V-strom 600 je dobar motor, malo troši, udoban, lepo ide, jedina mana je što je Suzuki. Slabija završna obrada, nekako deluje... ne znam kako da kažem, stavi ga pored sledećeg, pa vidi šta mislim. TDM - da ja imam dva metra i velike mišiće, vozio bih TDMa. Prelep motor, udoban, lepo ide. Hoće da troše ulje, to im je normalno, ali inače su super mašine. Varadero - puno troši. Puno troši. Jesam rekao da troši puno? Sve ostalo - Honda je, pobogu! Odlična mašina. Neko je spominjao Tenere i Afrike. Osim što su mi ti klasični enduro motori ružni kao noć, sasvim su pametan izbor za naše puteve. Ako ti ne smeta da voziš GA-DAN motor za koji se vidi da je pravljen kada i prvi deo Ratova zvezda, onda ćeš biti sretan. Zahvalni za održavanje, ima delova, pouzdani i pravljeni da traju. Predviđeni su za puteve poput naših: znači reli, bespuća, ležeći policajci i ležeće policajke, kolotrazi... Honda Afrika je s razlogom i opravdano skuplja od Yamahe Tenere (uz sve poštovanje prema Yamahi, koliko para toliko i muzike ovde važi). Ako voliš sportskiji motor, Fejzer od 1000 kubika je fenomenalna mašina. Za veličinu će ovo biti od koristi: http://cycle-ergo.com/

Naravno da je za 300.000 km imao pad. Ako nije, onda ga nije ni vozio. Naravno da je i menjao neke delove. 300.000 km i 6 godina. Inače, ako je motor vožen na putovanja pretežno, onda je normalno da dugo traje. Motori se najviše habaju u kreni-stani režimu.

Ako znaš nešto što mi ne znamo o toj kacigi, reci. Čovek kaže da je udobna, ne duva. Cena je takva da se može priuštiti. Po SHARP testovima izgleda da pruža dobru zaštitu. U čemu je problem? Uzeo si je porediti sa dve najskuplje marke. Ja verujem da su Arai i Shoei dobre kacige. Kao i sve drugo, to malo bolje (par grama lakše) košta puno para više. Važno je za trkače, ili baš zahtevne korisnike (kao i kompleksaše koji hoće da imaju Šoi), ali za prosečnog korisnika nema tu toliko razlike. Za bolju zaštitu pri većim brzinama bi imalo smisla dodati 100-200 evra na tu cifru i uzeti full face karbonsku kacigu, ali ove jeftinije plastične isto rade posao. Bio je na forumu post kako je Duchini kaciga odradila posao kolegi pri sudaru - i to flip-up. Ja sam se nanosao kaciga od tih sedamdesetak evra dok nisam naleteo na dobru karbonsku full face na 50% popustu, pa me izašla 200 evra. Jedva sam se prelomio. Dobra je kaciga, ne duva, tiša, lakša, verujem da bolje štiti pri većim brzinama, ali su i ove jeftinije radile posao. Zapravo još uvek ih nosim po gradu, neke služe i za suvozača, samo kad se ne jurca. Zanimljivo je da pri manjim brzinama (kada se ne klizi dugo po asfaltu) plastične kacige često rade posao podjednako dobro, ili bolje od kompozitnih, karbonskih i sl. To je zbog toga što plastika lako puca i time bolje apsorbuje udarac pri padu/udaru. Glavna mana tih jeftinijih plastičnih je što su manje klizave, pa pri većim brzinama ima više šanse da se zakače i pruže otpor dok vozač klizi po asfaltu, što može dovesti do povreda a i kaciga se više oštećuje pri tome. Takođe, malo su osetljivije na sunce, ne treba ih sunčati na retrovizoru kada se ne vozi. Uz, naravno, probleme sa promajom, udobnošću i završnom obradom od kojih pate mnoge jeftinije kacige (ali ne sve!). Jedini faktor koji NE MOŽEMO nikako objektivno oceniti pored sve ove priče je nivo zaštite. Zato je važno da kaciga ima homologaciju, a i SHARP testovi su veoma pouzdani po tom pitanju. Ako kaciga ima barem 4 zvezdice na SHARP testu, onda dolazi u obzir da se probaju udobnost, promaja, pinlock i šta ti ja znam. Ako se i to pokaže OK, onda je kupujem, makar bila i 7 evra. Nova, nikako polovna.

A izgleda da većina njih može i glavu da sačuva: http://sharp.direct.gov.uk/testhelmetlist?sharp-make=119&sharp-model=&sharp-type=All&sharp-rating=1&discontinued=1

Bože. Zbog preduvanih cena (troškovi reklama, sponzorstava, visokih zarada), ne znači da za 70 evra ne može da se napravi kvalitetna plastična kaciga. Materijal je skoro džabe, ostalo je na proizvođaču. Ne znam kakva je ta kaciga, ali svojevremeno sam nosio par OK kaciga za te novce (još uvek se mogu naći).

Ko sad tu laže? http://www.021.rs/Info/Srbija/Ne-pustaju-vozace-bez-zelenog-kartona.html

Crkva i lekari u svojim redovima imaju puno stoke neopevane o kojima nemam lepih reči. Kao i većina naših institucija: talog, mulj, tama. To je istina, to su činjenice. Normalno da ih čovek napada. Nije slep. Nisam siguran, u svakom slučaju zloupodreba kod nas ima dosta i na sve strane. Ah da, mog oca su prilikom infarkta lečili od upale pluća jedno nedelju dana. Preživeo jeste, ali ne dugo. O tome šta su uradili prijatelju koji je dobio rak... recimo da mi je došlo da pobijem govna. Sve najružnije.

Potpisujem. Čovek s iskustvom, a i sećanjem dužim od sećanja prosečnog Srbina (zlatna ribica, 3 sekunde). Mislim da je doniranje organa normalna i humana stvar. Šta će mi kada umrem?!? Međutim, znajući kakva je ovo zemlja, ne bi me čudilo da se poveća šansa da mi se desi nešto ružno, ako moji delovi baš jako trebaju nekom pajtašu nekog tajkuna. Kod nas je sada kao u americi, ako imaš para SVE može. Čudo. Dajem redovno krv, ali organe se plašim zaveštati. Paranoični.

Ja vozim sa onim trećim pritiskom. Taj mi se pokazao kao najbolji. Mada i peti nije loš za bržu vožnju. Proizvođač motocikla propisuje protisak koji treba. Proizvođač same gume propisuje opseg pritisaka koje guma trpi, a eventualno i preporučeni pritisak za određeni model motocikla. Međutim, preporuka proizvođača guma ne bi trebalo da odstupa od istih proizvođača motocikla za neki velik procenat. Drug pitanje je koliko su merni instrumenti na pumpama tačni (često nisu). Dobro je lično iskustvo: napumpaš na propisani pritisak i gledaš kako se motor ponaša, eksperimentišeš. Po pravilu gume na nešto nižem pritisku bolje drže asfalt, ali se brže troše. Takođe, ako se ide na stazu, ili planira duža oštra vožnja, treba znati da će se gume grejanjem još malo naduvati (vazduh u njima se od toplote širi), pa nije loše naduvati na malo niži pritisak. Zanimljivo, za bicikle važi univerzalno pravilo: idealno naduvane gume za težinu vozača i bicikla su takve da se, kada vozač (sa sve prtljagom) sedne, guma (na mestu dodira sa tlom) sabije za 15% svoje "visine", tj. sabije se na 85% dimenzije koju ima kada je točak neopterećen. Tada se dobija optimum prijanjanja. Uz malo više naduvanosti se gubi puno na udobnosti vožnje, a dobija minimum na brzini. Ako se, pak, guma naduva tako da pri opterećenju gubi manje od 10% visine, ta guma je preduvana, skakutaće i time i proklizavati po asfaltu, pa se čak i gubi na brzini. Pretpostavljam da nešto slično važi i za motorna vozila, samo nisam nigde našao baš potvrdu.

I jedno i drugo su robne marke. Šiju se ko zna gde i onda se lepi etiketa za prodaju po robnim kućama. Koliko para toliko i muzike. Ponekad možeš imati sreće da bude pristojan kvalitet. Nemam ništa ni protiv jedne od tih "marki". Ako znaš da je neko uzeo neki model i da je dobar (a nije skup) - kupuj. Ali nemoj unapred očekivati ništa posebno od jedne ili druge marke.

Još nije prodat? Možda nisam najspretnije opisao motor. Da ispravim nepravdu. Osim sitnih ogrebotina motor je cakum pakum. Jedan od retkih motora koji su zaista bez ulaganja - sedi i vozi. Svi delovi su očuvani i verujem da je mala kilometraža prava. Na njega bih bih mirne duše seo i zapalio na more, bez da išta menjam pre puta. Ima ogrebotinu koja nije zafarbana/zamazana/sakrivena, ali je motor DOBAR.

SVAŠTA!?! Poznato je da u Srbiji preko 50% glasačkog tela čine žene, a sa ovakvim dasom bi pobrala 100% ženskih glasova. Sa drugom Slaninarom do pobede!

1. Godiste motocikla koji ste vozili: 2001. 2. Vrijeme provedeno na motorciklu: dve pune sezone. Prvi motor kojim sam putovao u inostranstvo (do Italije najdalje). Prvi motor kojim sam otišao na more. Prvi kojim sam prešao skoro 1000 km u danu. 3. Sta mi se dopada: Ovo je motor koji je projektovao neko ko VOZI motor. Ko ga vozi svaki dan. Do posla, po krivudavim magistralama vikendom, ko ga sam održava. Takvom utisku se čovek ne može oteti čim sedne na fejzera. Udoban je, sa puno mesta za prtljag (top case mu dobro stoji, lako se montiraju bisage, velika tank torba. Mislim da jedini motor koji ima više mesta pod sicem je skuter Piaggio Free. Ima mesta za suvozača, da joj bude udobno. Ne kvari se! Zaista, samo menjam potrošne stvari, nema problema. Da ne ureknem. Lako se pristupa svim delovima koji se eventualno moraju čačkati na putu. Svećice se odvrću bez skidanja bilo čega na motoru, filter ulja i ulje isto, centralni štender olakšava zamene guma, točkova i sl. Fenomenalno osmišljen motor i lakši za rad od mnogih drugih japanaca. Odlično povlači, a nema mrtvih tačaka i vuče iz nižih obrtaja sasvim pristojno, što se ravnomerno pojačava kako prilazi crvenom. Fenomenalne kočnice koje ulivaju poverenje. Potrošnja ispod 6 litara na 100 km, normalna gradska oko 5,5. Minimalna 90 km/h na magistrali: 4,5 l). Dovoljno je živahan za brze krivine, dovoljno udoban za duge puteve, dovoljno visok i mekan za loše puteve. Idealan univerzalan motor. Za mene bolji od endura, jer je ipak predviđen za asfalt (na kom sam 99% vremena) i, za razliku od endura LEP. Fejzer sa poluoklopom mi je među najlepšim motorima. 4. Sta je moglo biti bolje: Sic bi mogao biti malko uži za moju pozadinu. Zadnji amort je na ovim motorima pri kraju ako ih sada kupujete. Dobar aftermarket je oko 500evra i sa njim je pesma. Ako hoćete da vijate trkalice, onda morate i u vile staviti kruće opruge. Inače su OK za putovanje, pa i za sportsku vožnju, ali ne baš vijanje R-ova. Modeli od 1998. i 1999. imaju manji rezervoar i malo previsoko podešene fuzastere za suvozača. Isto tako, modeli od 1998. do 2001. (sa kockastim farovima) imaju relativno loša svetla. 2002. i 2003. godište nemaju tih problema. Tu je skoro istim sijalicama postignuto puno bolje osvetlenje puta. Najveća mana mog motora su ti farovi (mada ima i puno gorih, ali i puno boljih). Takođe, modeli sa kockastim farovima imaju prilično uske retrovizore, ali širi sa novijih modela pasuju direktno, tako da se lako i jeftino mogu zameniti. Možda deluje kao puno kritike, ali ovo su u suštini sitnice i sve zamerke za ovaj motor, ostalima bih našao 100 drugih mana. 5. Moj utisak: Da mi neko ponudi da vozim motor koji hoću (ali da ne smem prodavati), ne znam šta bih uzeo pre nego fejzera s karburatorima. Ne bi mi bio jedini motor da imam više novaca, ali ne bih ga menjao. Modeli od 2002. i 2003. godišta (moj je stariji) imaju par bolje urađenih sitnica (svetla i za oko 10% veći kapacitet rezervoara), ali su ti modeli skuplji za dobrih 500tinak evra. Meni je bilo lakše staviti pare u džep i voziti sporije po mraku.

Imao sam priliku da vidim i probam ovaj motor. U dobrom je stanju. Utegnut što se kaže. Znam da je jedini razlog prodaje nedosanjana Honda, motor nema skrivenih mana. Barem ih majstor kog znam i ja nismo mogli pronaći. Ko traži ovakav motor, sa ovim primerkom neće pogrešiti. Prethodni gazda je pao na desni bok, ako se ne varam, ali je sve ostalo na par ogrebotina - nema lomova, krivog rama i sl. Nije ništa zafarbano, vidi se lepo trag, izgleda je pad bio (skoro) u mestu.

I dobiješ značku "šaban meseca".

RA2 su dosta tanke (nemaju puno mesa) i mekane, pa mi to ne uliva poverenje na našim očajnim putevima. Kontam da se lakše buše. Brzo se troše u svakom slučaju. To su mane. Odlično drže, na mokrom i suvom. U krivinama se super ponašaju. Pri naglim kočenjima ne proklizavaju naglo. Uvek daju osećaj šta se dešava pod točkovima. Cena je normalna, Motobox je jedini zastupnik kod koga su cene kao u Švabiji (čak ima i tradicionalni zimski popust).

Niko. Mislim da su dobra dela i pozitivna energija koju čovek širi oko sebe sami po sebi nagrada. Poštovanje kolega i prijatelja. Ovakvim izdvajanjem jednog samo se može baciti koska. Protiv sam ovakvih "radnik meseca" fazona.

Kada se životno osiguranje stavi na papir, dobije se kamata niža od kamate koja bi se dobila da se u banci novci oroče na godinu dana i tako svake godine (sa tempom kojim se uplaćuje i životno osiguranje). Ispada da se životno osiguranje isplati samo ako se osiguraniku nešto desi. U protivnom je na gubitku. Naravno, korist od osiguranja ostaje njegovim bližnjima, pošto je on u tom slučaju pokojni. Zaključujem da bi se životno osiguranje isplatilo ljudima koji imaju decu, ostalima jok. Još apsurdnija mi je varijanta za uplatu penzije - pošto ko zna šta će biti sa kursevima za 10, a kamoli za 30 godina. Ono što bi mene zanimalo je osiguranje za slučaj da postanem invalid, nesposoban za rad. Takođe, za povrede koje ne izazivaju invaliditet. Zna li neko kuću/paket koji nude nešto kao: 30-50 evra mesečno plaćam Ako ostanem bez noge imam neku, kakvu takvu penziju, ili barem veću sumu novca na gomili Ako me budala kolima obori s bicikla/motora, dobijem plaćeno lečenje i neku količinu novaca Ako se ništa ne desi, posle 20 godina uplaćivanja dobijem barem deo tih novaca nazad.

3 mm zvuči OK. Kočione pločice obično imaju na sebi zareze kao indikatore potrošenosti. Kada se toliko istroši pločica da zarezi postanu plitki, ili skroz nestanu, vreme je za zamenu. Evo primera više i manje potrošene pločice (doduše ove su sa istih klešta, što ukazuje na drugi problem, ali to nije tema): Vidi se kako je "kanal", ili usek u levoj pločici puno plići od onog na desnoj. Ta pločica je zrela za menjanje, pošto je kanal (indikator potrošenosti) skoro skroz izravnat. Vreme je da se češće proveravaju pločice i da se polako nabavi par novih, pa kada se indikator skroz potroši, stave nove. Pločice za bicikl, ali princip je isti:

Majice imaju smisla tek posle desetak pojedenih pragnjadi i isto toliko ispijenih gajbi piva.

Pa jesmo. Pičke i budale i jebe nas kako ko hoće. Nema solidarnosti, nema svesti, kao ovce. A ovce treba šišati.

Zato što je to savršena prilika za glasno vođenje ljubavi.

Budi optimista. Gledaj to tako da ovde svi krećemo sa skoro maksimalnim bonusom. Mislim da kada se cene osiguranja u Evropi i kod nas uporede, naše i dalje biva među jeftinijim, samo što smo mi sirotinja.

"Crveno ne jebem!"