Pozdrav drugari, u nekom traženju po Netu sam natrčao na ovu preradu XT600. Zašto sam je stavio ovde? Mislim da je bitna za sagledavanje teme o kojoj smo pisali u više navrata, redukovanje do minimalnosti ili do osnovnih potreba. Šta dobijamo time - direktne posledice su manja težina i bolji odziv na potezanje ručice gasa, a kao krajnji rezultat zabavniji motocikl. Možda vam se neće svideti sve što je ovde urađeno, ali se mora priznati da je motocikl vraćen korenima po izgledu (mislim na XT500 a autor je imao sliku Triumph skremblera iz 60tih godina prošlog veka) - što meni nikako nije loše. Namena mu je da prati holandski moto reli tim "Black Ram" kroz 2400km trke "Libija reli". Sviđa mi se zamena rezervoara, uzet je manji sa Yamahe DT400. Zadnji subram je prerađen, dodat je metalni branik i malo sedište ispod koga je smeštena sva elektronika (vire samo prekidači). Mašina je bez akumulatora i sa minimalnim izduvom zbog redukcije težine. Hm, kakav li je tek zvuk ove spravice sa tako skresanim izduvom ? Interesantno je rešenje malene plastične cevke umesto posude za kočionu tečnost zadnjeg kočionog cilindra. Nije po mom ukusu prednje svetlo - dva projektora u vertikalnom rasporedu, koje su uradili po uzoru na raniji model KTM Duke. Ušteda u težini verovatno jeste ali estetika... Gume su Heidenau K60. Što se mašine tiče to je stara dobra 595cm3 koju ni atomska bomba ne može da uništi a kamoli malo peska u Afričkoj pustinji . Evo ga tekst pa ko želi može da pročita ceo.

Dejane, veliki pozdrav tebi i WRE ekipi i +1 za vožnju, hrabrost, složnost, organizaciju - jednom rečju BRAVO! Meni je ovo uvek veća avantura i izazov - sa malim motorom na dalek put, treba imati 00. Što se pisanja tiče, samo cepaj, što više pa će biti i bolje. Bitno je da se vozi, slika i piše. Znam da bih trebao da vam se pridružim makar i u najkraćoj vožnjici do Ušća, za početak . Nemam više izgovora...

Веспа међу 12 најбољe дизајнираних производа 20. Века Веспа 98 (по агрегату од 98ццм) из 1946г. Дизајн производа је моћна ствар, привлачи естетичаре, обраћа се чулима и на најбољи начин представља један бренд. У веома ретким случајевима дизајн је толико генијалан да уздиже бренд на ниво препознатљивости категорије. Да ли и ви кад неко помене скутер помислите прво на Веспу? У свету се од 2007г. 29. јуни обележава као дан светског индустријског дизајна (WIDD). Да би обележио овај догађај ЦНН је направио једну анкету, међу најпрестижнијим светским дизајнерима, а то је да именују по њиховом мишљењу најсјајније дизајнерске производе 20. века. У тиму светских стручњака за дизајн нашле су се такве звезде као: Ђанфранко Закаи ЦЕО Континуум, Карим Рашид дизајнер, Дик Пауел кооснивач дизајн агенције СејмурПауел, Дан Розегарде дизајнер, Рос Лавгрув дизајнер, Маркус Феирс едитор магазина Дезен, Јоширо Накаматсу дизајнер, Ник Роудс шеф индустријског дизајна на Централ Сан Мартин Универзитету уметности у Лондону, Џорџ МекКеин председавајући Удружења индустријских дизајнера Америке (ИДСА), Дејан Суђић директор Лондонског Музеја дизајна, професор Мајлс Пенингтон шеф иновативног дизајна на Краљевском колеџу уметности и Тревор Бејлис проналазач. Поред Пјађо Веспе 98 (1946г.) преосталих 11 производа су: Епл Мекинтош (1984г.), покретне степенице, Вирџинов Галактик Свемирски авион, Калашњиков АК-47 аутоматска пушка, Флопи дискета 5,25“, Епл Ајпод, Аерон канцеларијска столица, Бенг & Олафсон стерео систем Беомастер 2400 (1979.г), Ербас А380 путнички авион (2005г.), аутомобил Форд Модел Т, млазни мотор. Патентна пријава Д’Асканиа из 1949г. Да би се цео овај догађај обележио на прави начин ЦНН је разговарао са Ђанфранком Закаием (ЦЕО глобалне иноваторске и дизајнерске компаније Континуум). На питање ЦНН да прокоментарише избор Веспе рекао je: „Дизајн Веспе је толико генијалан да је подједнако задовољство и мушкарцима у оделу као и женама у сукњама да је возе и уживају у вожњи. Подједнако добро прихваћена како код најширих друштвених слојева тако и културних и елитних, Веспа је начинила дубок утицај на културу, продуктивност и друштво у целости.“ На питање ЦНН да ли је дизајн производа наука или уметност одговорио је: „Није ни наука ни уметност али садржи и једно и друго. Дизајн покушава да уравнотежи научне и технолошке могућности и ограничења са разумевањем људских бића и њиховог психолошког, социјалног и културног контекста. Код дизајна се ради о идентификацији стварних потреба и жеља; ради се о решавању проблема а у истом маху о повезивању са људима, емотивно. Код дизајна се ради о прављењу позитивне разлике у људским животима, коју они прихватају због универзалне вредности коју им пружа. Дизајн је функционалан, забаван, пријатан, инспиративан и одржив.“ Да ли можете да замислите бољу дефиницију дизајна Веспе од горе подвучених реченица? Ја тешко… Корадино Д’Асканио отац Веспе (1.02.1891- 6.08.1981) Текст је у целости објављен на блогу - moto2W.blogspot.com

Sale u pravu si kalkulator ne računa tehnički pregled ali i cene tehničkog su različite. Kod Markulje u Šapcu 300din u BGD 500-1500 verovatno ima i skuplje ali kod pojedinih agencija ako uplatiš osiguranje imaš besplatan tehnički. Da dodam samo još ovo ispod, istorija se ponavlja u cikličnim krugovima... „Harač, rajo, harač!“ riče, „Harač, harač, il još gore biče!“ … “Harač, harač!“ Otkud raji harač? Otkud zlato, koji krova neima, Mirna krova da ukloni glavu? Otkud zlato, koji njive neima, Nego tursku svojijem znojem topi? Otkud zlato, koji stoke neima, No za tuđom po brdijeh se bije? Otkud zlato, koji ruha neima? Otkud zlato, koji kruha neima? - „Glad, golota, gospodaru! Ah, pričekaj pet-šest dana, Dok ti žuđen harač isprosimo!“ - “Harač, harač, rajo, treba!“ - „Hljeba, hljeba, gospodaru! Ne vidjesmo davno hljeba!

Minde hvala na detaljnoj obradi teme i iscrpnom odgovoru imaš +1 od mene . Skroz si u pravu što se tiče vizira, racionalno gledano, sigurnosno a i finansijski. Verovatnoća je velika da ću i ja uraditi istu stvar - jedino što me odbija je što mora da se buši maska, voleo bih da je zadržim u originalnom stanju. Idealno bi bilo da nabavim još jednu masku i što ti reče da ih menjam na jedan šraf. Na jednu da dodam Ivanov vizir a onu drugu originalnu masku da imam za kraće i opuštenije vožnjice. Problem je što za 4PT nema tako puno delova u opticaju, a masku nikada nisam ni video da neko prodaje, čak i na ebayu... inače i kad ih nađeš polovne, to je kao da su od zlata. Meni su razmišljanja slična - uzimam vizir za otvoreni put. Iako uglavnom vozim po gradu, na putanji su brzi izlasci na autoput i tada moram da se držim i zubima i da zalegnem do rezervoara da bih ostao u sedištu. Imam Renthal Enduro širi korman i što ti reče ko jedro sam kad dam gas iako nisam tako krupan. Fritz čestitam i dobrodošao u XT tim, želim ti puno lepih i sigurnih vožnji! Inače gledajući slike koje si postavio, dobro imaš 00 da sa takvim gumama ideš po tom glibu Što se tiče registracije, ne znam kako si dobio 18200? Ja gledao ovde i za opštinu Stari Grad, XT 95g. samo nova saobraćajna: a) sa premijskim stepenom 0 za osiguranje, harač je 16819 din. b) sa premijskim stepenom 4 za osiguranje, harač je 14887 din.

Minde ja bolje nisam ovde video hvala ti na dobrim fotografijama, ova sa strane me je totalno uverila u kvalitet Ivanovog rada. Ako bude bilo prilike da se uživo vidimo ove godine moram da ga vidim... Ja kao i uvek imam neku svoju fiks ideju kako bih voleo da izgleda vizir koji bih nakačio na XT ali teško da ću je realizovati. Evo je jedna skica koju sam nacrtao po viziru koji sam video na nekoj slici (mislim za propelera) - nisam baš neki umetnik ali se naziru glavne linije. Ovaj bi se kačio pomoću šipkica na korman - poput MRA, i imao mogućnost da mu pomeram visinu za par cm... ako neko ima volju da realizuje možda bih mogao da nacrtam 2D model. Mislim da ce ti odrati kozu sa ledja za registraciju...:-) Ja proverio na kalkulatoru registracije za moj (2000g.) izađe 20.500 sa izradom tablica i novom saobraćajnom. Da ne poveruješ - za motocikl star 15g. koji vozimo u najboljem slučaju 6 meseci u toku godine, tužno... Jeste postavljao Mind Resetting , pogledaj pre jedno 6 meseci čovek je okačio tačne mere i gde treba da povučeš crte za min i max.

Imaš razne varijante i različite kitove, njjednostavnije je da izguglaš "front disk brake kit vespa px" Najbliže fabričkoj varijanti je Grimeca kit (Grimeca je proizvođač fabričkog rešenja na Milenijumu). Dobra strana je što svi, apsolutno svi, dodatni delovi koji ti eventualno ustrebaju uz ovaj kit mogu da se poruče. To znači da nema mesta "budženju" nego sve montiraš i šrafiš kao što je na Milenijumu. Loša strana, pretpostavljaš već, je cena 350-400 EUR kao i da rešenje (poluhidraulična jednoklipna klješta su za prednju kočnicu malo "oldfashioned" rešenje) nije baš u skladu sa cenom, za manje para može da se kupi mnoooogo bolji kit. Polu kastom verzija je da kupiš kit (naprimer - scoot RS za PX) sa mnogo boljim klještima tj. potpuno hidraulična Nissin dvoklipna klješta sa plivajućim diskom i pancir crevom i da probaš da se izboriš sa ugradnjom ili da odeš kod majstora. Cene za kit su oko 330-350EUR. Dobra strana - bolje rešenje, mnogo bolja kočnica, mnogo kvalitetniji materijal i manje para. Loša strana možda neće sve moći da se uklopi po sistemu "skini - stavi" te ćeš morati da se konsultuješ sa majstorom ili da naknadno poručuješ delove i radiš prepravku već postojećih. Sve u zavisnosti od toga koliko znaš i koliko imaš mogućnosti da barataš sa alatom. Kastom verzija je tek hard-core - da probereš komponente koje bi hteo da napasuješ, da nađeš dobrog strugara koji može da ti izradi adapter za klješta koja si odabrao i to po crtežu koji ti ili on napravite. Da nakačiš Master cilinder sa posudom i pancirno crevo po izboru i da gledaš kako ćeš da napasuješ sve da bude kao i fabričko rešenje. Dobra strana je što sve komponente mogu da budu vrhunske i one koje se tebi najviše sviđaju, imaćeš unikatno i najbolje rešenje. Loša strana je što ti za ovo treba mnogo vremena i znanja i kad podvučeš crtu verovatno više para ako budeš uzimao vrhunske komponente i plaćao strugara i druge usluge majstorima (a u ovoj verziji će ih sigurno biti). SIP Skuteršop za Grimecu i mnoge druge delove pogledaj ovde Vespatime.com za razne kitove i delove za kastom disk rešenje pogledaj ovde Ovde imaš temu ugradnje hidraulične disk kočnice na modernvespa.com

Pokušaću da budem glas razuma, jer su sve ostale drage kolege govorile iz srca, što je i mene povelo u prvi mah...ali sam se u zadnjem trenutku trgnuo, ponovo čitajući tvoj post. Za svaki dan, odlazak u prodavnicu, posao i ostalo što si naveo pre bih ti preporučio neki maksi skuter 200-500ccm (renomiranih proizvođača po mogućstvu) - nećeš pogrešiti. Te mašine su pravljene za takvu namenu, praktičnije su, imaju veći prtljažni prostor i uz to su udobnije i čini mi se da to nije sporno. Ako hoćeš na put sa skuterom, možeš i to i neće biti problem. To naravno nema veze sa enduro izgledom i funkcijom ali si ti naveo i da ti to nije toliko bitno. Ako uz to odabereš skuter koji nije pretežak i ima dobru i jaču mašinu, i po nekom tucaniku i makadamu bi mogao da prođeš bez problema. Pogledaj šta naše kolege iz BJB skuter kluba rade i gde su sve putovali. Ako pak misliš da si prevazišao tu varijantu, uzmi crvenu pilulu (XT) i ništa više ti neće biti isto (seti se scene iz Matrixa kad Morpheus nudi Neu da se odluči). Počni sa čitanjem ove teme od početka i mnoge nedoumice i pitanja u vezi ovog motocikla će ti biti rešeni. Puno kolega je ovde dalo veliki doprinos na temu XT ... a na kraju ako se odlučiš - dobrodošao u tim! Mind +1 od mene, alkohol i motor nikad. Dok vozim motor to je dovoljno, alkohol bi bio samo treći koji je suvišan u toj vezi Mind - juhuuuu stigao vizir, Izgleda vrlo moćno, pratim pomno . Molim te, kad montiraš i testiraš, baci neke slike da vidimo kako izgleda na poniju, i tvoje cenjeno mišljenje. Koje je debljine materijal od koga je napravljen i koji je materijal ako znaš? Ako nije problem kad uslikavaš, daj jednu i iz profila i od pozadi Hvala za gume, ko zna, možda nemaju te dimenzije, a i meni je to stavka za koju nemam budžet tako da će morati da sačeka.

Osaista hvala, hvala... što se tiče udobnosti - jeste udobniji je Jenki od fabričkog tu nema dileme. Što se tiče Kinga on je opet priča za sebe, legendarna udobnost. Ime i oblik su skinuti, ako se ne varam, sa Triumph Bonneville-a a kopirali su ga mnogi pa je tako i Giuliari skinuo i ime i oblik za Vespu PX - na našu veliku radost i zadovoljstvo. Hm, da probam to da napišem u jednoj prostoj rečenici - PX mnogo bolje i sigurnije koči sa prednjim diskom. Toliko dobro da u normalnim gradskim uslovima često uhvatim sebe da kočim samo prednjom kočnicom. U složenijim situacijama i pri većim brzinama ipak je bezbednosti radi (da te zadnji točak ne prestigne ) potrebno dozirati i zadnju. Ako si u mogućnosti da uradiš prepravku mislim da je to dobra investicija. Sad na tržištu imaš i gotovih kitova koji sadrže sve neophodne delove pa se "budženje" svodi na skini i stavi. Vespa pozdrav

Baltrekk, čestitaaaam a moram da dodam - tome sam se i nadao. Nego mi žao što ne položih neke parice, moglo je možda da se zaradi za po neko piće. Kako god bilo od mene sve čestitke, to je uspon našeg amaterskog enduro šampiona, sledeće godine ode ti na neko prestižnije takmičenje . A još više mi je drago što si pobedu odneo na XT-u. To je samo dokaz koliko taj motor može, kad se hoće i kad se zna , bravo majstore!

Hvala kolega, ima sam prilike da na pređašnjem PX-u sedim i na standardnom sedištu, daleko od toga da nije udobno ali ko proba K&Q povratka nema Ova je sa 0 kilometara izašla sa Kingom na sebi. Inače sam krajem 80ih imao Giuliari Yankee, bilo je dobro ali kad je K&Q izašao, ništa nije bilo dovoljno dobro Hvala, hvala, ona je član porodice, tako da tu nema dileme Što se neophodnosti tiče zadnji roll (i onaj na prednjem braniku) je obavezan - ne daj Bože da padne to su najkritičnije tačke (po mom iskustvu) tako da je ova roll dobila sa 0 km. Jeste nezgodno za kočenje, pogotovo za one sa većim stopalom, ali postoji neki položaj sa petom desne noge u unutrašnjem ćošku dok prsti gledaju na spoljašnju stranu tik pored nožne kočnice. Može da se uvežba, samo da te utešim da je još gora situacija kada voziš nekoga... Inače kod Vespe nije preporučljivo kočenje samo prednjom (čak i kad ima disk napred kao Milenijum), težina je nazad i zadnji deo ako nije ukočen ima tendenciju da gura, pa se zanosi pošto je prednji ukočen. Ista stvar važi za kočenje samo zadnjom kočnicom, dovodi do proklizavanja i zanošenja. Edit: da se dopunim da ne bih bio pogrešno shvaćen, najbolja varijanta je kočenje sa obe kočnice, prednjom intenzivnije, zadnjom umoreno i po potrebi.

Lepe slike, ja sam ovo video samo na snimcima - na žalost. Interesantno bi bilo provozati ovako nešto. Pitam se kakva li mu je ciklistika s obziorm da je otprilike čitav točak i po duži od običnog skutera. Kastom ram i mnogo čega drugog, u koji je upakovan motor skutera (izvorno ceo skuter je Honda Zoomer/Ruckus 50-250) - ispravi me ako grešim. Evo ga jedan prilično lep primerak (mislim na skuter ali i gospođica izgleda fenomenalno ) prikazan na Ruck Out Hawaii 2015 u februaru. Nisam siguran koliko ovaj post pripada ovoj temi "Slike naših skutera" ali ajde da i ja doprinesem... da nije ovo nova igračka u pitanju, mog prijatelja Siniše, čak bih mogao da se opkladim? Čuo sam da je svoj novi GoldWing odvezao kod holanđanina i naručio inverzni trajk. Inače ovde se radi o Sturgis Trike SP18 - svaki od njih je unikat, radi se prema želji poručioca, s tim što izgleda da je ovde Siniša prevazišao sebe čisto sumnjam da u Srbiji ima još jedan ovakav. Inače Spajder je mala beba za ovaj trajk koji ima 90% delova GoldWinga uključujući i šestocilindrični motor od 1832 ccm - ko je probao GW zna o čemu pričam. Ako postoji ultimativni trajk onda bi to verovatno bio ovaj

Kolege, gledao sam slike vaših PX-ova i uživao. Evo je i moja saputnica već 14 godina, PX200E Millenium Edition 2001 (po mom mišljenju ultimativni PX200, posle toga su Italijani prestali da ga proizvode, ostale su u proizvodnom programu PX125 i PX150 sa slabijim mašinama i euro3 katalizatorom). Nešto manje od 9K KM, prvi a nadam se i jedini vlasnik - dok nas smrt ne rastavi (moja naravno - pošto ona ne pokazuje znake starenja ). Tu i tamo nakačeno je po nešto dodatne opreme, kako je mome ukusu odgovaralo.

Baltrekk, drago mi je da si uspeo da spremiš konjića za takmičenje. Nadam se da si i ti imao vremena da vežbaš - samo naaaaaaaapred druže, odradi to i za nas sa "jeftinijim kartama", da nam srce bude na mestu . Navijamo za tebe . Imam jednu interesantnu stvar da podelim, bio sam na "Sigurno Yamaha" na Navaku u subotu. Prvo sam upoznao profi moto kaskadera iz Zagreba - Dejan Špoljar se zove (kako sad vole da kažu stant), i malo popričao sa njim u vezi XTa - ima XT600E 2003g sa agregatom iz 2000g totalno opremljenog za profi kaskaderske nastupe. Onda sam gledao njegov nastup - šta čovek radi sa XT-om ne biste poverovali, kao da je rođen na njemu . Zato evo par slika sa manifestacije - obratite pažnju na zadnju disk kočnicu - troja Brembo klješta, leva i desna ruka i nožna

Тачно 23. априла 2015 г. Веспа је напунила 69 година. Tо је догађај који ће се славити у наредним месецима свуда у свету. Тог датума 1946г. компанија Пјађо је регистровала патент за дизајн легендарног скутера. Фирма се бавила аеро индустријом израдом авиона (П.50 и П.108 тешки бомбардери), бродова, вагона али је у савезничком бомбардовању 1943г. срушена до темеља. Њен власник Енрико Пјађо је схватио да би пословну политику требало мењати и са обновом фирме преусмеравао је пословање на оно што је требало ратом опустошеној земљи која је кренула у обнову. Тачније имао је идеју о поузданом и приступачном превозном средству које је пружало релативно добру заштиту од воде и блата, лако и минимално се одржавало и једноставно се возило а било би интересантно и за мушкарце и жене. Пјађо је реализацију те идеје поверио инжењеру Ренцу Сполтију. Први концепт је направљен 1943 – назван од миље Паја Патак, сав у оклопу али без оних елегантних линија које су красиле Веспу. Није се много допао Пјађу па је инжењер добио остав. Направљено је око стотину примерака МП5 који су сада, због своје малобројности, на високој цени код колекционара. Енрико Пјађо је овога пута посао поверио једном од својих најбољих људи – аеро инжењеру и генијалном проналазачу генералу Корадину Д’Асканиу, човеку који је претходно био познат по патенту првог продукционог хеликоптера као и низу патената у авио индустрији. Мали проблем је био што овај уопште није био љубитељ двоточкаша, сматрао их је не практичним и прљавим превозним средствима, с обзиром да су возач и сувозач били изложени утицају времена, као и прскању воде и прљавштине са погонског ланца. Д’Аскани није хтео да прерађује МП5 концепт него је хтео нешто ново, технички и визуелно на много напреднијем нивоу. 1946 представља нови концепт са изузетно рафинираним и допадљивим линијама – који се одликовао са прегршт новитета. Агрегат који је „упакован“ и смештен близу задњег точка, тако да погон иде директно на њега без потребе за преносним каишем или ланцем. Мењач је измештен на ручицу кормана за удобније мењање брзина. Ту су били и точкови који су били лако доступни у случају потребе, јер су се качили једнострано на суспензије, концепт из авио индустрије који је тек доста касније прихваћен и код мотоцикала. Мали точкови са малим међу осовинским растојањем су обезбеђивали добру управљивост кроз уске улице и градску гужву. Резервна гума је била добро заштићена и покривена и као и агрегат се налазила испод бочних страница - бубрега. Агрегат је имао форсирано хлађење, што је технологија преузета из авио индустрије. Веспа је имала удобно седиште, добро је штитила возача од прскања воде и блата са ветробраном и својим крилима, тако да је могла да се вози и по релативно лошем времену а да возач остане сув. Звук двотактног мотора је Пјађа подсетио на зујање осе, те је вероватно тако и добила име Осица (Веспа). Цео концепт је био толико рационалан и практичан да је Веспи у педесетим и шездесетим обезбедио огромну популарност. Постала је омиљено превозно средство младе послератне генерације. У току протеклих 69 година Веспа је постала култни објекат, појављивала се у многим филмовима, учествовала на разним манифестацијама, путовала светом уздуж и попреко, била предмет разних социолошких, модних, дизајнерских и индустријских тема и радова. Свакако најпознатији филм са Веспом је „Празник у Риму“ (1953) са Одри Хепберн и Грегори Пеком – романтична прича у којој амерички новинар помаже одбеглој принцези а возе се по улицама Рима на Веспи. У Британији је током шездесетих и седамдесетих био веома популаран покрет Модова, „зализаних“ младих на Веспама у оделима и краватама који су били контрапункт Рокерима и Панкерима. Крајем седамдесетих се приказује филм Квадрофенија (1979), са Стингом на Веспи, у којем је уз музику групе Who (њихов истоимени шести албум, на насловној страни Веспа ГС у маниру тадашњих Модова) приказана банда Модова који крстаре улицама Лондона на Веспама (и Ламбретама) и њихови окршаји са Рокерима. Појављује се и у многим другим филмовима да набројим још „Амерички графити" (1973) и „Талентовани господин Рипли" (1999). Времена су се мењала, мењала се и Веспа али та промена никада није много одступала од генијалног и невероватно доброг концепта Д’Асканиа. Иронично али њему никада није било пријатно што је поред великог броја озбиљних патената у авио индустрији због Веспе постао опште популаран и цењен. За све ове године Пјађо је направио преко 150 модела а укупно је продато преко 18 милиона Веспи. Највећи успех у историји ове компаније имао је модел ПX („велики рам“) који је сам продат у преко два милиона примерака. Такође омиљени су и модели од 50ццм у разним варијантама. Они су познати под заједничким називом „мали рам“ и укупна продаја свих модела са 50ццм агрегатом је преко 3,5 милиона примерака. Модел ET4 50 са четворотактним агрегатом прелази преко 500км са једним резервоаром горива (9л). Низала је Веспа и спортске и авантуристичке успехе. 1951 је направљен прототип за брзинске рекорде "Силуро" који је тада поставио рекорд за стојећих 1000м од 171,102 км/х. Жорж Монере је 1952г. за потребе трке Париз-Лондон конструисао Веспа амфибију са којом је прешао преко Ламанша. Велики успех је био и освојених 9 златних медаља за најбољи Италијански мотоцикл на ендуро такмичењу издржљивости „Интернацинално такмичење шест дана“ у Варезеу 1951г. Те године су почели и прва рели такмичења – експедиција до Конга, Ђанкарло Тирони први стиже до Арктичког круга, Аргентинац Карлос Велез прелази Анде од Буенос Аиреса до Сантјаго Де Чилеа. Годину за годином нижу се авантуре – Роберто Партињани је возио од Милана до Токија. Сорен Нилсен до Гренланда. Мис Варал од Лондона до Аустралије и назад. Аустралијанац Геоф Дин је са Веспом направио пут око света. Пјер Делиер је за 51 дан стигао од Париза до Сајгона а путовањима до Северног Врха која су направили Европски Весписти нема броја. Ђорђо Бетинели је превалио са својом Веспом преко 254.000км уздуж и попреко Земљине кугле од Рима до Сајгона, од Аљаске до Огњене Земље, од Мелбурна до Кејптауна, од Чилеа до Тасманије. Мало је познато да је Веспа учествовала и на познатом Париз-Дакар такмичењу. Тим од четири ПX 200, које је спремао четвороструки шампион 24 часа ЛеМана Хенри Пескарало, учествовао је на другом Париз-Дакар релију 1980г. Од укупно 86 пријављених мотоцикала, трку је завршио 31 – две Веспе су биле међу њима на 28 и 30 месту. Са најмањим агрегатима су успеле да заврше трку међу много јачом конкуренцијом која је имала агрегате од 500 до 1000ццм. Пјађо је фабрике отворио и у Индији и Вијетнаму од недавно је у погон пуштена и још једна фабрика у Индији. Лиценце за производњу скутера који су налик на Веспу су продате многима. Индијци су ту опет предњачили - ЛМЛ је почео сарадњу са Пјађом још 1986г. када су купили лиценцу за производњу П серије. И многи од нас памте моделе НВ и Т5, који су се тада преко увозника појавили и код нас, а велики број тих мотоцикала се вози и дан данас. Многи познати су власници или су били власници Веспе такозвани Весписти. Међу њима су и Урсула Андрес, Ракел Велч, Марлон Брандо, Луис Армстронг, Џералдина Чаплин, Џоан Колинс, Џејн Менсфилд, Марчело Мастројани, Стинг, Чарлтон Хестон, Џон Вејн, Хенри Фонда, Гари Купер, Ентони Перкинс, Жан Пол Белмондо, а од новијих Весписта међу познатима су Антонио Бандерас, Мет Дејмон, Џејми Оливер, Џуд Ло, Дејвид Бекам, Лиам Галагер, Гвинет Палтроу, Мила Јововић, Сара Џесика Паркер, Еди Марфи и многи други. Међу најексцентричније Веспе спада свакако она којој је 1962 Салвадор Дали подарио своје бизарне декорације. На њој су два студента Мадридског универзитета обишла Европу а сада се, као вероватно најскупља Веспа, налази у Веспа музеју у Понтадери. Данас је Веспа симбол једног времена једне епохе када се опуштеније и лагодније живело. Приметићете да се појављује у скоро свим нашим рекламним спотовима у задњих десетак година, који се циљано играју носталгијом и шармом протеклих времена. Веспа као неизоставни део сценографије, или пак као једна од главних глумица, само својом појавом прича причу, она је члан породице, синоним „слатког живота“ (La dolce vita) и враћа нас у та нека давна и лепа времена. https://www.youtube.com/watch?v=gvOXAFuHAe4 СРЕЋАН РОЂЕНДАН ВЕСПО! Текст је у целости објављен на блогу - moto2W.blogspot.com

Evo ga ispod Mitas opis E07 Dakar verzije gume, da rezimiram - guma sa ojačanim profilom, može da istrpi veća opterećenja na dužim putovanjima, kao i ekstremne uslove (šta god to značilo). DAKAR – (yellow stripe) stronger tyre, suitable for higher loads, longer adventure trips and extreme conditions. Design with reinforced frame for extreme rally. Mind, ako ti nije teško da priupitaš i za mene, E07napred 110/80/19 nazad 140/80/17 koje su cene za Dakar i normalnu verziju? Hvala unapred i imaš piće kad se vidimo Goshke hvala ti gledao i zvao sam ali nema, znam da su tu bile najpovoljnije ali rasprodalo se, bar u tim dimenzijama koje meni trebaju. Sve u redu drugar, drago mi je da si završio posao, vidimo se mi nekom drugom prilikom. Mind, pratim pomno , video sam taj Ivanov dizajn, dobar je - potseća me na Dart Vejdera izgleda mračno. Meni se svideo i ovaj australijski dizajn, firma se zove nadahnuto "ScreensForBikes" a izgleda ovako Ja bih u vezi vizira imao još jedan mali prohtev - hteo bih da se ne kači na ovaj fabrički, već da ima svoje držače kao na primer MRA Road serija (MRA Vario Touring sam probao i nije to to, suviše je uzak dole pa mora da se izdigne što mi se nije dopalo) da mogu da ga skinem kad sam u lokalu po gradu