Momenti koji nekad budu uhvaćeni aparatom su neprocenjivi... "svaki betmenov drug je i moj drug" U povratku je vreme bilo u najmanju ruku odvratno. Jedan od retkih sunčanih momenata, i prizor u kom ćete uživati negde na putu izmežu Goražda i Foče (nekoliko kilometara nakon što prođete brdo na kome je šarenim cvećem ispisano "TITO"). Ispod- spomenik radnicima Kolubare na istom putu, koji su nastradali tokom izgradnje jednog od mostova.

U momentu kad smo stigli do same Tare, desila se sledeća situacija: A inače je ovako: Tog dana je odlazila ekipa Francuza i Portugalaca, koji su bili mortus pijani. Čovek nije mogao da se presvuče kad je izašao, prevrtao se. Kažu da je stukao 10 dunja u roku od 20 minuta pre polaska i ko zna šta još, usput je iskakao... ma piš totalni, kad smo se ukrcali u kombi do kampa, vraćamo se sa ekipom sarajlija koji su se upravo spustili, oni pijani, skiper (inače genijalan dasa, Saša, najbolji skiper tog kampa u celoj paleti skipera) pijan, nisam verovao koja je to luda ekipa. Uklopili smo se ko puzle. Urlaju, pevaju, ludilo opšte. Ima ljudi koji su došli na dva dana u kamp, ostali 20 dana... Dan pre našeg prispeća, u kampu se pojavljuje grupa sedih dugokosih ljudi u moto opremi. Došli su iz šume po najgrđem pljusku, stali za šank i krenuli da forsiraju domaću. Prošlo je malo vremena dok neko priseban nije ukapirao da nisu iz kampa. Ljudi su došli endurima kroz džunglu, videli kamp i došli. Česi (ili mađari, niko nije siguran). Jednom od njih se zamalo zapalila kosa dok se klatio iznad logorske vatre, koja inače sve vreme gori. Hihihihi...

Šarganska osmica, Mokra Gora Spomenik srpskim borcima, poginulim u ratovima od balkanskog do kraja drugog. Ovo je Višegrad. Kad stojiš na istom ovom mestu, a okreneš se malo na drugu stranu, videćeš...

Šteta. Žao mi je što sam bio lenj da otvorim temu na vreme, da mogu da se malo vratim u rikverc... Na Tari sam bio dva puta, prošle godine u septembru i ove, za prvi maj. Prvobitni plan je bio da idu tri motora, od kojih je jedan doživeo havariju, drugi novčanu havariju, i ostadosmo na putu Milica, ja i verni VeFeRko. Koliko je mesta na ovom velikom svetu ostalo gde se priroda može zateći u koiko toliko izvornoj formi, bez upliva civilizacije u svojoj destruktivnoj formi? Svaka ozbiljna država takve retke lokacije proglasi nacionalnim parkom. Još ređa su mesta gde možeš da piješ vodu iz reke i ne dobiješ koleru. Na mene je ceo put delovao kao jedan veliki bensedin za naredni period sranja na poslu, haosa života u gradu, užasa primoranosti na bivstvovanje sa ljudima. Punjenje baterija. Inspiracija. Tara je, po meni, idealna za spust u maju, kad je vodostaj pristojan (april je već jedna druga priča, vodostaj metar ipo viši, to je pravo čudovište), a reka je mutna i besna od snega koji se topi na Durmitoru. Hladnoća ne treba da vas plaši, to je poslednje šta možete osetiti- tu je oprema, grmljvina reke, voda koja se u slapovima sliva u reku sa okolnih litica... Ti prizori su ostali u sećanju, aparat ih nije zabeležio, nije bilo načina da ih zabeleži (bio bi mokar posle dva minuta, a onaj ko slika pod vodom). Postoji više kampova koji organizuju splavarenje, neki se spuštaju Tarom do Šćešan polja, tjs graničnog prelaza (ničija zemlja izmenžu R Srpske i C Gore), neki čak spuštaju i dalje u Drinu. Ekipa koju sam tamo zatekao je bila šarolika- sa svih strana jugo-teritorija, a sam kamp je veliki (80 ljudi full kapacitet, kad sam bio bilo je 30-ak). Sam put je bio neisforsiran, što svakome toplo preporučujem- da odvoji bar 4 dana za ovu akciju, da se ne bi jurišalo do tamo i od tamo. Na taj način bi lišili sebe svega što usput može da se vidi i oseti, a stajaćete često, smejaćete se često, bićete pod ustiskom često.Taljigali smo se dva dana do dole- pošli smo rano posle podne, noćili usput (našli smeštaj na Zlatiboru za jedno veče, da je bilo šatora kampovali bi), i sutradan preko Šargana za Bosnu- na Višegrad, Goražde, Foču. Kad se dođe do planine Tare, ceo nastavak puta je čista ekstaza, čulno neuralni overload prirodom, krajolikom, veselim i tužnim asocijacijama, i najvažnije- krivinama. Asfalt je odličan, osim užasa od puta koji vas čeka od Foče do Šćepan Polja (20-30km očajne nepregledne džade). U Foči i Višegradu prolazi sa dinarima, inače ponesite jevriće, to prolazi. Imam par sličica, daleko od toga da može da se složi putopis, ali može biti ilustracija momenata ovog kratkog izleta- upravo postavljam.

Aleksandar je postavio slike Kappa k53, koju i sam srećan i zadovoljan imam na mom voljenom motoru. Gledao sam Givi, gledao Kappu... razlika koju sam mogao da vidim je u ceni, kvalitet izrade je extra za kofer napravljen od plastike, sama plastika me iznenadila čvrstoćom kad sam burgijao rupe za naslon na koferu... Završna izrada je odlična, ima zavidan nivo detalja (npr fensi otvaranje, pregrada za dokumenta u samom koferu itd). Nosači (Kappa) su u stvari Givijev proizvod. Kofer košta koliko košta, a činjenica je, bar mi se iz ove perspektive tako čini, da za istu cenu nudi više od svoje majke-firme Givija. Za kofer ovih gabarita mi je prosto čudno kako ne izgleda preveliki.

Još jedno iskustvo sa Buffalo jednodelnim kombinezonom, nabavio sam ga kao i Gremlin u NS. Dva dana, od umerene kiše, preko pljuska, do nevremena kategorije- spojili se nebo i zemlja, na povratku kroz Bosnu i Srbiju sa splavarenja Tarom ove godine, bili su zajebat ispit koji su ovi kombinezoni uspešno prošli. Lepa stvar je što ima velikih brojeva, na mojih dva metra koji mi uvek prave problem stoji kao saliveno- krajnje su dobro i udobno iskrojeni. Lep detalj je što se kombinezon posle nošenja pakuje sam u sebe- ima integrisanu torbu sa remenom u koji se onako mokar i blatnjav spakuje do pranja (okvirno 20x30x10cm). Nikad nisam probao dvodelni, malo sam sumnjičav da bi mi voda ušla u gaće Oblačenje i svlačenje mi nije problematično, nogavice se lako prošire i čizma prolazi glat, jedan dugački zip, dugački čičak i gotovo. Oblači se vrlo brzo. Buffalo ili ne, kombinezon je investicija koja je opravdala svaki uloženi cvonjak. Iskreno, nemam zamerki- ništa ne žulja, pristojna brzina oblačenja, ostao suv (osim rukavica za koje nije bilo pomoći), mislim da je i cena ok, tako da... moja preporuka za ovaj konkretni komad opreme.

Do otvaranja ove teme mi nije bilo jasno koji vrag je spopao žute iz Honde da na VFR-a stave hidraulično kvačilo... Šaltanje uzbrdo, upshifting, nije teška rabota, još pre deset godina sam se naučio kako diše menjač na kolima, posle je motor pesma (mada uvek koristim kvačilo). Nije mi jasan downshifting. Tačnije, nikad nisam probao, previše poštujem menjač moje mašine, ali bih voleo bar sa teoretske tačke posmatranja da saznam. Logički, trebalo bi rasteretiti sklop, mali cim gasom i menjač istovremeno? I upravo razmišljam kako ste pokretali motor na semaforu kad izbacite u N, nogama malo pa.... ili kako?

Moram da upozorim sve vas koji planirate da kupite prvu pomoć iz Metroa- pre oko mesec dana otišao sam da kupim, ali ni jedna (!!!) kutija nije bila kompletna! Radnik Metroa koji me je video da kupujem prvu pomoć bio je fer i upozorio me da prvo pogledam šta sam stavio u korpu- falilo je pola stvari sa spiska.

Imao sam zadovoljstvo da u proteklih nekoliko meseci u Moto Landu sebe počastim Kappa-inim bisagama i koferom sa nosačem. Za korektnost imaju čistu desetku, svaki dogovor je ispoštovan, svaka informacija je bila tačna, što meni iz perspektive mušterije puno znači. Aca, momak koga ćete zateći u radnji, veoma je prijatan čovek, koji je profesionalno izlazio u susret mojim zahtevima, i na čije sam savete mogao da se oslonim u procesu ustanovljavanja svojih potreba vezanih za grupu opreme koja mi je bila potrebna. Rado ću opet posetiti radnju. Lepuškasta plavušasta devojčica svojom pojavom sprečava pospanost i dosadu.

http://shop.wemoto.com/pictures.dyn?u=2147935qqq5827987 Ako me sećanje služi, nekoliko kolega sa foruma je naručivalo stvari od wemoto-a i sve je prošlo ok. Izgleda da su pouzdani i šalju kod nas.

Naravno, podrazumeva se da u obzir dolaze i cimerke

Apropo samog izvođenja cima gasom tokom brzog downshiftinga da guza ne bi igrala (tehniku zovu "blipping the throttle"), postavljam koristan snimak koji prikazuje samu radnju: Meni je dosta pomogao prethodnih nedelja, nadam se da će biti od pomoći i kolegzi p0peye-u. Obrati pažnju kako instruktor sa snimka održava konstantan pritisak na ručicu kočnice dok seče gasom, izvodi to jako elegantno .

@castor A bre kolega, sledeći put na sirenu, pa da odemo negde na piće ;D

Ova tema se dotakla ergonomije na jako lep način. Kao i kolega castor, imao sam pre x godina problema sa hondromalacijom patele (oštećenje hrskavice kolena). Pridržavajući se određenih principa koji su pomenuti, smanjenjem mase, i poštedom kolena od teških vežbi, situacija je sada odlična i nemam problema. Elem, kolena. Kolena su prilikom vožnje plastikanaca (R- ovi, F-ovi), naročito kod visokih vozača kakav sam i ja, veoma zgrčena. Na kraće staze je položaj ok naročito ako se voze krivine pa si aktivan u sedištu i na nogama, ali kod tura praktikujem česte pauze, na oko 45 minuta. Istegnem se, razmrdam (to je možda 5 minuta), fotografišem pejsaž i teram dalje. Problem rešen. Za samo koleno je veoma bitno da se ne vrši pritisak na čašicu, zbog pomenute hrskavice. Protektori u pantalonama su često podešeni nakaradno, tako da savijenom kolenu vrše direktni pritisak na čašicu i izazivaju osećaj nelagodnosti (pritiska, čak i bola) u kolenu. Obično je dovoljno da se malo spuste u nogavici, da bi lepo legli na svoje mesto tokom vožnje.

Ko nema maramu, ćega o korman, to uglavnom svi nose.

Jel u međuvremenu vreme stalo ili je ovo bilo prošle godine?

Dok čitam Wisdom-ove postove, prisećam se ne tako davnog svog ulaska u svet metalnih konja. A bio je praktično potpuno isti. Vozačko iskustvo sa četiri točka će ti biti velika pomoć, razumeš već kako funkcioniše saobraćaj, a glavni zadatak i zadovoljstvo koje je pred tobom je da razumeš i naučiš da sarađuješ sa mašinama na dva točka. Brzo ćeš naučiti da su posledice grešaka u autu i na motoru veoma različite. Ono što u automobilu prođe nekažnjeno, na motoru može značiti pad. Blokada prednjeg točka, nagli gas, rizla na putu... Koliko je to različito iz perspektive jahača motora- dok sam vozio četiri točka ovo nisu bili faktori kojih sam morao da se pazim u svakom trenutku. Ovo ti pišem da bih ti, iz kože nekoga ko je nedavno prošao put kojim krećeš, pomogao da shvatiš važnost izbora prvog motora, a vidim da voliš sportski fazon, svi volimo. Sreća je da am osetio ćud R-ova tek kad sam imao dovoljno kilometara i grešaka iza sebe, a i dalje ne volim da sedam na njih. R neće praštati početničke greške, vući će te preko granice. Rupa na putu, cim gasom, na asfaltu si. Najbolje što možeš da uradiš za sebe je da ovu sezonu rezervišeš za učenje - na povoznom motoru koji nije previše težak, gde ćeš moći da se igraš sa gasom i kočnicom, možda i da prčkaš po mašini. Puno radi na poligonu čak i kad položiš (što ti sigurno neće biti problem), manevriši, vozi sporo i precizno, upoznaj pravilnu upotrebu obe kočnice, i odatle dalje. Ako padneš u učenju, što nije nemoguće, biće i manji izdatak za popravku motora koji ima manje plastika. Iz moje trenutne perspektive, za početak bih odabrao motor koji će ti opraštati greške, i koji će raditi sa tobom. Moj lični stav, sa kojim se dosta ljudi neće složiti, je da kubikaža kao takva nije u prvom planu, već sama ćud mašine- koliko će biti povozna, kako će se dozirati kočnice, kako će oslobađati snagu i reagovati na gas (što krotkije i linearnije to bolje)... Birao bih enduroliki motor, makar na jednu sezonu. Moj početak nije bio takav, ali bi bio lakši i manje strm da jeste. Pred tobom je lep put, puno dobrih ljudi koje ćeš brzo upoznati, i većina njih će biti spremna da ti pomogne oko većine stvari koje te brinu- od prevoza motora, pomoći na poligonu, izbora motora, i tako ti olakša ulazak u ovaj novi svet!

I dalje slobodno mesto u garaži, VFR čeka društvo ;D

@Ninja, Varadero Nadam se da si cenu dela zvao Centar S na Autokomandi, servis se, koliko sam mogao da shvatim, odatle snabdeva. Saša, koji radi na rezervnim delovima, je veoma prijatan i predusretljiv čovek, koji ti odmah može reći cenu iz online kataloga. Moguće je naručiti sve, od šrafa i alata, do mehaničkih delova, za Hondin program od 1993. na ovamo. Tamo sam naručio par delova koji mi nedostaju u kompletu alata (španer za lanac itd). Cene nisu paprene samo kod nas, iako su značajno uvećane u odnosu na cene orig. delova koje sam nalazio na netu. Generalno su Hondini originalni delovi bezobrazno skupi.

Je li bre, a kako mi ostali da od tebe vidimo to čudo tehnike? Kolko se sećam, ti uglavnom zakloniš i sunce kad se pojaviš, ako se nisi nekako smanjio u međuvremenu.

Zagolicalo me... Elem, kolike su te kazne kad nisu skupe? Za prvi maj sam išao Višegrad-Goražde-Foča i dalje kanjonom Tare, nisam imao zadovoljstvo da me upucaju radarom...

Ček bre... nisi farbao felnu? ???

Uzevši u obzir činjenicu da se čovek ne javlja već dva meseca, mogu da se kladim da je sredio problem poodavno. Živelo offovanje! Šalim se naravno. Nije mi jasno samo što si kod sebe menjao ulje, znam da uglavnom ne koristiš kvačilo kad se trkaš po gradu... Nećeš valjda da prodaješ motor?!?! ???

Dovla, setio sam se jedne stare teme koja nema veze sa izduvom, ali mi je ostalo u sećanju da je momak vozio VFR-a bez zadnjeg lonca: http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=22723.0 Vidim da ga nema još od januara na forumu, pokušaj da mu šibneš ličnu poruku, ili preko adresara (ako je ostavio podatke). Ne može da škodi, znači može samo da koristi. Iskoristio bih i priliku da izrazim oduševljenje novom bojom tvoje zadnje felne. Majstor je ekstra ofarbao, veoma je realističan efekat grafitnog praha i smoga na beloj felni!

Ne, misli na sajle slavine za gorivo. Komanda otvoreno-zatvoreno-rezerva je sistemom sajli izvedena na šasiju, tako da slavinicu okrećeš "daljinski", sa komande na gornjoj levoj plastici. Praktično, kad stigneš do rezerve, možeš u vožnji da prebaciš na rezervu i znaš da imaš još 40 km do suvog rezervoara. Zgodno, nema šta.