Мене живо интересује : Где смо МИ у вези Топрака ? Хоћемо ли навијати за "нашег- домаћег" возача ? Ако не рачунамо Јелену Трајковић ово нам је нешто најближе ГП !

Evo ,zbrda-zdola

000000

Upravo bio u Woby haus po neku gedoru, i vidim da su trenutno H7 led na akciji, 20% niža cena, 1.680,00 din SIJALICA ZA AUTO LED H7 SET 2KOM 0110225 | Woby Haus Online WWW.WOBYHAUS.CO.RS - LED Sijalice, H7 - 20W, 2000lm - Kvalitetan tajvanski CSP čip - Radni vek: do 30000 sati

Tako je,moze i biciklom

Sa srećom i nemoj da teraš brzo po džombama

Perverzija!

Danas prvi put s koferom do posla, malo je veći ali stanu kaciga i jakna. Nisam očekivao probleme u vožnji zbog kofera jer su brzine male, i tako je i bilo. Pošto su katadiopreri fabrički nedostajući, nalepio sam katadiopter trakice, dobar je efekat vidljivosti. Sad sa koferom preko novog mosta, brzina po GPS-u dostignuta 85, ali tu mu je kraj. Nagurao bi još malo na dužem pravcu s vlagom nizbrdicom, ali svakako je suvišno i nije primereno celom sklopu. Do 80 po cajgeru (70 po GPS-u) je sve super. Sent from my SM-S911B using Tapatalk

Uh...ta nova pravila... Ima 20+ godina kako se priča da rade na smanjenju zavisnosti od aerodinamike kako bi mogli da se prate na malim razdaljinama, a realno ništa nije stvarno pomoglo. Večita priča oko "prljavog vazduha". Ja mislim da, dok se ne vrate na nivo aerodinamike iz 80-tih nema ništa od toga DRS jeste pomogao preticanje, i po meni ima smisla, jer ako vozač dođe u situaciju da ga koristi, znači da je već realno brži, ali mu baš ta muka sa aerodinamikom onemogućava da na izlazu iz krivine bude dovoljno blizu, ili da ubrza koliko bi trebalo za preticanje. E sad, kako će ovo da utiče, nemam pojma. Ovako kako je prikazano na raznim sažecima promene pravila, meni nema logike - ako auto ispred može da menja aero setup kako hoće, to će tek da napravi problem za preticanje onome iza. S druge strane, manji bolidi će naravno pomoći. 'Bem li ga... Čekamo prve 3-4 trke sledeće sezone da damo mišljenje

@Gile Već su uveliko tu

Teraj kod majstora, slavinicu i karburatore repariraj, zameni ulje i filter. Ja sam na mom ugradio elektromagnetni ventil na kontakt- mada kazu da smanjuje performanse, ja se ne secam da je bilo neke razlike- mada ne vozim u crveno nikad. Sent from my 2201117PG using Tapatalk

BSA - Birmingham Small Arms. Za to ime sam prvi cuo pre dvadesetak godina, kada sam pravio nekog copera, i u jednom trenutku kupim rezervoar od neke Bese, tako mi je rekao prodavac. Besa ili BSA, to sam tek malo kasnije ukapirao kada sam krenuo da istrazujem koji motor je u pitanju, je bila cuvena britanska firma koja je krenula sa proizvodnjom oruzja u 19. veku, da bi kasnije prosirili svoju delatnost, izmedju ostalog i na proizvodnju motocikala, cak toliko da su u jednom trenutku bili najveci svetski proizvodjac dvotockasa. Zasto i kako su posustali ne znam, ali 1972. proizvodjnja je stala, a legendarno ime ostalo da zivi. Royal Enfild, Triumph - nista, ako mene pitate. Ali na pomen BSA uvek bih se obradovao. Verovatno zbog tog rezervoara i prangija iz 19. veka. I tako pre neki dan slucajno naletim na vest da su Indijici (a ko bi drugi) otkupili odavno brend, i da su pre mesecak dana izasli na trziste sa starim modelom u potpuno novom ruhu - BSA Bantam 350. A kad sam video i sliku motora odusevio sam se. Stara skola, koja nikada nece izaci iz mode, bas ono sto sam nameravao i sam da napravim od jednog starog LTDa. 30 i kusur konja, dizajn vanvremenski, vodom hladjeni agregat, disk napred i nazad, jedino sto bih ja promenio je analogni cajger umesto digitalnog, nekako mi se ne uklapa u pricu. Cena - prava sitnica. Oko 3.5k funti u Britaniji. Nadam se da ce se naci neko pametan da ih uveze i kod nas. A do tada cu da uzivam u slikama i rezenzijama sa neta.

Evo jedne bas bas kratke voznje po kraju, gde odavno nisam prolazio. Iznova shvatam da je priroda jako lepa, al malo ljudi ometaju... Elem Divcibare , njen vrh Velik Plec, spust niz nju do Vrazjeg vira, prelaz reke Kamenice, koju su divcibarci i turisti zagadili, uspon do vikendice nekadasnjeg kreatora Cedomir-Cedomir, i spust u Tometino Polje preko Belog Kamena.

Mozes svojim paketom bez problema (naravno pod uslovom da u paketu imas roaming). Sto se pumpi tice, bez brige budi imas ih dovoljno sa obeju strana. Kartice primaju svugde a mozes i evrima da platis, kusur ti vrate u leima. Ja iskreno nisam nikada menjao novac jer sta posle da radim sa leima

Ja cu net preko online kartice Nomad aplikacija. Evo ti moj kod imas ja msm popust od 5e ALEKQBYVFD

Moj 307 1.6 66kw sasvim solidno vuce iako je jos karavan. Zena bi da prodamo pa da uzmemo nesto mladje da ona vozi a ja da spadnem na njen 206. Mislim da bi tada taj 206 ja pretvorio u ladu nivu. Nego zadovoljan sam sa pezoima, imaju oni te svoje gremline ali najvise se dobije za tu cifru.

Nadrogirana budalčina kojoj treba ......nastaviti po želji

Hvala!

Yeap, nažalost

Ja mislim da sam ovaj sr3 bolje razradio od prvog , ovaj sam vozio sigurno 300 do 400 km na pola gasa i nisam prelazio 80,90 a sa prvim sam maltene prvi dan išao van grada

Global Reporter (@globalreporter.vesti) • Instagram reel WWW.INSTAGRAM.COM 1,779 likes, 335 comments - globalreporter.vesti on August 12, 2025: "Za vreme treninga... Koji k je ovo?

Trgujem po malo , kada nema vise sta da se spakuje pustam niz vodu, ovim sam se provozao 10000km i stvarno me je "kupio". Ali! Merkam nov sym tl508, mislim da bih bas uzivao njime. Cifrom sam odavno presao razumnu cenu versysa pa i ono sto bih svesno prihvatio kao gubitak (oko 2000e) opet bude ljudima skupo (razumem u potpunosti). Bitno da se vozamo i uzivamo

Jedno od prvih stvari koje sam uradio na motoru je bio led far. Nije bas ni jeftin ali vredi svaki dinar. Ja sam lično prezadovoljan. Poslato sa ELI-NX9 pomoću Tapatoka

25.07. registrirana nova. Prvi servis odrađen, 2400 km.

Za kraj... Nakon što ste pročitali moj putopis, želim reći par stvari o samom putu. Dionicu od Njemačke do Sarajeva neću posebno opisivati – to vozim pet-šest puta godišnje i nije mi više zanimljivo za prepričavanje. Ovdje se fokusiram isključivo na Italiju, u koju sam stigao trajektom iz albanske luke Drač. Trajekt kreće u 22 sata navečer i stiže u Bari u 8 ujutro. Cijena vožnje – 85 eura. Pronašao sam na internetu najjeftiniju kartu za 79 eura i napravio snimak ekrana, čisto da imam dokaz. Kad sam stigao u luku i pitao u agenciji, prva ponuda je bila 125 eura. Pokazao sam im sliku, pa su malo “kopali” i našli mi kartu po 85 eura. Dobra taktika. Od Barija do Napulja vozio sam se brzom cestom, tzv. superstradom, gdje je ograničenje 110–120 km/h. Od Napulja do Parme ipak sam uzeo autoput – i to smatram najvećom greškom, jer je preskup. Otprilike 9 eura na 100 km – ludilo! To sigurno ne bih ponovio, pogotovo nakon što sam vidio kako izgleda dionica Parma – Garmisch-Partenkirchen. Fenomenalna vožnja, čista uživancija. Zato moja preporuka svima koji putuju kroz Italiju: što dalje od autoputa, osim kad baš morate. Italija… zemlja s dva lica. Sjever i jug. Sjever mi liči na starijeg brata – odlikaš, sve na vrijeme, škola, fakultet, ženidba, djeca, red, rad i disciplina. Jug, pak, podsjeća na mlađeg brata – baraba, dane i noći provodi po kafanama, u društvu probisvjeta i žena sumnjivog morala. Spava do podne, a kad se probudi, cilj mu je udovoljiti svojim strastima i prohtjevima. Planovi za budućnost ne idu dalje od dva sata unaprijed. Tako sam ja doživio razliku. Sjever se nekako stidi juga, podcjenjuje ga i opravdava se pred svima: “Mi nismo kao ti divljaci dolje.” A jug se bori srcem, energijom i ludilom da dokaže da vrijedi – i ako koga ne uvjeri, briga ga. Uvijek će imati sljedbenike koji prepoznaju njegov kreativni haos. I sam sam među onima koji obožavaju jug i ne trebaju mu objašnjenja – osjećam ga baš takvog kakav jeste. Od mjesta koja sam obišao, Cinque Terre bih vjerojatno preskočio da sam znao… Došao sam sa juga, gdje svako drugo selo ima šarene kuće na stijenama, pa mi Cinque Terre nije ostavilo neki “wow” efekt. Više bih volio da sam se vozio po provinciji Toskane – bajkovito, senzacionalno. Žao mi je i što nisam više vremena proveo na jugu, među ljudima opuštenog, ležernog mentaliteta, potpuno drugačijima od one slike Talijana iz filmova, s kariranom košuljom, crvenim okvirom naočala i mokasinama. Rim – ne mogu puno reći o gradu u kojem sam proveo četiri sata, ali to je aristokratski grad, potpuno druga priča od Napulja. Utegnut, lijep, star, svjestan svoje važnosti u svjetskoj povijesti – od umjetnosti do vojnih osvajanja. Sljedeći put ću mu posvetiti barem 2–3 dana. A Napulj… teško je objasniti što me privuklo, ali ispunio je sva moja očekivanja i dao još više. Za mene – glavni grad Italije. Sigurno mu se vraćam, da obiđem Amalfijsku obalu, Pompeje, Vezuv… I da opet osjetim ludilo tog grada. Sljedeći put možda idem i dalje – prema Siciliji, a mjerkam i trajekt za Tunis. Na ovom putovanju htio sam isprobati novi šator. Nisam baš previše spavao u njemu – ukupno tri noći u kampu. Cijena kampa: oko 20 eura po noći. Kampovanje daje slobodu – vozim dokle god ima dana, ne brinem o smještaju ni parkingu. Za mene je to opcija samo ljeti, a za mlađe – uvijek. Hranu sam birao domaću, tipičnu za kraj kroz koji prolazim. Probao sam i vina – toskanski Montepulciano je moj favorit. Suzana je izdržala put bez ikakvih problema. Uložio sam u nju samo dvije provjere pritiska u gumama i jedno pranje vizira. Benzin u Italiji plaćao sam od 1,75 do 2 eura po litru. Ukupno sam prešao 3.581 km. Prosječna potrošnja – 4,9 l/100 km. Eto, dragi ljudi, to je bilo moje putovanje po Italiji. Hvala vam što ste čitali, hvala na komentarima i podršci. Mnogo mi znači i motivira me da nastavim. Ako negdje griješim – ne zamjerite. Ako vas nešto zanima – pitajte, rado ću podijeliti kako sam ja to vidio i doživio. Možda nekome bude od koristi. Pozdrav dobri ljudi do sljedećeg čitanja. Sretni vam putevi, uživajte, probajte, osjetite i družite se tamo gdje idete. Papa del Camino