Poglavlje 10: TET Tara - ponovo solo @maxx, čovek koji vodi trostruki život, ima ga i na asfaltu, ima ga i u kolima. Putuje na sve načine, a ja samo na jedan, pa se ne uklapamo ni ovaj put. On je negde drugde. Petak je popodne, jul 2022. Dan dug, završavam sa poslom. Obaveza nema za vikend. Tara je preskočena u mom prošlogodišnjem TET-u kroz Zapadnu Srbiju. Idealan momenat da odem sad! Samo da se zna, ovim se ne krši plan da ćemo maxx i ja voziti TET zajedno, jer, šta je problem ponoviti ovo neki sledeći put? Moramo i uspostavljenu proceduru ispoštovati! Evo je karta! Startujem u Kremni, idem "levo" ka srcu Tare, a cilj je u Mokroj Gori. Ovde je prošlogodišnja tura završena, pa se ovim korakom spaja propušteno. Pre mraka nekako stižem kod gospodje Mare i njenog supruga u smeštaj na brdu sa pogledom na magistralu kod Kotromana, ali i brda, baš ona brda na kojima ću sutra biti. Dobijam celu kuću za sebe. Kuhinja dobra, opremljena, kuvam! Tuš osvežava! Tako napunjenih baterija izađoh napolje u ovo prelepo jednostavno dvorište na vrh špicastog brega. Smeštaj se na slici ne vidi, samo letnja kućica u kojoj gazde borave. Sređenu, noviju, kuću su prepustili gostima. Sliku iz tog trenutka nemam. Noć je, a i nije prikladno slikati jer Marin suprug i njegov drug, komšija, sede za onim stolom koji viri iza cveća i pričaju nešto. Pominju staro dobro vreme kad je železnica radila, a oni od toga živeli. Pominju i Panjak, selo u kom završih prošlogodišnju turu. Imamo mi tu nekih zajedničkih tema! Detaljno mi objasniše sve puteve koje po njihovom mišljenju treba da vidim. Ništa ih razmeo nisam, a nisu ni oni mene kad sam im pokazao GPS track koji pratim. Svakako bi zanimljivo i o tome progovoriti po koju reč, a još zanimljivije slušati detalje koijh se gazda i drug prisećaju dok mi odgovaraju na moja brojna pitanja. Mara, iako već u godinama i oslabljena bolešću, je startovala biznis sa izdavanjem smeštaja. Snalazi se na kompjuteru koliko joj za booking treba. Ima snage da sve to gura, a suprugu je sve to i dalje nestvarno. Srećom, on joj u tom biznisu ne smeta. Dobro sarađuju i bore se. Ako nemate gde da spavate u ovom kraju i ako ne očekujete 5 zvezdica, a volite popričati sa lokalcima i popiti koju domaću za džabe, svratite kod Mare. Učinićete dobro delo! U jendom trenutku shvatam da je sedma rakija i da treba da stanem. Ovakvi momenti su najlepsi kad se nađe mera i ne pretera! Ponoć je i odoh da spavam, a ujutru idemo na Taru! O Bože koliko je nebo lepo kad je vedro u Kotromanu, a rakija sedma!

Zanimljivo je koliko nas je primetilo to brdo!

Doci cemo i do toga

Ovim je gotova i ova deonica. Krećemo ka autoputu i kući. Pomenuću samo da smo u povratku prošli pored ovog znaka koji odiše bosanskim motivima, te smo stali da ga slikamo i pošaljemo odgovarajućim ljudima. Ovde se kamera gasi, a upalićemo je ponovo na Tari u julu 2022.

Izađosmo iz ovih šuma, prođosmo ispod miloša velikog na drugu stranu i krećemo ka Rajcu. Mogli smo i odmah kući, ali ako ste osetili koliko mi taj Rajac znači iz prethodnih postova, biće jasno što smo morali otići do tamo. @maxx mora da oseti, da namiriše, šta ga čeka sledeći put kada sa njim odradimo ovu deonicu! Hajde da podelimo par slika i odatle. Evo ga Rajac, ponovo Po oblacima vidite da nije baš sjajno vreme. Hladno je. Vetar duva. Krijem se od vetra i dok jedem Pojavljuje se i optimistična ideja da nastavimo sad ka Maljenu i Divčibarama (onaj težak deo puta sa početka priče) ali zbog oblaka i doba dana odustajemo i planiramo kući. Pre vraćanja, zamolih ga sam oda odemo do suvoborskog spomenika, da vidi i oseti onaj već sad čuveni strmi spust stazom. I evo nas na svetom mestu zajedno prvi put! Mesto nazivam svetim kako zbog svoje istorijske priče (Kolubarska bitka) tako i zbog toga što ovo mesto polako postaje mesto hodočašća za nas i mnoge druge vlasnike CRF-a koje ćemo upoznati u 2022 kasnije. Na slici ja odmeravam strminu spusta. Spustili smo se uspešno, ali zbog toga što je to trajalo celih 12 minuta ovo mesto dobija počasni naziv "12 minuta brdo"! Imamo i snimke toga, ali kao što je rečeno o snimcima pričamo na kraju! Ako se sećate, ovo brdo i ja imamo neraščišćene račune i s obzirom da sam se opet jedva spustio, rezultat je 2:0 za njega. Videćemo se mi još! Uskoro!

Hvala tebi na ovim rečima! Čizmu pod obavezno, a ostalo, pa, nije obavezno toliko!

@abarth_maniac Pričali smo svojevrmeno o održavanju lanca i ležajeva točka. Lanac mnogi održavaju, ali ležajeve zaborave. Evo ja podmazujem i jedno i drugo istovremeno. Jel ovako treba? A vidi ovo, kome još treba ćopava? Sam stoji!

Jutro. Pekara. Gas! Sa asfalta se silazi vrlo brzo. Put dalje ide kroz manja sela i šume. Teren postaje nešto zanimljiviji, odnosno, "tehničkiji" ali ne previše! Ne znam šta se desilo sa @maxx ali od jednom je postao neobično agilan i lak na gasu. Uz izuzetno loš put ne mogu da ga stignem. Odmah zatim, spušta se niz kamenitu nizbrdicu i leti! Ne bi bilo dobro tu da padne pri tih 70ak km/h. Ne mogu da ga pratim. Usporavam. Koliko god da ovo nije bilo pametno, to je dobar znak! Izgleda da je upravo imao onaj trenutak kad postaješ jedno sa motorom! Ubrzo smo na Bukulji, tačnije na njenom jezeru.

Nastavak večeri - lagan! Imamo vremena da se dovezemo do Mladenovca, tačnije do Međulužja, mesta čije ime svako pročita pogrešno prvi put. Tamo grabimo neki smeštaj, pa do grada na klopu. Ujutru idemo dalje. Nastavljamo od Međulužja, a cilj je preći Bukulju, i doći do Rajca, onog Rajca iz prvih priča. Evo i mape još jednom da ne morate da je tražite gore. Ako pogledate na mapi, današnji dan je kilometarski kratak, ali treba nam vremena i za povratak kući.

I kako to obično biva, svaki dan ima neki vrhunac, a u ovom danu to tek treba da se desi. Tu je iza ćoška! Polako izlazimo iz peska, i bližimo se Dunavu. Još ga ne vidimo ali osećamo da je tu po zelenilu koje se vraća u pejzaž. Da je peščari kraj, govore nam i dimnjaci železare u Smederevu koji se jasno vide u pozadini. Veče polako stiže. Sunce zauzelo nizak ugao i boje se automatski pojačavaju baš u trenutku kada mi treba da otkrijemo taj vrhunac dana! Kakav srećan splet okolnosti! Prvi put zapravo track silazi sa puta. Vozimo po livadi koja talasa i blago se pretvara u brdo. Krave u okolini razbijau monotoniju boja. Stižemo na vrh brda, a pogled puca! Da sve bude savršeno, tu je i lagani osvežavajući vetrić, a u ovoj opremi, to je uvek dobrodošlo. Stajemo ovde i punimo mentalne baterije, slikamo. Ne želimo dalje! Okrećem se iza sebe, vidim ovog mamlaza kako kuca poruke, ne gleda ništa okolo. Razbija mi trip! Hoću da ga zadavim!

Vozimo dalje obodom peščare, sa njene zapadne strane. Smenjuju se prelepo zelenilo i pustinjski mini pejzaži. Ovo nam je prvi put da vozimo pesak. Kada je put ovakav, da, zapravo pomaže malo odvrnuti gas, ali sve dok ne poželite da stanete ili ne uđete u krivinu! Prava je sreća da se nismo sudarili u par navrata. Definitivno interesantno iskustvo, ali ovo je nešto što tek treba da naučimo valjano da vozimo. Za par desetina kilometara ovakvih puteva, potrošismo snage kao za 3x više makadama. Srećom, oni bogovi od malo pre, imadoše opet milosti i poslaše još jednu, bolju fotelju! Za pogled se nismo bunili, ali moglo je bolje!

Fotelja je jedna. Nas je dvojica. Poželesmo i drugu ali ništa! Uslikasmo kilo pozerskih i odosmo dalje, ali eto ti ga, već iza ćoška opet prilike za pozeraj! Pa ima li fotogeničnijih sprava od ovih vetrenjača? Čim staneš motorom ispod, osetiš se kao pravi "advenčurer"! Ovde već, možete zaključiti po boji zemlje, počinje polako da se javlja pesak u podlozi. Još je to prilično suptilno, ali vidimo obojica da će biti novih izazova za nas koji smo tu motorom prvi put! Ne tako daleko posle, dođosmo i do ulaza u Deliblatsku, a odmah iza table i na jedno divno igralište za decu kao što smo mi (iako u zbiru imamo skoro 80 godina) A evo ga i igralište! Igrali se jesmo, ali slika baš i nema. Možda i bolje. Ono je sramota pokazati. Više smo se gurali i odglavljivali nego vozili. Svakako, deo toga je snimljen kamerom, a ko izdrži do kraja na putopisu dobiće i snimke! Track dalje vodi kroz zatvoreni deo. Rešavamo da ispoštujemo zabranu prolaza i da obiđemo ovaj deo. Peščaru valja voziti namenski! Ne ovako usput. Ovo ne znači da pesak nismo vozili, ali najlepše peščane predele ostavljamo za sledeću ekskurrziju!

Ovo je bio nalet adrenalina na koji nismo računali. Pomolismo se bogovima za mesto na kom ćemo odmoriti, jer naći mesto za odmor u ovoj čistini pod ovim suncem nije lako. Bogovi nas pogledaše i poslaše baš ono što nam treba! Fotelju u sred ničega i to na sred pruge!

Ovaj deo vojvođanske rute više ne prati reku i nema brzih puteva uz nasip. Ključna reč na ovom segmentu je "žuto"! Na sve strane ogromna polja uljane repice koja u maju izgleda fantastično! Ona je ta koja ostaje u sećanju sa ove deonice. A pojavi se s vremena na vreme i neko brdo, bar po vojvođanskim standardima! Ovde negde smo imali prvu priliku za ozbiljno padanje. Razlog najgluplji mogući! Jurili smo zečeve Maxx (Vladislav) je išao ispred mene, lepom brzinom. Iz repice mu je iskočio zec koji nam je praktično držao tempo jer je trčao pravo putem kojim smo i mi išli. Od jednom - naglo menja pravac i vraća se u repicu. Ali! Iz repice sad iskače drugi zec! OVAJ JE MOJ! Dajem pun gas, pretičem vladislava i polako stižem zekonju. Taman da ga preteknem, a on takođe naprasno skreće levo pod 90 stepeni, pola metra ispred mog prednjeg točka! Samo ga ispratih pogledom i ne dozvolih racionalnom delu mozga da o ovome previše misli ali pada dogovor sa samim sobom da više jurenja zečeva nema!

Poglavlje 9: Vladislave, hoćemo li dalje? Šest meseci! Kako smo to dozvolili? Šest dugih meseci je trebalo da se nastavi onaj vojvođanski deo TET-a! Nećemo mnogo kukati. Maj 2022. Sedamo na CRF-ove i brzo do Tiganjice na doručak, pre nego što kiša dodje! Na pola puta u daljini deluje da će biti mokro! Pravi ADV vozači! Uplašili se jednog pljuska na 10km daljine! Nakon doručka, nedaleko od kafane, silazimo sa puta i krećemo odakle smo stali prošle godine ka peščari. Ispošovaćemo običaj i podliti mapu. Startujemo kod Ečke, a cilj je doći bar do Smedereva prvi dan.

Hvala! Drago mi je da si tu. Ne znamo se baš ali red je da se zahvalim na divnoj inspiraciji i ideji za vožnje kroz svoje postove na forumu a i sajt!

A Cer kao Cer, u obo doba godine, ne razočarava bojama! Napali smo ga sa zapadne strane, kod manastira Petkovica i krenuli ka istočnoj. Prva stanica na "Krstovima" a onda posle vožnje po istim onim putevima od pre 10 godina, izvodim maxx-a u moj omiljeni kafić sa pogledom na Pocerinu i mačvu! I malo demonstracije stečenih veština u poslednjih godinu dana! Iskusan vozač će videti ovo lupetanje po gasu, neorganizovano balansiranje u trzajima, a ja vidim napredak! prošli put smo ovu baru prelazili 10 minuta! Maxxova bara je takođe savladana bez padanja, ali na žalost nema je na slikama. Ovo je bila poslednja vožnja 2021. U sledećoj vožnji koja se dešava tek pola godine kasnije, vratićemo se na TET u Vojvodini.

Videše ljudi da smo se smrzli, što od hladnoće, što od pogleda na dizalicu. Pozvaše u kuću dok domaćin sredi gumu. Dobismo i kafu, domaću, vruću! Nama leglo više nego ona fensi večera iz pretprošlog posta! To je to vraćanje bazičnim radostima kada ostanete bez osnovnog, toplote na primer! Šporet na drva spašava moral! Gazda gumu okrpio. Honda je loše montirala pa se uštinula. To je sad sređeno. Majstor neće da naplati! Ima svoje razloge za to. Iako sprema slavu za sutra, našao je vremena da nam pomogne za džabe dok se mi zajebavamo. Veliko poštovanje! Još ima vremena za Cer! Idemo dalje!

Ovo je bila brza ekskurzija koja se zbog kratkoće dana i nemanja vremena završila u Ečkoj, negde na pola vojvođanskog dela TET-a. Biće nastavljena na proleće 2022, i pisaću ubrzo i o tome, ali voleo bih da istaknem ovde još jednu, nama zanimljivu, vožnjicu koja se desila par dana kasnije, te jeseni 2021! Kad bih vas pitao da pogodite iz tri puta gde ćemo da idemo, da li biste pogodili? Ma sigurno ste već pogodili! Idemo na... ... Cer! Više nisam siguran ni sam koji su mi motivi za pisanje ovih priča. Možda je jedan od motiva i podsticaj vas, kolega motoraša, koji još niste probali off da mu date šansu. Ako je to slučaj, sigurno ćete se zapitati vrlo brzo nešto poput: "Kako rešavamo problem probušene gume sad kad imamo unutrašnju?". Od drugara, Interneta i majstora ćete dobiti sigurno gomilu dobrih saveta, a ja ću vam dati jedan loš! Mada nama je uradio posao! Elem, krenuli mi na Cer iz Novog Sada, preko Mitrovice, Glušaca, Bogatića. Pred Glušcima, vozim iza @maxx-a i primećujem da mu zadnja nije dobra. Primećje i on i staje. legla, gotova! Čudno da nije naglo pustila ta unutrašnja! Mi alat nemamo, niti smo tad znali da ga koristimo. Ali! Ali imamo nešto drugo! Nešto važnije od alata. Znamo da pričamo sa lokalcima i znamo da ih lepo zamolimo za pomoć! Montirače slobodno ostavite kući, a ovu veštinu nosite sa sobom. Zauzima manje mesta u prtljagu i uvek uspeva! Pričamo sa prvim meštaninom o problemu, on nam daje uputstva gde da nađemo lokalnog samoukog vulkanizera sa "nezvaničnom" radnjom. Slabo mi to pamtimo, pa ga zamolismo da nas odvede. Odveo on nas tamo i posle par reči i upoznavanja sa domaćinom, kreću radovi! Maxx, naviknut na urbane servise, s nevericom gleda lokalnu tehnologiju i svoj tek kupljneni motor kako balansira na felni i ukoso monitranim parčićima grede! Mislim da u njegovoj glavi ovo ovako izgleda: Izgleda i meni tako ali ćutim - zna majstor posao! Valjda! A i nećemo da nerviramo maxx-a

Vladislave, kraj septembra je, još vozili nismo pošteno! Vladislav se vadi na neke servise, razrade motora, more, obaveze... Slušam, ali guram, pritiskam, ignorisem njegove razumne razloge da se vožnje pomere. Ako ga ne ubedim, neće on off-a ni videti ove godine. Nije mi do mene - do njega mi je! Pritisak urodio plodom i pada konacno dogovor da odvozimo severni deo TET-a, od Horgoša do Ečke. To bi trebalo da je lep teren za njegovu prvu dužu "off" vožnju. Moram da se ispravim! Reč "odvozamo" zvuči pogrešno! Zvuči kao nešto što želiš da skineš sa dnevnog reda i završiš sa tim. Nećemo više koristiti tu reč! Od ovog dela TET-a nemamo velika očekivanja po pitanju uzbuđenja i avanture. Jasno je da je sve ravno i da vozimo uz Tisu sve vreme. Svakako smo se dogovorili da ćemo ceo track da vozimo i sad je pravi trenutak za ovu laku deonicu. Prvi korak u ovoj offroad avanturi je 100km autoputa! Drugi korak je klopa, a tek trći polazak ujutru! Nisam neki fan pokazivanja tanjira u putopisu a i inače, ali u ovom slučaju pravim izuzetak! Ovo je istorijski trenutak! Od kako putujemo zahedno poslednjih 10 godina, ne sećamo se da smo pošteno jeli. Ovaj put, pod izgovorom potrebne energije za, jelte, teški off, častimo se malo kvalitetnijim obrokom! Ujutru opet kafana u Knjaževcu pa krećemo niz nasip. Dok kucam ovo razmišljam, kako opisati 150 kilometara identičnog puta? Ako počnem da nižem slike, sve će biti iste! Nama svakako nije bilo dosadno. Očekivali smo da će se voziti 35km/h, a vozilo se, khmm, malo brže! Osećaj kao na Dakaru, samo bez peska. jednolično ali dinamično! Ako postane monotono, tu je uvek nasip za penjanje i spuštanje! Čini mi se da @maxxu prija! Oslobađa ga! A i mene. A kako put izgleda? Pa, zamislite preko 100km ovoga: Tek ponegde se ukaže drugačiji teren. Dva prepoznatljiva mesta, gde smo napravili i ozbiljnije pauze su crkva u Arači i Slano Kopovo koje sa crvenim rastinjem i belom podlogom izgleda kao sa druge planete. Na žalost, neko ga je prošarao točkovima, ali bar je fotka interesantna.

Kamenolom u Bešenovu na Fruškoj Gori. Dosta lošije zvuči nego kad kažem Mars Google мапе GOO.GL ★★★★★ · Туристичка атракција

Poglavlje 8: @maxx -ov početak Kao što valjda pomenuh @maxx je nekako sebi racionalizovao kupovinu CRF-a i ima ga već. Par nedelja pre mog puta u Zapadnu Srbiju vozili smo prvi put zajedno na istim motorima. Ja se već malo opustio na neasfaltnim podlogama, a on tek treba. Povedoh ga, gde drugde, nego na površinu Marsa. Najbolji teren u blizini da se malo motor oseti a da pri tom ne rizikujemo ništa. Više se mi tu bavimo pričom i planovima nego vožnjom, pa uz tu ptiču je nastalo i par lepih slika koje bih podelio. A posle toga, idemo na prvu pravu zajedničku vožnju! Koristim ovaj brutalni ambijent da objansim koliko toga može da se otkrije ako siđemo sa asfalta i to u našoj neposrednoj blizini!

Morao bih dobro da razmislim pre nego sto odgovorim

Posle tunela, spustih se ka Crnom Rzavu, a nakon prelaska reke kreće neprijatan i dug uspon. Na ovoj vrućini umara jako! Evo jednog drhtavog snimka za koji je poruka @maxx . Na snimku se vidi sve prethodno opisano, ali sa druge strane Rzava. I na kraju prilaz Semegnjevu! Bio sam u tom selu više puta ali ne sa ove, najbolje, strane! Posle Semegnjeva prolazim kroz Panjak, izbijam na magistralu u Mokroj Gori i završavam ovu deonicu. Upućujem se kući zadovoljan savladanim, viđenim i naučenim! Ovim je i ovo solo poglavlje gotovo ali sledeća stižu! Tempo pisanja je drugačiji i ima više slika. Osećanja su sve vreme ista i mislim da je suvišno pisati o njima baš u svakom koraku, ali znajte da su tu! Ovo nije bio ni najdalji ni najduži moto poduhvat u mom životu. Ali je najdraži! Draži i od daljih evropskih destinacija, draži od jurcanja po najboljim asfaltnim krivinama. Ako se kvalitet avanture meri uzbuđenjem po kilometru, ovo teško da ću ikad nadmašiti jer ne samo da su predeli sjajni i raznovrsni, i ne samo da je put težak i da prvi put vozim off, nego sam to uradio sam, a teški trenuci na taj način bivaju još dublje doživljeni i efekat im je jači! Solo putovanja imaju svoje čari ali ne želim tako da putujem uvek. Srećom, ostatak ove priče upotpuniće još likova. Nastaviće se....

Posle manastira Uvac, sledeća prepoznatljiva destinacija je Semegnjevo. A do Semegnjeva, ima se šta i doživeti! Pre svega predeli dostojni divljenja! Ovakvih scena ima mnogo više nego što mogu prikazati, ali odabraću jednu reprezentativnu sliku. Na ovu lepotu dobro dođe i malo avanture u vidu prelaska reke kroz kamenje. Stajem i pravim panoramsku sliku ne bih li uhvatio pejzaž u celoj svojoj širini. Jesen je i to suva jesen. Kako li ovde izgleda na proleće kada reke imaju mnogo više vode? Iza ćoška, ni manje ni više nego železnički most odozdo! Opet se dešava da na svakih par stotina metara bivam nagrađivan potpuno drugačijim scenama i ne mogu da odlučim koja je bolja! I tu nije kraj! Opet za koji minut novo iznađenje! Penjem se na nivo pruge, a gore tunel kroz koji vodi i put! Stajem i pravim možda najbolju fotku sa tog putovanja!