Sasvim neplanirano, gotovo pred sam kraj ove nesretne epidemije koja nam je svima zakomplikovala živote otišla sam u vikendicu svoga prijatelja u jedno lepo malo mestašce na obali Dunava nedaleko od Golupca. Otišla sam malo da se osamim a ujedno i pobegnem od pritiska vezano za koronu i mere koje su se preduzimale u cilju njenog suzbijanja a koji mi je iz dana u dan postajao nepodnošljiv. Više nisam znala ni kada, gde ni koliko smem da dišem, hodam, mislim. Potpuna zbrka... Pa reko, idem negde gde osim mene, prirode i reke gotovo da nema nikoga. Bez televizije i vesti, da konačno slobodno udahnem punim plućima i naspavam se u miru i tišini. Na put sam krenula mojim malim plavim dvotočkašem sa namerom da tamo malo vozim po okolnim zabitima. Prvobitna ideja je bila samo vožnja po peščari koja se prostire na povelikoj površini u blizini mesta gde sam odsela i vožnja po nasipima uz Dunav. Međutim odmah prvog dana po dolasku sam otkrila kakve divne šume i puteve krije okolina Golupca i Đerdapska klisura pa sam naredne dane provela u njihovom upoznavanju i istraživanju. Imam dosta lepih slika i nekoliko zanimljivih trekova koje sam izvozila pa ću to podeliti sa vama jer ovaj predivni deo naše zemlje zaista zaslužuje da se upozna. Beograd-Golubac / put do tamo - nasipi i asfalt Od Pančeva do Kovina sam vozila dunavskim nasipom pa prešla preko mosta u Smederevo a ostalo skoro sve asfaltom. Skela u Ramu još uvek nije radila zbog epidemije inače sam veći deo puta mogla da izvezem van asfalta. Moj motorčić nije baš za ovakvu vrstu vožnje, nije za putovanja, posebno ne natovaren. Zbog toga sam se trudila da pakovanje maksimalno svedem na minimum. To izgleda ovako Dan je bio vedar, prelep a ja puna entuzijazma Izlazak na asfalt i saobraćajnu gužvu u Smederevu je razbio moju euforiju pa sam pokušavala da pronađem neko kompromisno rešenje, da siđem sa prometnog puta na neki sporedni, manji gde me neće oduvati svaki automobil i kamion dok me obilaze . Iza Požarevca sam se isključila ka Kličevcu i tim lepim putićem vozila do Rama a odatle nasipom ka Srebrnom jezeru pa iza Velikog Gradišta ponovo nasipom do odredišta, malog ušuškanog u borovoj šumi prelepog mesta na Dunavu - Vinci. Srebrno jezero ponovo nasipom od Velikog Gradišta do mesta Vinci Rumunija je tu odmah preko puta. Čini mi se samo ako pružim ruku dohvatiću drugu obalu. Baš tamo preko puta prošle godine smo Radomir i ja ušli u brda i započeli našu off road avanturu po obroncima Karpata. Tada je bio Zelenko a sada moj plavi Skočko. Isto kao onda već sutra počinje moja nova avantura po brdima i šumama samo sada sa ove strane Dunava i sa razlikom što u ovu avanturu krećem sama - nastavak sledi -

Posle sumornog kišovitog jutra rešenost ekipe da istrajemo u nameri da se vozimo bila je nagrađena perfektno vedrim danom Podloga se brzo osušila dovoljno pa je ova prva ovogodišnja vožnja po našoj lepotici Maljenu bila pravo uživanje. A nisu izostali ni veselo raspoloženje i dobra atmosfera Još po neka slika Suvobor Ravna Gora Veliki Maljen

Maljen

Evo i ja da se upišem Odavno nisam ništa pisala a poslednjih godinu dana slabo sam i vozila asfalt. Šume, pesak, brda i planine su me potpuno omađijale pa kramponima orem kad god mogu Ali ponekad se uželim i lepe vožnjice po asfaltu pa hondica i ja napravimo poneki kružić onako sa merakom. Ali i tu nekako uvek me vuče i najviše uživam na krivudavim putićima na kojima nema saobraćaja ni gužve. A ako još vijugaju uzbrdo onda je uživanje potpuno Danas sam napravila jednu od mojih omiljenih rutica kako ih zovem "za zagrevanje". Kasno sam krenula, posle dva. Izlazak iz Beograda je bio mučan i spor. Kolone automobila su išle ka Avali... Umalo da odustanem. Pomislila sam biće tako do Mladenovca. Ali nije, odmah iza Avale put se raščistio i moglo je lakše da se diše Ideja mi je bila da se provozam do Kosmaja, čisto malo da se razgibam na putu, da vidim kako Honda radi a i u kakvoj sam ja formi obzirom da na nju nisam sela ne pamtim od kada. A nisam baš preterano ni bila raspoložena za vožnju. Već dva dana imam veliku teskobu u duši od kada sam čula tužnu vest da je sjajan vozač, veliki čovek , lafčina i na motoru i u životu, izgubio život baš na asfaltu. Možda je to i bio razlog zašto sam danas izabrala da izađem Hondom i napravim rutu po asfaltu umesto uobičajene vožnje po šumi i brdima kros motorom. Bila je to moja vožnja za Bobošku i sve one koji su izgubili živote u ovom sportu-hobiju koji kada se jednom zavoli voli se srcem i dušom do kraja! Kako se gužva na putu raščistila a Honda veselo cvrkutala i moja teskoba je polako nestajala. Umesto nje raslo je osećanje ispunjenosti i zadovoljstva. Tu sam, baš gde treba. Radim ono što volim, ono što me čini onim što jesam, juče, danas, sutra...dok postojim. Volim zvuk motora. Volim osećaj slobode dok vozim. Nije važno koji motor. Važno je da se on i ja kotrljamo i stižemo tamo gde smo krenuli. Važno je da se krećemo, stalno i napred. Uvek. Kod Sopota skrećem. Nesvesno odlučujem da idem dalje. Do Aranđelovca preko Rogače, a posle ću videti... Lepe krivine na praznom putu se nižu. Uživam! U Aranđelovcu srećem dosta kolega na motorima. Otpozdravljamo jedni drugima. Vozim dalje preko Garaša ka Belanovici a onda skrećem na dobro poznat put koji vodi podno Ostrvice do Rudnika. Krivina za krivinom , sunce i prelepa priroda. Nedostajala mi je ovakva vožnja ! Uživam i dišem punim plućima. Kad izađem na Rudnik vraćaću se ibarskom. Volim i tuda da vozim. Nikada ne vozim previše brzo ali meni taman dovoljno da mi krv prostruji. Nije bilo gužve za divno čudo ni na ibarskoj. Srela sam usput dosta motora . Niko nije jurio. Izgledalo je da svi uživaju u slobodi i lepom vremenu. Posle lepog laganog kruga od nekih 230 km bilo je vremena i motor da operem pre nego sam ga parkirala u garažu. Lep dan zaista i vožnja koja mi je jako prijala. Vožnja je uvek ta koja me vraća u život, daje smisao kad se čini da ga nema, podiže energiju i briše tamne senke. Zato je i volim a drugačije ni ne mogu

Zelenko se toliko prolepšao da ga nisam prepoznala

Proleće

Fantastična priča ! Hvala ti što si me podsetio na ono što sam nekako usput izgubila , na to zašto volim vožnju na dva točka i šta mi motori u životu znače. A mnogima od nas život znače . Čini mi se da nema jačeg pokretača i intenzivnijeg osećaja od onoga kada pobediš sebe i ponovo se vratiš u sedlo. Svaka čast na ogromnoj upornosti i snazi da kada padneš ma koliko težak udarac pretrpiš , ustaneš i ideš napred sa istim ili još većim žarom i leptirićima u stomaku. Moje veliko poštovanje! Želim ti mnogo lepih i bezbednih kilometara a znam da će ti oni doneti veliku radost i sreću. Jer bitno je da si se vratio i da opet voziš

Ipak neće biti potrebno.

Da ne dolazi neko iz Kule danas za Beograd ili možda prolazi preko Kule? Trebao bi jedan deo za motor da mi iz Kule poveze za Beograd. Potrebno je da to bude danas. Ako slučajno ima neko da ide tuda a da je raspoložen da mi ponese jedan mali paketić javite mi se ovde ili na pp. Hvala,

Zelenko je zaista bio dobar i pouzdan drugar. Zajedno smo prošli mnogo toga a da me nikada nije izneverio. Drago mi je što je otišao u dobre ruke gde će imati pažnju baš kako je zaslužio Novi drugar je već tu. Da li će biti dostojan naslednik Zelenka videćemo, vreme će pokazati Kmx 125 , što bi rekli cvaja

Nacrtaj ti taj trek slobodno, ima nas još zainteresovanih za voženju i do Cera i po Ceru a i drugde

Dina u zalasku sunca

Trmanje

Evo i malo fotki od juče. Dan je bio izmišljen za zabavu na dva točka, vedar i sunčan, a društvo raspoloženo za svakojake igrarije i avanturu u pesku Priprema za polazak, ček da proverim jesam li dovoljno izduvao gume Husa uživa, još ne zna šta je tek čeka Prelepa peščara Izviđanje, gde li je ovde put ...Ma ne treba nam, samo napred Postaje toplo, hajde da se mi malo raskomotimo.. Pazi sad, počinje žurka ! Racina jaruga u kojoj se prošli put zanimao par sati pokušavajući da izađe Kad su motori videli gde treba da siđu momentalno su polegali i odbili dalju saradnju Ali samo na kratko.. Ajde, ajde, idemo dole. Nije baš lako, malo se klizamo, malo kotrljamo ali na kraju siđosmo svi u komadu Uh ala je ovo strmo i za peške.. E, a sad ko će da proba gore ? Evo Ica se sprema, hvata zalet.. Zamalo Zajedno je lakše Iz drugog pokušaja stiže skoro do vrha.. A sad Raca, I uspeo je ! Savladao je svoju jarugu Bravo Raco ! Taman kad smo mislili to je to, shvatili smo da iz rupe treba i izaći na drugu stranu. Doduše sa manjim usponom ali dubljim i rastresitijim peskom. Videli ste na Racinom snimku gore kako sam se ja borila sa tim A pogubila sam i neke šrafove u toj borbi Živele vezice, čas posla srede problem Na kraju izađosmo uspešno i svi na broju. Sad može i pauza za ručak A onda opušteno dalje.. I u smiraj dana zadovoljni nazad kući..

Evo ja se javljam ako je monitor još slobodan.

Auuh šta smo propustili. E da sam znala za ove slatkiše vraćala bih se i po ledu Šalim se malo, hvala Komšo i Gorice na pripremljenom dočeku, stvarno mi je žao što nismo stigli do vas. Ali put je bio dosta mokar a dan kratak pa je postojala opasnost da u povratku poledi. Zato smo se zaustavili u Ralji, malo ogrejali , proćaskali i krenuli nazad. Čim malo otopli eto nas kod vas i bez kolača

Vreme nas je dobro poslužilo, otvorili smo sezonu 2020. lepom vožnjicom do Ralje

Vidimo se Moja Mara je spremna Od dedamrazujade čeka okićena da se još malo šepuri i proveseli za praznike. A vreme je baš fino za prvu vožnjicu u novoj godini. Umalo da krenemo Mara i ja za Crnu Goru al ipak tamo preko planina možda bude snega i malo više hladnjikavo, a za tu vrstu uživanja ipak više volim sanke A ne bih ni da propustim prvu vožnju i ćaskanje sa drugarima. Red je da zajedno otvorimo novu sezonu i jedni drugima poželimo puno kilometara i radosti na dva točka u narednoj godini. Možda stignemo i do Mladenovca ako ne svratimo negde ranije na čaj, pa da pozdravimo naše drage drugare @Komsa@Gora-munja Odbrojavanje može da počne Ostalo je još nešto manje od 13h do Nove godine a malo više od dana do naše tradicionalne prvojanuarske vožnje. Vidimo se sutra!

Deda Mrazovi su spremni Rudolf i danas na svojim saonicama nosi paketiće da obraduje dečicu, a sutra će sa nama u veseloj crvenoj koloni da donese osmeh i radost našim drugarima iz Sremčice

Nije obavezno motorom. Ko može motorom odlično, da kolona Moto Deda Mrazova bude što veća i veselija, ali dobrodošli su svi bilo kojim prevoznim sredstvom

Urban Cruiser, čitam gore napisano i razmišljam šta bih još mogla da dodam a da već nije rečeno @Komsa i @Gora-munja su jedinstveni tandem, veliki humanitarci, strastveni motociklisti, drugari i putopisci , ljudi velikog srca. Podržavam inicijativu da titulu BJB Viteza 2019 ponesu @Komsa i @Gora-munja kao tandem jer oni to jesu - viteški par u motociklizmu a i životu.

Jeste spremni za subotu Deda Mrazovi i Baba Mrazice ? Jesu irvasi osedlani i okićeni ? Naši drugari iz Sremčice nas nestrpljivo čekaju i raduju se našem dolasku. Hajde da se potrudimo i dođemo u što veće broju i kao i svih ovih godina unazad beskrajno ih obradujemo i razveselimo. Potrebno je poneti samo dobru volju i raspoloženje a za uzvrat ćemo dobiti bezbroj dečjih osmeha, njihovu veliku radost i sreću. Ako slučajno niste još uvek nabavili svoje Deda Mraz odelo možete to uraditi na nekom od ovih mesta ( KTM Centar, Motomania, Moto Land, Ducati Srbija, Garage Moto Shop, Auto škola Vir - Zona ) ili u subotu ispred Skupštine ( biće određena količina odela ). Vidimo se u subotu u 10h ispred Skupštine! Još jedna važna informacija ! Da bismo drugarima odneli paketiće potrebno je i da ih upakujemo Pakovanje paketića je sutra veče - petak 20.12.2019 u 19h u Auto školi Zona (Vir). Ko može neka dođe, zajedno ćemo brže i lakše spakovati a dobra atmosfera nikada ne izostane Vidimo se!

Plavo nebo i beli vrhovi

Drugari, jeste spremni za žurku ? Dođite da se družimo, đuskamo, kupimo što više listića za tombolu i dobijemo neku od lepih nagrada koje su nam spremili naši donatori . A ono što je najvažnije na taj način sakupimo sredstva za novogodišnje paketiće za naše drugare iz Sremčice da ih obradujemo i razveselimo kao što smo to radili prethodnih dvanest godina. Ko nije nabavio Deda Mraz odelo može u petak. Biće jedna količina za kupovinu na licu mesta, da se obučete u crveno od glave do pete i spremni dočekate dedamrazijadu 21-og Vidimo se u petak na Knjazu !

Iako sam malo kasnila i ne stigoh da se priključim koloni u odlasku ipak sam stigla taman na vreme da se popnem do vrha, sretnem i popričam sa dragim kolegama koje nisam videla od proletos, a neke i duže i probam ukusne domaće specijalitete koje nam naši dragi domaćini uvek pripreme. Dan je bio fantastičan za vožnju i uspon. Evo par sličica od mene. Više nisam stigla da napravim, žurula sam da se popnem do vrha pre nego što svi siđu odozgo a zbog neutreniranosti i nedostatka kondicije trebalo mi je malo vremena a i pomalo pomoći gore pri vrhu kod mimoilaženja na steni Vidimo se dogodine na istom mestu