Može to sve samo treba znati kako Bolje je ( za prtljag ) ako se ima nosač na repu ili odbojnik sa strane ali i bez toga može. Evo kako izgleda moj klx sa torbom i dve bisage bez ikakvih nosača doduše posle par sati vezivanja i prepakivanja Malo liči na cigansku čergu ali tako napakovan je stigao do Sjenice sa deonicama offa preko Maljena i još ponegde i vratio se nazad. E sad, zbog mog neiskustva bisaga do auspuha se progorela a i vreća koja je bila u njoj. Ovo je jedini put da sam nosila kamp opremu na njemu ali svakako će biti potrebe za tim pa moram usavršiti sistem pakovanja da bude brže i lakše a i bezbednije za prtljag

Evo dođosmo i do decembra. Snega nema, a ni velikih kiša nije bilo što znači moglo je da se vozi . I vozilo se . Odmah na početku je bila vožnja na Ceru. Meni posebno zanimljiva jer sam prvi put na ovoj našoj planini. Ekipa je vozila par puta dok ja nisam mogla iz tehničkih i drugih razloga, preneli su lepe utiske pa sam nestrpljivo čekala da i ja odem. Naši drugari iz Šapca, Markulja i Gavra su nas i ovaj put domaćinski dočekali i sproveli raznim putevima i putićima kroz šumu, pokazali nam lepote Cera a bogami nas i dobro izmorili . Ja prvi put vučem prikolicu, pa je i samo pakovanje motora i put do Cera i nazad bila avantura sama za sebe. Ipak nekako stigosmo uz povremena stajanja da dotegnemo motore koji su se naginjali čas na jednu, čas na drugu stranu. A dan fantazija, kao da je proleće A onda pravac u šumu. Prvo do nekih arheoloških iskopina Ovde nam Markulja objašnjava da sad idemo pravac gore Ekipa na okupu ( photo by Vlada) A onda malo finog šumskog puta prekrivenog tepihom od lišća Pa red blatnjavih deonica Pa malo više blatnjavih Pa još više... Neki smo se i zaglavili u dubokoj blatnjavoj bari ( čitajte ja ) ,jedva me izvukoše odatle. Već sam mislila gotovo je, ostaću do proleća tu Gadno neko žitko blato a duboko, gotovo mi čizmu izulo a Vlada je sve to fino fotoaparatom zabeležio. Kad smo se sa raznim blatom izborili, a najviše ja, ostali su samo proleteli , krenusmo da se penjemo putem sa dubokim kolotrazima. Zanimljiv put , meni se svideo Malo akcije na pola puta, neko se granje poprečilo Putem dalje stižemo i do neobičnog peščanog platoa. Ko bi rekao da na Ceru ima i peska ali eto ima Pa ko voli nek izvoli. Može da bira, blato, kamen, šumski put, pesak, bare, svega ima. Posle peska idemo dalje ka vrhu zanimljivim prečicama kroz šumu. Pa pauza kod planinarskog doma A onda je usledio još zanimljiviji deo dana. Raznim šumskim putićuma koje Markulja i Gavra dobro poznaju peli smo se a onda i spuštali kroz šumu, uglavnom cela ekipa zajedno osim na pojedinim delovima gde su Sev i Markulja napali neki strmi uspon kroz šumu nama ostalima ne baš pristupačan. Mi smo putem okolo ali tek pošto smo probali i videli da će to teže ići Jedan zanimljiv uspon sa drvetom koje štrči na pola puta. Mile sa kinezom ga je vrhunski ispeo. Meni je motor isterao Markulja, nisam smela da rizikujem da se skotrljam sa motorom preko sebe i noge koja prolazi ali nikako da prođe I Vlada izlazi .. Ostale nisam uspela da slikam, izašli su prvi. Još malo fotki sa ove dobre vožnje sa prelepog Cera. Fotografije su mešane, malo moje malo Vladine. Lako ćete prepoznati, one dobre je slikao Vlada Hvala domaćinima na ovom sjajnom danu, dobroj vožnji i druženju a i strpljenju dok su me čekali da se izborim sa raznim preprekama ( blatom, klizavim nizbrdicama a i ponekim uzbrdicama..) Cer mi se jako svideo pa sad kada sam otkrila njegove čari sigurno ću se tu ponovo voziti čim se ukaže prilika a i vreme to dozvoli.

Momci, ajde kupujte te Honde pa se javite da se zajedno vozimo . Koliko bih ja da se vozim ponekad i zafali društva, pa mi je baš drago da ima zainteresovanih za ovu klasu enduro motora . Moj klx i vaš crf fino će da se slože, može Radomir da potvrdi

Pogled na Veliki Maljen pred zalazak sunca sa vidikovca preko puta

Divčibare danas, ka Crnom vrhu

Znam kako je , navučeš se potpuno i onda je gotovo, samo razmišljaš kad i gde na vožnju Posle i da hoćeš teško se od toga otkačiš. Ali odličan izduvni ventil i zabava za sve pare, plus si stalno u prirodi, vidiš lepe stvari, skloniš se iz smoga i gradske gužve. Samo ti , tvojih par drugara ( i ja ) i naši dvotočkaši , šta ćeš bolje .

Bobo pravo da ti kažem i ja to čekam Ima da se izvozamo lepo. A Maljen je vrh . Svako može tamo da nađe šta mu za vožnju odgovara. A nije daleko pa kad god ti se vozi časkom skočiš do tamo. Samo nije Maljen jedini. Kad nabaviš motor eto mene tu i kod vas. Nikako još po Fruškoj Gori nisam vozila, sve mi nekako izmiče ali nameravam. Tako da nabavljaj motorče što pre i ti i naša ekipica iz Srema pa idemo da se vozimo

Novembar se nastavio serijom vožnji na Maljenu koju ja nažalost nisam uspela u celosti da ispratim. Posle idilične vožnje po magli u kojoj smo svi beskrajno uživali ali se dobro i oznojili vozeći uz i niz brda van staze, kroz potok a na kraju u povratku i niz neku strmu vododerinu I puni entuzijazma i očekivanja krenuli za par dana ponovo u osvajanje putića i prečica po Maljenu, posle par kilometara na povećem blatnjavom usponu moj zeleni Zmaj je stao i ni makac dalje. Zavrćem gas a točak stoji ni da se mrdne. Lanac i lančanici puni blata pa smo pomislili možda je to uzrok. Ma kakvi. Neko se seti da pipne poklopac kvačila a on usijan. Otišle lamele, skroz! Dvojica iz grupe što su bili ispred već odmakli i čekaju gore jer je nezgodno na takvom usponu stati, sve misle sad ćemo. Ostali oko mene pokušavaju da motor nateraju bar malo da vuče ali mrka kapa, zadnji točak uopšte ne okreće . Motor mora nazad da se spusti sa planine do podnožja gde smo parkirali prikolice i pikap. U međuvremenu se i ova dvojica vratila odozgo kad su videli da nas dugo nema i polako krenusmo svi nazad , da me oni spuste pa ako ostane vremena da naprave neki krug. Meni noga povređena, teško mi da manipulišem motorom pa je lemy preuzeo klx da ga spusti i gura do dole a ja sam se malo družila sa mojim bivšim motorom , sada lemijevim. Taman sam se malo podsetila koliko je to zapravo dobar motor bio i dok je bio kod mene a sad je još bolji jer ga je Mile još i ulepšao Momci su mi pomogli da motor vratimo do puta, čak smo ga prebacili kamiončićem do baze gde je prikolica bila parkirana a onda su trkom otišli da ipak naprave krug. Mile je to jutro a bilo je vrlo zima došao na točkovima iz Šapca, šteta bi bilo da se bar malo ne provoza . Tu se moja vožnja prekida na čitavih dvadeset dana koliko mi je trebalo da nabavim nove lamele i one se zamene a verujte to je bilo najbrže što je moglo. Kako sam se osećala za to vreme koliko nisam mogla da vozim a vožnji je bilo znaju moji najbliži. Samo što nisam ujedala ili možda čak i jesam Kad me ni povreda kolena onolika nije odvojila od motora morale su lamele da izgore da me zaustave Evo slika od tog dana Razdragani spremamo se za vožnju Još ne slutim šta će sa mojim ljubimcem uskoro biti Mile i moj bivši kinez - prolepšao se toliko da ga nisam prepoznala ( motor ) Još uvek radosna ali ne za dugo Momci na okupu pred taj sudbonosni uspon Ranjeni Zmajček ide na prinudni odmor a i ja sa njim Bar što se endura tiče. A enduro mi toliko ušao pod kožu da na asfslt čitave godine ni pomišljala nisam. Ali u nedostatku motora za off, sve je dobro samo u šumu da pobegnem I to je nešto Jedva sam toliko savila povređenu nogu, fuzasteri na Hondi visoko, ali za zadovoljstvo mora nešto i da se istrpi . A kad mi je majstor konačno javio , gotov ti je motor, dođi po njega, mojoj sreći nije bilo kraja. Kolika je to radost bila Sad ponovo nazad u sedlo, tj na brdo i u šumu!

Prvi dan novembra je obeležila vožnja oko Avale u organizaciji Vlade @Vozac . Vlada je u svojoj temi Oko Beograda van asfalta ovu uzbudljivu akciju dokumentovao sa par slika koje najbolje dočaravaju kakva je to vožnja bila a ja ću napisati par reči uz još neku fotografiju. Iako je danima sipila neka dosadna kiša i vlažila zemlju, a jutro na dan vožnje osvanulo pod maglom skupio se fini broj motora za ovu vožnju, preko deset nas je bilo. U početku ravnica, blato i bare, pa smo se neki od nas dobro namučili a onda je usledio Vladin lavirint sa usponima, spustevima, kruženjem popreko, gore i dole oko Avale, po klizavim šumskim putevima, zaobilazeći prepreke a sve to je pratila dobra atmosfera i prelep jesenji ambijent. Ko bi rekao da neposredno oko Avale može da se napravi isprepletani krug od oko četrdesetak kilometara i to dobre vožnje Bilo je tu svega i za svačiji ukus. Dobri vozači i sa težim motorima su se izborili sa klizavim usponima a oni vispreni sa laganim su našli mesto i za svoju zabavu i igranje, potoke i strmeke , sve ono što ja samo sa divljenjem mogu da posmatram sa strane Jako lepa vožnja. Ni malo laka zbog klizave podloge a sa druge strane baš zato zanimljiva. Ja sam se uglavnom borila sa motorom, blatom, i klizavim usponima pa nisam stizala da slikam ali evo još par Vladinih slika, one su i tako mnogo bolje nego moje Ja u blatu Pa iza bare Pa pored puta Momci prže Još malo drugačije akcije Pauza konačno da danem dušom Pa opet šuma Dve, tri moje slike Tunel - presušio Livada i kraj A granulo je i sunce da nas ozari i pozdravi. Umorila sam se baš, blato mi nije poznat a ni omiljen teren. Ali kao što već znamo , kad naiđem na nešto novo, teže i nepoznato ne zaobilazim ga, bar ne zauvek Možda privremeno ćemo sa distance obazrivo da se merkamo, bar dok noga ne prođe a onda ću i sa njim da se uhvatim u koštac pa ko živ ko mrtav Mala šala, ali po blatu baš treba umeti voziti. Meni je za sada to daleko teže nego pesak. Mada kada sam počinjala po pesku verujem da sam isto mislila U svakom slučaju ovo je bila jedna jako dobra i uspela vožnja. Svi smo bili zadovoljni a verujem i izmoreni, što znači jedva smo čekali ponovo negde

Fotografije nisu moje lično, volela bih da tu mogu da se popnem ali teško , slikala moja ćerka . Nisam znala baš u koju temu da ih stavim a htela sam da ih podelim sa vama, na mene su ostavile utisak Popova Šapka , juče pre svitanja Na pola puta - pogled ka horizontu Bakardan 2706 m, u magli...

Jeste, to je to brdo Na oko deluje strašnije nego što jeste ali nije ni naivno . Lepo ga je voziti s vremena na vreme

Oktobar je bio prelep mesec za vožnju. Moja povreda nije bila baš zanemarljiva ali me nije me ni potpuno onemogućila da vozim. Pa sam se tako držeći se parole ono što te ne ubije učini te jačim, trudila iz petnih žila da ne propuštam lepe dane i prilike za vožnju. Nisam mogla da hodam, ni da savijem koleno dalje od pravog ugla ali kad se popnem na motor dok vozim i ne padnem srce mi je na mestu Vratili smo se ponovo Maljenu, našem najdražem mesto za vožnju. Prostranstvo, lepota valovitih brda, sjaj već požutele trave i plavog neba, tereni za uživanje ali i za ozbiljan trening, da se oznojiš i pomučiš, to je ono što nas uvek vraća ovoj našoj lepoj planini. Ekipa na okupu Zagrevanje uz naše omiljeno brdašce Pa pravo ka nebu... Da ne znate da je Maljen zar ne biste pomislili da je pejsaž iz neke druge daleke zemlje... Nestvarno lepo... Daleko od briga, teskobe vremena u kome živimo... Naš svet, ventil za opuštanje i punjenje baterija tih par sati vožnje po zlatnom tepihu, vožnje koja nam život znači Zmajček bi malo da odmori pa se opružio u mekoj travi Nije ipak sve požutelo, zeleni se ponegde još uvek Koliko je nebo gore na planini plavo a vazduh proziran i čist Toliko se dole u daljini iznad Valjeva spustila siva zavesa smoga i ko zna čega još... I ovako lepom danu dođe kraj ali samo na kratko. Jer čim krenemo kući već razmišljamo kada ćemo ponovo nazad. Energija se brzo potroši , valja je dopuniti na vreme a nema boljeg načina od dobre vožnje sa dobrim društvom na dobrom mestu

Malo sam se ulenjila sa pisanjem a bilo je lepih vožnji vrednih da se pomenu. Pa evo kraći osvrt na dešavanja u protekla dva meseca. U drugoj polovini oktobra vozila se peščara prvi put ove jeseni. Prelep oktobarski dan, pesak vlažan od prethidnih kiša, idealan za vožnju bili su dovoljan preduslov da se okupi veliki broj enduraša željnih dobre vožnje i adrenalina. Grupu sa velikim motorima vodio je @Shuster . Male motore je predvodio @severian njemu dobro poznatim putevima koji su sadržali sve ono najzanimljivije i najzabavnije što peščara može da ponudi a to znači, seriju velikih dina, pa još jednu, poneki ambis, igranje na Zagajičkim brdima, single trail kroz šumu, pa malo probijanja kroz žbunje i to je čini mi se to Kako je protekla zabava u pesku najbolje govore slike... Posle dina odosmo u šumu. Sreća da neki nose potreban alat sa sobom jer su nas tamo sačekali manji baštovanski radovi A onda nezaobilazna Zagajička brda I pauza za ručak u mekanoj travi .. A onda brzo trk nazad na brda, pa dole, pa gore ... Momci su se zaista dobro zabavili u pokušajima da savladaju i najstrmije uspone a mnogima je to i pošlo za rukom. U pokušaju da se i ja uspenjem uz jedno poveće brdašce motor mi se oteo kontroli , propeo na zadnji točak. Pri padu se koleno nezgodno okrenulo a ligamenti istegli. Nezgodna povreda koja sporo prolazi ali ni ona nije pokvarila utisak fantastičnog dana punog adrenalina, dobre vožnje i atmosfere. Upoznala sam sjajnu ekipu pozitivnih ljudi koji vole i uživaju u vožnji po pesku, šumi, blatu i kamenu, koje adrenalin pokreće i motiviše jednako kao i mene i tera da idemo ka novim i većim izazovima. Koliko je želja za vožnjom velika i jaka govori i slika kako se može prevesti motor da bi se išlo na vožnju ako druge alternative nema

Ako bude još ovako lepih dana a da može da se vozi gore javi da se još koji put provozam ove godine Mada kako vidim po prognozi pre će biti sankanje

Danas zlatan kao dukat a već za koji dan će da se zabeli - Maljen

Jesen u mojoj šumi ...

Evo nađoh ove dve slike

Sjajno Sad kad vidim ovu lepotu malo mi je i krivo što ne krenuh za vikend dole. Ali biće kiša cele nedelje po prognozi , ne bih mogla ni da mrdnem a i zahladnelo već. Prelep je Durmitor zaista!

Daa, to je tada bilo. Super imaš sliku

Posle kiše, kiše i kiše dočekali smo vedar i suv vikend. Kako to najbolje da iskoristimo ako ne u vožnji i prirodi A gde? Pa na nama dobro poznatom mestu , koje nudi terene za svačiji ukus a dovoljno je blizu da se do njega i na točkovima lako stiže. Nije što je meni Maljen omiljena destinacija za off road , ovde se zaista mogu naći raznovrsne podloge, zemlja, blato, kamen, trava i voda, kao i tereni različitih težina tako da svaki motor i svaki vozač može pronaći ono što njemu odgovara. Izazov, avantura , dobra vožnja i zabava ne mogu da izostanu Na ovu vožnju uz moj klx išli su ktm lc 640 enduro i ktm 950. Znači jedan laki, jedan srednje težak motor i jedan teškaš . Tri u jedan - tri kategorije a jedan trek Osamdeset posto pređene rute je srednje težine, bez iznenađenja i poteškoća za bilo koji od naša tri motora a preostalih dvadeset su poslastica za ljubitelje avanture i izazova Pa se tako teški ktm popeo uz brdo pod velikim i dugačkim nagibom gde ni lakim motorima nije svejedno. Bravo za Nebojšu za odlučnost da uopšte proba ovaj uspon koji nije ni malo naivan a onda i da ga izveze uspešno do kraja Krivo mi je što nisam uspela da snimim kako momci voze uzbrdo ali pošto sam išla prva imam samo slike gde završavaju uspon. Nebojša Uroš Na vrhu uspona Ovog ovde A na Maljenu čarobno, kao u nekoj drugoj dimenziji.... Plavo nebo prošarano belim oblačićima, zlatna loptasta brda, još uvek zeleno drveće mestimično grupisano na tim neobičnim zaobljenim brdašcima... nalik na Mesec možda... E a onda smo se posle ove idilične slike Maljena i vožnje po žutim mekim livadama zabili u procepu između dva brda u korito reke Tinje. Mogli smo ili dalje rečnim koritom što nije baš bila opcija za velikog ktm-a ili da kroz neko šiblje pregazimo rečicu na mestu ne baš pristupačnom za to. Idemo u šiblje pa niz stepenicu u rečicu A onda pauza za ručak, zaslužili smo. A i da se Nebojša malo poigra sa mojom igračkicom Onda se ponovo uzbrdo vraćamo na Rior jer gde bi bila zabava ako ne bi smo išli malo gore, malo dole, pa odatle nastavljamo u pravcu ka Ravnoj Gori. Posle proplanka prošaranog kamenom skrivenim ispod trave prateći put koji postoji ucrtan na mapi ali ga u stvarnosti odavno nema stižemo do dela gde treba preći jednu deonicu vozeći po kosini . Stazice nema a kosina je strma, travnata i klizava. Iako sam ranije tuda prošla iz suprotnog smera, sada padam čak dva puta u minus. Šta ću, takav mi je dan Nema slika, momci nisu slikali a bile bi top. I ja i motor stojimo nizbrdo naglavačke LC se uspešno bori sa strminom ali teški ktm neće moći. Previše je težak, trava klizava i zadnji točak beži nizbrdo. Ali se bogami dobro borio. Dan je već odmakao, treba stići kući nazad na točkovima pre mraka. Uroš i Nebojša spuštaju ktm do drveta gde je ravnije, okreću ga i guraju nazad na ravno a nas dvoje pošto je motore nemoguće okrenuti na mestu gde smo stali nastavljamo malo napred a onda se uzbrdo direktno penjemo gore na proplanak odakle preko Ravne Gore krećemo nazad kući.... Još jedan mali predah pre polaska... Kući stižemo tačno pred zalazak sunca. Za nama ostaje dinamičan ispunjen dan. Oko dvesta pređenih kilometara od čega pedesetak off roada uopšte nije loše za ovaj lepi oktobarski dan ukraden između starih i novih kiša A nadamo se da će takvih dana biti još...

Ja zamalo Slave da krenem motorom za Crnu Goru Lepo mi kaže drug, nemoj zavejaće te opet sneg a ja mislim šali se. Kad ono stvarno sneg. Sreća odustala sam od puta, čekam da napada malo više Inače na tom prevoju od Krnje Jele ( tuda volim da vozim kad idem u selo) sneg ume da bude i u maju. Za prvi maj pre dve godine čini mi se pored puta bilo pola metra snega.

Odavno nisam pisala, ne zato što nije bilo šta da se piše već se nije stizalo od raznih dešavanja i lepih i zanimljivih vožnji Ali evo, vratiću se par koraka u nazad pa ću probati uz malo slika i poneku reč propušteno da nadoknadim. U međuvremenu sam promenila motor, pa je umesto Skočka sada tu lepi zeleni Zmaj. Dobar i pouzdan saputnik sa kojim se nadam da ću stići do svih onih vrhova, šuma, dolina i jezera koje još nisam stigla da osvojim. Mada smo za protekla dva meseca koliko se družimo Zmaj i ja daleko stigli, ne mogu da se požalim Na jugu smo gledali zalazak sunca na Uvcu, vozili prostranim livadama Peštera, Zlatibora, gustim šumama Tare. Na istoku preko Miroča sa prelepih vidikovaca Mali i Veliki Štrbac posmatrali smo veliki moćni Dunav. Na jugoistoku smo osvojili Midžor a Staru planinu prešpartali uzduž i popreko... Midžor 2169m Visoravan Vrtibog i pogled na Zavojsko jezero Mramor Stražna čuka 1760m A u međuvremenu uvek je tu neizostavni Maljen, naša lepotica kojoj se uvek rado i sa osmehom vraćam. Neplanirano kupanje Pomoć stiže Još malo Maljena Sve boje Maljena Malo vežbe, hop gore uz brdašce Za sada to je to a nadam se biće još

Maljen, nedavno...

Uživali smo u svakom kilometru i pre i popodne a društvo ne menjamo, prvi ste

Drugi deo: Posle odmora na jezeru, a taman je i vrućina malo popustila nastavili smo vožnju. Kako je prvi deo bio onako baš udarnički pa smo se dobro i umorili u nastavku nas je Sloba poveo na vožnju malo laganijeg tempa da danemo dušom ali jednako lepu i zanimljivu. U centru svih današnjih dešavanja je reka Kamenice gde god da krenemo. Pa tako i u nastavku dana...vozili smo duž Kamenice do Orlovog gnezda. Nekada jako lep kompleks, sada napušten i oronuo ali okružen prelepom prirodom. A pre toga malo igranja u bari Pogled ka Tometinom polju Ovčice koje pasu na litici Kamenica ali ovde iz nje ne može da se pije Slavetu se osladilo igranja u vodi Kad smo ga videli kako uživa krenuli i mi za njim, prvo motorima... I Sloba sa Afrikom A onda peške... Izgleda da smo uznemirili Belku, nije nas očekivala Jezero za kupanje...nekada Srušena brana I u smiraj dana rastanak na raskrsnici, Nikola i Slave ka Tometinom polju a Sloba i ja ka Ježevici. Umorni a puni utisaka i adrenalina završavamo ovaj fantastičan dan Ovuda smo vozili