Realno su u najvećem gubitku ljudi koji planiraju da voze stalno nov motor. Godinu-dve-tri pa prodaja i kupovina novog (ili staro-za novo). Ko je kupio da vozi duži period, njemu je svejedno.

Ma ok je 15W. I naravno da je bolje bez žice. Meni su se kod svih telefona do sada upravo ti ulazi za punjač pokvarili. Odnosno oslabi kontakt i onda prekida punjenje stalno. A vidim da i ovaj Interphone ima vibration dumper. Inače izgleda da će se pojaviti i Loboo brend kod nas. Oni imaju dobre zezancije za motore ali lupaju po ušima ozbiljno.

Verovatno je to u pitanju. Drugar ima i tu quad lock-ovu futrolu za mob pa ne naleže intimno na punjač. A kažeš da ova interphone puni dobro?

@Blackened Evo baš pitah drugara za taj punjač. Puni telefon ako telefonu ne radi ekran. Slušanje muzike recimo. Ali ako ide navigacija onda ga više održava uz neku minimalnu potrošnju.

Verujem da je ovo rezultat ovoga da su uvoznici stavili velike marže jer je takva atmosfera bila. Zaista su se prodavali kao ludi motori.

@Blackened Drugar puni na motoru telefon preko bežičnog punjača (quadlock). Original....nije čajniz.

Pa i prošle godine je bila ista priča

Nisam pratio te sisteme prenosa lancem kod skutera ali koliko sam video neki skuteri imaju zatvoren sistem prenosa. Ovo gde je lanac spolja pa treba da se podmazuje....brrrrr. Na motoru nije toliko strašno ali kako očistiti ispod plastika i sve te delove gde ulje može da dospe vremenom.

Kove 510x- Macbor u Španiji.

@bajker71 .....i obavezno spuštanje pogrešne noge.

Video sam sliku tog plavog. Baš dobro izgleda. Kupio ga je momak od kog je moj drugar kupio malog Versys-a. I daleko je to od malog motora.

@Ivanhoe Da...to i jeste problem....sve i da skidaju. Kako će vratiti.

@Ivanhoe Ni Stošić više ne skida? Skidali su ranije (kad kažem "ranije" mislim baš ranije....pre 7-8 godina).

Evo dva iskustva sa istog putovanja Neke tamo davne dal' 2012. 2013. je išlo nas 10-ak (a mislim 13) na Hilandar. Na dva motora (dobro...jedan nije bio motor nego skuter ) su se vozila po dvojica. Na Apriliji Atlantic 500 je tada mlađani @Djuxy vozio još mlađanijeg @bracabgd a Crni je vozio @Crni Jr. na Varaderu. I sve je to bilo lepo dok negde na putu ka dole nismo primetili da je Atlantik dobio jedno srebrno dugmence...op....najgipkiji među nama se savio da izvrši inspekciju i eto ga....gumu je pojačao šraf. Atlantik potkovan Ali hrabri mladići su to shvatili kao izazov i celi turu odvezli sa ojačanjem. E ali u povratku, a krenuli smo iz Uranopolisa oko 16-17h popodne, ne utekosmo daleko od tog grada, desni migavac, kolona staje. Šta je bilo? Jekser. Gde jekser? U gumi. Pa gde sad da im pusti (proklinjem sudbu). Kad ono nije na Atlantiku popustio već se u Varaderovu veliku gumu uvalio. Naravno ovde nije bilo govora o nastavku puta već smo čekali nekog dobrog Grka sa prikolicom da nas odvede do nekog isto tako dobrog Grka, samo vulkanizera i to na Atosu a vikend predveče je Neverovatnim spletom okolnosti se baš tako nešto i desilo i to u ekspresnom roku pa smo nastavili put relativno brzo. E sad ne znam zašto sam ovo ispričao ali možda nekom koristi.

Ja imam Givi Blade 47. Ne znam koliko je nova ali zadovoljan sam. Više bih voleo da je mono key pa da mogu da kombinujem sa Maxiom kada mi zatreba. Dobra stvar je što može da se zatvori bez ključa. Znači jer otključam kofer, upalim motor da radi dok se ne spremim, vratim u kofer šta treba i zatvorim ga. Kvalitet....šta znam. Ne deluje loše.

Nikako da ga provozam. Evo sada sam imao prilike i sam ne znam zašto nisam. Ali biće. Pogotovo kada vratim fabrički auspuh na moj.

Poređenja radi, bolje snop baca stari. Najnovijem su maglenke maltene must have. Slikaću uporedno ali razlika je baš primetna.

Dan 3. Ovaj dan ću početi slikom sa terase smeštaja: Dobro jutro. Jutarnje razvlačenje svedeno na minimum. Na motorima smo sat vremena pre nego juče. Krećemo: Sjenica-Golija-Raška-Rudnica-Kopaonik-Brzeće-Kruševac-Jagodina (255 km). Ako bi me pitali da li mi je sa rute drugog dana bila bolja vožnja ili hrana, ne bih mogao da vam odgovorim. I jedno i drugo a svako na svoj način je uživanje u ovom danu podiglo za jednu stepenicu više......Možda bih i danas bio u nekoj blagoj dilemi ukoliko bi me pitali isto (a sve zbog pite od borovnica sa Kopaonika) samo da nisam prošao put od Brnjice do Golije. Ljudi moji. Kratko ali mnooooogo slatko. Nov put, fenomenalne kratke krivine, asfalt za koji se čak i stare, ispucale Mitasice lepe kao lepkom. Šteta što nisam bolji vozač pa ne mogu da iskoristim ove uslove do maksimuma ali su mi i moje skromne vozačke sposobnosti omogućile da uživam do maksimuma. Svečano proglašavam ovaj put najboljim koji sam vozio ove sezone (mada efekat iznenađenja igra ogromnu ulogu u odluci ali i u nedostatku fotografija što je šteta jer je put vrlo fotogeničan....stvarno ovo nisam očekivao). Manu ima jednu. I to veliku. Kratak je (). Doručak Vili Jela u centru Golije i gas ka Kopu. Put do Raške pored hotela "Sedlo" je isto nov. Tehnički je zahtevniji. Prvo što ide nizbrdo a drugo jer ima i oštrije krivine. Meni još jedna stvar na ovoj deonici otežava vožnju. A to je ovaj crni asfalt. Iz nekog razloga ne volim da vozim njime. Međutim i tu je uživanje na maksimumu. Od Raške je put dobro znan. Raška-Rudnica-Kop. Iz nekog razloga obožavam ovde da vozim. Na kopu pauza za već pomenutu pitu od borovnica i malo kuliranja na planinskom suncu. Vreme brzo prolazi i lagani vetrić koji je prijao dok je sunce bilo jasno polako prerasta u hladan vetar koji nas tera da oblačimo jakne ali i da nas podseća da nam predstoji još 150 km do Jagodine i vožnja od bar 40-ak minuta po mraku. Tako je i bilo. Uživanje do Ćelija preko Brzeća i Brusa brzo postaje dosadan put pun gužve do Kruševca preko sela: Dosada je kulminirala poslednjom etapom koju smo od Kruševca do Jagodine prevezli auto putem. Zaključak sa ovog puta je da mi je Golija i putevi po njoj definitivno postala jedna od omiljenih moto ruta ali i da je Pešter učvrstio svoju poziciju kao destinacija kojoj se svakako vredi vraćati. Mislim da ovi putevi definitivno trebaju da ostanu (ko je bio) ali i postanu (ko nije) obavezna stranica dnevnika svakog ljubitelja moto putovanja. Pozdrav za sve.

Dan 2. Svanulo je jutro u skladu sa prognozom "Weather Channel"-a. Sunčano. Za mene malo stvari može da bude tako lepo kao sunčano jesenje jutro. Sveže a toplo. To mi dođe kao neki boost za razbuđivanje bolji od bilo kakve kafe. Kada ne idem sam na put trudim se da se prilagodim saputniku. To je i sada slučaj pa sam se pomirio sa jutarnjim razvlačenjem. Jasno mi je da je malo ljudi spremno da odmah iz kreveta skoči na motor pa sam vremenom naučio da poštujem jutarnje rutine saputnika. Kako-god....vreme za polazak je došlo i krenuli smo. Današnja vožnja nije imala jasan konačan cilj osim plana da se obiđe Pešter što je više moguće. Svelo se na ovo: Nova Varoš-Karajukića Bunari-Tutin-Novi Pazar-Duga Poljana-Rasno-Karajukića Bunari-Sjenica (201 km). Sve ovo sa pauzom za ručak u Etno selu "Raduške staze". Šta da kažem za ovu vožnju? Iako smatram muziku najvećim čovečijim dostignućem uvek sam se divio ljudima koji mogu da opišu neki pejzaž tako da ga i čitalac vidi i doživi. Ja to ne mogu i ne umem pa ću ovaj dan morati da "začinim" nekom fotografijom ne bi li preneo deo osećaja vožnje ovim putevima. Fenomenalan asfalt, fenomenalna priroda, fenomenalne krivine, fenomenalno vreme. Mogu pisati do sutra u superlativima ali neću moći da prenesem ni deo onoga što sam ja doživeo vozeći Pešterom. Zato ću se zadržati na tehnički detaljima i po kojoj fotki. Kao što se vidi putevi po Pešteru zbog prelepih krivina i kvaliteta asfalta pružaju mogućnost da se vozi dosta brzo ipak treba biti oprezan zbog krava koje ove puteve smatraju svojim trasama, njihovih "ostataka" po istim kao i po kog deteta koje vozi bicikl. Vrhunsku vožnju od Nove Varoši, preko Sjenice do (skoro) Tutina krunišemo klopom u etno selu koja je bila je bila isto takva-vrhunska. Teletina na roštilju, domaći kajmak i sir, ljuta paprika u kiselom mleku i ostale đakonije su učinile doživljaj ovog puta još autentičnijim. U razgovoru sa konobarom smo saznali da je etno selo svoju priču započelo kao mala kafanica ali se kvalitetom usluge pretvorilo u hotel sa sobama, prelepom baštom, velikom salom za ručavanje i odličnom klopom. Preporuka. Posle klope nastavljamo dalje ka Novom Pazaru novoizgrađenim putem (barem što se mene tiče....nisam znao za njega) koji svojim izgledom podseća na čuvenu zmiju Stelvio pass-a. Ne ulazimo u Pazar već kod mesta Rajčinoviće skrećemo ka Dugoj Poljani. Ovde nailazimo i na jednu "crnu mrlju" ove rute. I to ne zato što je loša nego zato što ova deonica nije savršena kao deo koji smo prešli a kako se ispostavilo i koji ćemo preći. Ovo se odnosi na kvalitet asfalta pre svega koji ovde nije kao na ostatku rute. Dalje, od Duge Poljane ka Karajukića Bunarima čisto savršenstvo (iako možda deo oko Duge Poljane ne ukazuje koliko je savršen deo puta koji sledi). Dodatak, bili smo smešteni u vili "Etno selo Pantović" koje se nalazi na oko 10 km-a udaljeno od Sjenice na putu koji vodi ka Dugoj Poljani. Divni ljudi i fenomenalan smeštaj. Takođe velika preporuka.

Dan 1. Jagodina-Kraljevo-Ušće-Ivanjica-Prilike-Kokin Brod-Nova Varoš (280 km). Do Kraljeva naravno živi smor....baš ne volim taj put. Pogotovo izlaz iz Kragujevca prema Kraljevu/Čačku. Ali što se mora-nije teško. Jagodina-Batočina-Kg-pa na Kraljevo preko Balosave. Pravo uživanje kreće tek pošto je manastir Žiča ostao iza nas. Ibarska. Prva pauza u Ušću. Tu srećemo kolegu iz Kraljeva na Gileri 500. Zanimljiv momak. Bubnjar, personalni trener, downhill biciklista, moto detailing majstor, čovek maksimalno posvećen svemu što radi. U tom momentu je, kako kaže, išao da vežba leve krivine..."dan kao stvoren za to" dodaje. Mislim da nije na forumu. Razmenismo Insta uz obećanje da će se javiti kada dođe na naš kraj. Zanimljiv momak, kao što rekoh. Vreme je još uvek lepo ali već vidim da će nas uhvatiti mrak. Krećemo dalje i uživamo. Prelepi predeli i super put je skoro sve vreme (ovde kažem "skoro" jer ima delova koji su sa krpljenim asfaltom). U Ivanjici dilema da li da nastavljamo do Nove Varoši ili spavamo tu....naravno da smo krenuli i naravno da nas je već malo iza Prilika uhvatio mrak. Onda je sunčan i topao novembarski dan zamenila novembarska noć....koja naravno nije sunčana a pogotovo ne topla....zapravo sasvim suprotno....vrlo je hladna. Međutim hladnoća je manji problem. Vožnja preko Mučnja po mrklom mraku nije baš nešto što bih preporučio bilo kome. Kao da mrak, hladnoća i krivine nisu već dovoljne, kreće i put da se kvari. Međutim znam od ranije da nailazak ove lošije deonice nagoveštava da smo blizu Kokinog Broda pa se već polako radujem nailasku na put E-763. Ubrzo smo to i dočekali pa je nastavak do Nove Varoši bio "peace of cake". Klopa u piceriji Bona Fides Gusto i odlazak u smeštaj. Good night.

INTRO: Posle Bosne i Jadranke u avgustu i jedne brzopotezne vožnje do Krfa (preko Albanije) u i nazad u tri septembarska dana (zapravo u 4 ali jedan dan smo proveli na ostrvu) nije bilo vožnji ove sezone. Malo vremenske (ne)prilike a malo nagomilane obaveze su kumulativno dovele do toga da su prvo Integra a zatim i Versys bili više pod ceradom nego na putu ove godine. Tri vezana sunčana novembarska dana (i to za vikend) su jasno nagoveštavala da će se to promeniti. Gledam umorne i ispucale Mitasice TF na točkovima dok mi Nešine reči odzvanjaju glavom "dobre su do 10.000....dobre su do 10.000....dobre su do 10.000"....naravno da su prešle tu Nešinu granicu i da gaze 14.000-ti kilometar ali vremena za zamenu nema. Idemo ovako. Ali gde? Srbija svakako. Uvek može jugo-istočni deo zemlje. Krepoljin, Petrovac, Kučevo, Rudna Glava, Zaječar, Vlasina, Grdelica, Vranje pa nazad preko Leskovca, Lece i Prolom Banje...lep krug ali vožen. Više puta. Onda se setim ove moje vožnje od skoro pre 10 godina. Naravno, odluka je donesena u sekundi. To je to. Prošli put je put bio izveden za jedan dan i tada je pređeno oko 600 km-a.. manje-više. Ovog puta je isplanirano proširenje rute, kraći je dan i nema potrebe za velikim dnevnim kilometražama. Vožnja je lagana. Oko 800km podeljeno na tri etape.

Prošlo je skoro 10 godina od ovog putopisa a ja sve mlađi () Kako to ne znam ali zato znam da Pešter zaslužuje da se za njega napiše još koji redak. Da ne bih otvarao novu temu za ovu kratku vožnju, napisaću ovde jedan mali report sa ovog trodnevnog novembarskog uživanja pa možda nekom koristi kao ideja za neku narednu vožnju ili eventualno prekraćivanje kišnih dana na poslu koji slede. Dakle, "Pešter-srpski Sibir" vol. 2 (dopunjeno izdanje).

Ovo i ja mogu da potvrdim. Scorpion exo 1000 air vs Caberg (ne znam koji model tačno (flip up). Tiši je Caberg.

U velikoj meri, da. Da se čisti bi trebalo kada se koristi sprej. Ulje samo po sebi i čisti lanac

@miki Pa i @Astrea bi ti isto rekao ali nema motor