Onda pogrešna informacija. Tako je meni rekao. Mođda onda samo za mk2 ne radi

Ali koliko vidim ima u Motoland-u: https://www.motoland.rs/proizvod/17389/vizir-kd405st-d405st-kawasaki-versys-650-2006-09

Ne radi za starije Versyse.

Zaboravio sam još jednu stvar. Vozači u Bugarskoj. Iskustvo nam je super pozitivno. Čim primete motor pomeraju se blago desno da možete da ih obiđete. Uglavnom svako na otvorenom putu a u gužvama obavezno. Ovakvo mi je iskustvo i u Albaniji (Tirani) jedino što Albanci imaju taj fazon da pretiču iako mu ideš u susret i ablenduju da ti daju do znanja da preticanje završavaju. Tako da je meni utisak da su naši vozači najgori po tom pitanju. Valjda neka frustracija ili šta li....ono...."sad sam jači i nema ti da prođeš".

Cule je retko normalan zastupnik i serviser. Više puta potvrđeno. Poslednji put ga je drugar pitao da li može na svoju ruku da menja prednji lančanik (da stavi veći), nikakav problem sa garancijom. Na kraju je sam drugar odustao i nije radio ali nije Cule pravio potanje oko toga. A Autopromet...za njih nemam reči.

Pa da. Prosto nismo navikli. Jeo sam ranije rebarca, neku kuvanu junetinu, što kažeš piletinu i bilo je ok. Ali ova ćevap-mesa i kobasice....uh....nikako. Gledao sam posle šta to koriste jer mi je ukus poznat. I da. To je verovatno taj divlji origano (Vranilova trava). Gore rekoh "kumin" ali sam mislio na majoran....on je dosta sličan.

@Гоша Izbegavati te meke "kofere" kad može. Em preskupi em nikakvu prednost u odnosu na tvrde nemaju (sem kod endura). Što se tiče skidanja, mene bi mrzelo jednom da ih skinem a kamoli više puta. I ako je već ružno da se vide nosači onda ovo nije lope rešenje:

Nisu to loše kacige uopšte. Imao sam neku kros. I uvek kada gledam recenzije, uvek su dobre.

CF Moto? Šta radi kineski marketing

Kakva je to motorčina

@Гоша Pauze su unapred planirane i poslate u grupu pa ako neko zaostane iz bilo kog razloga, tu je mesto sastanka Ali nije bilo potrebe za nekim čekanjem. Sve je prošlo super. Čak i auto put gde Honda drži 110-120 bez problema. Komotnija brža vožnja već ište i jače motore od Versysa. Može ali ne volim davozim konstantno u jako visokim obrtajima. Idealan tempo je onaj kad ne moram da kočim....tako mogu da vozim ceo dan

Na onoj slici sa Kopaonika prvog dana Fazer kao da je kažnjen stajanjem u ćošku pa proviruje da vidi šta se radi

Malo tehnikalija za kraj. Kilometraža: nešto ispod 1300 km. Potrošnja: Versys-i su tu negde. Između 4.5 i 5 L u zavisnosti od tempa. Ali ono što je zanimljivo Honda i KLE takođe maltene identična potrošnja. Malo preko 3.5L. Bravo za KLE. Inače je drugar koji vozi KLE je ovo odvezao sa zadnjom gumom koja ispušta pa je ono "Trrrrrrrrrrr" sa Midlandovog kompresorčića bio zvuk koji nas je uvek ispraćao ujutru na put. Gledali smo da se to ne radi baš rano da nas neko ne bi ispolivao kofom vode Meni se inače u trenucima apstinencije od vožnje kroz glavu vrzmaju razne ideje oko promene motora. Međutim posle svake ture se uvek oduševim kako se lepo vozi Versys. Sjajan motor zaista. Ne znam šta bih drugo u toj klasi uzeo Ali najveće iznenađenje je zapravo Honda. Sa samo 350 ccm tako lepo prati sve što smo postavili pred nju. I drugar je lepo vozi i izvlači maksimum ali taj skuter može baš dosta Gorivo je oko 1.6 i naravno uglavnom svuda primaju kartice. Uglavnom sjajna vožnja, vrhunski putevi uglavnom i poziv da se svi skoncentrišete malo i na ovaj deo Balkana jer će svakako uzvratiti višestruko. Živi i bezbedni bili

Prvo da postavim slike putanja. Dan I: Link puta DAN I U prvom danu bih izdvojio klisuru Iskara kao obaveznu za proći. Dan II : Link puta Dan II U danu broj dva, dolina Vače i onaj deo od skretanja za Valkosel, put preko Valkosela sve do Goce Delčeva je izuzetan. Ovo posebno obratite pažnju jer ljudi tu obično odu pravo ali ova mala obilaznica je sjajna za vožnju. Dan III: Link puta Dan III Ne znam zašto neće da otvori link. Otvara mi normalno.

Bilo kako bilo, ušli smo u Srbiju i krećemo polako prema Vlasinskom jezeru. Put od Strežimorovaca preko Crne Trave pa sve do Svođa je promenljivog kvaliteta. Priroda je za 10 ali asfalt je takav da ne pruža zadovoljstvo koje može da se oceni tako visoko. Šteta. Ulaz u Crnu Travu: Dalje ka Vlasotincu je vrhunski asfalt ali to je deonica od tek nešto preko 10 km-a. Tu klopamo u kafani TROFEJ za koju preporuka. Cene bagatelne a kvalitet top Barem je to tako ocenila naša četvoročlana komisija. Ovde nije bilo začina iz stika za ispod pazuha Odatle auto put pravac kući:

Stižemo na granicu i sada kreće igranka. Drugar sa čijim podacima je graničar zamenio moje je prošao i sledeći sam ja. Onda kreće. Tipkanje po kompjuteru, kolutanje očima, zagledanje dokumenata, odlasci do druge kućice, vraćanje nazad. Graničar: "Kako se zove ovaj što je prošao? Bojan?" Ja: "Ne. Ja sam Bojan". On je Žika." Graničar: "Žika?" Ja: "Da. Ali mislim da znam šta je problem ako mogu da objasnim". Graničar (sa nepoverenjem u glasu):"Jel? Ajde objasni" -ja mu objasnim....kolega....greška....rekao da je ispravio....vraćao me je da se slikam opet....bla...bla.... Graničar: "Da, da....uvek kolege krive....nikad vi...." Ja: "Nisam ja unosio podatke" Graničar: "Pa jeste....nisi". Onda je nešto kuckao....slikao me.....i kaže: "Sada je ok....valjda" Izgleda da ćemo to saznati kada sledeći put budem prelazio granicu

Treći dan je protekao u povratku kući. Inače dolazimo uvek kasno uveče ali ovaj put će to biti znatno ranije. Ujutru smo otišli na doručak i ostali smo u restoranu baš dugo. Malo klopa, malo kafa, malo gazdarica koja cupka okolo da bi nas ubrzala i oko 10h krećemo. Vreme je toplo i deluje da če biti topao dan posle onog nevremena id sinoć. Put je planiran auto putem do Pernika pa preko Stražimirovaca i Vlasine do Vlasotinaca (klopa) i onda auto put do kuće. Silazak sa Pirina je podjednako zanimljiv kao i put kojim smo se došlii do Banskog. Baš mođe da se vozi brzo ali nekako nam je prijala nešto umerenija vožnja pa je takav tempo i bio do auto puta. Baš je bilo uživanje ovaj deo puta. Izlaz iz Banskog: Zatim hvatamo auto put do Pernika gde točimo gorivo i krećemo polako ka graničnom prelazu Stražimirovci. Inače auto put zahvaljujući tome kroz kakve predele prolazi je dosta živopisan pa čak ni ta vožnja nije bila toliko dosadna: Od Pernika do Stražimirovaca vodi put koji lep za vožnju i čovek može malo da se opusti sa gasom ali kvalitet asfalta koji nije idealan kao i policijske kontrole ipak upozoravaju da se ne pretera. Breznik:

@živke , @Alekre Staviću po danima na kraju. Samo da završim treći dan

Stižemo u hotel "Kralev Dvor". 2 sobe sa doručkom 120€ (gazda je hteo da izvrda doručak ali kada je bio suočen sa tehnologijom u vidu potvrde Bookinga na mobilnom telefonu, odustao je i krivicu svalio na sina ). Parking ispred smeštaja: Večera u Banskom: Ovde se slažem sa Brunom oko klope. Nema potrebe ići po restoranima u ovakvom aranžmanu. Em je skupo em nije to hrana na koju smo mi navikli. Ne kažem da je loša ali jednostavno svi smo se složili da ne vredi toliko koliko košta. Začini koje koriste u mlevenim mesu (rekao bih kumin) se nikom nisu svideli. Bilo je čak komentara da podseća na stik za ispod pazuha Tako da treba naručiti čisto meso. Muzikanti su pokušali da izvuku neki euro pesmama na lošem srpskom ali nije to taj momenat pa su otišli sa novčanicom od 5 evropskih....za šta je-dosta je. Dva piva tu + dva u sobi i spavanje Što bi reko jedan drugar, "sva sreća pa kupismo samo po dva"...i stvarno sva sreća jer je i ovako je pretilo da ujutru kaciga bude za broj manja Noć je protekla u znaku provale oblaka i mogu da kažem da je cerada iz Lidla završila opasan posao

Od Devina krećemo ka Dospatu i tu se kvalitet asfalta nažalost znatno menja. Nije to neka katastrofa ali već su se guzice navikle na izuzetnu podlogu i sada im ovo ne valja. Asfalt se jeste pokvario ali je priroda i dalje impozantna. Put vijuga kroz planine i povremeno borove šume tako da je miris planina prisutan sve vreme.....kao i prelepi pejzaži. Takav put traje sve do skretanja na Valkosel. Odabrao sam ovu rutu jer svi idu ka Dabnici i Goce Delčevu pravo ali sledeća velika preporuka je baš ovaj put kojim smo mi prošli i prikazan je na mapi: Kakva vožnja! Kakav asfalt! Kakvi pejzaži! Ovu deonicu obavezno odvoziti jer je vrhunska! Čim se izađe na put Goce Delčev Bansko kreće i ludovanje. Možda i preterano ali i taj put svojim kvalitetom prosto mami na brzu vožnju. Izuzetna vožnja i ovde.

Upravo tako

Klisura reke Vače. Ovo je svakako zvezda današnjeg dana. Klisura počinje negde posle Kričima i završava se negde oko Devina. Samo reka može da bude ovako moćna i uporna da probije sebi put kroz naizgled neprobojne visoke planine. Ali upornost dovodi do rezultata. "Tiha voda breg roni" jel'? Vožnja ovim putem je jedan od onih osećaja zbog kojeg i vozimo motore. Nema gužve, fenomenalne krivine i asfalt koji je kao šmirgla. Onaj osećaj gde ti se čini da je motor zalepljen za podlogu. Pravili smo par kraćih pauzi da malo uživamo u pejzažu iako nam se nije stajalo jer je vožnja ovim putem stvarno neverovatna. Asfalt: Jezero Vača: Nastavljamo sjajnim asfaltom do grada Devin gde u centru jedemo sjajan sladoled (Sladoled). Inače sam Devin je lep gradić/banja i deluje znatno sređenije od mesta kroz koja smo prolazili.

Dan II "Od izvora Marice, klisurom Vače do Banskog" Putanja dana II Budući da Marica izvire iz Maričkog jezera koje nije baš kod Samokova sam naslov nije tehnički ispravan međutim sustižemo ovu reku kod mesta Raduila gde je prvi put prelazimo i krećemo zajedno sa njom putem istoka severnom granicom Rodopa. Sam silazak sa Boroveca je bolji nego što ga ja pamtim pa su i krivine na silasku prema Raduilu lepše za vožnju. Put je inače saniran (tako sam barem čuo) zbog trke Giro d Italia....u Bugarskoj....ok Posle sam saznao da je tu po Rodopima vožen i Tour de France. A ja sam celi život mislio da se te trke održavaju u Italiji i Francuskoj Uspon na Borovec: Silazak: Inače na slikama se ne primećuje neki veliki uspon. Verovatno uato što i nije jer je razlika u nadmorskoj visini između Samokova i Boroveca oko 400m. Odavde pa sve do Kričima sa odličnim asfaltom. Ali i radarom Izbegli smo sučeljavanje sa bugarskim saobraćajcima i nakon što opet pređemo Maricu i pozdravimo se sa njom stižemo do Kričima gde počinje ludilo Magistrala: Prelazak reke Marice: I kako se približavamo Kričimu tako se u pozadini već vidi šta nas očekuje:

Slike nisu najreprezentativnije jer jednom rukom vozim a drugom slikam pa kada dođu krivine ne mogu baš da se bavim slikanjem jer ionako te slike bih teško gledao posle. A drugo, tel je iza vizira pa su zato neke slike talasaste.

Sofiju obilazimo obilaznicom i posle kraće pauze nastavljamo dalje prateći Iskar koji kao da je rešio da se pokaže kao pravi domaćin i da nas sprovede do našeg odredišta, Samokova. Sa desne strane se vide obronci planine Vitoša a sa leve nailazimo na najveće veštačko jezero u Bugarskoj a koje je nastalo pregrađivanjem reke Iskar. Inače ovo jezero ima veliki značaj jer obezbeđuje ogroman deo vode za piće za Sofiju ali i električnu energiju. A koliko vidim i turizam je solidno razvijen jer na putu prolazimo automobile koji vuku skutere za vodu a po jezeru vidimo ljude na sup-daskama. Lepo. Put kojim ovuda idemo nije loš. Asfalt je dobar i da nema saobraćaja koliko ima moglo bi da se vozi dosta brže nego što smo to mi činili. Magistrala pored jezera: Sam prilaz Samokovu nad kojim dominiraju vrhovi Rile: Ulaz u grad: Stižemo u Samokov, gde točimo gorivo i odlazimo u hotel "Arena" gde smo smešteni (Hotel Arena). Prvobitna ideja je bila da spavamo u Borovecu ali smo se kasnije ipak odlučili sa Samokov. Hotel je ok i sa doručkom nas je ukupno izneo 100€ (dve sobe za po dva čoveka). Rekao bih korektno budući da je i doručak više nego dobar. Bazen radi do 19.45 ako se ne varam pa ako neko želi da se bučne neka ima ovo u vidu. Samokov je u podnožju Rile koja je inače zanimljiva zbog više stvari. Musale, kao najvišeg vrha Balkanskog poluostrva, čuvenog Rilskog manastira, svojih jezera, Separeve banje, poznatog skijališta Borovec ali i zbog toga što je mesto gde izviru najznačajnije reke u Bugarskoj. Jedna od njih je i Iskar koji nam je bio kao peti član ove vožnje danas a inače je najduža reka koja izvire i završava se u Bugarskoj. Zatim Marica, koja severno i istočno ograničava Rodopske planine a koja je nama poznata po "onoj" bici o kojoj nećemo . Sledeća je reka Mesta koja čini prirodnu zapadnu granicu Rodopa i deo je sliva Egejskog mora u koje se uliva u blizini Kavale (pod imenom Nesto). A možemo da kažemo da i reka Struma velikim delom nastaje od vodne mase glečera sa Rile. Nekada sam pročitao da je zbog ovog svog ogromnog hidropotencijala planina i dobila ime jer "Rila" na tračkom jeziku (ako se ne varam) znači "obilje vode". Ima logike. Pogled sa terase hotela: I na motore: Grad je....onako....da ne kažem ništa loše.... Neću stavljati slike da ne gušim previpe ali je grad u skladu sa ovim pogledaom iz hotela. Ovde po neki hint. Dosta restorana i brzih hrana radi do 17h odnosno 20h Ima par baš dobrih restorana ali su rezervacije obavezne. Gledali su nas sa čuđenjem kada smo došli i pitali za mesto a da nismo imali rezervaciju. Tako da smo pojeli najlošije ćufte koje sam ikada probao u životu u blizini hotela. Neki su doglavili mesnim narezkom Ovde ču postaviti i jedan restoran za koji sam dobio baš jake preporuke od meni jedne drage prijateljice. Restoran se nalazi na putu između Sofije u Samokova ali mi nismo mogli da svratimo. Zlatna Ribka