Otišla Honda. Novom vlasniku želim puno bezbednih kilometara i radosti bar onoliko koliko je Honda meni donela

To se podrazumeva

Došlo je vreme da se moj Stršljen i ja oprostimo. Ko je čitao moje putopise zna koliko lepih kilometara i zanimljivih avantura smo nas dvoje podelili u protekle četri ipo godine od kada je kod mene Ne mogu da se požalim, motor me je besprekorno služio , bio verni i odani saputnik i nikada me nije izneverio. Ali interesovanja se menjaju... Od kada sam otkrila čari off roada gotovo uopšte ne vozim po asfaltu a Honda stoji i čeka. Dakle, Prodajem svoju Hondu Hornet CB 600 S 2001 godište. Motor je prešao 88578 km, od toga kod mene oko 39000. Vožen isključivo vikendom i na putovanjima bez gradske vožnje. U mom je vlasništvu od decembra 2016. godine. Motor je na mom imenu, 100 % regularan, kilometraža prava. Garažiran je i redovno održavan. Uglavnom sam putovala solo pa mi je ispravnost i pouzdanost motora bila izuzetno važna. Cena 2350 eur Za forumaše mali popust Prenos obavezan

Lepota poroka

Evo malo slika sa ove vožnje. Prvo opuštena vožnjica iznad Dunava i Sremskih Karlovaca po putevima sa lepim pogledima i pejsažima. Magareći breg - pogled na Sremske Karlovce Jezerce u blizini, gotovo presušilo Manje prepreke na putu Stado ovaca na putu ka šumi Onda malo teža deonica, strmi šumski putić koji se spušta u potok. Do potoka se nismo spustili jer je vrlo neizvesno da bismo mogli a još neizvesnije kako bi se sa druge strane popeli Stražilovo A onda povratak u podnožje pešačkom stazicom sa oštrim i uskum serpentinama da smo se jednog trenutka zapitali hoćemo li uopšte sići Nismo baš ovakav putić planirali ali kad smo već krenuli nazad nije moglo. Malo se i ručno spuštao motor niz kaskadne prevoje... Ipak, sišli smo u jednom komadu Od opuštene i lagane vožnja se pretvorila u pravu avanturu, a to je baš ono što volimo! Iz šume smo izašli neposredno pred mrak, umorni i nasmejani .

Sutra drugar ( dr 350) i ja ( klx 250 ) idemo do Fruške gore. Vozićemo po obronku u delu od Sremskih Karlovaca, Stražilovo, Velika Remeta. Prvi put idemo tamo tako da ne znamo tačno kakav je put i šta da očekujemo pa u tom smislu ne mogu da kažem da li je za sve motore jednako pogodan. Start je iz Banstola kod Sremskih Karlovaca. Ako je neko zainteresovan može da nam se pridruži. Za dogovor se javite ovde ili na pp. Dobrodošli!

Hvala. Ima raznih motora. Koji motor ti voziš? Ideja mi je da se javi što više zainteresovanih za zajedničke off road vožnje po terenima različite težine nevezano za težinu motora a konkretno od vožnje do vožnje u zavisnosti koji motori a i koliko vešti vozači se jave prilagodićemo zajedno rutu ako je potrebno. Ja ću svakako potruditi kod poziva na vožnju da okvirno naznačim koje težine je planirana ruta radi orjentacije. Primera radi jednu veoma zanimljivu vožnju na Maljenu po terenu srednje težine sa pojedinim težim deonicama su vozili moj klx, ktm 950 i ktm 640 i bilo je odlično

Otvaram ovu temu sa idejom da se u njoj dogovaramo i planiramo zajedničke enduro vožnje ukoliko bude interesovanja za to. Jednodnevne, vikend vožnje, višednevne..sve opcije su u igri Dosta nas već verovatno ima neku svoju ekipu a postoje i razne grupe gde se ljudi okupljaju i voze zajedno. I sama sam deo nekih... Međutim, razne grupe, razna pravila pa se neminovno nametne i podela prema ovome ili onome što za rezultat ima da nisu svi podjednako srećni ili ne dobijaju od vožnji ono što očekuju ili uopšte nemaju društvo za vožnju kakvu bi želeli. A ja se teško uklapam u kalupe i podele, ne zadovoljavam se osrednjim - daj šta daš, volim izazov i na težem terenu a pritom nemam super lagan motor, a volim i da se zabijem ponegde gde mi se učini da baš tu moram da prođem, ali ponekad volim i opuštenu vožnjicu, lepu prirodu sa pogledom i vidicima, dobro društvo . Pritom je otežavajuće i to što vrlo teško podižem svoj motor, ali me to neće sprečiti da vozim off sama kada nemam društvo Dakle, vozim klx 250, dual sport motor ali ga vozim a nastojim da to još više unapredim, i po terenima kuda bi verovatno lakše prošli ultra laki motori. Pa kako me posebno takve vožnje inspirišu, gde mora i da se pomuči a ima i izazova , za iste mi je vrlo često i potrebno društvo. Sve češće se enduraši dele u grupe za vožnje po tipu motora, da li je dual sport ili hard enduro, a eto ja bih da vozim kombinaciju oba pa koliko ko može, ili ja ili motor ili oboje U duhu toga je nastala moja šaljiva kovanica za ovu vrstu vožnji: hardual Pa ukoliko ste raspoloženi za avanturu, po brdima, planinama, šumama, peščari, sa elementima neizvesnog, ako niste opterećeni vrstom motora ili terena, spremni ste da povremeno proverite svoje a i granice svog ljubimca a pritom vam ne smeta da meni ili nekome iz ekipe pomognete kod podizanja motora ili neke druge prepreke ako zatreba , javite se da se vozimo zajedno ! Ja ću se truditi da na vreme najavim vožnju i dam informacije o vrsti i težini rute ukoliko mi je poznata od ranije ili ako mi je nov teren bar da napišem očekivanje vezano za vožnju. Predlažite i vi, zovite na svoje vožnje! Off road nije da se sam vozi ,u društvu je i zabavnije a i lakše se pomeraju granice Vozim često, vozim dosta pa čim kiše prestanu biće neki predlog od mene

Cer

Sve nijanse zelene i plave

Možeš od Plava preko Prokletija i Skadra do Trebinja bez problema stići tokom dana, samo na vreme kreni Od Gusinja do Skadra je nekoh stotinak kilometara preko Prokletija, to su one lepe serpentine. Računaj da ćeš tu bar na vidikovcu zastati da napraviš neku fotku jer je pogled zaista prelep. A ova moja konstatacija je više bila šala na moj račun jer kad god sam negde putovala iako ne volim da vozim po mraku retko se dešavalo da na odredište stignem za videla Stanem ovde, slikam onde, zavirim malo i van planirane rute i brzo prođe dan. A kako sam uglavnom solo putovala, ništa me nije ograničavalo tako da je cilj svakog mog putovanja bila vožnja i ono što usput vidim i doživim a ne sama krajnja destinacija, pa nisam ni žurila

Lepo, pala vožnjica. Tu nema snega?

Katuni u snegu - Bjelasica

Sale, treba da dođeš jednom na TD ako nisi bio. Ima i intro grupa za prvi put da vidiš kako je. Tek onda će ti biti jasno zašto se staza voli i ne da nije gusto na dve nedelje nego se neretko traži mesto više

Morača, u zimskom ambijentu

E ako si vozio motor na toj temperaturi svaka ti čast Ja sam bila u tim krajevima ovih dana i smrzla sam se skroz. Ne pamtim da mi je nekada bilo ovoliko hladno u selu

Da nastavim... Taman kada smo mislili gotovo je sa vožnjama za ovu, sada već prethodnu godinu na našu radost nastavilo se lepo vreme i temperature neočekivano visoke za decembar mesec. To je valjalo kako treba iskoristiti U to ime smo petposlednji vikend u 2020-toj godini, proveli vozeći se na Maljenu. Vlada i ja smo otišli još u subotu sa namerom da taj dan napravimo malo drugačiju rutu u odnosu na dosadašnje a u nedelju smo se priključili ekipi u grupnoj vožnji po Maljenu. Evo kako je subota izgledala. Plan je bio da malo istražimo staze po šumi sa strane Divčibara. Jeste da doba godine nikako nije pogodovalo vožnji na toj strani planine jer je u pojedinim delovima dosta strmija i krije zamke u odnosu na otvoreni Maljen gde je jasniji pregled pa lakše biraš kuda da kreneš a šta da zaobiđeš , ipak smo se odlučili malo da istražimo pa gde i dokle bude moglo ići ćemo. Krenuli smo od ski staze Crni vrh. Predivan vedar dan nas je dočekao ali ne i previše visoka temperatura. Još je bilo rano a zimsko sunce slabo da jutro zagreje. Na stazi su ostali tragovi snega koji je pao prethodnih dana ali se brzo topio, a poledice i smrznute klizave zemlje je bilo na svakom koraku. Put stazu preseca popreko pa nastavlja dalje kroz šumu. Vlada vodi, gleda malo mapu a više traži neko skretanje levo ili desno da zaviri šta tamo ima. Možda dobra vila a možda iz šume iskoči i zli vuk Prvo nailazimo na skretanje za vrh Velika pleća ali to ostavljamo za posle, zemlja se još nije odmrzla. Umesto toga skrećemo desno na stazicu koja na prvi pogled deluje fino i pitomo a obeležena je markacijom na drvetu i slovom B. Baš prikladnu stazicu smo odabrali za naše motore a i doba godine Staza ide izohipsom oko strme padine. Da smo kojim slučajem uspeli da se spustimo njom sišli bi do korita reke Crna Kamenica koja vijuga između dva strma obronka Maljena. Sreća pre nego je spuštanje postalo poptuno neizvesno naišli smo na prepreku, oboreno deblo na kosini i to dobroj kosini. Vlada je bio uporan da to savladamo pa je pokušavao da sazida mostić iako je u startu bilo jasno da svaki pokušaj preteravanja motora po kosom vlažnom i izuzetno klizavom stablu vodi proklizavanju motora direktno u provaliju što bi nas dovelo u potpuno bezizlaznu situaciju. Niti bi nas dvoje motor odatle mogli da izvadimo niti bi to bilo jednostavno čak i da potražimo pomoć. Ali ipak smo više od pola sata zidali mostić a kratak dan je odmicao Mostić Ovde dole bi završili motori da smo nastavili u naumu A da smo uspeli da pređemo, putić bi nas dalje vodio iza krivine pa nizbrdo dalje a tamo ko zna kakvih prepreka bi još čekalo Ipak razum je prevladao. Dan je previše kratak za takav eksperiment a nas je samo dvoje. Odlučili smo da se vratimo. Ali kako da okrenemo motore a da ne završe u provaliji? Teško, jako teško iako se sa slika to ne čini tako. Ipak na kraju napuštamo ovu stazu bezbedno što meni donosi veliko olakšanje i vraćamo se gore na put. Odatle skrećemo da vidimo možemo li da se spustimo niz ski stazu do podnožja ali ne deluje privlačno, previše je strmo i klizavo. Ja odlazim na čistinu da uživam u pogledu i upijem malo sunčeve toplote a Vlada se penje na Velika pleća. Sunce tako prija posle vlažne i hladne šume. Dole ispod vrha ka Tometinom polju sve je u magli. Vraća se i Vlada Pa nastavljamo ka Crnom vrhu U šumi se sneg mestimično zadržao I evo nas na Crnom vrhu Na Divčibarama sunce i plavo nebo a ispod nas oblaci i magla Ja naravno sa ostalom decom moram da se popnem na vidikovac da slučajno ne propustim pogled odatle Dan je već na izmaku, već je četri sata. Ali gle čuda, ovde na planini svetla duže ima pa nam to daje još vremena da se spustimo lepom šumskom stazom ka jugu i izbijemo na asfaltni put Divčibare- Požega. Krenuli smo naniže u nameri da se još malo provozamo nekim makadamskim putem međutim ubrzo ulazimo u gustu maglu a temperatura se u trenutku spustila čini se za deset stepeni. Okrećemo se nazad ali umesto u lepu toplu sobu produžavamo sasvim u suprotnom pravcu, do Kraljevih stolova da dan iskoristimo do kraja i vidimo početak magnetne staze kako je Vlada krstio a zapravo se zove Magenta Tom stazom je takođe trebalo danas voziti ali se nije stiglo. Magle na Divčibarama nema ali je već dosta hladno, naočare se lede iznutra. Sunce tek zalazi i ja uspevam da zabeležim taj lep završetak dana. A dan je bio lep i do kraja ispunjen. Iako u pojedinim momentima neizvestan pružio nam je veliko zadovoljstvo i napunio nas energijom. Taman potrebnom da ljubimce smestimo bezbedno na počinak ( gde drugo nego pod prozorom ), a onda i mi odemo na zasluženi odmor jer sutra nas je čekao novi dan, nova vožnja , drugari i nove avanture.

Proleće u februaru - Avala

Izgleda da smo sa istog mesta slikali, samo tvoja slika je lepša

Fenomenalno! Sjajno predstavljanje ski centra. Gledajući snimak poželela sam momentalno da sednem u kola i dođem tu na skijanje Nažalost trenutno to ostaje samo na nivou želje jer ni auto nije spreman za put a i ja još malo moram da pričekam. Nadam se da će se ovako lep sneg zadržati još tokom zime pa možda i uhvatim neki krug tu

Evo i prava zimska idila a tu odmah iza ćoška, Avala. Škriputanje neugaženog snega pod nogama, drveće pod belim velom, miris svežine u vazduhu...

Prvi sneg, u mojoj šumi

Dolazi naravno, kako to da propustimo Valja lepo i veselo započeti novu godinu a kako bolje nego radeći ono što volimo, znači na motorima A i vreme će nam biti naklonjeno bar što se vožnje tiče, sunčano i toplo. Vidimo se !

Meni se čini ali to će Radimir bolje znati, da je njegov crf fabrički imao neki nosač pozadi koji je on kasnije skinuo da bi ga olakšao. Nisam ovo sigurna. A što se tiče gurtni na mom motoru ima ih koliko hoćeš Ja sa tim pakovanjem nemam iskustva, motor uglavnom vozim bez ikakvih torbi jer ga isključivo vozim van asfalta. Ovo je bila iznimna prilika gde je na točkovima trebalo stići do odredišta sa svom kamp opremom pa se tamo vozio off bez stvari. Obzirom da se na putu do tamo nije vozilo samo po asfaltu prtljag je morao da se čvrsto obezbedi da nešto ne otpadne od truckanja po kamenju preko Maljena pa sam uvezala svim gurtnama koje sam imala i opet nije bilo dobro, rekli su mi da mi je sve labavo Ipak ništa nisam izgubila srećom

Posle onako dobre vožnje na Ceru u subotu, kad je prikolica bila već tu a nije je baš lako napakovati a ni raspakovati, bar nama koji to prvi put radimo, plus što je prognoza i za nedelju bila jako dobra, Vlada i ja odlučimo da u nedelju produžimo na Maljen. Kad je bal nek je bal Goran koji je već par dana na Divčibarama javio se da će nam se gore na Maljenu pridružiti. A sasvim slučajno tamo zatekosmo još dvojicu drugara, oca i sina koji su takođe izašli da iskoriste ove možda poslednje prelepe decembarske dane za vožnju po Maljenu. I tako se skupila ekipa od pet motora i napravismo potpuno neplanirano još jednu dobru vožnju uz par neizostavnih avantura Ekipa na okupu Pauza pored reke Zlatno brdo i svetloplavo prozirno nebo i Vlada na horizontu Malo vožnje gore po brdu... Odakle je prelep pogled Pa malo kroz vodu... Vlada je majstor da zabeleži pravi momenat u akciji Idilični Maljen U naletu adrenalina, Vlada traži prelaz preko rečice Malo nam kamenit i strm ovaj prilaz ali neće nas to zaustaviti Kozlica...lepa malena a nezgodna Zlatna trava, zlatna brda, plavo nebo, Maljen u decembru, dobra vožnja, dobro društvo = radost u srcu I pred sam zalazak sunca spuštamo se sa Maljena do našeg auta i prikolice uvereni da nam je ovo poslednja vožnja po ovoj čarobnoj lepotici pre snega, poslednja u ovoj godini, zadovoljni što je nismo propustili. Međutim vrlo brzo nas je prognoza još jednom prijatno iznenadila i jako obradovala