Lepo, pala vožnjica. Tu nema snega?

Katuni u snegu - Bjelasica

Sale, treba da dođeš jednom na TD ako nisi bio. Ima i intro grupa za prvi put da vidiš kako je. Tek onda će ti biti jasno zašto se staza voli i ne da nije gusto na dve nedelje nego se neretko traži mesto više

Morača, u zimskom ambijentu

E ako si vozio motor na toj temperaturi svaka ti čast Ja sam bila u tim krajevima ovih dana i smrzla sam se skroz. Ne pamtim da mi je nekada bilo ovoliko hladno u selu

Da nastavim... Taman kada smo mislili gotovo je sa vožnjama za ovu, sada već prethodnu godinu na našu radost nastavilo se lepo vreme i temperature neočekivano visoke za decembar mesec. To je valjalo kako treba iskoristiti U to ime smo petposlednji vikend u 2020-toj godini, proveli vozeći se na Maljenu. Vlada i ja smo otišli još u subotu sa namerom da taj dan napravimo malo drugačiju rutu u odnosu na dosadašnje a u nedelju smo se priključili ekipi u grupnoj vožnji po Maljenu. Evo kako je subota izgledala. Plan je bio da malo istražimo staze po šumi sa strane Divčibara. Jeste da doba godine nikako nije pogodovalo vožnji na toj strani planine jer je u pojedinim delovima dosta strmija i krije zamke u odnosu na otvoreni Maljen gde je jasniji pregled pa lakše biraš kuda da kreneš a šta da zaobiđeš , ipak smo se odlučili malo da istražimo pa gde i dokle bude moglo ići ćemo. Krenuli smo od ski staze Crni vrh. Predivan vedar dan nas je dočekao ali ne i previše visoka temperatura. Još je bilo rano a zimsko sunce slabo da jutro zagreje. Na stazi su ostali tragovi snega koji je pao prethodnih dana ali se brzo topio, a poledice i smrznute klizave zemlje je bilo na svakom koraku. Put stazu preseca popreko pa nastavlja dalje kroz šumu. Vlada vodi, gleda malo mapu a više traži neko skretanje levo ili desno da zaviri šta tamo ima. Možda dobra vila a možda iz šume iskoči i zli vuk Prvo nailazimo na skretanje za vrh Velika pleća ali to ostavljamo za posle, zemlja se još nije odmrzla. Umesto toga skrećemo desno na stazicu koja na prvi pogled deluje fino i pitomo a obeležena je markacijom na drvetu i slovom B. Baš prikladnu stazicu smo odabrali za naše motore a i doba godine Staza ide izohipsom oko strme padine. Da smo kojim slučajem uspeli da se spustimo njom sišli bi do korita reke Crna Kamenica koja vijuga između dva strma obronka Maljena. Sreća pre nego je spuštanje postalo poptuno neizvesno naišli smo na prepreku, oboreno deblo na kosini i to dobroj kosini. Vlada je bio uporan da to savladamo pa je pokušavao da sazida mostić iako je u startu bilo jasno da svaki pokušaj preteravanja motora po kosom vlažnom i izuzetno klizavom stablu vodi proklizavanju motora direktno u provaliju što bi nas dovelo u potpuno bezizlaznu situaciju. Niti bi nas dvoje motor odatle mogli da izvadimo niti bi to bilo jednostavno čak i da potražimo pomoć. Ali ipak smo više od pola sata zidali mostić a kratak dan je odmicao Mostić Ovde dole bi završili motori da smo nastavili u naumu A da smo uspeli da pređemo, putić bi nas dalje vodio iza krivine pa nizbrdo dalje a tamo ko zna kakvih prepreka bi još čekalo Ipak razum je prevladao. Dan je previše kratak za takav eksperiment a nas je samo dvoje. Odlučili smo da se vratimo. Ali kako da okrenemo motore a da ne završe u provaliji? Teško, jako teško iako se sa slika to ne čini tako. Ipak na kraju napuštamo ovu stazu bezbedno što meni donosi veliko olakšanje i vraćamo se gore na put. Odatle skrećemo da vidimo možemo li da se spustimo niz ski stazu do podnožja ali ne deluje privlačno, previše je strmo i klizavo. Ja odlazim na čistinu da uživam u pogledu i upijem malo sunčeve toplote a Vlada se penje na Velika pleća. Sunce tako prija posle vlažne i hladne šume. Dole ispod vrha ka Tometinom polju sve je u magli. Vraća se i Vlada Pa nastavljamo ka Crnom vrhu U šumi se sneg mestimično zadržao I evo nas na Crnom vrhu Na Divčibarama sunce i plavo nebo a ispod nas oblaci i magla Ja naravno sa ostalom decom moram da se popnem na vidikovac da slučajno ne propustim pogled odatle Dan je već na izmaku, već je četri sata. Ali gle čuda, ovde na planini svetla duže ima pa nam to daje još vremena da se spustimo lepom šumskom stazom ka jugu i izbijemo na asfaltni put Divčibare- Požega. Krenuli smo naniže u nameri da se još malo provozamo nekim makadamskim putem međutim ubrzo ulazimo u gustu maglu a temperatura se u trenutku spustila čini se za deset stepeni. Okrećemo se nazad ali umesto u lepu toplu sobu produžavamo sasvim u suprotnom pravcu, do Kraljevih stolova da dan iskoristimo do kraja i vidimo početak magnetne staze kako je Vlada krstio a zapravo se zove Magenta Tom stazom je takođe trebalo danas voziti ali se nije stiglo. Magle na Divčibarama nema ali je već dosta hladno, naočare se lede iznutra. Sunce tek zalazi i ja uspevam da zabeležim taj lep završetak dana. A dan je bio lep i do kraja ispunjen. Iako u pojedinim momentima neizvestan pružio nam je veliko zadovoljstvo i napunio nas energijom. Taman potrebnom da ljubimce smestimo bezbedno na počinak ( gde drugo nego pod prozorom ), a onda i mi odemo na zasluženi odmor jer sutra nas je čekao novi dan, nova vožnja , drugari i nove avanture.

Proleće u februaru - Avala

Izgleda da smo sa istog mesta slikali, samo tvoja slika je lepša

Fenomenalno! Sjajno predstavljanje ski centra. Gledajući snimak poželela sam momentalno da sednem u kola i dođem tu na skijanje Nažalost trenutno to ostaje samo na nivou želje jer ni auto nije spreman za put a i ja još malo moram da pričekam. Nadam se da će se ovako lep sneg zadržati još tokom zime pa možda i uhvatim neki krug tu

Evo i prava zimska idila a tu odmah iza ćoška, Avala. Škriputanje neugaženog snega pod nogama, drveće pod belim velom, miris svežine u vazduhu...

Prvi sneg, u mojoj šumi

Dolazi naravno, kako to da propustimo Valja lepo i veselo započeti novu godinu a kako bolje nego radeći ono što volimo, znači na motorima A i vreme će nam biti naklonjeno bar što se vožnje tiče, sunčano i toplo. Vidimo se !

Meni se čini ali to će Radimir bolje znati, da je njegov crf fabrički imao neki nosač pozadi koji je on kasnije skinuo da bi ga olakšao. Nisam ovo sigurna. A što se tiče gurtni na mom motoru ima ih koliko hoćeš Ja sa tim pakovanjem nemam iskustva, motor uglavnom vozim bez ikakvih torbi jer ga isključivo vozim van asfalta. Ovo je bila iznimna prilika gde je na točkovima trebalo stići do odredišta sa svom kamp opremom pa se tamo vozio off bez stvari. Obzirom da se na putu do tamo nije vozilo samo po asfaltu prtljag je morao da se čvrsto obezbedi da nešto ne otpadne od truckanja po kamenju preko Maljena pa sam uvezala svim gurtnama koje sam imala i opet nije bilo dobro, rekli su mi da mi je sve labavo Ipak ništa nisam izgubila srećom

Posle onako dobre vožnje na Ceru u subotu, kad je prikolica bila već tu a nije je baš lako napakovati a ni raspakovati, bar nama koji to prvi put radimo, plus što je prognoza i za nedelju bila jako dobra, Vlada i ja odlučimo da u nedelju produžimo na Maljen. Kad je bal nek je bal Goran koji je već par dana na Divčibarama javio se da će nam se gore na Maljenu pridružiti. A sasvim slučajno tamo zatekosmo još dvojicu drugara, oca i sina koji su takođe izašli da iskoriste ove možda poslednje prelepe decembarske dane za vožnju po Maljenu. I tako se skupila ekipa od pet motora i napravismo potpuno neplanirano još jednu dobru vožnju uz par neizostavnih avantura Ekipa na okupu Pauza pored reke Zlatno brdo i svetloplavo prozirno nebo i Vlada na horizontu Malo vožnje gore po brdu... Odakle je prelep pogled Pa malo kroz vodu... Vlada je majstor da zabeleži pravi momenat u akciji Idilični Maljen U naletu adrenalina, Vlada traži prelaz preko rečice Malo nam kamenit i strm ovaj prilaz ali neće nas to zaustaviti Kozlica...lepa malena a nezgodna Zlatna trava, zlatna brda, plavo nebo, Maljen u decembru, dobra vožnja, dobro društvo = radost u srcu I pred sam zalazak sunca spuštamo se sa Maljena do našeg auta i prikolice uvereni da nam je ovo poslednja vožnja po ovoj čarobnoj lepotici pre snega, poslednja u ovoj godini, zadovoljni što je nismo propustili. Međutim vrlo brzo nas je prognoza još jednom prijatno iznenadila i jako obradovala

Može to sve samo treba znati kako Bolje je ( za prtljag ) ako se ima nosač na repu ili odbojnik sa strane ali i bez toga može. Evo kako izgleda moj klx sa torbom i dve bisage bez ikakvih nosača doduše posle par sati vezivanja i prepakivanja Malo liči na cigansku čergu ali tako napakovan je stigao do Sjenice sa deonicama offa preko Maljena i još ponegde i vratio se nazad. E sad, zbog mog neiskustva bisaga do auspuha se progorela a i vreća koja je bila u njoj. Ovo je jedini put da sam nosila kamp opremu na njemu ali svakako će biti potrebe za tim pa moram usavršiti sistem pakovanja da bude brže i lakše a i bezbednije za prtljag

Evo dođosmo i do decembra. Snega nema, a ni velikih kiša nije bilo što znači moglo je da se vozi . I vozilo se . Odmah na početku je bila vožnja na Ceru. Meni posebno zanimljiva jer sam prvi put na ovoj našoj planini. Ekipa je vozila par puta dok ja nisam mogla iz tehničkih i drugih razloga, preneli su lepe utiske pa sam nestrpljivo čekala da i ja odem. Naši drugari iz Šapca, Markulja i Gavra su nas i ovaj put domaćinski dočekali i sproveli raznim putevima i putićima kroz šumu, pokazali nam lepote Cera a bogami nas i dobro izmorili . Ja prvi put vučem prikolicu, pa je i samo pakovanje motora i put do Cera i nazad bila avantura sama za sebe. Ipak nekako stigosmo uz povremena stajanja da dotegnemo motore koji su se naginjali čas na jednu, čas na drugu stranu. A dan fantazija, kao da je proleće A onda pravac u šumu. Prvo do nekih arheoloških iskopina Ovde nam Markulja objašnjava da sad idemo pravac gore Ekipa na okupu ( photo by Vlada) A onda malo finog šumskog puta prekrivenog tepihom od lišća Pa red blatnjavih deonica Pa malo više blatnjavih Pa još više... Neki smo se i zaglavili u dubokoj blatnjavoj bari ( čitajte ja ) ,jedva me izvukoše odatle. Već sam mislila gotovo je, ostaću do proleća tu Gadno neko žitko blato a duboko, gotovo mi čizmu izulo a Vlada je sve to fino fotoaparatom zabeležio. Kad smo se sa raznim blatom izborili, a najviše ja, ostali su samo proleteli , krenusmo da se penjemo putem sa dubokim kolotrazima. Zanimljiv put , meni se svideo Malo akcije na pola puta, neko se granje poprečilo Putem dalje stižemo i do neobičnog peščanog platoa. Ko bi rekao da na Ceru ima i peska ali eto ima Pa ko voli nek izvoli. Može da bira, blato, kamen, šumski put, pesak, bare, svega ima. Posle peska idemo dalje ka vrhu zanimljivim prečicama kroz šumu. Pa pauza kod planinarskog doma A onda je usledio još zanimljiviji deo dana. Raznim šumskim putićuma koje Markulja i Gavra dobro poznaju peli smo se a onda i spuštali kroz šumu, uglavnom cela ekipa zajedno osim na pojedinim delovima gde su Sev i Markulja napali neki strmi uspon kroz šumu nama ostalima ne baš pristupačan. Mi smo putem okolo ali tek pošto smo probali i videli da će to teže ići Jedan zanimljiv uspon sa drvetom koje štrči na pola puta. Mile sa kinezom ga je vrhunski ispeo. Meni je motor isterao Markulja, nisam smela da rizikujem da se skotrljam sa motorom preko sebe i noge koja prolazi ali nikako da prođe I Vlada izlazi .. Ostale nisam uspela da slikam, izašli su prvi. Još malo fotki sa ove dobre vožnje sa prelepog Cera. Fotografije su mešane, malo moje malo Vladine. Lako ćete prepoznati, one dobre je slikao Vlada Hvala domaćinima na ovom sjajnom danu, dobroj vožnji i druženju a i strpljenju dok su me čekali da se izborim sa raznim preprekama ( blatom, klizavim nizbrdicama a i ponekim uzbrdicama..) Cer mi se jako svideo pa sad kada sam otkrila njegove čari sigurno ću se tu ponovo voziti čim se ukaže prilika a i vreme to dozvoli.

Momci, ajde kupujte te Honde pa se javite da se zajedno vozimo . Koliko bih ja da se vozim ponekad i zafali društva, pa mi je baš drago da ima zainteresovanih za ovu klasu enduro motora . Moj klx i vaš crf fino će da se slože, može Radomir da potvrdi

Pogled na Veliki Maljen pred zalazak sunca sa vidikovca preko puta

Divčibare danas, ka Crnom vrhu

Znam kako je , navučeš se potpuno i onda je gotovo, samo razmišljaš kad i gde na vožnju Posle i da hoćeš teško se od toga otkačiš. Ali odličan izduvni ventil i zabava za sve pare, plus si stalno u prirodi, vidiš lepe stvari, skloniš se iz smoga i gradske gužve. Samo ti , tvojih par drugara ( i ja ) i naši dvotočkaši , šta ćeš bolje .

Bobo pravo da ti kažem i ja to čekam Ima da se izvozamo lepo. A Maljen je vrh . Svako može tamo da nađe šta mu za vožnju odgovara. A nije daleko pa kad god ti se vozi časkom skočiš do tamo. Samo nije Maljen jedini. Kad nabaviš motor eto mene tu i kod vas. Nikako još po Fruškoj Gori nisam vozila, sve mi nekako izmiče ali nameravam. Tako da nabavljaj motorče što pre i ti i naša ekipica iz Srema pa idemo da se vozimo

Novembar se nastavio serijom vožnji na Maljenu koju ja nažalost nisam uspela u celosti da ispratim. Posle idilične vožnje po magli u kojoj smo svi beskrajno uživali ali se dobro i oznojili vozeći uz i niz brda van staze, kroz potok a na kraju u povratku i niz neku strmu vododerinu I puni entuzijazma i očekivanja krenuli za par dana ponovo u osvajanje putića i prečica po Maljenu, posle par kilometara na povećem blatnjavom usponu moj zeleni Zmaj je stao i ni makac dalje. Zavrćem gas a točak stoji ni da se mrdne. Lanac i lančanici puni blata pa smo pomislili možda je to uzrok. Ma kakvi. Neko se seti da pipne poklopac kvačila a on usijan. Otišle lamele, skroz! Dvojica iz grupe što su bili ispred već odmakli i čekaju gore jer je nezgodno na takvom usponu stati, sve misle sad ćemo. Ostali oko mene pokušavaju da motor nateraju bar malo da vuče ali mrka kapa, zadnji točak uopšte ne okreće . Motor mora nazad da se spusti sa planine do podnožja gde smo parkirali prikolice i pikap. U međuvremenu se i ova dvojica vratila odozgo kad su videli da nas dugo nema i polako krenusmo svi nazad , da me oni spuste pa ako ostane vremena da naprave neki krug. Meni noga povređena, teško mi da manipulišem motorom pa je lemy preuzeo klx da ga spusti i gura do dole a ja sam se malo družila sa mojim bivšim motorom , sada lemijevim. Taman sam se malo podsetila koliko je to zapravo dobar motor bio i dok je bio kod mene a sad je još bolji jer ga je Mile još i ulepšao Momci su mi pomogli da motor vratimo do puta, čak smo ga prebacili kamiončićem do baze gde je prikolica bila parkirana a onda su trkom otišli da ipak naprave krug. Mile je to jutro a bilo je vrlo zima došao na točkovima iz Šapca, šteta bi bilo da se bar malo ne provoza . Tu se moja vožnja prekida na čitavih dvadeset dana koliko mi je trebalo da nabavim nove lamele i one se zamene a verujte to je bilo najbrže što je moglo. Kako sam se osećala za to vreme koliko nisam mogla da vozim a vožnji je bilo znaju moji najbliži. Samo što nisam ujedala ili možda čak i jesam Kad me ni povreda kolena onolika nije odvojila od motora morale su lamele da izgore da me zaustave Evo slika od tog dana Razdragani spremamo se za vožnju Još ne slutim šta će sa mojim ljubimcem uskoro biti Mile i moj bivši kinez - prolepšao se toliko da ga nisam prepoznala ( motor ) Još uvek radosna ali ne za dugo Momci na okupu pred taj sudbonosni uspon Ranjeni Zmajček ide na prinudni odmor a i ja sa njim Bar što se endura tiče. A enduro mi toliko ušao pod kožu da na asfslt čitave godine ni pomišljala nisam. Ali u nedostatku motora za off, sve je dobro samo u šumu da pobegnem I to je nešto Jedva sam toliko savila povređenu nogu, fuzasteri na Hondi visoko, ali za zadovoljstvo mora nešto i da se istrpi . A kad mi je majstor konačno javio , gotov ti je motor, dođi po njega, mojoj sreći nije bilo kraja. Kolika je to radost bila Sad ponovo nazad u sedlo, tj na brdo i u šumu!

Prvi dan novembra je obeležila vožnja oko Avale u organizaciji Vlade @Vozac . Vlada je u svojoj temi Oko Beograda van asfalta ovu uzbudljivu akciju dokumentovao sa par slika koje najbolje dočaravaju kakva je to vožnja bila a ja ću napisati par reči uz još neku fotografiju. Iako je danima sipila neka dosadna kiša i vlažila zemlju, a jutro na dan vožnje osvanulo pod maglom skupio se fini broj motora za ovu vožnju, preko deset nas je bilo. U početku ravnica, blato i bare, pa smo se neki od nas dobro namučili a onda je usledio Vladin lavirint sa usponima, spustevima, kruženjem popreko, gore i dole oko Avale, po klizavim šumskim putevima, zaobilazeći prepreke a sve to je pratila dobra atmosfera i prelep jesenji ambijent. Ko bi rekao da neposredno oko Avale može da se napravi isprepletani krug od oko četrdesetak kilometara i to dobre vožnje Bilo je tu svega i za svačiji ukus. Dobri vozači i sa težim motorima su se izborili sa klizavim usponima a oni vispreni sa laganim su našli mesto i za svoju zabavu i igranje, potoke i strmeke , sve ono što ja samo sa divljenjem mogu da posmatram sa strane Jako lepa vožnja. Ni malo laka zbog klizave podloge a sa druge strane baš zato zanimljiva. Ja sam se uglavnom borila sa motorom, blatom, i klizavim usponima pa nisam stizala da slikam ali evo još par Vladinih slika, one su i tako mnogo bolje nego moje Ja u blatu Pa iza bare Pa pored puta Momci prže Još malo drugačije akcije Pauza konačno da danem dušom Pa opet šuma Dve, tri moje slike Tunel - presušio Livada i kraj A granulo je i sunce da nas ozari i pozdravi. Umorila sam se baš, blato mi nije poznat a ni omiljen teren. Ali kao što već znamo , kad naiđem na nešto novo, teže i nepoznato ne zaobilazim ga, bar ne zauvek Možda privremeno ćemo sa distance obazrivo da se merkamo, bar dok noga ne prođe a onda ću i sa njim da se uhvatim u koštac pa ko živ ko mrtav Mala šala, ali po blatu baš treba umeti voziti. Meni je za sada to daleko teže nego pesak. Mada kada sam počinjala po pesku verujem da sam isto mislila U svakom slučaju ovo je bila jedna jako dobra i uspela vožnja. Svi smo bili zadovoljni a verujem i izmoreni, što znači jedva smo čekali ponovo negde

Fotografije nisu moje lično, volela bih da tu mogu da se popnem ali teško , slikala moja ćerka . Nisam znala baš u koju temu da ih stavim a htela sam da ih podelim sa vama, na mene su ostavile utisak Popova Šapka , juče pre svitanja Na pola puta - pogled ka horizontu Bakardan 2706 m, u magli...

Jeste, to je to brdo Na oko deluje strašnije nego što jeste ali nije ni naivno . Lepo ga je voziti s vremena na vreme