Došlo je do toga da ne mogu više da gledam duele. Mislim ne mogu više da gledam ljude iz SNS-a. Nema ni potrebe. Mislim, zašto bih to sebi radio? Stvari su kristalno jasne. Drugo, kakve do boga miloga veze ima Brnabićka sa obrazovanjem te je poslata da o tome polemiše sa rektorkom univerziteta!?! 🫪 Verovatno je o obrazovanju bilo najmanje reči.

Baš lepo što ste spremili nov putopis. Davno vas nije bilo. Iako jedva čekam da pročitam, ostaviću ovo štivo kada bude kompletno

Ne volim tursku kafu.....ali još manje loš duži s mlekom tako da po kafanama naručujem uvek tursku jer je espreso uglavnom loš.

Znam da ih radi i dalje.

@Гоша Prvo hvala na čitanju. Dobro pitanje a sada ću i objasniti zašto. Što se tiče samog prolaska, ne odnosi se taj vremenski period na deonicu od Skoplja do M Broda koju moraš proći u tom terminu. Tako su stavili samo pravac kretanja. Ovo je tačna deonica gde su rampe: Naizmenični saobraćaj A zašto kažem da je dobro pitanje. Zato što sam ja vozio do te prve tačke (Delnica) misleći da smo već u NP i da je saobraćaj jednosmeran. Međutim tek od rampe kreće jednosmeran saobraćaj pa voditi računa. Jer da se sa druge strane našao neki pametan kao ja.....eto belaja.

Ne znam koliko se T i F varijanta razlikuju ali Hrvati su na dyno stolu izmerili 84 KS (na F varijanti). Isto mi je rekao i drugar koji ga je probao. Kaže da je utisak ono....nja..... Ok, ovo je subjektivno naravno oa nije toliko relevantno.

Inače u vezi te priče, pohvala generalno za Barel. Uvek su super.

A pa ne. Ovo ide direktno prodavcu, tako da je svejedno.

To je fenomenalan motor.

Pa iznenadio sam se kada si ga i kupio. Pomislio sam da se ponovo vraćaš na asfalt. Dosta je ovo opreme a sve košta baš onako....bez milosti. Tako da je jasno. Razumem opet i taj rezon novo-je-novo ali u situaciji da dodatna oprema košta kao otrov (ali i vredi....taj oriđiđi vizir sa dodacima ne može nijedan aftermarket da zameni recimo) i da bar ovde znamo da je na motoru pouzdano sve odrađeno kako treba, mislim da bih pre kupio ovaj nego nov.

Nažalost i stanje na putevima je vrlo mračno.

@doktor Mislim da sam kod tebe i pročitao to odavno. Negde si pomenuo i eto....tek sada sam to ukombinovao. I potpuno se slažem da je svakako vredno posvetiti i više vremena.

Hahah...još da kaže da vozi motor i piše

@DjordjeMijailovic A stvarno, zašto ga prodaješ?

Skidanje točkova i zamenu guma radi i Gagi 3T Racing u Balosavi.

A sada da se samopozovem na bis. Slika glavnih glumaca: Mlađi Versys pretvoren u borbeno vozilo: Vozilo se malo oštrije i ovde opet moram da pohvalim Hondistu koji ne samo da se prihvatio svakog izazova koji je pred njega stavljen već ga je i lagano savladao. ADV 350 je i sada bio na visini zadatka. Versys. Što ga više vozim vidim da ću mu teško naći zamenu u klasi. Stvarno izuzetan motor za neke moje potrebe. Sreli smo na putu i momka na Apriliji Toureg koji je krenuo u Solun. Baš lep motor. Putevi koje smo prošli su sigurno dovoljno atraktivni da bi se ubacili u neki putni itinirer. Stvarno puno muzike za malo para. Ovaj putopis i pišem iz razloga što informacija o ovim putevima baš i nema na forumu. Svi ovi putevi koje smo prošli (sem kroz Jasen) mogu da se voze dosta brzo. Pogotovo što nema saobraćaja (ili smo mi imali sreće). Nama je prosek za ovih 1133km bio 76Kmh sa auto putem (gde nismo prelazili 130). Na deonicama bez auto puta 72kmh. Priroda je uglavnom za 10 kao i klopa. No na to sam u Makedoniji navikao. Suma sumarum.....lep vikend. Verujem da ovo nije nešto posebno atraktivno ljudima koji prelaze velike kilometraže po belom svetu ali opet lepo je imati Makedoniju u susedstvu jer svakako ima da ponudi dosta više od pukog tranzita za Grčku.

Negde posle Delčeva dobijamo i društvo jer nam se pridružuje reka Bregalnica. Put naravno dobija vijugav karakter same reke i prateći ga dolazimo do Kalimanskog jezera, veštačke akumulacije čija je glavna namena navodnjavanje silnih polja pirinča po kojima su Kočani i najpoznatiji. Međutim katastrofalne suše su dovele do toga da je od jezera ostala samo jedna bara u dnu praznog korita. Deluje tužno Nakon Kočana nastavljamo brzom magistralom A3 kao i pre grada sve do skretanja za Probištip. Odmah nakon skretanja je mestašce Pišica gde se nalazi izuzetno lep restoran Restoran "Ambient". Tu smo upoznali momka iz Šabca koji tu konobariše već 12 godina a ujedno radi i za firmu "Hamachi" a koja se bavi distribucijom kineskim motocikala za Makedoniju. Rade dosta kineskih brendova a kaže da je dole najpopularniji Zontes. Svaka preporuka za ovaj restoran Samo skretanje za Probištip označava i prelazak iz plodne, ravničarske Kočanske kotline u brdsko planinski reljef istočne Makedonije. Ako nekom do Probištipa nije očigledno da se reljef menja, postaje mu kristalno jasno posle njega jer put ponovo postaje pravi planinski. E pa taj planinski put nas kratkim i strmim serpentinama odvodi u grotlo pravog pravcatog vulkana u kome je ušuškan grad Kratovo. Put od Probištipa do Kratova: Kratovo je osim svoje lokalizacije zanimljivo zbog dosta stvari. Srednjovekovnih kula, lučnih mostova ,podzemnih tunela ali i po Kratovskoj pastrmanliji. Samo da napomenem da vredi pročitati više o Kratovu jer ovaj gradić zaista obiluje zanimljivostima. Nastavljamo dalje na sever i iz kratera odavno ugašenih vulkana jako lepom magistralom stižemo u predeo koji je pravi prirodni biser naše zemlje....naravno pričam o dolini reke Pčinje gde se nalazi manastir Prohor Pčinjski kao i planine Kozjak. Put preko planine zahteva veliku koncentraciju i dobre kočnice jer pored fascinantnog pogleda obiluje i uskim serpentinama. I na kraju, 30 km dugačka Grdelička klisura. Nekada mi je bila simbol za gužvu i usporen saobraćaj a sada je prava cherry on the top ovog putovanja Svračamo u Leskovac u kafanu ETNO BRVNARA GROŠ da sumiramo utiske na brzaka, klopamo i zatim siti odradimo taj auto put do kuće. Preporuka i za ovaj restoran. Super atmosfera i super klopa. Toliko od mene ovoga puta. Lepi mi i debeli bili

Za razliku od povratka iz Bugarske ovaj put kućama bi trebalo da bude zanimljiviji budući da na auto put izlazimo tek kod Leskovca. Deonica kojom smo prošli može biti interesantna onima koji traže alternativu auto putu kroz Makedoniju. Nije najbliži put kojim se može proći ali mi je delovao najinteresantniji. Link puta Edit: put je prikazan do Leskovca jer smo odatle hvatali auto put do kuće. 09.30 polazak iz Strumice i krećemo ka Berovu i Kočanima. Iako jako blizu ova dva grada su potpuno različita. Dok je Berovo planinski gradić koji sa svojom okolinom predstavlja pravi prirodni dispanzer za plućne bolesti budući da važi za kraj sa svežim vazduhom bogatim kiseonikom, Kočani su ravničarski poljoprivredni kraj najpoznatiji naravno po kočanskom pirinču Put ka Berovu jasno prikazuje planinski karakter gradića ka kom nas vodi. Krivudav sa jasnom tendencijom pozitivne promene nadmorske visine svakim pređenim kilometrom. Ovo dovodi i do promene vegetacije jer za tren oka su vinograde nakon Strumice zamenile guste četinarske šume. Pejzaž koji svakako u Makedoniji nismo navikli da vidimo. Možda i ne čudi što Maleševsku planinu gde se Berovo inače nalazi zovu "Makedonska Švajcarska". Preterano ili ne, mi smo uživali u vožnji ovuda. Izlaz iz Strumice: Uspon ka Berovu: Posle Berova je situacija je suprotna....jer kada se negde popneš onda svakako sleduje silazak, jel'.... Sam silazak je postepen ali je put jedan od najboljih koje smo vozili. Ko nije bio ostaje mu da mi veruje na reč a kojom slikom ću pokušati da dočaram ovu neočekivanu rapsodiju od vožnje. Uglavnom su pravci na slikama pa deluje da je i put kao na slikama ali iz razumljivih razloga nisam slikao u krivini Prvi put sam kočnicu pipnuo tek ispred Delčeva. Must ride road

Sledi spust prema Makedonskom Brodu i odatle krećemo ka Pelagoniji. To je inače tektonska kotlina na čijem dnu leži grad Prilep. Kotline su vrlo zanimljiv geografski pojam i imaju niz specifičnosti ali ono što je za nas posebno interesantno je da su to udubljenja okružena planinama što naravno garantuje lep pejzaž i zanimljive puteve pri ulasku i napuštanju iste. Pelagonija svakako nije izuzetak. Ovde jedna mala trivia (obožavam ih, očigledno ). Idući prevojem Barbaras od M Broda do Prilepa sa desne strane se uzdižu vrhovi Buševe planine na čijim padinama se nalazi grad Kruševo koji je inače na drugom mestu na celom Balkanu po nadmorskoj visini na kojoj se nalazi neko naseljeno mesto. Prvi je naravno Žabljak Sam put je takav da smo se stvorili u Prilepu....ni sami ne znamo kad pre. Put preko prevoja Barbaras: I pred samim Prilepom: Ulaz u grad: U Prilep nismo svraćali osim na pumpu radi kratke pauze. Pelagoniju napuštamo novoizgrađenim putem preko prevoja Pletvar koji razdvaja Babunu i Selečku planinu. Ovakva konfiguracija terena uz fenomenalan asfalt su garant maksimalnog užitka. Krajolik se menja i nakon planinskog predela prelazimo u Tikvešku kotlinu. Samo na kratko jer čim od Negotino pođemo ka Radovišu i pređemo Vardar, ostavljamo je iza sebe. Put postaje baš onakav kakav volimo. Meni se baš svideo. Dalje do Strumice, kao naše krajnje destinacije vodi brza magistrala i taj deo od Radoviša do Strumice prelazimo za čas. Spavanje u hotelu Hotel Ilinden a klopa u Restoranu CENTAR . Hotel onako ali klopa u ovoj kafani za svaku preporuku. Ovde sam ostao dužan da objasnim naslov. Grad pod Kulama cara Samuila je poznat kao najveći proizvođač ranog povrća na Balkanu, nekih (za nas) egzotičnih kultura poput kikirikija, pamuka ali i anisa te je logično da je to dom i strumičke mastike. Strumica je poznata i po vodopadima, festivalu ali i bogatoj istoriji jer se u blizini nalaze manastiri iz vizantijskog perioda tako da ne čudi helenistički naziv ovog mesta- Astraion odnosno "Grad zvezda" Nažalost, kao i većina makedonskih gradova, ni današnja Strumica ne odražava sjaj svoje slavne prošlosti.

Po izlasku iz Jasena nastavljamo putem R1106 koji prati reku Tresku koja postaje vižljasta i krivudava nakon što napusti jezero....takav je i put sve do Makedonskog Broda. Super je za vožnju ali moram da napomenem da je uzak i može se na njemu naći odrona okolnih sedimentnih stena i prašine. Ove situacije gde reka vijugavo teče pa pravi akumulaciju u vidu jezera i onda opet vijuga izlazi iz njega me je dok sam bio u školi podsećala na zmiju koja pojede nešto pa odmara posle obroka.....ovako nekako: Slično sam ukrašavao knjige raznim zanimljivostima po kojima sam pamtio određene pojmove. Posle sam čuo da je neki anonimus po imenu Toni Buzan postao poznat po tim stvarima....no kako ono kažu "ko prvi devojci-njegova devojka" No da se vratimo mi na put. Na putu ka Makednosnom Brodu nailazimo na mnogo lep restorančić BELITSA gde pravimo pauzu. Nažalost nije radio pa smo u njegovoj bašti popili i pojeli ono što smo imali sa sobom. Prijalo je i to.

Dan II: Do Grada Zvezda preko nacionalnog parka i doma Kračjevića Marka. Kada se u jednoj rečenici pomene zapad Makedonije i motor obično čoveku odmah padne na pamet put Mavrovo-Debar-Struma-Ohrid. Ovo jeste bilo u kombinaciji ali mi ovaj put biramo nešto drugo i odlučujemo se za malo centralniji zapad . Prvi deo današnjeg dana je rezervisan za obilazak jezera Kozjak. To je inače najveće veštačko jezero u Makedoniji nastalo izgradnjom istoimene brane na reci Treska radi obezbeđivanja električne energije. Najveća dubina dostiže neverovatnih 130m Treska inače u svom gornjem toku formira još jednu izuzetnu prirodnu ubavost a to je kanjon Matke koji nismo posetili ali je vredno pomena. To je ipak za malo drugačiju vrstu turizma. Zatim prolazimo nacionalni park Jasen, spuštamo se do Makedonskog Broda pa na Prilep, Negotino, Radoviš i na kraju Strumica. Uglavnom, slika govori više od reči pa evo slike i putanje prvog dana: I LinAk : PUTANJA Ovo jutro je počelo lenjo...ne zato što smo mi lenji (naravno) nego zato što nije bilo potrebe za žurbom. Nije velika kilometraža planirana za danas već opuštena vožnja. Nakon odličnog doručka u hotelu, prva stanica je Видиковец на езерото Козјак Udaljen je 30ak km od Skoplja. Put do tamo je naporan ali samo dok se ne izađe iz gradske zone. Čim počne da vijuga po obroncima Vodne postaje pravo uživanje. Ipak, ovde OPREZ! Put mami motoriste da se opuste sa gasom ali i lokalna goveda da ga pretrčavaju, pa zaista treba biti oprezan. Fascinantno mesto i velika preporuka za posetu. Pijemo brzu kafu uz fenomenalan pogled na jezero. Zašto brzu pored ovakve lepote i najavljene male kilometraže? Odgovor je jednostavan. Režim saobraćaja kroz Nacionalni park Jasen nas sprečava da budemo ležerni po pitanju vremena. Naime saobraćaj je naizmeničan tako da ako se odlučite za ovu rutu imajte ovo u vidu. Odvija se u ovom režimu: Релација Скопје - Македонски Брод од 07:30 - 09:00 од 12:00 - 12:45 од 16:00 - 18:00 Релација Македонски Брод - Скопје од 06:00 - 07:00 од 10:30 - 11:00 од 13:00 - 13:45 од 18:30 - 20:00 Uskoro nam postaje i jasno zašto je tako. Put kroz NP je jako uzak i kao što je priroda netaknuta ljudskom rukom tako je isto i put netaknut istom tom rukom još od Titovog doba a i pun odrona. Ta kombinacija za nas amatere garantuje vrhunsku zabavu . Ipak, vredi svakog stiska guzice....ovaj ručice kočnice Put kroz nacionalni park Jasen:

Dan I: The Highwaymen Petak. Motor spakovan. Dete ispraćeno u školu. Odlazak na posao. Posao. Gotov posao. Presvlačenje. Auto put. Telepromptning. Granica prazna. Skoplje. Zbog toga: Mislim tako je trebalo da bude. Prvo, fali KLE-ista da i nas bude četvorica ali je rešio da postane milioner i otišao da radi u Pariz. Poslade i sliku Ajfelove kule: Lepo....iako je drugačije pamtim sa slika. Druga stvar, neko je rekao da u ovo doba sirotinja ide na more a bogataši prave ajvar. Ne znam da li je ta raspodela aktivnosti tačna ali preko kamere sa granice smo se uverili da su definitivno gužve na istoj te odlučismo da ipak pređemo preko Prohora. Neću ovde pisati o tom putu jer čemo u povratku na isti prelaz pa ču više o tome tada. Skoplje: Smeštaj u Hotel Karpoš. Rezervisali smo apartman sa odvojenom spavaćom sobom + doručak = 90€. Dobili smo dve sobe. Hotel mi je poznat odranije i nema potrebe eksperimentisati. Čista 10ka Da vas ne zbuni ova niska ocena na google....ne znam da li ke to i ocena od pre renoviranja ali sada je hotel super izbor. Klopa u Restoran "Rustikana" u blizini hotela. Neugledna kafanica koju smo jedva našli ali klopa za preporuku.

Makedonija je uglavnom tranzitna zemlja na putu za Grčku. Bio sam ko-zna-koliko puta do sada ali su to uglavnom bili opštepoznati putevi kojim smo svi išli više puta. Vožnja po Bugarskoj je nadmašila očekivanja pa sam se nekako ponadao da isto može biti i sa Makedonijom. Tako se i rodila ideja za ovom turom. Pošto sam već vozio magistralu Mavrovo-Debar-Ohrid i delim mišljenje drugih da je to najbolji put za vožnju motorom u Makedoniji to je logično i bio prvi izbor. Međutim da ne bi bilo "kud svi Turci tu i mali Mujo" plan se menja i taj naš zapad ipak neće biti toliko zapadno. Da li Makedonija pored ovog sjajnog puta nudi još moto atrakcija pokušaću da saznam i da vam prenesem ovim putopisom a vi sami procenite kako stoje stvari po tom pitanju. Ruta je trebalo da izgleda malo drugačije i da bude samo subota i nedelja ali smo dodali petak popodne. Naš Hondista je učestvovao u takmičenju "Gulašijada 2026. Kočin Hrast" nadomak Jagodine kao kapiten sjajne ekipe majstora za ovaj specijalitet gde smo bili gosti, te je na licinom mestu tako odlučeno. Super, jer nam to omogućava da sve bude opuštenije. Gulaš pojeden, osvojeno je prvo mesto (i od strane našeg žirija ali i onog zvaničnog) i vremenski okvir mini-putovanja učvršćen. Dakle petak popodne + vikend. Što se tiče Makedonije, od nje me inače najviše odbija granica koja je toliko opterećena u toku prolećno-letnjo-jesenje sezone da se čovek oseća kao da prelazi San Isidoro a ne granicu zemlje za koju ti i ne treba pasoš. Druga stvar su velike vrućine. Tako da je kraj septembra idealno vreme za posetu Makedoniji. Barem sam tako mislio. Ideja je da se teleportujemo auto putem do Skoplja petak popodne pa onda lagano u obilazak. Na auto put se vraćamo kod Leskovca u povratku. Ali idemo redom. Dan I : The Highwaymen. Dan II : Do Grada Zvezda preko nacionalnog parka i doma Kraljevića Marka. Dan III: Od vazdušne banje i grotla vulkana do Grdelice i pravac kućama. Motori: Ovog puta triling umesto pokera. Dva Versysa i Honda 350 ADV.

Treba posebna aplikacija touch/screen lock ili tako nešto.

Očigledno nije svuda isto. Mada nisam dugo probao. Sada baš nešto gledam iz FCMota pa ću verovatno probati.