometara na povećem blatnjavom usponu moj zeleni Zmaj je stao i ni makac dalje. Zavrćem gas a točak stoji ni da se mrdne. Lanac i lančanici puni blata pa smo pomislili možda je to uzrok. Ma kakvi. Neko se seti da pipne poklopac kvačila a on usijan. Otišle lamele, skroz! Dvojica iz grupe što su bili ispred već odmakli i čekaju gore jer je nezgodno na takvom usponu stati, sve misle sad ćemo. Ostali oko mene pokušavaju da motor nateraju bar malo da vuče ali mrka kapa, zadnji točak uopšte ne okreće . Motor mora nazad da se spusti sa planine do podnožja gde smo parkirali prikolice i pikap. U međuvremenu se i ova dvojica vratila odozgo kad su videli da nas dugo nema i polako krenusmo svi nazad , da me oni spuste pa ako ostane vremena da naprave neki krug. Meni noga povređena, teško mi da manipulišem motorom pa je lemy preuzeo klx da ga spusti i gura do dole a ja sam se malo družila sa mojim bivšim motorom , sada lemijevim. Taman sam se malo podsetila koliko je to zapravo dobar motor bio i dok je bio kod mene a sad je još bolji jer ga je Mile još i ulepšao Momci su mi pomogli da motor vratimo do puta, čak smo ga prebacili kamiončićem do baze gde je prikolica bila parkirana a onda su trkom otišli da ipak naprave krug. Mile je to jutro a bilo je vrlo zima došao na točkovima iz Šapca, šteta bi bilo da se bar malo ne provoza . Tu se moja vožnja prekida na čitavih dvadeset dana koliko mi je trebalo da nabavim nove lamele i one se zamene a verujte to je bilo najbrže što je moglo. Kako sam se osećala za to vreme koliko nisam mogla da vozim a vožnji je bilo znaju moji najbliži. Samo što nisam ujedala ili možda čak i jesam Kad me ni povreda kolena onolika nije odvojila od motora morale su lamele da izgore da me zaustave Evo slika od tog dana Razdragani spremamo se za vožnju Još ne slutim šta će sa mojim ljubimcem uskoro biti Mile i moj bivši kinez - prolepšao se toliko da ga nisam prepoznala ( motor ) Još uvek radosna ali ne za dugo Momci na okupu pred taj sudbonosni uspon Ranjeni Zmajček ide na prinudni odmor a i ja sa njim Bar što se endura tiče. A enduro mi toliko ušao pod kožu da na asfslt čitave godine ni pomišljala nisam. Ali u nedostatku motora za off, sve je dobro samo u šumu da pobegnem I to je nešto Jedva sam toliko savila povređenu nogu, fuzasteri na Hondi visoko, ali za zadovoljstvo mora nešto i da se istrpi . A kad mi je majstor konačno javio , gotov ti je motor, dođi po njega, mojoj sreći nije bilo kraja. Kolika je to radost bila Sad ponovo nazad u sedlo, tj na brdo i u šumu!

Prvi dan novembra je obeležila vožnja oko Avale u organizaciji Vlade @Vozac . Vlada je u svojoj temi Oko Beograda van asfalta ovu uzbudljivu akciju dokumentovao sa par slika koje najbolje dočaravaju kakva je to vožnja bila a ja ću napisati par reči uz još neku fotografiju. Iako je danima sipila neka dosadna kiša i vlažila zemlju, a jutro na dan vožnje osvanulo pod maglom skupio se fini broj motora za ovu vožnju, preko deset nas je bilo. U početku ravnica, blato i bare, pa smo se neki od nas dobro namučili a onda je usledio Vladin lavirint sa usponima, spustevima, kruženjem popreko, gore i dole oko Avale, po klizavim šumskim putevima, zaobilazeći prepreke a sve to je pratila dobra atmosfera i prelep jesenji ambijent. Ko bi rekao da neposredno oko Avale može da se napravi isprepletani krug od oko četrdesetak kilometara i to dobre vožnje Bilo je tu svega i za svačiji ukus. Dobri vozači i sa težim motorima su se izborili sa klizavim usponima a oni vispreni sa laganim su našli mesto i za svoju zabavu i igranje, potoke i strmeke , sve ono što ja samo sa divljenjem mogu da posmatram sa strane Jako lepa vožnja. Ni malo laka zbog klizave podloge a sa druge strane baš zato zanimljiva. Ja sam se uglavnom borila sa motorom, blatom, i klizavim usponima pa nisam stizala da slikam ali evo još par Vladinih slika, one su i tako mnogo bolje nego moje Ja u blatu Pa iza bare Pa pored puta Momci prže Još malo drugačije akcije Pauza konačno da danem dušom Pa opet šuma Dve, tri moje slike Tunel - presušio Livada i kraj A granulo je i sunce da nas ozari i pozdravi. Umorila sam se baš, blato mi nije poznat a ni omiljen teren. Ali kao što već znamo , kad naiđem na nešto novo, teže i nepoznato ne zaobilazim ga, bar ne zauvek Možda privremeno ćemo sa distance obazrivo da se merkamo, bar dok noga ne prođe a onda ću i sa njim da se uhvatim u koštac pa ko živ ko mrtav Mala šala, ali po blatu baš treba umeti voziti. Meni je za sada to daleko teže nego pesak. Mada kada sam počinjala po pesku verujem da sam isto mislila U svakom slučaju ovo je bila jedna jako dobra i uspela vožnja. Svi smo bili zadovoljni a verujem i izmoreni, što znači jedva smo čekali ponovo negde

Fotografije nisu moje lično, volela bih da tu mogu da se popnem ali teško , slikala moja ćerka . Nisam znala baš u koju temu da ih stavim a htela sam da ih podelim sa vama, na mene su ostavile utisak Popova Šapka , juče pre svitanja Na pola puta - pogled ka horizontu Bakardan 2706 m, u magli...

Jeste, to je to brdo Na oko deluje strašnije nego što jeste ali nije ni naivno . Lepo ga je voziti s vremena na vreme

Oktobar je bio prelep mesec za vožnju. Moja povreda nije bila baš zanemarljiva ali me nije me ni potpuno onemogućila da vozim. Pa sam se tako držeći se parole ono što te ne ubije učini te jačim, trudila iz petnih žila da ne propuštam lepe dane i prilike za vožnju. Nisam mogla da hodam, ni da savijem koleno dalje od pravog ugla ali kad se popnem na motor dok vozim i ne padnem srce mi je na mestu Vratili smo se ponovo Maljenu, našem najdražem mesto za vožnju. Prostranstvo, lepota valovitih brda, sjaj već požutele trave i plavog neba, tereni za uživanje ali i za ozbiljan trening, da se oznojiš i pomučiš, to je ono što nas uvek vraća ovoj našoj lepoj planini. Ekipa na okupu Zagrevanje uz naše omiljeno brdašce Pa pravo ka nebu... Da ne znate da je Maljen zar ne biste pomislili da je pejsaž iz neke druge daleke zemlje... Nestvarno lepo... Daleko od briga, teskobe vremena u kome živimo... Naš svet, ventil za opuštanje i punjenje baterija tih par sati vožnje po zlatnom tepihu, vožnje koja nam život znači Zmajček bi malo da odmori pa se opružio u mekoj travi Nije ipak sve požutelo, zeleni se ponegde još uvek Koliko je nebo gore na planini plavo a vazduh proziran i čist Toliko se dole u daljini iznad Valjeva spustila siva zavesa smoga i ko zna čega još... I ovako lepom danu dođe kraj ali samo na kratko. Jer čim krenemo kući već razmišljamo kada ćemo ponovo nazad. Energija se brzo potroši , valja je dopuniti na vreme a nema boljeg načina od dobre vožnje sa dobrim društvom na dobrom mestu

Malo sam se ulenjila sa pisanjem a bilo je lepih vožnji vrednih da se pomenu. Pa evo kraći osvrt na dešavanja u protekla dva meseca. U drugoj polovini oktobra vozila se peščara prvi put ove jeseni. Prelep oktobarski dan, pesak vlažan od prethidnih kiša, idealan za vožnju bili su dovoljan preduslov da se okupi veliki broj enduraša željnih dobre vožnje i adrenalina. Grupu sa velikim motorima vodio je @Shuster . Male motore je predvodio @severian njemu dobro poznatim putevima koji su sadržali sve ono najzanimljivije i najzabavnije što peščara može da ponudi a to znači, seriju velikih dina, pa još jednu, poneki ambis, igranje na Zagajičkim brdima, single trail kroz šumu, pa malo probijanja kroz žbunje i to je čini mi se to Kako je protekla zabava u pesku najbolje govore slike... Posle dina odosmo u šumu. Sreća da neki nose potreban alat sa sobom jer su nas tamo sačekali manji baštovanski radovi A onda nezaobilazna Zagajička brda I pauza za ručak u mekanoj travi .. A onda brzo trk nazad na brda, pa dole, pa gore ... Momci su se zaista dobro zabavili u pokušajima da savladaju i najstrmije uspone a mnogima je to i pošlo za rukom. U pokušaju da se i ja uspenjem uz jedno poveće brdašce motor mi se oteo kontroli , propeo na zadnji točak. Pri padu se koleno nezgodno okrenulo a ligamenti istegli. Nezgodna povreda koja sporo prolazi ali ni ona nije pokvarila utisak fantastičnog dana punog adrenalina, dobre vožnje i atmosfere. Upoznala sam sjajnu ekipu pozitivnih ljudi koji vole i uživaju u vožnji po pesku, šumi, blatu i kamenu, koje adrenalin pokreće i motiviše jednako kao i mene i tera da idemo ka novim i većim izazovima. Koliko je želja za vožnjom velika i jaka govori i slika kako se može prevesti motor da bi se išlo na vožnju ako druge alternative nema

Ako bude još ovako lepih dana a da može da se vozi gore javi da se još koji put provozam ove godine Mada kako vidim po prognozi pre će biti sankanje

Danas zlatan kao dukat a već za koji dan će da se zabeli - Maljen

Jesen u mojoj šumi ...

Evo nađoh ove dve slike

Sjajno Sad kad vidim ovu lepotu malo mi je i krivo što ne krenuh za vikend dole. Ali biće kiša cele nedelje po prognozi , ne bih mogla ni da mrdnem a i zahladnelo već. Prelep je Durmitor zaista!

Daa, to je tada bilo. Super imaš sliku

Posle kiše, kiše i kiše dočekali smo vedar i suv vikend. Kako to najbolje da iskoristimo ako ne u vožnji i prirodi A gde? Pa na nama dobro poznatom mestu , koje nudi terene za svačiji ukus a dovoljno je blizu da se do njega i na točkovima lako stiže. Nije što je meni Maljen omiljena destinacija za off road , ovde se zaista mogu naći raznovrsne podloge, zemlja, blato, kamen, trava i voda, kao i tereni različitih težina tako da svaki motor i svaki vozač može pronaći ono što njemu odgovara. Izazov, avantura , dobra vožnja i zabava ne mogu da izostanu Na ovu vožnju uz moj klx išli su ktm lc 640 enduro i ktm 950. Znači jedan laki, jedan srednje težak motor i jedan teškaš . Tri u jedan - tri kategorije a jedan trek Osamdeset posto pređene rute je srednje težine, bez iznenađenja i poteškoća za bilo koji od naša tri motora a preostalih dvadeset su poslastica za ljubitelje avanture i izazova Pa se tako teški ktm popeo uz brdo pod velikim i dugačkim nagibom gde ni lakim motorima nije svejedno. Bravo za Nebojšu za odlučnost da uopšte proba ovaj uspon koji nije ni malo naivan a onda i da ga izveze uspešno do kraja Krivo mi je što nisam uspela da snimim kako momci voze uzbrdo ali pošto sam išla prva imam samo slike gde završavaju uspon. Nebojša Uroš Na vrhu uspona Ovog ovde A na Maljenu čarobno, kao u nekoj drugoj dimenziji.... Plavo nebo prošarano belim oblačićima, zlatna loptasta brda, još uvek zeleno drveće mestimično grupisano na tim neobičnim zaobljenim brdašcima... nalik na Mesec možda... E a onda smo se posle ove idilične slike Maljena i vožnje po žutim mekim livadama zabili u procepu između dva brda u korito reke Tinje. Mogli smo ili dalje rečnim koritom što nije baš bila opcija za velikog ktm-a ili da kroz neko šiblje pregazimo rečicu na mestu ne baš pristupačnom za to. Idemo u šiblje pa niz stepenicu u rečicu A onda pauza za ručak, zaslužili smo. A i da se Nebojša malo poigra sa mojom igračkicom Onda se ponovo uzbrdo vraćamo na Rior jer gde bi bila zabava ako ne bi smo išli malo gore, malo dole, pa odatle nastavljamo u pravcu ka Ravnoj Gori. Posle proplanka prošaranog kamenom skrivenim ispod trave prateći put koji postoji ucrtan na mapi ali ga u stvarnosti odavno nema stižemo do dela gde treba preći jednu deonicu vozeći po kosini . Stazice nema a kosina je strma, travnata i klizava. Iako sam ranije tuda prošla iz suprotnog smera, sada padam čak dva puta u minus. Šta ću, takav mi je dan Nema slika, momci nisu slikali a bile bi top. I ja i motor stojimo nizbrdo naglavačke LC se uspešno bori sa strminom ali teški ktm neće moći. Previše je težak, trava klizava i zadnji točak beži nizbrdo. Ali se bogami dobro borio. Dan je već odmakao, treba stići kući nazad na točkovima pre mraka. Uroš i Nebojša spuštaju ktm do drveta gde je ravnije, okreću ga i guraju nazad na ravno a nas dvoje pošto je motore nemoguće okrenuti na mestu gde smo stali nastavljamo malo napred a onda se uzbrdo direktno penjemo gore na proplanak odakle preko Ravne Gore krećemo nazad kući.... Još jedan mali predah pre polaska... Kući stižemo tačno pred zalazak sunca. Za nama ostaje dinamičan ispunjen dan. Oko dvesta pređenih kilometara od čega pedesetak off roada uopšte nije loše za ovaj lepi oktobarski dan ukraden između starih i novih kiša A nadamo se da će takvih dana biti još...

Ja zamalo Slave da krenem motorom za Crnu Goru Lepo mi kaže drug, nemoj zavejaće te opet sneg a ja mislim šali se. Kad ono stvarno sneg. Sreća odustala sam od puta, čekam da napada malo više Inače na tom prevoju od Krnje Jele ( tuda volim da vozim kad idem u selo) sneg ume da bude i u maju. Za prvi maj pre dve godine čini mi se pored puta bilo pola metra snega.

Odavno nisam pisala, ne zato što nije bilo šta da se piše već se nije stizalo od raznih dešavanja i lepih i zanimljivih vožnji Ali evo, vratiću se par koraka u nazad pa ću probati uz malo slika i poneku reč propušteno da nadoknadim. U međuvremenu sam promenila motor, pa je umesto Skočka sada tu lepi zeleni Zmaj. Dobar i pouzdan saputnik sa kojim se nadam da ću stići do svih onih vrhova, šuma, dolina i jezera koje još nisam stigla da osvojim. Mada smo za protekla dva meseca koliko se družimo Zmaj i ja daleko stigli, ne mogu da se požalim Na jugu smo gledali zalazak sunca na Uvcu, vozili prostranim livadama Peštera, Zlatibora, gustim šumama Tare. Na istoku preko Miroča sa prelepih vidikovaca Mali i Veliki Štrbac posmatrali smo veliki moćni Dunav. Na jugoistoku smo osvojili Midžor a Staru planinu prešpartali uzduž i popreko... Midžor 2169m Visoravan Vrtibog i pogled na Zavojsko jezero Mramor Stražna čuka 1760m A u međuvremenu uvek je tu neizostavni Maljen, naša lepotica kojoj se uvek rado i sa osmehom vraćam. Neplanirano kupanje Pomoć stiže Još malo Maljena Sve boje Maljena Malo vežbe, hop gore uz brdašce Za sada to je to a nadam se biće još

Maljen, nedavno...

Uživali smo u svakom kilometru i pre i popodne a društvo ne menjamo, prvi ste

Drugi deo: Posle odmora na jezeru, a taman je i vrućina malo popustila nastavili smo vožnju. Kako je prvi deo bio onako baš udarnički pa smo se dobro i umorili u nastavku nas je Sloba poveo na vožnju malo laganijeg tempa da danemo dušom ali jednako lepu i zanimljivu. U centru svih današnjih dešavanja je reka Kamenice gde god da krenemo. Pa tako i u nastavku dana...vozili smo duž Kamenice do Orlovog gnezda. Nekada jako lep kompleks, sada napušten i oronuo ali okružen prelepom prirodom. A pre toga malo igranja u bari Pogled ka Tometinom polju Ovčice koje pasu na litici Kamenica ali ovde iz nje ne može da se pije Slavetu se osladilo igranja u vodi Kad smo ga videli kako uživa krenuli i mi za njim, prvo motorima... I Sloba sa Afrikom A onda peške... Izgleda da smo uznemirili Belku, nije nas očekivala Jezero za kupanje...nekada Srušena brana I u smiraj dana rastanak na raskrsnici, Nikola i Slave ka Tometinom polju a Sloba i ja ka Ježevici. Umorni a puni utisaka i adrenalina završavamo ovaj fantastičan dan Ovuda smo vozili

Vrh !

Evo i obećanog izveštaja sa jučerašnje vožnje po Maljenu. Šta da kažem osim Wau kakva vožnja, kakvi fantastični predeli i vizure i ono najvažnije, kakva sjajna ekipa! Veliki pozdrav za @slave74 živu enciklopediju i dobrog poznavaoca ovih krajeva ali ne samo ovih nego i drugih širom naše lepe Srbije, Slobu -@ZERO CORD ADV velikog drugara i ljudinu koji je uvek tu za druženje i dobru vožnju, Miću i Nikolu - @Prašinar drugara koji je uvek tu pored mene da pripazi i nadgleda da li je sve ok Iz Brežđa smo krenuli Nikola i ja , preko Velikog Maljena ka Malom Maljenu gde su nas sačekali naši domaćini, Slave i Mića i poveli u avanturu i kroz predele kakve do sada nismo upoznali a mislila sam da Maljen poznajem dosta dobro Sloba nam se priključio nešto kasnije. Vozili smo preko prelepih livada čija imena je name je Slave govorio ali ja to ništa nisam zapamtila. Moraću na popravni. Onda smo sišli na Kamenicu Ko je bio žedan mogao je da se napije vode Pa onda odavde preko nje Posle kraćeg odmora, bilo baš vruće krenuli smo na gore uz neko strmo kraško brdo, kamen, zemlja i izlomljene stene... Moj se Skočko svojski izborio i sa vrućinom i sa strminom A sa brda pogled na Veliki Maljen preko puta još uvek odozdo i kroz jelke Pa preko livade... Pa kroz šumu.. Do vrha odakle puca fenomenalan pogled na Veliki Maljen ali sada odozgo To je ujedno najviša tačka do koje smo se popeli 1027m a najniža na ruti je bila na 292 m Kako se ovaj fantastični vidikovac zove i gde se tačno nalazi moraću da zamolim Slaveta da nam kaže. Ono što znam je da je preko puta njega na drugom brdu Veliki Maljen, desno Kraljev sto a dole u provaliji reka Kamenica Odatle smo krenuli nizbrdo ka vikendici nekog našeg poznatog modnog kreatora koja se nalazi na takođe fantastičnoj lokaciji , u šumi na litici iznad Kamenice i Vražijeg vira. Slave nam pokazuje gde treba da siđemo Evo ovde dole Ovim putem... A dole pri kraju baaaš strmina A ni gaz preko reke nije baš lagan Ali pređosmo svi A malopre smo gore bili jel vidite Eno i kuće gore među drvećem Vražiji vir Pa ponovo uzbrdo kroz šumu. Ruta nam stalno ide gore dole, iz reke uz brdo pa dole u reku a onda ponovo na brdo i tako u krug Pogledajte gde je ponovo Kamenica... Slave pokazuje kuda su vozili džipovi ka Crnom vrhu... I na kraju ove fantastične vožnje stigosmo na jezero Rosić gde nas je već odavno čekao Sloba Tu je bio kraj fantastičnog prvog dela vožnje. Hvala Slavetu i Mići što su nas proveli ovim fenomenalnim predelima bajkovitog izgleda i prelepih vidika ali ni malo naivnih ni lakih za vožnju. Sledi nastavak drugog dela vožnje.

Momci moja tema je otišla u pogrešnom pravcu. Zamolila bih vas da se ovde zaustavimo i uzdržimo od dalje diskusije o tome da li ili ne ići sam na off raoad. Sve je oko toga jasno. Temu sam otvorila da bih sa vama podelila utiske sa svojih vožnji bilo da ih vozim sama ili u društvu pa bih volela da u tom smeru dalje i nastavimo. Razmena utisaka i iskustava sa vožnji koje vozimo, trekova i korisnih informacija , pa i dogovor oko novih zajedničkih vožnji je ono što svima nama može da koristi. Zato vas molim da dalje ovu temu ne guramo u pravcu u kom nije zamišljena da ide. Hvala!

Važno je poslušati ponekad i srce . A često i razum, dobro je za zdravlje U to ime sutra idemo na vožnju, nas par zajedno. U društvu osim što je bezbednije uvek je lepše i zabavnije. Kako je bilo, dokumentovano slikicama napisaćemo kad se vratimo

Ono što jako mnogo može da bude korisno svima koji vole i voze off je razmena trekova i iskustava sa terena gde se vozimo, kao i poziv na vožnju kad se neka organizuje. Što se širi broj ljudi koji bi vozili u društvu, i kako se međusobno više upoznajemo manja je mogućnost da neko vozi sam ili uopšte ne vozi jer nema sa kim