Nije veliki pritisak u sistemu... I maistor je rekao da je do gumice a sada sam imao priliku i da vidim kako to izgleda (post iznad)... Čudi me da gumica ne može da se nađe?

Batajnica... sigurno je vecina vas prolazila nekada tim putem... gomila pesaka, kerova, isparkiravanja... Voziti ovom brzinom je lutrija... Za zakon je vazno utvrditi ko je kriv, ko je prekrsio pisana pravila ali ako nam je zivot u pitanju (a jeste) onda ne treba da nas interesuje ko ce biti kriv, moramo biti spremni i na takvu situaciju. Ko zna koliko puta je ovaj stradali momak projurio velikom brzinom kroz ovu raskrsnicu i ko zna koliko puta je ovaj kolima prosao na crveno... sada su to ucinili u isto vreme i jednog vise nema... "Nece to meni da se desi, mogu ja to..." Da li ??? Ne pisem ovo da bih nekoga branio ili krivio nego da bih podsetio da nam je zivot ugrozen cim pokrenemo motor i da cesto mnogo od nas zavisi da li cemo se vratiti svojim porodicama...

Zvao sam ih, kažu teflonska creva za motore ne rade. Vidim da mi je dosta ljudi preporučilo metalorizvod NS, da li tamo da pošaljem? Sa njima sam se čuo, oni rade. Za hell creva koje je Djunta spomenuo ne mogu da nadjem mesto gde ih rade. Šta mislite o vodjenju dva nezavisna creva sa kočionih klešta?

Svaka cast odrzavajte to Priceless

Evo ti kontakt za izradu to sto si slikao (posaljes uzorak i sve ti tako napravi )a nije skupo. Ugrinovci Dragisic 011 840 8005 Ako nema to bakarno crevo, javi pa da ti i to resimo.. Provereno ima dobar kvalitet creva.

Hvala brate, bravo za turi, a slobodno javi ako budes zeleo da ide jos neko da tobom

Ode muzika nasem dobrom @RaS

Ima cca 120kg sve sa postoljem.

Tražim nekoga ko zna da ide na ti stranu, jer kad kupim nešto, često me gnjave da što pre sklanjam.

Ako je to ponuda, prihvatam!

Za DE prevoz moraš ti da organizuješ dostavu u njihov magacin u Nemačkoj. Ovde je problem štp se ne može kurirom slati.

Poslah poruku na viber

Ovih par dana sam otisao i pogledoa par motora i shvatam da sam glup, jer ja za onakve krseve od kojih su neki bukvalno samo za pod presu, ne bih mogao da napisem "motor u dobrom stanju" ili jos gore "odlicno/perfektno stanje!". Neke ljude samo da bijes ako cepis dug put i izgubis vreme i spucas gorivo.

NFS da li onaj senzor temperature što si pravio da laže računar za spoljnu temperaturu može i na hondu cbf da se namontira,ako može gde se kači i jel imaš možda da prodaš

Qartieri Spagnoli - Maradona D10S Još uvijek sjedim u busu, ali misli mi bježe. Vožnja je trajala sat i nesto vremena, kroz vrevu i haos napuljskih ulica. Zadnjih deset minuta kao da mi neko prebira po stomaku—ne od nervoze, nego od nečega što mi je teško imenovati. Možda je to taj osjećaj susreta sa legendom? Sillazim. Zadovoljstvo što konačno istežem noge, ali i poriv – gotovo nalik pozivu – da hodam dalje, dublje. Koračam ulicom Toledo, probijam se kroz rijeku ljudi i šarenilo izloga. Ispred mene, Španska četvrt-Quartieri Spagnoli.. Zove se tako zbog toga sto su je osnovali i tu su živjeli španski vojnici koji su službovali u Napulju i štitii grad od neprijatelja. Španska četvrt zaslužuje posebno poglavlje u ovom putopisu. Ne, poglavlje nije dovoljno—ona je puls Napulja, njegova duša, krvotok što pumpa kroz kamene vene ovog grada. Samo dvije sedmice prije mog dolaska, Napoli je slavio – četvrti scudetto, titulu prvaka Italije. Grad još uvijek bruji od slavlja. Baloni, zastave, plavi konfeti, sve okačeno, obješeno, zalijepljeno na fasade koje i same izgledaju kao da slave. Ulazim u uske uličice Quartieri—zidovi se naginju ka meni kao da žele šapnuti svoju priču. Vespa se probija kroz gomilu. Neko viče s prozora, neko kuha, neko pjeva. Ludilo? Možda. Ali živo. Autentično. Potpuno. A onda… On. Sve je podređeno jednom čovjeku. Hmm... čovjeku? U ovom kvartu, malo tko bi se složio s tim. Ovdje je Dios. Diego. D10S. Sveto trojstvo spakovano u jedan broj. Njegovo lice na svakoj zgradi. Murali, ikone, naljepnice, grafiti. Svetišta pod prozorima, između rublja i cvijeća. Oči Diega gledaju s visina, s vlažnih zidova i plastificiranih fotografija. Na vrhu kvarta, gotovo kao hodočašće – slavni mural poznat cijelom svijetu. Ljudi čekaju red za sliku. Pored mural – Museo Maradona. U njemu vrijeme staje. Originalni dresovi, fotografije, poruke, kipovi, privjesci. Kupujem repliku legendarnog plavog dresa iz ’87 – godine kada je donio Napulju prvu titulu. Svaki metar kvarta vrišti jedno ime. Diego. Diego. Diego. I ne – ovdje nije riječ o nogometu. Ovo je religija. Ovo je način života. Ovdje nije Diego bio samo igrač. Bio je ono što je Napoli želio biti – sirov, talentovan, buntovan, neukrotiv... božanski. Ali Diego i dalje daje Napulju. Čak i danas. Ovaj kvart je turistički epicentar grada. U muzej se čeka kao da je Vatikanski. Ljudi hodaju sa suzama, s osmijehom, s nevjericom. Slikam sve što nosi njegov trag. Svaki put kad pritisnem dugme kamere, imam osjećaj da mu odajem počast. Napoli je lud kao Diego. I Napoli je Diego. Takvu fascinaciju, takvu privrženost jednom čovjeku... teško da igdje na svijetu postoji nešto slično. Nastavljam dalje, s jasnim ciljem – želim probati što više lokalnih specijaliteta. Naravno, pizza je svetinja, ali Napoli nudi daleko više od toga. Ulice mirišu na more, na prženo, na tijesto, na tradiciju. Iako nisam uspio sve probati, istraživao sam šta se sve smatra autentičnom napuljskom hranom: Pizza fritta – pržena pizza, punjena ricottom, salamom i sirom, zatvorena poput ogromnog prženog raviola. Hrana siromašnih, danas kultna ulična užina. Cuoppo napoletano – štapićasto poslužen prženi miks morskih plodova i povrća, serviran u papirnom tuljku, savršen za šetnju. Spaghetti alle vongole – špageti sa školjkama, jednostavno, ali nevjerovatno ukusno, uz bijelo vino, peršun i bijeli luk. Arancini – pržene kugle od riže punjene mesom, sirom ili graškom. Babà al rum – kolač natopljen rumom, ponekad punjen kremom ili voćem. U jednom malom, lokalnom fast foodu, daleko od šarenih menija za turiste, nalazim savršeno mesto da započnem svoj napuljski gastronomski pohod. Na meniju: arancini s patlidžanom – hrskava kugla punjena rižom, sosom i komadićima patlidžana, i pohovani provolone sir posut italijanskim začinskim biljem. Sve domaće. Sve miriše na "još". I onda – kardinalna greška. Pojeo sam oboje. I to je toliko zasitno da imam osjecaj da sam pojeo 5 obroka. Napulj me još zove, mirisi prže nozdrve na svakom ćošku, ali ja – pun k'o brod, mogu samo da gledam. Srce bi još, ali stomak stavlja veto. Idem dalje, zedan sam, pije mi se kafa. Sjedam u kafić, naručujem espresso i Aperol Spritz. Espresso 1,13 €, Aperol Spritz – čaša od 2 dcl – samo 2 eura! Aperol ovde nije piće, on je način života. Kao Turcima čaj, kao nama kafa... Tvrdim da ne postoji grad u kojem se više pije to piće, i da je pritom jeftinije. Ljudi ga ispijaju uz smijeh, uz galamu, uz život koji se dešava na ulici. Jedni drugima dobacuju, komentarišu sve i svašta, uz Aperol u ruci kao produžetak svoje ličnosti. Dok pijem, posmatram. Sve ovde vrvi – stariji u odijelima, mladi na skuterima, turisti u japankama i šeširima. Svi imaju neku svoju brzinu, ali se u istom trenutku sve odvija kao jedna ogromna koreografija haosa. Ali lijepog haosa. Sit napuštam Špansku četvrt i idem pravcu busa da obijem panoramsku rutu sa Hop On-Hop. Off

Ako imas nekog da ti kupi ja mogu verovatno transport da ti uprilicim...ako mi tura prolazi tuda negde.

Nema 300 kg...

Ova mašina ima barem 300kg, za 5 € po kg ja ću da odem da je dovezem

lik je izjavio da one komentare ne pise on nego mu neko iz svedske vodi profil na njegovo ime i da on nema nista sa tim A na snimku se vide sve sami skuteri, to je ona saka jada iz snsa sto ima skutere za kurcenje po gradu pa kao aj mi smo bajkeri

Upravo to je uradio Pavle - samovoljno , bez mog zahteva ni odobrenja - i ispalo je odlicno. Sedenje na autoputu nas ustvari urnise , kad vise sati provedes pa se nazulja i ono sto nebi trebalo - zato sam nabavio air jastuke, em malo mekse (ustvari mekocu sam diktiras) a ima protok vazduha (sto je po meni bitnije, vise prija) !

Deprevoz, 5e po kg naplaćuju prevoz do Bgd-a Sent from my SM-A556B using Tapatalk

Za te pare,ovo možeš ovde da napraviš.Ovo je izuzetno nezahvalno za transport ...Ja bi ti uzeo još 250€ za transport.

Meni radili proletos kupatilo dva "univerzalca". Za vodu i kanalizaciju na spratu i spajanje sa donjom etažom sa njihovim materijalom 500 e. lepljenje pločica 15 e po kvm. Ispod kade koju su formirali pravljenjem jednog zidića mazali su neki malter u koji su sipali neku tečnost . Čitao sam deklaraciju sa tog kanistera i garantuju nepropustnost. Postavljnje sanitarije 80e. Posle sam ih zvao da polupaju pločice u toj kadi na podu i zalepe nove jer nije postojao odgovarajući nagib. Bio je kontra i voda se zadržavala . Bili su besni ali te nove pločice i lepak su oni doneli i uradili kako treba. Jbg ne možeš da sediš pored njih ceo dan ,a i preterivali su s pivom. Da ih moje oči više ne vide ali jedva sam i njih našao. Svi majstori imaju posla preko glave jer su uleteli u te novogradnje .

ajoj.. ne znam kako mi je ovo promaklo. pored curkanja na levim kleštima, bilo je pri kraju i kod "T"račve. Skinuto i zapakovano, šalje se kao uzorak za izradu novih teflonskih creva. Zadnja kočnica već ima teflonsko crevo, pre tri godine uradjena reparacija zadnjih klešta i zamenjena paknova. Čitao sam na forumu da je bolje vući dva nezavisna creva sa kocionog cilindra do klešta nego ih razdvajati "T"račvom. Ima li mišljenja?