Noćnu vožnju mrzim. Ne da je ne volim, nego je mrzim. Ne vidim daleko kuda ide krivina, ne vidim šta se mota pored puta od čega se ježim. To mi stvara osećaj dezorjentisanosti i troši puno energije. Nisam u stanju da normalno vozim kad vidim samo par desetina metara ispred sebe. Izbegavam pod obavezno, i svrstavam ne u uživanje već u mučenje. Naravno, ne odnosi se na grad koji je osvetljen.

Alja revolution će se na kraju specijalizovati za VFR-a, ubedio je većinu prijatelja koji su imali problematične motore da kupe VFR ;D Mislim da je dobar izbor.

Razmišljam o scott-u, troškovi mazanja lanca sprejem uopšte nisu naivni. Za motul čistač+mazivo ide 20 evra, što stučem za cirka 2500 km. Što znači da sam ove godine dao 120 evra za podmazivanje lanca. Čoveče. To je ozbiljan novac. Toliko mu praktično dođe nov set lanac-lančanici. U slučaju da scott može da uradi isti posao kao i sprej, sam bi sebe otplatio za sezonu, bar u mom slučaju. Zaista me iskreno zanima, koliko bi lanac preživeo i bio upotrebljiv bez podmazivanja? O scott-u bih pitao par stvari koje mi i dalje nisu jasne iz svega što sam iščitao. Prva je temperatura. Mesto gde bi kod VFR-a bio rezervoar ulja i scott može se uporediti sa rernom, ustvari tačno je da je ceo motor jedna velika rerna. Da li to znači da će ulje teći u slapovima na lanac kad se zagreje, a dok se ne zagreje (bar 10 km) ništa od mazanja zbog gustine ulja? I šta je na kraju zaključak- podmazuje li se i rub gume ili ne? Druga stvar je brzina vožnje. Lalajko je lepo izveo zaključak u uporednoj temi koliko je dobro podmazivanje na 30 i na 150km/h. Kako ste rešili ovaj problem kod svojih motora (kod endura pretpostavljam da nije realan problem, zbog brzina u granicama zdravog razuma)?

Nisam ovim mislio konkretno na Vuleta, već na samu generalizovanu situaciju zabadanja prednje Osetio sam posledice istog zbog manjka sopstvenog iskustva.

To je izgleda uzrok velikog broja padova, naročito neiskusnih vozača. Osetio sam to i na svojoj koži pre pola godine, kad sam gadno odrao i sebe i motor dobrog drugara, koji je završio na farbanju. Bljak je i puno košta. Točak sklizne neverovatnom brzinom! Za busu pretpostavljam da ima brutalnu kočnicu i da je nije teško dovesti u situaciju proklizavanja. Samom kočenju je dosta vremena bilo posvećeno na http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=40169.60, i iskreno bih preporčio i iskusnim vozačima da prođu celu ovu priču. Refleks je čudo, kočnica se zgrabi svom snagom umesto da se pritisne, vile ne stignu da se sabiju i pljas. Potrebno je zaista puno vežbe da se kao refleks usvoji pritiskanje, a ne grabljenje ručice kočnice.

Uff... brate... ti si do sada sigurno već razvio ozbiljan oblik alergije na policiju. Preporučio bih ti Flonidan, jednom dnevno, ne sedira.

Reče mi jedan čojek na jednom mestu... da više ne postoji kazna za prljavu tablicu... Da službeno lice više može samo da vas upozori da je očistite, ali ne i da piše papirić. Tražim potvrdu ili demanti ovoga.

Po knjizi kad je zagrejan, ugasiš i ostaviš ga nekoliko minuta (da se slije sve u karter), i onda meriš. Ono što sam ja video svojim očima je da mehaničari sipaju i mere nivo na hladno, negde do sredine između max i min. A i logično je, sve što se slije u karter kad je vruć motor tu mora i da ostane kad se ohladi, nema gde da ode.

Odvijenim meračem i meriš nivo ulja. Ako ne dohvata, zaključi... nacinculiraj ga da sa odvijenim meračem bude koliko treba.

Hvala BJB-u na inicijativi i konkretnoj akciji da ova naša Srbija na dva točka bude bezbednija, tehnički potkovanija i prijateljski topla. Pablo, Zo, Gremlinka i Ljubica, Dex, Lancia, Gremlin, i drugi koje sam sigurno u ovom momentu nisam naveo, uložili su svoje znanje, volju, vreme, resurse, da nesebično stanu iza ideje koju zastupaju - da ovoj našoj porodici obezbede nešto konkretno, kao veliki korak napred nakon pisane reči i komunikacije putem tastature. Hvala vam svima. Kurs je bio koristan svima. Mnogi su već puno znali, mnogi i nisu. Oni koji nisu su čuli kako treba, oni koji znaju su se podsetili kako treba. Vremenom, naučeno prelazi iz sfere svesnog u sferu nesvesnog- to se radi po automatizmu, i nismo ni svesni šta i kako radimo, ali radimo. Unapređenje toga što se nesvesno radi je moguće vraćanjem korak unazad- osvestiti sebe šta se to radi, i kako se to radi. I onda se to isto uradi, samo bolje. Zato bih toplo savetovao i onima koji misle da im ovaj kurs ne treba, da ga iskoriste u cilju vraćanja koraka unazad- može samo koristiti. Za one koji ne znaju i tek uče- apsolutno, apsolutno neprocenjivo. I uvek se rode i nova prijateljstva, dobro zezanje, i puno smeha. I mrtvo prase u Mladenovcu. Pobogu, da li je moguće da vfr izgleda ovako surovo mali pod mojim dupetom?

Čekiram se, vidimo se u petak

Pa realno, pod pretpostavkom da sam dobro shvatio kontekst događaja... ukoliko su čuvali neko mudo u srednjem autu ili kako god, razumem što su postali nervozni što je motor počeo da se muva u njihovoj blizini, u situaciji dok su onemogućeni da manevrišu. Ja bih bio nervozan na njihovom mestu. Vidiš siluetu motora kako ti se zalepila u dupe, i u par navrata staje pored tebe i skenira te... Suvozač pokušava da ti blokira prolaz dalje napred do auta koji prate, volina nazad verovatno pumpa adrenalin... Ko god da su, ako su nekome potencijalna meta, u tom momentu su bili lepo zaglavljeni i sitting ducks. O, da... bio bih nervozan. Misilm da ovo nije imalo veze sa saobraćajnom kulturom, ti si situaciju gledala iz ugla učesnika u saobraćaju i lepo vaspitanog čeljadeta, dok je njihova perspektiva bila donekle različita, naročito ako je neko ranije pokušao (ili uspeo) da napravi rupe u njima. Ili je možda je ovaj sa zadnjeg sedišta hteo da te muva? ;D ;D

Update teme. Iza seta bridžstonki BT-021 na mom motoru je više od 10000km, i polako pokazuju znake trošenja. Situacija je identična gore opisanoj, prednja je potrošena vidno više nego zadnja. Voženo je dosta turing vožnji sa suvozačem, ali i dovoljno agresivne i gradske vožnje. Zadnja guma pokazuje znake laganog zakockavanja (šara je i dalje ekstra, izgleda da tvrd srednji deo gume zaista podnosi dosta kažnjavanja), ali prednja je skoro za zamenu- kockasta je (!) i šara je pri kraju. Prošli set guma (neke mišlinke) mi se završio sa zadnjom na žicama, dok kod ovih BT021 izgleda da važi matematika dve prednje jedna zadnja...

Ovo potpuno razumem, često cena opreme može da se uporedi sa cenom motora koji se vozi. Nekome treba i više godina dok ne sklopi full opremu. Zdrava logika je da je kaciga najbitniji komad opreme, i to je prvo što sam od opreme uopšte kupio. Kupio sam dobru kacigu, mogao sam da je priuštim. Da nisam- kupio bih onu koju mogu da platim, makar bila i nehomologovana, nedovoljno bezbedna, nikakva, jer i takva kaciga je ogroman stepenik u odnosu na to da ne nosim kacigu. Ako ništa drugo, bar ima viizir, i u slučaju krša prvo će ona drljati pa tek onda moje uvo. Bolje išta nego ništa, pa kad se skupi lova- kupiš "pravu".

Već neko vreme razmišljam o korišćenju komunicije na motoru. Razmišljao sam šta sebi da priuštim, komunikacije se mogu naći i za 20-30 evra, autocom je višestruko skuplji... I koliko mi se puta samo desilo da, rukovodeći se filozofijom štednje, jeftino plaćenu opremu ne mogu da koristim zbog gomile nedostataka koje niska cena nosi sa sobom. I početkom meseca sam kupio, dajući za moje pojmove velik novac, srednji autocom kit. Taman koliko kofer, tank torba i uopšte prtljažni prostor u momentu promene i prošire upotrebnu vrednost i udobnost motora, toliki kvantni napredak nudi i komunikacija u vožnji sa suvozačem. Naročito dužoj vožnji. Iskustvo putovanja se suštinski menja- ugođaj se može uporediti sa sedanjem u najbolju fotelju nakon sedenja na kamenu. Slobodno mogu da tvrdim- ko planira da putuje sa nekim, svaka teško zarađena para u komunikaciju je pametno investirana. Konkretno o autocomu, posle 2000 km testiranja... U kitu se dobija apsolutno sve što mi je bilo potrebno za montažu, čak i svi pomoćni kablovi za povezivanje sa eksternim uređajima (mp3 itd). Vezao sam ga na instalaciju motora bez problema. Ugradnja slušalica i mikrofona u kacige (Caberg Rhyno, i naročito HJC FG15) i njihovo dobro pozicioniranje u njima je iskustvo ekvivalentno hodanju po trnju i koštalo me dosta znoja (prvi put sam to radio), a konačan rezultat je kaciga sa očuvanom udobnošću, i novom mogućnošću- komunikacijom. Kad se sve završi, dve sluške i mikrofon su stabilno smešteni, i van kacige viri samo džek za povezivanje (par centimetara), koji apsolutno ne smeta ni upotrebi kacige bez komunikacije. Kad sedneš, samo utakneš kabl u džek na kacigi. Sama funkcionalnost- namestio sam ga da se uključuje sa pozicionim svetlima, što je zgodno jer se može brzo isključiti kad se dernjam nekome na trotoaru ili sl. Senzor koji ga pali i gasi na glas je fascinantna stvar, i kad se lepo podesila osetljivost, postao je predmet moje ljubavi. Sve se čuje jasno i glasno, muzika u pozadini se utišava pri govoru, šum ga ne aktivira, funkcioniše bolje od mojih optimističkih predviđanja. Kačenje pri sedanju na motor oduzima oko 5 sekundi, i zaista kablovi se uopšte ne osećaju u vožnji. Opšti utisak koji sam stekao je da je uređaj vrlo robusno napravljen, i ne sumnjam da su pred njim godine eksploatacije. Jedina stvar koja mi nije jasna je kako održavati presvlake mikrofona, pošto mi ne izgleda da se skidaju, a vremenom će verovatno postati leglo zaraze...

Da ne bi bilo toliko jezivo, ajd malo da preokrenemo... Možda je to bila packa što smo prvo posetili Đavolju varoš, pa tek onda Ostrog? Ispod je hronologija događaja... Na povratku, u Ostrogu, zapalili smo sveće svima bližnjima, i našim pokojnima kojih se dugo nismo setili... Od događaja je prošlo već 4-5 dana, i dalje se smejem situaciji kada su u bolnici pozvali policiju (dužnost im je, zbog udesa...). Pita me čovek dal sam zapamtio registraciju. A došlo mi smešno, nemam pojma ni koje je boje auto, pokušavam da ne ispadnem baš totalni debil. Bio udarac, motor neoštećen i nema pada, noga kao krofna. Toga dana se treći motor iz našeg društva zaputio od mora ka BG, i javlja mi se kasnije da je neko u kanjonu tog dana poginuo... Ne možemo znati koliko nam je dana ostalo na zemlji. Nadam se da će pisanija o ovom iskustvu nekome pomoći da sebe bolje sačuva, vozite srećno i pametno. Pametno kalkulišite rizik koga uvek de fakto ima.

Gde se mogu naći Wurth-ovi proizvodi, znam da je maloprodaja zatvorena ako se ne varam?

Dokopao sam se tastature posle deset dana! Iza mene je sećanje na lepu turu, od juga Srbije, preko mora, Hercegovine i Bosne, a ispred mene je ostatak života. A moglo je i da bude drugačije. Ovo malo vremena koliko sam imao sreće da provedem na motorima ispunilo je veliko zadovoljstvo, ali i dovoljno ekscesa, odrane kože i bola da bih vrlo dobro znao kontekst u koji je smešten život na dva točka. Ovo što ću opisati je, bez imalo sumnje, najdramatičnija situacija koja brzinom svetlosti vodi pravo u svima nama mrsku rubriku, i državnu statistiku o letalitetima. Kada vozim, naročito sa svojom lepšom polovinom, apsolutno insistiram na opremi, čijem nenošenju dugujem dovoljno uspomena u formi ožiljaka. I šta mi bi tog dana stvarno nemam pojma. Vrućina, to je sigurno. Nosili smo jakne i kacige, pantalone i čizme su bile svesno izostavljene zbog kratke ture, opuštene letnje atmosfere itd. Vozimo se iz Petrovca ka Baru, dva motora, mi smo drugi, i počinju duple trake uzbrdo. To je nekih par kilometara dobrog asfalta širokih krivina, ekstra da se motor malo produva. Vozimo levom trakom kao brži od ostatka saobraćaja (100-ak ili malo više na sat, nemam tačnu ideju koliko). Levo od nas jedna traka u kontra smeru sa duplom punom linijom, desno od nas sporadična kola. I kako lomim krivinu i izlazim iz nje, nekoliko desetina metara ispred mene vidim auto koji juri direktno u mene! Dasa izleteo preko pune duple celom širinom direktno u mene! Nije mi se premotao život pred očima, nije mi ništa proletalo kroz glavu, par momenata kojih se maglovito sećam. Sigurno sam reagovao, ali sećanje na to ne postoji. Sledio je tup udarac, sećam se bola u levoj nozi, shvatam da je bilo kontakta, motor je nastavio da se kreće po putanji. Prvo mi prolazi kroz glavu Milica, dok usporavam pitam kroz autocom da li je zakačio, kaže nije, dobro je. Frka mi da pogledam dole nogu (bio sam u onim sandalama za plažu umesto u čizmama), anestezirana je još i ne znam kakav ću užas videti, i ne mogu da vam opišem u kom sam čudu bio kad sam video da su svi komadi na mestu! Dasa je otišao, nije se okrenuo. Do kontakta je došlo između par milimetara noge i boka auta, motor nema ni crticu na sebi! Stopalo je očito bilo najistureniji objekat u tom momentu, momak Crnogorac koji je iz auta iza mene gledao šta se desilo kaže da sam eskivirao, auto budvanskih tablica je išao kao kamikaza u mene. Nastavak je bio u bolnici, gde posle takvog udarca sledi iznenađenje da nema loma (samo gadno nagnječenje). Ni sam nisam znao kakve kosti imam. Braćo moja, sve je to bilo jako brzo. Ne sećam se ni boje auta (šta reći osim da sam ja mislio da je crn, Milica da je beo). Prošao bih kroz njega kao projektil. I nije mi baš najjasnije kako smo uspeli da se mimoiđemo, ali se i dalje nadam da jesmo i da ja ovo zaista i pišem. Uvek sam veoma svestan situacije u saobraćaju, i vrlo brzo ukopčam sve oko mene. Ovo nisam video ni u najavi, kao kad ti u crtaću padne klavir na glavu. I kad vrtim film, ne znam ni sam šta bih promenio... možda ići desnom trakom 50 na sat? I dalje sam među vama i vozim, i molim vas- otvorite oči, očekujte uvek nešto suludo iza krivine, čuvajte se. Ja samo mogu da budem zahvalan što ja, i Milica, imamo još jedan kredit u ovoj igri.

Honda sa Krita ovog leta. Može se videti praktično sve osim R-ova, koji su vrlo retki. Po gradu se uglavnom voze skuteri (svi do jednog imaju auspuhe vrištavce, nezamislivo se čuju) i enduro/cross (alpovi, varadero, xl itd itd).

Dosao sam u posed primerka ovog alarma pre nekoliko dana. Bio bih veoma zahvalan dobrovoljcu koji bi bio raspoložen da mi pomogne da ga ispovezujem, da ne zabrljam nešto ...

Ima li koga da kreće u subotu ujutru iz BG?

Marka znam već više od godinu dana, bavi se svojim poslom ozbiljno, i kolega je bajker. Bavi se širokim spektrom elektrike (anlaseri, alternatori, remontom Hilti mašina, premotavanjem itd), strugarsko glodačkim radovima i izradom delova (praktično sve, od deklova na dalje), remontuje turbine itd. Kvalitetom i cenom poslova koje je uradio ljudima koje poznajem, i meni samom, zaslužio je svaku preporuku. Živi i radi u Ćupriji, a možete ga kontaktirati na telefon: 064 612 8647- Marko

E, baš taj unutrašnji uložak, koji inače ne dobijaš sa pantalonama (već ga posebno plaćaš 60 jura) je vodonepropusan. Ne bih ga kupovao, čini mi se kao bacanje para, obzirom da uglavnom nosim kišno odelo kupljeno za duplo nižu cenu. Pantalone sam danas pogledao, i ok su. Već vozim IXS pantalone, ali varijantu za hladnije vreme, i generalno sam zadovoljan kvalitetom i krojem (sve leži gde treba, ništa ne žulja, jaja na mestu), mada smatram da su precenjene. Ako imaš možda sugestiju za alternativu ovima... shoot!

Evo linka ka IXS sajtu, kataloski broj je: X63001 (unesi ga u polje search, ne može direktan link): http://www.ixs-fashion.com/b2c.asp?PageNo=DEFAULT Mislim da su im ovo jedine letnje pantalone u ponudi.

Trebalo bi da konačno kupim letnje pantalone, u postojećim je prava sauna, zbog čega ih u poslednje vreme izbegavam. Video sam da IXS proizvodi pantalone sa meshom (165e, uložak doplata 60e), koje imaju ok kroj i proizvode se u long varijanti, koja mi je potrebna zbog dužine nogu. Išao sam do N.Sada da vidim i Buffalo, koje mi nažalost krojem nikako ne leže (šteta zbog cene, koja je ok). Kakve su vaše preporuke i iskustva sa letnjim (mesh) pantalonama?