Naručio sam novi Kymco skuter, pa bih prodao moj sadašnji, ako ima neko od kolega zainteresovanih, pre nego što dam oglas na PA. 2021. godište, kupljen nov u Novom Sadu, oko 23.000 km prešao. Ja sam prvi i jedini vlasnik. Euro5, 276cc, 23 KS (17 kW). Točkovi 16/14", puno mesta pod sedištem. Sva LED svetla, Wifi ključ. Pogodan za visoke vozače, ima visok korman i komotno mesta za kolena. Nije padao, udaran, klizao niti ništa tome slično. Redovno servisiran, pažen i mažen, po neka sitna ogrebotina od korišćenja. Gume su Michelin City Grip2 dobre, ove godine stavljen nov Yuasa akulator, kaiš i rolnice, ima povišen Givi vizir, Shad kofer 37l sa naslonom. Naštelovani ventili, menjano ulje u vilama ove godine, sve tečnosti naravno. Sve je ispravno, radi pouzdano. Dosta je u njega uloženo - Polini varijator, Malossi kvačilo i zvono, za bolje performanse, YSS uljano-gasni amortizeri za veću udobnost... a sve original fabričke komponente su i dalje u ispravnom i dobrom stanju, pa ih dobijate uz skuter. Original manji vizir takođe. Par sličica za sad, pa ću dodati više kad uhvatim momenat. Cena 3.450€, poprilično fixno 063 103 28 10 Boža

Kum prodaje jako lepu i potpuno restauriranu Vespu iz naslova. Godište proizvodnje je 1989. ali je 2015. potpuno restaurirana tako da je sad na 0km (paljena i vožena po kraju samo da ne zakuca od stajanja): Vespa LmL WWW.POLOVNIAUTOMOBILI.COM Vespa LmL, 2015. godište, Scooter, 150 cm3, Beograd. Cena 1.500 €, Motori - Polovni Automobili Srećna kupovina! Sent from my 23078PND5G using Tapatalk

Odličan prikaz, dans su Silkoleni još bolji: Ulja za automobile - STALKER: SILKOLENE (prvi deo, part one) https://share.google/9DQsjYLALIi0tLQJm

Često sam kod rodbine u Denkovoj bašti, malo iznad Vera. Mnogo volim taj kraj.

180cm. Nisam nista podesavao. Mislio sam mozda da ga gurnem malo naprijed ali nisam ni to

Moj aspekt što informativno, što iskustveno kroz servis i nekadašnju distribuciju. Nemačka je najveće tržište i sve fabričke preporuke uglavnom se odnose za to podneblje, mi smo postali topliji, kao Italija i Grčka i nama pogoduje gušće ulje. Radna temperatura vazdušnih i vazdušno uljno hlađenih agregata je viša nego vodeno hlađenjim i njima odgovara isto gušće ulje. Na pakovanjima skoro uvek stoji da ulje odgovara i za vodeno i za vazdušno hlađenim agregatima, ali u praksi nije tako, jer je proizvodnja skuplja sa povećanjem imunosti na temperturu. Danas jako malo ima vazdušno hlađenih agregata i zato uljari ne podređuju svoju proizvodnju njima, Silkoleni su među retkim koji trpe visoke temperature. Gledao sam slučajno klip na YT, navodni stav američkih mehaničara. Kažu da je uspostavljen neki "standard", smatra se da je dovoljan radni vek od 200.000km, od strane proizvođača, posle toga ih ne zanima. Primarna im je potrošnja goriva i zagađenje, otuda i retka ulja, 0wX, kažu da ako vlasnici hoće da im traju motori više stotina hiljada km, da sipaju gušća ulja. BMW je u vazdušne motore dugo koristio 20w50, ali već neko vreme 5w40. Međutim, nezvanično su prešli na gušće jer modelima sa vodenim hlađenjem stradaju osovine i ležajevi lančanika, bude i potrošenost vođica ventila pa i samih bregastih osovina. U sve vazdušne BMW ja sipam 20w50, u vodene 10w50, sad kad se pojavilo 10w60 stavljam tu gradaciju. Jeste velika razlika u odnosu na 5w40, ali će sigurno biti manjeg pomenutog habanja, a rad motora je znatno tiši, španeri i lanci ne zveckaju. Inače sam sklon gušćim uljima od uvek, razgovarali smo Gosn Steva, ovde Expandable, na drugim forumima Stalker i ja. Jeste problem hladan start i generalno protočnost ulja koja je potrebna. Svaki agregat je projektovan za neku količinu protoka ulja da bi se hladio, čistio i podmazivao optimalno za ceo interval, tako da pregusta nisu dobra, na stranu što prave veći otpor i smanjuju performansu i povećavaju potrošnju. Ali, široka gradacija i dobra pumpljivost omogućavaju da gradacije 50 ili 60, pokrivaju sve zahteve. Vidim da sada ima kod mnogih brendova Xw60, ranije je to bio raritet i išlo je u agregate već na izdisaju. Kad sam radio distribuciju, svima sam umesto 10w40 preporučivao 15w50 i tada Pro 4 Plus 10w50. Tih 10w50 je bilo 50% skuplje od Pro 4, trkaće ulje prilagođeno za ulicu i dug interval zamene, ali nije imalo prodaju i Fuch ga je zagasio i poboljšao Pro 4 i proširio paletu viskoziteta. Kroz godine su sva njihova ulja imala izmene i poboljšanja, AI mi je dao tehničke informacije, a to se poklapa i sa mojim iskustvom kroz godine u radionici. Pored primarnog, lep rad i šaltanje, BMW motori troše manje ulja i više ne dajem litru za rezervu i dolivanje. Iznenadilo me je što sa 10w60 ne padne ni na minimim za 10.000km na R1250GSA. Brza ili spora vožnja, ima smisla, sa porastom obrtaja ulje hoće da se penuša i smiče, beži iz među spojeva i nestaje uljni ležaj i dolazi do tvrdog kontakta što se čuje. Silkoleni su isto tu veoma stabilni, gledao sam davno neke testove, iznnađujuće je kako neka ulja ne mogu da izdrže. Interval zamene, direktno zavisi od kvaliteta činioca, ne mogu sva da izdrže predviđen 10.000km, dođe ranije do većeg povećanja i potrošnje i bučnosti, kad se zameni istim i novim, tad se uoči. Ako je razlika u zvuku velika sa novim, to ulje nije bilo dobro za toliku kilometražu. Kod Silkolena bude razlika, ali ništa bitno, mnogi vlasnici je ni ne primete. Boja, mora da bude tamnija, ako je istočeno ulje čisto, ono ne pere motor dobro. Miris, ako se oseća primetana kao paljevina, pregorelo je. Po meni, bez problema 10w50 umeste 10w40, govorim o Silkolenu naravno.

Tu sam odrastao, bilo mi puno srce kad sam video. To je moj kraj

Zdravo samo da dodam da imam 3 sr3 , imao sam svaki model i prvi 2024 i drugi 2025 sa novim sedištem i 2026 sa grejačem sedišta i na svima radi potrošnja tj pokazuje prosek proverite na voge globalu da li je poslednja verzija na vašem skuteru moze da se desi da je softver stariji a novija norma pa zato ne pokazuje, a pahulja je uvek žuta i pokazuje da je hladno tj klizavo kad se spusti ispod 4 c.

Ostatak dana je bio predviđen za odmor a ja sam odlučio da deo tog vremena posvetim našem vernom „konjiću“. To je podrazumevalo posetu lokalnom CarWash-u a meni je se učinilo da sam skuter dovezao u pravi Turski hamam. Apsolutno sam siguran da ovakav tretman do sada nigde nije dobio...

Visoki stepen komercijalizacije se najlakše može prepoznati po tome što se od posetilaca (koji su inače prethodno kupili ne baš jeftine ulaznice) traži da posebno plate pristup do najvećih atrakcija. U ovom slučaju je to bila „Mračna crkva“ (Karanlik Kilise), a pošto u njoj nije dozvoljeno fotografisanje, mogu da vam pokažem samo kako ona izgleda sa spoljne strane. Za ostalo ćete morati da dođete na lice mesta ili da malo „pročeprkate“ po Net-u. Sa druge strane, postoji mnoštvo jednako zanimljivih kutaka do kojih se možete slobodno prošetati i jednako uživati u jedinstvenom ambijentu Kapadokije. Mi smo se prvo odmorili uz pravu tursku kafu a zatim popeli da jedan od mnogih vidikovaca sa kojih se najbolje vidi koliko je ovo mesto različito od bilo kog drugog.

Sledeći dan smo rezervisali za obilazak lokalnih atrakcija a to je pre svega podrazumevalo posetu „Muzeju na otvorenom“. U njemu se na jednom mestu mogu videti različiti objekti koji su izgrađeni iskopavanjem relativno mekih vulkanskih stena. Iako smo u ovu šetnju krenuli relativno rano, nismo uspeli da izbegnemo gužvu pa nam je za obilazak čitavog muzeja bilo potrebno više od tri sata. Na kraju sam stekao utisak da je među posetiocima bilo najmanje Evropljana i da su najveće grupe bile sastavljene od turista koji su ovde stigli iz Azije, Amerike i drugih udaljenih kontinenata.

Pošto smo u Goreme stigli mrtvi gladni i umorni, prva stvar koja nam je pala na pamet je da potražimo neki dobar restoran. Pažnju nam je privukao reklamni pano u kome se pominje Testi Kebabı a pošto nam se inače jelo nešto „na kašiku“, odmah smo se popeli na malu terasu i naručili jagnjeću i juneću varijantu. Ovo jelo je tradicionalno povezano sa Kapadokijom a domaćini ne propuštaju priliku da ga gostima serviraju na vrlo atraktivan način.

Polazak iz Divrigija je istovremeno značio da naše putovanje ulazi u poslednju fazu. Od sada ćemo se voziti samo prema zapadu ali ne i najkraćim putem ka Beogradu, jer smo želeli da u međuvremenu posetimo Kapadokiju i azijski deo Istanbula. Pošto je sve to trebalo spakovati u narednih 5-6 dana, odlučio sam da dnevnu kilometražu povećam na 500 do 700 Km i na taj način uštedim na vremenu. Zato sam za deonicu do Kapadokije (tj. grada Goreme) od nekoliko predloženih ruta izabrao najkraću i nadao se da ćemo do cilja stići za manje od 5 sati. U prvi mah je izgledalo da će sve biti po planu, jer smo do mesta Kangal (iz koga inače potiče i poznata rasa pasa) stigli bez ikakvih problema. Ubrzo nakon toga me je navigacija uputila na sporedni put a pošto je on bio dovoljno širok i sveže asfaltiran, nisam očekivao da ću nakon svega nekoliko kilometara naići na građevinske mašine i tucanik. Dok sam se dvoumio da li da nastavim, prišao nam je jedan od radnika i rekao da se ovi radovi završavaju za par kilometara što mi je delovalo prihvatljivo. Zato sam nastavio dalje da bih posle nekih pola sata shvatio da smo otišli predaleko da bi se sada vratili i izabrali neki bolji put. Čak ni dodatno raspitivanje kod ljudi koji su postavljali cevi za navodnjavanje nije bilo od velike koristi, jer ni oni nisu znali na kakav put ćemo dalje naići. Doduše, u jednom momentu se pojavio trag starog asfalta ali je on bio ispresecan dijagonalnim kanalima što je vožnju učinilo još težom. Pošto po ovakvoj podlozi nisam mogao da vozim brže od 40 Km/h, počeli su da me pretiču kamioni sa šljunkom i da ispred mene stvaraju čitave oblake prašine, pa sam iskreno zažalio što sam poslušao navigaciju i onog radnika sa početka priče. Tek nakon mukotrpnih 35 Km smo stigli do normalnog asfalta a ja sam u tom trenutku primetio da sa suprotne strane puta stoji tabla koja vozače upozorava na predstojeće radove. Preostalih 300 Km do Kapadokije sam prevezao u jednom dahu, jer sam želeo da nadoknadim vreme koje smo izgubili zbog ovakve „prečice“.

Napravih 8000 km za ova 4.5 meseca, i dalje oduševljen motorom i jako, jako zadovoljan. Mislim da ćemo stići na 10 000km pre snega i pauze. Sem redovnih vikend vožnji za koje trenutno imam vremena, provozao sam ga do Crne Gore, Bih i Rumunije. Otprilike pola kilometraže je napravio na ovim turama, a drugu polutku po Srbiji. Agregat mi je i dalje najjači utisak, obožavam ga. Dovoljno jak, elastičan, subjektivni utisak da je jači nego na papiru. Potrošnja na dužim vožnjama 4.5 litra, na magistralnim sa jačim tempom, u društvu 2 ktm-a , oko 6 litara Menjač sa kojim nisam bio baš najzadovoljniji u početku kao da je sada "legao" i mnogo je bolji, pogotovo su mi 1-2-3 bile koščatije, ljuće nego što bih voleo. Udobnost odlična, nijednom do sada nisam pravio pauzu u vožnji da bih odmorio sedalni ili bilo koji drugi deo tela. U danu sam najviše napravio 700 km, lagano i bez umora. Vizir je kratki fabrički, dodao sam mu one šine sa aliexpressa i dobio dodatnih 5-6 cm visine. Gume se drže ok ali nisu koje bih ponovo kupio, da odrade svoje i staviću škorpiju sa kojom sam ranije bio baš zadovoljan. Sem redovnog održavanja, ništa za čačnuti, doraditi, popraviti. I očekivano za Suzuki kvalitet. Celokupan utisak odličan (9-ka), prosto ne vidim bolju kupovinu na tržištu za ove novce, da se dobije više motora za taj iznos. Pozz

Do sada manje jesam vidjao, velikog batu ne. Čudan je osećaj kad se sedne, nekako je nisko a dugačko, lagan. Luda sprava svakako

Gledam jutros kako su sinoć zborovi na Konjarniku (V. Ilića - Ustanička) jako pumpali... Svaka čast, prava fešta, ni ona žgadija što je došla da provocira nije mogla ništa.

Što se tiče čizme, Alpine Stars Corozal sa drystar membranom, neverovatno ali nisu pretople leti, tj nema razlike u odnosu na čizme bez membrane koje sam imao pre njih (tech 3), a vodootporne su. Nije ni svaka membrana ista, a ni svaka noga

Čuo se sa Gilom. Čovek na mestu, lepu ponudu mi je dao ali kolju svi oni nameti oko uvoza, pa čekanje, papirologija... Pojavila mi se jedna dobra i po dobroj ceni i to u komšiliku pa ću danas da je pogledam.

Ako je samo zbog kiše i obične membrane (poseban sloj, vadive ) rade posao. Imam neku Modeka adventire jaknu sa njihovom membranom i radi posao za sve pare, ni najači pljuskovi je ne probijaju. Naravno kada je toplo izvadi se. Ako je integrisana verijanta, ne bih razmatrao ništa osim gototexa. Imam iskustvo sa čizmama, gorotex ima mnogo bolje propuštanje pare. Sada imam TCX sa nekom njihovom membranom, sranje živo, jeste prlično vodonepropusno ali leti noge mokre ceo dan. Mogu izgleda samo u jesen i zimu da se nose. Pre toga sam ima neke sa gorotexom, potpuno druga priča.

A na afteru dizajniraju motocikle

Imam Dainese Tonale komplet, u specifikacijama se navodi da je laminiran. Drugačije izgleda sama tkanina i taj spoljni sloj od drugih kompleta koje imam, od istog proizvodjača. U njemu se nalazi ta membrana, nije vadiva, tj nije u unutrašnjem ulošku. Na umerenoj kiši je probana možda pola sata i nije propustila nigde ali nije to neki pokazatelj. Nije za temperature preko 25°, pretoplo je, i koristim to odelo obično u ovom jesensko zimskom periodu ili u rano proleće kad su temperature niže.

Ja kontam da u Ital Jetu zaposleni idu na team building na rejv žurke Kakva turpija!!

Jeste malo teži motor generalno, to se oseća u stajanju i u rikvercu . MT nisam vozio dovoljno da bih srao nešto o tome kolika je razlika ali ja tu težinu pripisujem boljem kvalitetu materijala na Moriniju i zaista se ne oseća težina kad se vrti točak. @Man in the box koje si visine, jesi li podešavao položaj upravljača?

E da, ako nekoga zanima, skuter ima opciju da se upali pahulja na 3 stepena Nije išlo ispod 2 stepena pa ne znam da li se žuta pahulja pretvori u crvenu ako bude još hladnije

Шта само 5, и од мене још 5 Још да је ракија шљива Хвала свима на присуству, све је било 4/5