Kvad

Gle, radiće, ali će upozoravati da može da prekine snimanje. Meni nije prekinula mada nisam 4K probao, hteo sam da snimam, ne da forsiram. Traži V30/U3, što si verujem video. Sent from my SM-S911B using Tapatalk

To je zato što deli agregat sa sportskim GT250R modelom, na istu foru kao što Kawasaki koristi iste agregate 650 za kruzer Vulcan, Versys i Ninja modele.

Prelepo! Taman sam mislio da iskopiram turu za sledecu sezonu, a onda sam video sumu od 20 dana

Hvala !

Hvala !

Pre svega, pozdrav svima! Kao kratak uvod u celu ovu priču oko krajnjih tačaka Evrope, koje čine: Najsevernija: Norveška // Nordkapp Najjužnija: Španija // Punta de Tarifa Najzapadnija: Portugal // Cabo da Roca Najistočnija: Rusija // vrh na grebenu Urala A kao dobar momenat i priča obilaska motorom, doneo sam odluku da je vreme da krenem u ispunjenje dečačkih snova. Krajem prošle godine, a nakon moje solo avanture po Italiji, dolazim do zaključka da su daleka putovanja moja strast i nešto u čemu baš uživam, a samim tim su mi po glavi krenule da se vrte krajnje tačke Evrope. Mnogi bajkeri kažu da je put na Nordkapp „bajkersko hodočašće“ i da mnogi imaju želju da odvezu svoje ljubimce do tamo. Obzirom na to da sam krenuo ozbiljno da istražujem rute i čitam iskustva ljudi koji su posetili Norvešku, donosim odluku da je pravi trenutak da se „zagrejem“ i odradim, po meni, lakši deo i da čekiram južnu i zapadnu tačku. Otvaram Google Maps, kucam Cabo da Roca, gledam onu plavu putanju i krećem da se smejem – da, to je to! IDEMO! Februar 2025. Zvanično sam počeo da spremam rutu i pripremam ceo put. Prvobitni plan je bio da idem solo i ceo put sam tako pripremao i prilagodio sebi. Dakle, vrlo jednostavno i egzotično – od Beograda do Đenove autoputem, a zatim hvatam more i uz obalu do Portugala. Okvirno oko 26/27 dana, i definitivno određujem da je sredina avgusta idealna za polazak. Mart 2025. U međuvremenu, nakon spremljene rute i svih detalja, devojka je rešila da želi sa mnom, kao i moj kolega sa njegovom devojkom. Dakle, definitivno nisam solo i plan se malo menja. A da nas predstavim – Bojan i Jelena, Marko i Tamara, sa dva motora spremna kao zapete puške. April – jun 2025. Krenulo je lepo vreme i naše pripreme za put. Kao i svaki sportista, tako se i mi vožnjom spremamo za put – špartamo po Srbiji i regionu gore-dole, nabijamo kondiciju, ispitujemo motore kao i naše granice. Reč je o dva „Kineza“ – moj Moto Morini X-Cape 650 i Markov QJ SRT 550X. Da, zaista sam verovao u te motore. U tom trenutku moj X-Cape je imao 31.000 km i nije ni „štucnuo“ – zaista dobra mašina. No, jedno jutro stiže poruka da se Mare ponovio sa novim Tracerom 9GT i da njim ide na put. Promenom broja ljudi došlo je i do promene broja dana, te smo zbog mogućnosti godišnjih odmora sveli plan na 20 dana. Uh! Biće gusto, ali idemo! Plan je bio ovakav: 01 / 19.08_ Brograd - Venecija 780km 02 / 20.08_ Venecija - Nica 539km 03 / 21.08_ Nica - Barselona 662km 04 / 22.08_ Barselona Free 05 / 23.08_ Barselona - Alicante 528km 06 / 24.08_ Alicante - Malaga 478km 07 / 25.08_ Malaga - Tarifa - Sevilla 365km 08 / 26.08_ Sevilla - Lisabon 464km 09 / 27.08_ Lisabon Free 10 / 28.08_ Lisabon - Porto 320km 11 / 29.08_ Porto free 12 / 30.08_ Porto - Madrid 562km 13 / 31.08_ Madrid Free 14 / 01.09_ Madrid - Andora 616km 15 / 02.09_ Andora Free 16 / 03.09_ Andora - Grotte du mas - Marsej 580km 17 / 04.09_ Marsej - Genova 400km 18 / 05.09_ Genova - Padova 362km 19 / 06.09_ Padova - Beograd 780km 20 / 07.09_ Rezervni dan Da! Vrlo ambiciozno – slažemo se svi, ali što da ne. Odluka je pala da smeštaj tražimo dan za danom, da okvirno znamo gde želimo da dođemo, a sve ostalo „peglamo“ usput. Jul 2025. Spreman kao zapeta puška, sa perfektno sređenim motorom i, moram priznati, sa lepom kondicijom, palo mi je na pamet da se provozam i pogledam ponudu motora. Da vas uvedem – u tom periodu sam čekao da se pojavi Moto Morini X-Cape 1200, kog sam još na sajmu motocikala video i definitivno doneo odluku da će to biti moj novi ljubimac. Međutim, najave da će doći kod nas do jula nisu bile tačne iz nama nepoznatih razloga, pa je taj mali crv u meni krenuo da „kopa“ i istražuje. Ponuda je bila vrlo široka, ali i vrlo skupa – tu su bili novi Ducati V2S, Triumph Tiger 900 Rally Pro i moj dugogodišnji san, GS 1250 Trophy. Naravno, svi su preko 18.000 €, a ja taj novac nemam, pogotovo ne sada pred put. Ali, kako to život namesti – nakon posete salonu Ducatija, gde sam gledao V2S i skoro bio na ivici kupovine (ali je bilo upitno da li bi stigao za mesec dana), sedim sa drugarom i mastimo se girosom kod Arene. Dolazimo do ideje da se provozamo do BMW-a da vidimo šta ima. Reko’ – što da ne, kuda sve tu i to. Dolazim, gledam novi F900 GS Adventure, naravno u full opremi. Cena jaka, ali hajde da ga provozam – i nema greške, dobar motor. Nakon razgovora i moje ushićenosti, oni dobri ljudi iz BMW-a ponudili su mi jako lep popust za taj model sa full opremom, i imali su ga na lageru. Mislim da vam je jasno – izašao sam sa predračunom i kupio ga. Dobro, sada je situacija jasna – imam novi motor. Kroz par dana sam rešio tih prvih 1000 km i odradio prvi servis, X-Cape sam prodao i konačno sam miran – sve sam rešio u mesec dana. Avgust 2025. Nakon svog ludila koje se dešavalo u proteklim mesecima i mnogo posla, konačno je došao taj trenutak – mi krećemo za Portugal! Ne mogu vam opisati tu ushićenost i radost. Rutu imamo, sve potrebne informacije imamo, osiguranja, opremu i, pre svega, dobru volju. 19.08_ Beograd - Venecija Nakon neprespavane noći, alarm se oglašava u 5h. Već budan, ustajem kao da sam spavao 10 sati, oblačim se i silazim u dvorište do motora kog sam natovario veče pre, tako da sam bio spreman za pokret. Nalazimo se kod Nisove pumpe na Adi, proveravamo gume i krećemo – ljudi, mi krećemo! Krajnji cilj za danas je Venecija, a put nas vodi preko Zagreba i Ljubljane do Trsta. Kratka pauza u Motocharlie i nastavljamo za Veneciju. Mislim da je ovo svima poznato i generalno dosadan deo puta, no stižemo u Veneciju oko 19h. Hotel smo rezervisali na Bookingu dan pre. Presvlačenje i pravac obilazak, ali ovog puta Venecija noću – iskreno nisam očekivao da je tako puna i noću, ali je stvarno dobar doživljaj videti je takvu. Plan za sledeći dan je Nica – nalazimo smeštaj i pravac spavanje. Ukupno: 812 km 20.08_ Venecija - Monte Carlo - Nica - Antib Alarm kreće da zvoni u 7h. Ustajemo, oblačimo se i polako krećemo. Usputni doručak i put kroz Italiju – hteli smo da ubrzamo dolazak u Barselonu pa smo gledali da prvih par dana vozimo više, kako bismo kasnije mogli da uživamo. Autoput je dobar i pun, ali stiže i prva kiša koja nije stala do pred Đenovu. Prolazimo Sanremo i tunel koji vodi u Francusku. Prva stanica – Monte Carlo: obilazak staze F1, fotkanje i, naravno, u glavi “tananaa Max Verstappen” haha. Put nastavljamo dalje do Nice, a zatim u Antib, gde nam je bio smeštaj. Ukupno: 631 km 21.08_ Antib - Kan - Sen Trope - Monpelje Lagano se budimo, odlazimo na doručak i kafu do Kana – zašto da ne – i krećemo ka Sen Tropeu. Neko ide na kupanje, neko na šetnju i obilazak. Kao poklon iz Sen Tropea sam doneo lep šraf koji sam pokupio zadnjom gumom – sreća u nesreći, odmah pored servisa dovozim motor i ne verujemo. Šraf se lagano zabo u šaru i nije probio gumu. Vadimo ga napolje i pakujem ga u kutiju alata kao amajliju. Narednu etapu vozio preko La Garde-Freinet-a – jako lepa krivudava magistrala, pravo uživanje do izlaska na autoput i pravac Monpelje. Stigli smo oko 21h, malo se prošetali centrom, večerali i spavanje. Ukupno: 358 km 22.08_ Monpelje - Barselona Iako smo već bili i videli Barselonu, uvek ima nešto novo za videti. Put je bio dobar, ali kišovit – malo je reći da smo bili mokri do gaća, ali šta je tu je! Hotel, presvlačenje i pravac centar, malo obilazak moto shopova, malo turističko razgledanje i dogovori za sledeći dan. Nakon prva tri dana, dogovor je da malo redukujemo rutu jer više nisam sam i uvideli smo da bismo na nekim mestima želeli da ostanemo duže. Dogovaramo rutu i rezervišemo smeštaj u Valensiji. Ukupno: 380 km 23.08_ Barselona - Valensija Malo smo poranili i obišli još neke stvari u Barseloni. Put do Valensije započinjemo oko 12h – lagana vožnja bez žurbe i dolazak u Valensiju. Naravno, kao i do sada, postajemo pravi turisti i obilazimo sve što je preporučeno – zato smo i pošli. Ukupno: 405 km 24.08_ Valensija - Kartagena Mali i ušuškani gradić, poznat po taktički jako bitnoj luci Španije – Kartagena je prava mala pomorska poslastica. Kupanje, šetnja, klopa – sve po redu. Ukupno: 273 km 25.08_ Kartagena - Malaga Nakon burne noći i borbe sa boilerom koji je počeo da šišti i bljuje vrelu vodu iz nepoznatog razloga, krećemo put Malage. Stižemo oko 2h, ulećemo u smeštaj i pravac kupanje! Zaista je prelepa i vredi doći, naravno i pojesti dve kugle Malage haha. Ukupno: 393 km 26.08_ Malaga - Ronda - Gibraltar - Tarifa - Jerez - Sevilja Jutro je jutro – napuštamo smeštaj i hvatamo pravac ka Rondi, jednom od najlepših malih gradova Španije i mestu koje se smatra začetnicom koride. Malo i jako lepo, sve u svemu ne treba puno vremena da se obiđe, a sve je blizu. Nakon obilaska, dogovor je da Marko i Tamara idu direktno za Sevilju jer su umorni i žele odmor, dok Jelena i ja nastavljamo našom rutom. Put od Ronde do granice sa Gibraltarom (nismo vadili vizu, gledali smo sa obale) izvozali smo jako brzo, jer nas je čekala prva tačka – Punta de Tarifa, najjužnija tačka Evrope i prvi kontakt sa okeanom. Zaista sam ponosan i srećan što sam dovezao moj motor dotle. Nakon fotkanja i javljanja, krećemo jednom deonicom koju sam otkrio – N-340, koja vodi ka Jerezu i obilazak čuvene Moto GP staze, a zatim dolazak u Sevilju u večernjim časovima. Ukupno: 501 km 27.08_ Sevilja - Cabo da Roca - Lisabon Spremni kao zapete puške, krećemo put najzapadnije tačke Evrope. Autoput Sevilja → Huelva → Lisabon – gazimo ga jako spremni i namunjeni! Nakon oko 4h vožnje, stižemo na naše konačno odredište – dame i gospodo, Cabo da Roca! Momenat kad shvatiš da si o ovome maštao i zamišljao da jednog dana dođeš tu, da parkiraš svoj motor i pregaziš 4.348 km kroz 6 država. Iako su iza mene samo 3 moto sezone i do ovog momenta 45.000 km, zaista sam ponosan na nas. Ukupno: 545 km 28.08_ Lisabon Zaslužen odmor, šetnja i obilazak znamenitosti Lisabona, kupanje u Atlantiku. 29.08_ Lisabon - Madrid Zvanično započeli naš povratak kući, ali još uvek daleko od kuće. Put do Madrida i jedna duga deonica kroz pustinju – sada mi je jasno zašto ljudi kažu "Špansko selo". Sve izvan gradova je prava pustinja, pumpe su retke i nije poželjno preskočiti jednu kada ste na pola rezervoara. Sve je žuto i imam osećaj da će svakog trenutka da se kotrlja ona loptica iz kaubojskih filmova. Dolazak u Madrid i naravno – pretvaramo se u prave turiste. Ukupno: 617 km 30.08_ Madrid Odmaramo i obilazimo Madrid uzduž i popreko. 31.08_ Madrid - Andora Odmorni i spremni za nastavak avanture krećemo put Andore, zaista bi bila prava šteta zaobići ovaj dragulj. Standardno – autoput, ništa specijalno do Lleide, odakle kreće lepa magistrala koja se provlači kroz Pirineje. Kako dugo nismo imali kišu, ovo je bio zgodan dan da nadoknadimo sve. Negde oko Zaragoze, na jednoj pumpi, proćaskali smo sa policajcem na motoru koji nas je upozorio na jako nevreme – i bio je upravu. Vetar nas je nosio sa motora, a o količini padavina neću ni pisati – dva dana smo sušili opremu. Ukupno: 640 km 01.09_ Andora Iako je prognoza bila loša, osvanuo je prelep dan sa ugodnih +10°C. Silazimo na doručak i razmišljam da definitivno neću sedeti u hotelu u spa centru nego obući čizme i krenuti u obilazak. Palimo mapu i Google, gledamo sve što želimo da vidimo i krećemo u vožnju od nekih 80 km po Andori – zaista je top zemljica. A definitivno i ozbiljno skijalište koje vredi posetiti. 02.09_ Andora - Paso de la Casa - Grotte du Mas d’Azil - Kan Ustajanje i polazak preko prevoja Casa je pravo uživanje i pravo jutarnje krivinarenje. Napuštamo Andoru i ulazimo u Francusku sa ciljem da se provozamo kroz jednu interesantnu pećinu koju mi je preporučio prijatelj – i zaista je spektakularno. Grotte du Mas d’Azil, u istoimenom mestu, nalazi se ispod Toulouse-a i vidim da je jako popularna među lokalnim bajkerima, obzirom na količinu motora koju smo sreli. Nakon obilaska pećine vraćamo se na autoput i pravac Kan. Ukupno: 724 km 03.09_ Kan Mislim da nema potrebe da pišem o Kanu, svim je dobro poznato mesto, a plaže su perfektne, kao i kristalno plavo more. 04.09_ Kan - Đenova Nakon kvalitetnog odmora nastavljamo dalje. Današnja ruta je od Kana do Monte Carla, pa sve do Đenove, sa obilaskom lokalnih i usputnih mesta. Generalno, cela obala je prepuna malih morskih gradića, donekle sličnih, ali svaki ima svoj šarm. Ukupno: 192 km 05.09_ Đenova - Lago di Garda Nakon Sredozemnog mora i Atlantskog okeana, red je da se brčnemo u najvećem jezeru Italije – Lago di Garda. Put je bio kratak i brz, nismo gubili vreme jer Garda ima mnogo toga da ponudi. Za svakog ponešto, pa ko šta voli. Takođe, dobro poznata lokacija bajkerima. Ukupno: 267 km 06.09_ Lago di Garda - Vabriga Približava se povratak kući i čekiranje Jadranskog mora. Dolazak u Vabrigu, mesto nadomak Poreča, predstavlja poslednju tačku naše moto ture. Ukupno: 267 km 07.09_ Vabriga - Beograd 20-ti dan i najdosadniji – kao i svaki povratak. Pet sati vožnje, relativno dosta gužve i provlačenja, granice pune, ali motorom je sve brzo i lako. Ukupno: 670 km Dokazao sam sebi da je sve moguće kada dovoljno veruješ u to. Čekirali smo krajnje tačke u Španiji i Portugalu, prošli put bez problema i, najvažnije, vratili se kućama bezbedno. Pređene zemlje: Srbija, Hrvatska, Slovenija, Italija, Francuska, Andora, Španija, Portugal Ukupno pređeno: 8.073 km za 20 dana Ukupno potrošeno goriva: 470l u 37 rezervoara Za amatere nije loše! I da – uživali smo u svakom metru. INFO Lokacije i znamenitosti u gradovima možete pronaći na Google Maps-u, pa ih nisam ni navodio – zaista je sve ubeleženo. Putarine su okvirno izašle oko 270 € F900GSA je držao 5,8 l/100 km i popio skromnih 853,21 € za 37 sipanja. Smeštaj je koštao 623 € po osobi (apartmani i hoteli sa privatnim parkingom). Cene goriva (za 100 oktana): HR: 1l/1,93 € IT: 1l/1,50 € FR: 1l/1,76 € (Sipajte za keš jer ako platite karticom uzimaju 100 € kao depozit) ES: 1l/1,74 € P: 1l/1,88 € AND: 1l/1,6 € Bajkerski pozdrav!

Koji motor?

Vidim da ćemo morati ponovo na tu stranu...

Hvala. Ja sam nizi i ovo je bukvalno prvi i jedini skuter gde bukvalno, ali bukvalno mogu potpuno da ispruzim noge. Tacnije ovo je prvo vozilo gde mogu potpuno da ispruzim noge. Ni u jednom automobilu, niti skuteru nisam mogao. Tako da bi svakako napomenuo da je ovo jedini skuter koji ima 3 polozaja za noge napred i eto cetvrti da se u nekom trenutku naslonite na suvozacev deo za noge. Ali ono sto je meni neverovatno i sto ne mogu bas ovako da ukratko objasnim u tekstu je zapravo koliko medjupolozaja imate u toku voznje zbog sedista

Na osnovu vaseg snimka smo otprilike i zakljucili da je bolje da probamo kontra smer od vaseg da nas ne bi sacekala stena na kraju. Onda u samom startu znamo na cemu smo ako spustimo motore niz stenu da ne bismo morali i mi da spavamo sa Bugarima Mi smo se popeli iz Beleđa na Vražu Glavu. To brdo nije tesko za spustiti se, a za penjanje je malo neprijatno ako omasis stazu kao sto smo mi uradili, pa nas je kleka izmorila dok se nismo probili gore. Da nismo napravili tu gresku moglo bi se reci da taj deo (beledje - vraza glava) nije toliko zahtevan.

Pa podesio sam ih na najmekše ali su i tad mnogo tvrdi,generalno su kruti amortizeri

10l

Ne uslika na koliko su podešeni?

Stiropor 10, preko njega cebe i onda posteljina. Fantazija... Posle toga uzeo neki sega mega dusek sa mem penom, najtvrdji moguci. Al dzabe, ne moze ona pena da se vrati u jednom danu, iako imam 77-78kg.

Zna li neko kakva je situacija na ovom putu? Ulaz iz Makedonije, pa do Prizrena.

Danas sam napravila još jednu vožnju, prvi put ove godine do tog vrha. Pisala sam ranije o ovoj ruti, ali su slike bile pomalo sive i hladnih tonova jer su slikane u kasnu jesen. Današnje su toplijih tonova i malo živopisnije, pa da dopunim. Mesto je prelepo, a put do gore , posebno poslednjih par kilometara nije najlaganiji, pa svakako zaslužuje pažnju da se poseti bar jednom godišnje. 09.09.2025. Gorenje Vučje - ispod Umova ( 1945 mnv) i povratak kroz sela Gornja i Donja Ljuta, preko puta. Dužina rute 102,5 km, najviša tačka 1723 mnv. Gornje Vučje se nalazi na visoravni iza onih impozantnih kamenih vrhova koje vidimo sa magistrale kada se krećemo iz pravca od Manastira Morača ka Crkvinama. Ako neposredno pre velike lakat krivine podignemo pogled ka nebu, videćemo venac kamenih vrhova nestvarne lepote, kako se nadvija odozgo . Jedan od tih prelepih vrhova zove se Tisov krš. Kada se popne na visoravan, on je jedan od najbližih vrhova. Od mene do Gornjeg Vučja ima 40 km ako idem najkraćim off road putem, s tim da poslednjih tri, četri km pre Mioske izađem na magistralu i to pređem asfaltom. Od Mioske na samoj lakat krivini produžavam uzbrdo pravo. To je jedan uski, propali asfaltiran putić, dosta strm i sa par serpentina. Asfalt se završava gore kod seoskog groblja. Odatle nastavlja zemljani put izohipsom do Dubravice, a odatle produžava naviše kroz šumu. U početku je to širok zemljani put u dobrom stanju, deluje da je nedavno sređivan. Ali kako se penje naviše, sve su češće brazde i vododerine koje treba pažljivo zaoboći. U jednom trenutku zemljani put prelazi u kameni. Taj završni deo uspona koji je dugačak četri, pet kilometara je ujedno i najteži. Kad počne, sve vreme je konstantni uspon po tom ne baš prijateljskom kamenu. Serpentina ima, dve, tri velike i par manjih. Put se održava kako bi stočari mogli doći u Miočki katun, ali i pored toga nije idealan. Prosto kamen nije pitom. Uspon nije mali, i motor je konstantno pod opterećenjem dok ne izađe do gore. Srećom nije previše dugačka ta deonica. Baš upoređujem sa onim bivšim putem iz Velje Dubokog do Kapetanovog jezera. Taj put je duži sa daleko više serpentina, ali visinska razlika koju treba savladati je tu negde ako se posmatra na istoj dužini. Uglavnom, malo se treba pomučiti do gore. A kada se izađe, gore je nestvarno lepo. Ne znam da li je fascinantniji pogled na vrhove Tali i Lukanje Čelo ili na Umove koji su ovde na dohvat ruke, ili samo prostranatvo visoravni ispresecano talasastim kamenim brdašcima ili kotlina u kojoj je smešten Miočki katun, ili sve to zajedno. Veliki i Mali Um Pogled na Tali i Lukanje Čelo Malo sam se popela peške do jednog vrha odakle je pogled još lepši. Onaj dole putić u podnožju je magistrala. Pronađi uljeza Betica je kao tačkica, stopila se sa ambijentom. Kada se popne na visoravan, može se putem doći do ispod Umova. Odatle u kotlini niže, vidi se Miočki katun. Do njega postoji put ali ja danas nisam silazila. Umovi i Betica kao kamenčić, u podnožju Sa istog mesta slikano, samo suprotna strana. U povratku idem dužim, kružnim putem. Sam silazak sa Gornjeg Vučja do Mioske je istim putem. Samo taj jedan postoji. Od Mioske skrećem desno ka selu Raško. Tu silazim na asfalt pa malo vozim u smeru suprotnom od kuće tražeći most preko Morače, preko koga ću preći na drugu stranu planina, ispod Ropušnice i Tali. Odatle ću zanimljivim seoskim putem, kroz sela Gornja i Donja Ljuta, voziti do magistrale kod Debelog Luga. Tu ponovo prelazim Moraču i vozim sa druge strane, skoro istim putem kojim sam i došla. Morača u gornjem toku, providna, zelena, prelepa. U povratku nisam puno stajala pa tako nema ni puno slika. Drago mi je da sam danas vozila do Umova. Verovatno je to bila jedna od poslednjih prilika ove godine za ovu vožnju. Jesam se umorila baš, ali vredelo je

Hvala na pomoći,na chat GPT sam postavio pitanje u vezi toga i veštačka inteligencija kaže da bi aftermarket amortizeri uticali na garanciju.Pozvaću ipak Hondu i proveriti.

[emoji23] hahha ko ja da sam pisao [emoji1787] Послато са 23124RA7EO помоћу Тапатока

Braniću se ćutanjem... Sent from my SM-A556B using Tapatalk

ne verujem za garanciju to je potrosni materijal... Moraces sam da odlucis ,ovo je moj stav ,nesto se dobije sigurno ali da li je srazmerno ulozenom ..moj utisak je da nije "wow" a ja za tu lovu hoću "wow" nisam hteo da rizikujem( a i znao sam da cu da vozim skuter 1 do 2 sezone max) Pročačkaj malo i strane forume a mozda se kolega sa 13 strane javi kad vec nema niko drugi,nije to bas tako čest zahvat ,sto ti govori nešto ...zar ne? @DraganBg

Pa jeste i to a verujem da bi mi aftermarket amortizeri pokvarili garanciju čak iako su kvalitetni

Imao sam i ja dilemu za neke skutere koje sam vozio i na kraju nisam zamenio. Gde god sam citao po stranim forumima bilo je lose ogibljenje a posle zamene pristojno..sto kaze Boza imao sam utisak da nece da priznaju da su se zeznuli.Niko nije rekao wow.. Dok ti nadjes ,platis skupo ,stigne, nateži se sa majstorima...zamenices skuter

I ja imam problem i cesto sam cuo savet, za kicmu zna se krevet, skines vrata i vojnicko cebe preko. A ja jos kupio pre tog saveta neki dusek iz vise slojeva mem pene kao skup al na akciji i podnicu neku i ja se zaletim i zajebem.

Pa ne znam,sad sam u nedoumici da li menjati ili ne ? Uz modifikaciju sedišta i zamenu zadnjih amortizera verujem da bi mogla biti udobnija.