Ja kad kliknem na ovo izlazi mi samo alat, ne izlazi očigledno svima isto , algoritam neki je u pitanju verovatno. Послато са 23124RA7EO помоћу Тапатока

BMW R 1200 gs za Kolekciju WWW.POLOVNIAUTOMOBILI.COM BMW R 1200 gs za Kolekciju, 2013. godište, Enduro / Cross, vozilo prešlo 4900 km, Jagodina. Cena 11.000 € -...

Nema potrebe....tako se piše Samsung.

Stavi naočare ! I pogledaj ponovo oznaku na monitoru, žimiti.

Imam dva seta bočnih, E22 stoje stalno, set 2x40 u sobi. Biću jedini čovek sa jednim motorom i šest kofera

3. DAN - 21. 8. 2025. (19. dan sveukupnog putovanja) Kiša je padala konstantno skoro celu noć. Kada sam se probudio u neko doba jutra, otvaram šator i vidim da je sve natopljeno. Prvo što mi je palo na pamet ja da će biti poprilično zeznuto spustiti se do Mestije, pošto je dobar deo puta bila utabana ilovača, sa po kojim delovima od makadama i vododerinama, koje su sada sigurno i veće od silne kiše koja je napadala. Nije mi se još neko vreme izlazilo iz šatora, pošto je vreme teško sivilo i kiša je rominjala. Planine oko mene se praktično i ne vide od magle, stvarajući utisak da uopšte nisam tako visoko. Zatvaram spoljni deo šatora i iz unutrašnjeg dela kuvam kafu. Čekajući da voda proključa, uključujem telefone. Nema obaveštenja, ali nema i interneta, tj. signala da bih se na isti i povezao. Verovarno je grom udario u neki od okolnih predajnika. A može biti i da je do guste magle koja me okružuje, ko će ga znati. Posle nekog vremena i kiša je stala. Kako sam već popio kafu i doručkovao nešto sitno, rešio sam da izađem iz šatora i da se posvetim problemu na motoru i da dijagnostikujem kvar. Hajde da krenem redom. Prvo sam skinuo plastike i rezervoar, kako bih došao do filtera vazduha i filtera goriva, koji se nalazi u pumpi u rezervoaru. Po skidanju rezervoara, vadim pumpu goriva iz rezervoara, kako bih proverio stanje filtera goriva (koji sam menjao pred put). Filter goriva deluje u redu, nije zaprljan. Idemo dalje. Filter vazduha sam već jednom skidao u Turskoj, pošto sam konstantno vozio poslednji i tada se nakupilo dosta prašine na spoljnom delu, koji sam dobro očistio tada. Sada (nemam sliku) deluje sasvim korektno. Malo sam protresao filter da ispadne prašine, ali generalno to mi je što mi je. Da imam rezervni zamenio bih ga, ali pošto ga nemam, vraća se nazad u kućište. E, sad lamele. Da bih proverio stanje lamela, morao sam prvo antifriz da ispustim, kako bi vodena pumpa ostala bez antifriza pri rasklapanju bočne dekle, gde se nalaze lamele. Po ispuštanju antifriza, oborio sam motor, tako da mi je dekla, gde se nalaze lamele, nagore. Morao sam da odvrnem sve šrafove, kako bih oslobodio deklu. Podigao sam deklu lamela i unakrsno odvrnuo šest šrafova potisne ploče skidajući potisnu ploču i opruge koje pritiskaju lamele. Kao što sam rekao, lamele i opruge su menjane pred put. Gledam lamele, crne, poprilično spaljenje. Šta sad?! Rezervne nisam poneo, šmirgle nemam da bih koliko-toliko skinio sloj spaljenosti, moraće nešto da se uradi po tom pitanju. Kako sam hteo da se naslonim na lakat, udario sam od kamen. Okrećem se ka kamenu i sine mi ideja. Kamen kao idealan za šlajfanje lamela/metalnih ploča. Pogledam pored, još jedan grublji kamen. Pa odlično, gruba i fina faza obrade već gotovih lamela. Nemam šta da izgubim, moram pokušati, pa koliko traje da traje. Kako mi je palo to na pamet, počinje kišica da pada. Brzo dižem motor, pokrivam izložene delove motora kišnim odelom i u slučaju vetra pritiskam nađenim kamenjem, da vetar ne bi oduvao kišno odelo. Da ne bih bezveze kisnuo, povlačim se opet u šator. Kišica je padala nekih sat vremena, pa je stala. Ubrzo kreće i da se razvedrava, naziru se okolne planine i dva šatora u daljini, koji su kao i moj šator, sinoć ovde bili postavljeni. Polako skidam kamenje sa motora i kišno odelo, ponovo ga obaram i uzimam lamele i metalne ploče, pa ih polako drljam o kamenje. Prvo sam uzeo krupniju gradaciju, potom finiju gradaciju. Svaku lamelu i svaku metalnu ploču ponaosob. Nakon spartanske obrade, sve lepo očistim krpama, dobro nauljim i vratim sve nazad kako je bilo. Vratim deklu kvačila, stegnem sve šrafove, vratim antifriz nazad i probam da upalim motor. Upali iz prve. Podesim točkić na ručici kvačila da hvata kako treba, stavljam sedište bez plastika, ubacim u prvu i motor kreće. Pritiskam ponovo kvačilo, sedam na motor i probam uzbrdo da krene iz mesta. Mnogo bolje radi nego što je bilo. Vraćam se nazad, vraćam plastike, sve isproveravam još jednom, gasim motor i vraćam torbe. Znam da nije najbolje rešenje, ali kada ste tako negde daleko, nema vam druge, nego da impovizujete. Sve ću to lepo srediti u radionici kada dođem kući, naručiti nove delove da bude kako treba. Samo da potraje i da stignem kući. Iako je već poprilično prošao dan, krenuo sam sa pakovanjem i negde oko 14.00 (po našem 12.00) sam se uputio dalje. Ako se sećate, spomenuo sam put od utabane ilovače. To mi je sada bilo na pameti kako ću se spustiti dole. Krećem polako nadole, pa šta mi bude, spustiti se moram. Međutim, nije bilo toliko strašno. Kretao sam se, doduše, dosta manjom brzinom, predostrožnosti radi, ali sam se spustio bez ijednog problema do Mestije. Dalje od Mestije sam se uputio asfaltnim putem do Ušgulija. To jutro kada sam ustao, rešio sam da uzmem neki smeštaj u Ušguliju, kako bih se kao čovek istuširao i odmorio. Asfaltni put prema Ušguliju je osrednjeg kvaliteta, ali opet imate neku normalnu prosečnu brzinu. Dosta je udarnih rupa, bujica sa nanošenim blatom i kamenjem po putu. Slabije ima saobraćaja, pa sam probao da vidim kakvo je sada ubrzanje sa motorom, tj. da li sada lamele proklizavaju. Na svu sreću, ne proklizavaju. Odlično, neka potraje. I posle nekog vremena, došao sam pred sam Ušguli. Što se tiče Ušgulija, mogu vam reći da je to jedino mesto na celom putovanju koje me je baš oduševilo. Po internetu mahom je to Mestija, Oni i slična mesta njima. Za mene su ta mesta „overhiped“, previše turista koji zuje na sve strane, a i cene smešaja su isto takve. Ušguli, sa druge strane, ima nešto u sebi što me je jako privuklo kako sam sve više zalazio. Voleo bih da opet ovde dođem i provedem barem tri-četiri dana. Ti kameni tornjevi, izviđačnice i okolni zamkovi vas vraćaju u ta doba, kao da ste trenutno u srednjem veku. Retko koja građevina se odvaja od celokupnog ambijenta. Mesto je čista 10-tka! Doduše, možda se nekom taj stil ne svidi, ali ovo je moje lično mišljenje. Ako ste se, ipak, uputili da istražite neku državu, pogledajte i istražite prvo njenu istoriju, a poprilično je bogata, baš kao i naša istorija što je. Pošto sam rešio da uzmem smeštaj, zalazim malo u Ušguli i razgledam gde mi je u redu da večeras prespavam. Nailazim na neku drvenu kuću sa dva-tri sprata u čijem prizmelju ima i prodavnica. Ne razmišljam se previše, stajem motorom ispred smeštaja i pitam tamo nekog starijeg čoveka za smeštaj, koji me dalje upućuje kod gazdarice u prodavnicu. Ulazim u prodavnicu, unutra ima robe, ono koliko bstei i očekivali za ovakovo mesto. Ima sve što vam je potrebno, ništa više od toga. Pitam gazdaricu za smeštaj, ona me pita da li sam rezervisao, ja joj kažem da nisam. U redu, za koliko vam treba smeštaj? Kažem ja jedna noć, jedna osoba. Da li želite večeru i doručak? Da. To vam je ukupno 100 larija (3650 din.). Ok, nije baš jeftino (u sebi pomislih), ali može, prihvatam. Da li želite da vidite sobu, pre nego što platite? Platiću odmah i pokažite mi gde mi je soba. Penjemo se gore na prvi sprat i, pre nego što sam ušao u hodnik gde se sobe nalaze, neki lik mi se javlja i pruža ruku. Kaže da su devojka i on tu danas odseli, isto su na proputovanju, iz Nemačke su i takođe voze motore kojima su i došli. Pozdravljamo se mi i poziva me da im se pridružim kasnije na večeri, da se ispričamo, negde oko 20.00. Dogovoreno! Pre nego što sam ušao u sobu, uslikao sam predeo sa terase smeštaja. Otvara mi gazdarica prvu sobu sa desne strane, gledam: dva kreveta, čisto uredno, ima kupatilo sa tušem. Klimam joj glavom kao znak potvrde i ulazim u sobu da ostavim deo stvari, pa se vraćam do motora i po ostale stvari. Kada sam konačno uneo sve stvari, odmah odlazim na tuširanje i presvlačenje u čistu civilnu garderobu. Legao sam dvadesetak minuta da odmorim, prijaće mi. Kada sam malo odmorio, sišao sam dole do prodavnice da pitam gazdaricu imaju li gruzijsku čaču (rakiju) da prodaju. Imaju, naravno. „Koliko Vam je potrebno? 1 dl? 0,5 litara? 1 litra?“ Kažem ja da je 0,5 litara sasvim ok. Prebira žena kesu koja je okačena na zidu i nađe flašicu od 0,5 litara i sipa mi čaču. Vratim se do sobe da ostavim rakiju i odlazim na večeru. Ponovo sam sišao do restorana, koji je pored prodavnice, takođe u sklopu kuće u prizemlju. Kažu mi da sednem gde god poželim i vidim ono dvoje Nemaca sede gore na terasi. Penjem se ja gore na terasu i pitam da li je slobodno za njihovim stolom, na šta mi oni potvrđuju. Upoznajemo se, momak i devojka se zovu Štefen i Martina. Štefen vozi Huskvarnu 701 Enduro, a Martina vozi KTM 690 Enduro, da kažemo isti motori. Pošto je njima već večera stigla, a potom i moja, uz samu večeru smo pričali naše šta smo sve prošli i koji su nam dalji planovi. Kažem im za našu situaciju koju smo imali prilikom ulaska u Tursku. Oni su krenuli iz Nemačke, tačnije iz Ofenbaha motorima sve do Bugarske i u Burgasu su trajektom prešli Crno more do Batumija, gde im je plan da se neko vreme voze po Gruziji, pa će videti gde i kako posle. Inicijalni plan im je da se dokopaju Kirgistana, prolazeći kroz razne zemlje poput Azerbejdžana, Kazakstana, Uzbekistana, Turkmenistana, Tadžikistana (Pamir), pa u Kirgistan. I to sve za godinu dana, koliko su uzeli slobodno. Godinu dana. Slobodno. Ja im kažem da sam jedva uspeo da izorganizujem i ovih mesec dana. Šta da se radi, neko može i tako, neko ni ovako. Pokazivali su mi njihov plan na papiru (sa brojevima i adresama svih servisa KTM-a/Huskvarne na ruti), sve šta i kako, ono, pravi nemački sistem. Gledajući onaj papir, ja mu kažem – druže, ideš u kaubojske zemlje, to što si ti isplanirao, više od pola neće ići po planu, nije to Nemačka gde je sve uređeno. Nema čovek iskustva sa istočnim blokom, izgleda. Rekao mi je da su već neki problemi krenuli od Gruzije, a u Azerbejdžan ne mogu kopnenim putem da pređu, nego mora kontejnerom da prevezu motore preko Kaspijskog jezera do Kazahstana, pa dalje, a u Rusiju ne mogu zbog sankcija. O tome ti Stefane govorim, ne ide sve po zacrtanom planu. Radim u nemačkoj kompaniji, pa znam kako razmišljate, ali to ne pije vodu u neuređenim državama. Pričali smo do duboko u noć, daleko posle večere. O raznim alatima koje nosimo na motorima, koji su dobri, koji nisu i tako unedogled. U neko doba noći, bilo je poprilično hladno, i rešili smo da se povučemo svako u svoje sobe. Nastavićemo priču izjutra, uz doručak, negde oko 8.00. Poželesmo jedni drugima laku noć i rastasmo se, te odosmo u svoje odaje na spavanje.

Hvala na odgovorima! Nadao sam se da ima nešto pristupačnije, ali koliko para toliko i muzike : )

'89.godine sam vozio Volvo 260 GLT (ili 264, ne sećam se) iz 1984.godine. Skoro nov auto, ja došao iz vojske, sa njim peglao non stop za Štutgart, gde sam radio. Lađa od auta. Kasnije vrlo kratko 740 isto benzinac... A onda sam seo u MB W126 2,8 B ... Sorry za off ...

Ja ne nađoh, ko da ide u Mladenovac, to je otišlo verovatno.

Hvala svima koji su se javili u inbox . zavrsih sve

Niskotemoeraturana plastifikacija postoji odavno, ali nisam znao da je došla i ovde, can mog interesovanja je. Ima još ko skida hemijom, radio sam preklane, ali bez obzira na to, mora nekad da se peskira i rukom dotera, da bi se uklonila korozija aluminijima kad je ima.

Zato i koriste neke druge boje gde su niže temperature a skidanje u hemiju da se sacmom tj peskom ne ubije felna, sto se tice sms, jesu skupi to stoji to sam i rekao odmah al i urade. Jedne su mi radili pre koju god a ove sad sam sam farbao al su mi oni skinuli farbu.

Volan bukvalno nov, ferari verzija alkantara za ps5 i pc. Samsungova tridesetdvojka oznake 3258H10-P. Volan 240 evra , monitor 120 evra. Samsung 3258H10-P - KupujemProdajem WWW.KUPUJEMPRODAJEM.COM Savrseno ispravan.

Aluminijum trajno omekne od tolike temperature, neke legure isto nisu imune, obruči žičanih točkovi su takvi recimo.

Ovo je srebrna šalim se, od svih sa oglasa, po meni ova najlepše stoji, još u kombinaciji sa alu felnama, top

Meni isto Jazz super autic , al sivu boju ne volem. Deluje u super stanju.

Ja našao sa čime bih zamenio pežoa Just a moment... WWW.AUTOSCOUT24.CH Da se razumemo, volvo od par postova gore je za drugi auto, iz razloga sto zena od udesa neće više mala kola, ovaj bih ja da imam u garaži

Plakaces za njim :). Imas manje, jeftine na KP koje ces posle lako prodati ili pokloniti. Ne prodaj to, vise stane u njega nego u te E22 koje mi se cini da imas

Meni je crkla elektronika na gasnom viesmann kotlu,došao servis ustanovio,kaže skinućemo i salona sa izložbenog kotla da ne čekaš dugo[emoji846] e to je garancija i ljudski pristup mušteriji. Sent from my RMX2202 using Tapatalk

Vozio sam dugo Volvo S60 2.4 dizel. Jedan od najboljih automobila koje sam vozio. Udoban, odličan za vožnju. Potrošnja po gradu oko 7-7,5, na otvorenom spustim i na 6.2 na autoputu (strogo po ograničenju) ili 5.8 ako se vozi do 80km/h (lokalni putevi). Fantastičan auto dok nije dobio problem sa gubitkom snage sa kojim nijedan majstor nije hteo ozbiljno da se zabavi. Jeste bio skuplji za održavanje od ostalih običnih marki koje sam vozio (Ford, Škoda, Reno, Opel itd.) Najduže je održavan u Volvo servisu Mika u Leštanima sa kojim nisam bio baš srećan. Bio je skup, a uvek nešto ne uradi. Ne mislim da ne znaju posao, ali su imali klasičan sindrom prezauzetog servisa pa opušteno ne urade neke stvari koje ih zamolim. Edit: Kad sam prodao tog Volvoa i gledao drugi auto serviser mi je rekao da bežim od novih Volvoa u smislu zadnjih 5 godina npr. Da su skupi a da su mehanički jako problematični i da nisu ni prineti starijim modelima.

Volvo se gotovo nikad ne dovodi u pitanje. Pouzdanost, sigurnost je na njegovoj strani ako je vlasnik ili vlasnici normalni po pitanju održavanja. Nije jeftin kad dodje do kvara ali zato pruža poprilično. Jedan od bazbednijih (po zdravlje) prevoza na drumu. Kao omladinac dok sam radio u Južnom Bulevaru, imao sam prilike videti ukrstene okrugle cevke u vratima Saab-a. Sasvim dovoljnoza videti a misliti o bezbednosti putnika. Secam se mali sam bio, baš mali. Nino pevač zakucao je na naša vrata da pita za tadašnjeg Očevog Volvoa da li je na prodaju? Mladež na Ninovom licu.....dan danas mi ta slika u glavi.

SMS je preskup ali baš preskup. Za neke specifične i skupe felne verovatno okej ali za nešto uobičajno meni je bilo previše. Plastifikacija nije loša, ali nije dobra za felne koje imaju puno oštrih ivica. Tada je farbanje bolje.

Vozim jednom ulicom, auto ispred mene, reko stoji da prodje mali bus posto nije lepo ocisceno, prodje par sek ne krece, lik stoji i ceka nekog u prodavnici, bukvalno u traci i drzi kocnicu, jebe se njemu sto smeta. Idem Ibarskom, stižem kolonu, svi se nabili ko da su vagoni, lik vozi 40 gde je ograničenje 60-80, posle nek neko kaze da to nije ometanje saobraćaja.

Problem je ko ce to dobro da pripremi. Moras izvadis lezajeve. Sms wheels radi u Bg-u sredjivanje felni, nisu jeftini al rade profi, potapaju u hemiju da skinu boju i onda se radi plastifikacija, nisu ni dve boje iste i ne trpe istu temperaturu.

Mene samo zanima jel ovo pisete iz svog iskustva ili ste procitali na internetu? Imam V50 od letos, sem redovnog odrzavanja nista vise, debelo sam se mislio da li da ga uzmem i to je mozda moj najbolji potez sto se kupovine auta tice. Malo trosi, komforan, udoban, siguran, limarijski perfektan. Znam jos 5 coveka koji su takodje prezadovoljni svojim automobilima marke Volvo.