Oranje Balkana, dve brzopotezne

[Bojssa 1746 Napisano Januar 9, 2014]

U iscekivanju nastavka

 

Пoслato сa Nokia 3310 koрисteћи taпatok

[Gliga 4479 Napisano Januar 9, 2014]

Pratim. Mislim da sam naisao na tvoju temu na ADVrideru jos pre par meseci ako je ta.

 

Kako Bacon zavrsi kod vas? Pratio sam malo taj RR na advrideru.

 

Pratio sam tvoj thread i na ADV-u. Savršenstvo

 

 

 

Na ADV Rideru su bili putopisi od 2012. a ima ih i ovde na forumu:

http://forum.bjbiker...__fromsearch__1

 

http://forum.bjbiker...__fromsearch__1

 

 

Ova tema je premijerna, do sada ne objavljivani materijal

 

 

Ako se dobro secam PJ je isao na neka okupljanja ADV foruma. Bacon je vec bio u Evropi a kako je on planirao svoje putovanje (6 nedelja voznje) to je bila dobra prilika da svinjce vidi neke nove krajeve. Ne znam gde je produzio nakon ove ture

 

 

@ Svi ostali:

Nastavak kasnije tokom dana. Sredio sam "problem" sa fotkama tako da vise nema prepreka

[ThePainkiller 4384 Napisano Januar 9, 2014]

Pratim...

Svaka čast na hrabrosti da se sam provlačiš kroz šumu, makadam i rasuto kamenje u kombinaciji sa mrakom i to još na nepoznatom terenu... mada od tebe smo to i navikli...

Samo napred...

[doktor 4804 Napisano Januar 9, 2014]

Nisi ni primetio, a vec si skliznuo u legendu!

Bravo!

[Cedo11 2460 Napisano Januar 9, 2014]

Ako Gligu ne uhvati mrak u vožnji, ko da nije ni vozio...

[Gliga 4479 Napisano Januar 9, 2014]

Dan 2 (Visocica-Zelengora) 30.6.

Jutro je oblacno ali nema kise, obecava razvedravanje tokom dana. Ako se dobro secam vec tada smo bili gladni, propust u razmisljanju je znacio da juce pred polazak nismo kupili klopu, nigde usput nije ni bilo da se kupi a nece biti ni sve do polovine danasnje voznje... Negde pri kraju rasturanja kampa nailaze posetioci u vidu stada krava. Bilo je zanimljivo usmeravati ih kroz svuda razbacane stvari Razgovor sa zenom koja vodi krave na ispasu po ko zna koji put potvrdjuje iskrenu i neiskvarenu dobrotu ljudi koji zive dalje od urbane civilizacije. Cudi se sto smo nocili ovde (par dana ranije bio i neki biciklista iz Rumunije...), kaze da bi nas svako primio u kucu makar na obrok da smo pokucali na vrata. "Moramo pomagati jedni drugima."

 

 

 

PJ sator postavlja tako da iz njega moze videti motor, sve stvari zakljucava i vezuje. Bezuspesno sam mu objasnjavao da na udaljenim lokacijama nema potrebe za toliko opreza.

 

 

 

 

Na samom pocetku voznje put se racva. Jedan krak sam vozio prosle godine i taj put je provereno lep i atraktivan. Drugi put je nepoznanica. Znam da postoji i da je nesto duzi. Zelja za istrazivanjem je prisutna tako da ipak idemo tim novim putem. Ukratko: greska. Prvi deo vodi kroz gustu sumu, nema nikakvih vidika. Od sela Donja Ljuta put se pretvara u zarasli puteljak. Nista zanimljivo... Dobro, bar znam za neki sledeci put kuda treba ici.

 

 

U par navrata smo gazili ovakve ljute i opasne potoke.

 

Jedan od retkih pogleda na ovoj deonici. U pitanju je planina Treskavica.

 

 

U mestu Argud izlazimo na asfaltni put koji se uskoro spusta u kanjon Neretve. Tridesetak kilometara krivina kasnije dolazimo do Borackog jezera. Tokom solidnog dela ovog puta okolina je pretrpana znakovima za minska polja, nema silazenja sa asfalta (a i da nema znakova opet ne bismo nigde skretali jer prosto nema kuda...). Od Borackog jezera krece jos jedna dugacka makadamska deonica. U pocetku put vodi padinom iznad jezera, kroz vrlo cudnu sumu. Iako ne deluje osuseno skoro nijedno drvo nema lisca... Na prevoju se okolina iznenada potpuno transformise. Strmu sumovitu padinu zamenjuje travnati plato. Nailazimo na srednjovekovne stecke.

 

 

 

 

 

 

Tu je negde bila i vrlo kratka asfaltna deonica, izgleda da renoviraju put (od Mostara do Rujista i okolnih sela). Afsalt srecom brzo prestaje i ponovo smo na makadamu. Put vodi kroz sumu samim podnozjem Veleza koji se naravno ne vidi od krosnji. Podloga je rastresita, verovatno sveze nasuta i nedovoljno uvaljana. Bar jednom mi je prednji tocak pobegao u dovoljnoj meri da mi nije jasno kako sam uopste ostao na motoru. Secam se i tragova nekih motora koji su prosli pre nas, videlo se da su momci bas uzivali u voznji-na svakom izlasku iz krivine dugacak trag proklizavanja tocka

 

 

 

 

Velez, severna strana

Do Nevesinja stizemo lokalnim asfaltiranim putem. Dobri cika policajci na samom ulazu u grad me zaustavljaju i opominju zbog voznje bez upaljenih farova (jos nisam navikao na cinjenicu da se svetla vise ne pale automatski). U Nevesinju konacno imamo priliku da kupimo klopu i natocimo gorivo. Ne zadrzavamo se nesto dugo jer je u blizini plato Morine preko kog vodi 30-ak kilometara uglavnom odlicnog makadama. Pauzu za jelo i dremku pravimo negde na Morinama... Minut voznje nakon te pauze vreme je za jos jednu jer smo naisli na grupu stecaka. Obozavam ovakav tempo putovanja.

 

 

 

 

 

 

 

 

Neko rekao Mongolija?

 

 

 

 

Spust u kanjon Neretve u mestu Ulog i penjanje na drugu stranu. Jos jedna pauza na mestu gde ce u nekoj buducnosti biti brana i jezero. Ovaj kraj je toliko mimo svih tokova redovnog protoka ljudi da ce im turisticki potencijal jezera dosta znaciti.

 

 

Dugo nije bilo ovih snimaka Za par, ili nekoliko pari, godina dole ce biti jezero.

Asfalt do Kalinovika gde se snabdevamo potrepstinama za veceru i dorucak. Od Kalinovika do Orlovackog jezera na Zelengori ima oko 25 kilometara uglavnom pristojnog makadama. U pocetku vodi kroz cetinarsku sumu dok se uz sam put proteze livada. Lepo to izgleda...

 

 

 

Na jezero stizemo pred sumrak. Nema drugih kampera, duva neki vetar i prohladno je. Postavljanje satora, skupljanje drva za vatru i vec je mrak. Cak i pored vatre, sa svim slojevima garderobe sedenje nije bas prijatno. Malo vremena ubijamo fotkanjem zvezdanog neba a onda pravac spavanje.

 

Kratki time-lapse video postavljanja kampa i vrlo spektakularnog zalaska sunca.

 

 

 

 

 

 

 

 

[Gliga 4479 Napisano Januar 10, 2014]

Dan 3 (Zelengora-Durmitor) 1.7.

Moja prvobitna zamisao je bila da sa Zelengore lagano krenem nazad za Srbiju. Kada je PJ pomenuo da danasnji dan planira zavrsiti na Durmitoru nisam mogao odoleti... Mislim, cemu planovi sluze ako ne da bi se mogli menjati. Durmitoru ne mogu odoleti kad sam vec u blizini.

 

Jutro je osvanulo konacno vedro mada i dalje prohladno (prethodno vece je bilo i par pahulja snega). Klopa, setnja, fotkanje i pakovanje. Rutina... I nezaobilazne borovnice. Zelengoru uvek povezujem sa borovnicama.

 

Jos jedan kratki time lapse video:

 

 

 

 

 

 

Prvih par kilometara voznje, pre nego sto se put susti u sumu, prema prevoju Cemerno predstavlja pravo uzivanje. Cini mi se da bi Zelengora bila raj za male motore, toliko prostranstvo po kojem se moze voziti...

 

 

 

 

 

 

Izvor Neretve, ili bar mesto za koje tabla kaze da je izvor, je i ovaj put bez vode. Posle Cemernog sledi nam uspon na Lebrsnik. Ima tu jedna kraca, vrlo zanimljiva deonica za voznju. Relativno je strmo, put je vrlo ostecen i trazi paznju. Nema fotki Na kraju tog uspona put se spaja sa "glavnim" koji ide od Klinjeg jezera. Do vrha se stize za par minuta.

 

 

 

 

Ovaj malisa se svercovao na instrument tabli bar 15-ak minuta. Ne znam kako mu nije smetalo truckanje po makadamu...

 

 

 

Na nekoj od prethodnih slika se vidi da je cela severna (naravno da sa slike znate da je to severna...) padina zapravo gotovo vertikalna stena. Pogled sa vrha je spektakularan. Na vrhu takodje postoji i toranj sa raznoraznim antenama. Mi smo naisli u vreme kada se tu zatekla i ekipa odrzavanja. Momci su bili nervozni jer su cekali novu ekipu koja treba da stigne iz Mostara i dovuce gorivo za agregat, bez toga ne mogu nista da rade. Onako usput kroz pricu spomenem kako mora da je pogled sa tornja jos bolji nego tu, sa zemlje.

-"Mozete da se popnete ako hocete..."

-???

-"Ma naravno, samo nemojte ici vise od prve platforme. Na ostalima ima puno opreme i nema bas prostora. I pazite se na merdevinama. Niko se nije penjao gore ove godine nakon sto se sneg otopio, mozda ima nekih ostecenja."

 

-"Hey PJ, want to climb to the tower?"

-"Hell yeah..."

 

Proces ubedjivanja je bio jako naporan Provera baterija u kamerama, aparatima i spremni smo za penjanje. Adrenalin vec radi svoje. Prva platforma deluje relativno nisko kada se posmatra sa zemlje. Zbog polozaja tornja na samoj ivici litice, a i cinjenice da je platforma napravljena od resetki sa nje je prica dosta drugacija Treba malo vremena da se covek opusti ali uzivanje je garantovano. I ovde je dosta antena, stalno se moramo provlaciti da bi prosli sa jednog kraja na drugi... Definitivno vrhunac dana

 

 

 

 

 

Stiglo i gorivo iz Mostara. Konacno ce proraditi sistem za pracenje stanja uredjaja.

Ni pogled sa zemlje nije los, ipak je to litica od par stotina metara...

 

 

 

 

Put kojim se dolazi u samo podnozje stene, do mesta gde krece ona zanimljiva deonica.

 

 

Spust prema Klinjem jezeru na neki nacin predstavlja antiklimaticno iskustvo. Sam put nije nesto zanimljiv za voznju a ni pogled nije ocaravajuci (da, u ovom trenutku ste malko razmazeni pogledom sa vrha...). Na samoj brani stajemo da fotkamo jezero. Cujem strazara kako iz daljine vice, tera nas. Ignorisemo. Boje su toliko nerealne da se to mora ovekoveciti i to bas odatle, sa brane. Dok smo mi napravili po koji snimak strazar je vec prisao, vidi stransku tablicu na motoru pa ne zna ni kako bi nas oterao. Posto smo dobri i lepo vaspitani momci izvinjavamo se i odlazimo. Na trenutak me zabrinuo telefon koji je cuvar nosio u ruci, samo bi jos trebalo da zove neku policiju...

 

 

Rekoh vam da su boje bile nerealne...

Od Klinjeg smo ponovo na asfaltu. Sledeca planirana stanica je Tjentiste a to znaci da se ponovo penjemo na Cemerno. Posle par dana provedenih uglavnom na makadamu ili u laganoj voznji koristim priliku da sebi dam oduska. Bas retko vozim agresivno ali zato valjda i prijaju trenuci kada to radim Pauza za osvezenje u kafani nesto pre samog Tjentista, zatim obilazak spomenika i detaljno razgledanje razrusenog hotela u blizini.

 

 

 

 

 

 

 

Simpaticna propaganda, vrhovni stab je ubacen medj' obican svet...

 

 

 

U hotelu smo se zadesili taman kada je i nekadasnja radnica svojoj novoj, americkoj, familiji objasnjavala kako je hotel ranije izgledao, gde je sta bilo... Morali smo i licno da se uverimo da nije govorila neku neistinu U sustini objekat i nije toliko unisten (sa izuzetkom prozora, podova, zidova, svih mogucih instalacija i opreme... Drugim recima jos postoje zidovi i krov )

 

 

 

 

 

 

 

Ovo desno je obavestenje o prestanku radnog odnosa, '83. godina je u pitanju.

 

 

 

 

 

U Foci tocimo gorivo i kupujemo klopu za veceru i dorucak. Plan je da nocimo na Susickom jezeru, u kanjonu istoimene reke, i ovo je zadnja prilika da se snabdemo. Do Scepan Polja vodi uzani krivudavi put. Imamo nesrecu da smo prakticno na samom pocetku tog puta sustigli neka kola koja se toliko vuku da je prosto strasno. Vozac (ispostavice se zena, naravno. Predrasude su cudo) ne pokazuje ni najmanju nameru da se pomeri u stranu i propusti nas da prodjemo, uglavnom vozi sredinom puta. Da stvar bude jos bolja posle par godina ovakve voznje uspeli smo da stignemo kola koja su isla jos sporije... Nekako ih prolazimo neposredno pre same granice. Ovo je valjda jedini uzani, krivudavi asfaltirani put koji mi se ne svidja. Previse je saobracaja... Ne mogu se oteti utisku da bosanska strana namerno ostaje u ovom stanju, cisto da se bar malo napakosti rafting turizmu koji cveta u kanjonu Tare.

 

Ideja je da do Nedajna idemo putem ciji je pocetak izmedju dva prelaza. Prema informacijama kojima raspolazemo veliki deo bi trebao biti makadam. Policajac na crnogorskoj strani razbija tu iluziju, kaze da je ostalo svega par kilometara neasfaltiranog puta a i to je upravo u fazi sredjivanja. Nije bas siguran da li cemo mi sa motorima moci da prodjemo jer je gradiliste trenutno u nekoj gruboj fazi.

 

Neko vreme pratimo Taru uzvodno, zatim se penjemo prema Crkvenom Polju. Senke vec postaju izduzene.

 

 

 

Nesto posle Crkvenog Polja asfalt prestaje, zamenjuje ga najlosija zamena za put kojom sam vozio. Naime, postojeci uzani makadamski put je prosiren ali je trenutno u fazi kada nije nasuta nikakva nova podloga. Gomila krupnog kamenja, zemlja... Nije tesko za voziti ali je zato ruzno. Sa izlaskom na visoravan put se pretvara u perfektni, dobro utabani, makadam. Tu negde PJ gotovo upada u 2m duboki kanal iskopan celom sirinom puta. Kao znak upozorenja na tu prepreku postavljena su po 3-4 kamena na put sa svake strane. Moglo je biti bas gadno.

 

 

 

Uzanim asfaltom stizemo do Nedajna. PJ vodi tako da me ne brinu brojne nepregledne krivine. Prethodne godine sam posumnjao, a ove i potvrdio da su ovi putevi zapravo savrseni za super moto divljanje (PJ se, kao vlasnik i korisnik jednog 690SMC sa slick gumama, slozio). Obavezna pauza na vidikovcu pre samog spusta u kanjon. Sunce samo sto nije zaslo. Znam da ce istog trenutka kada zadjemo u kanjon prakticno biti mrak. Nije to neki problem jer racunam da do dole imamo manje od 10 minuta voznje...

 

 

 

 

 

Nosaci kofera na Africi su pred izdisajem. Put je dosta dzombav sto svakako ne pomaze situaciji. Napredujemo bas sporo... Vozim pozadi i cekam kada ce se dogoditi jedna od dve stvari:

1. Spasti koferi sa Afrike.

2. Ispasti hrana koja je vrlo lose pricvrscena za iste te kofere

 

Tacka dva se u neko doba obistinila, bez posledica po jestivost klope.

 

Spust je trajao citavu vecnost. Do trenutka kada smo sisli na jezero vec je bio toliki mrak da nije imalo smisla ici u sumu i traziti drva za vatru. Postavljamo satore, veceramo, cirkamo piva i blejimo u zvezde. Malo treba da putnik bude zadovoljan.

 

U naletu izrazite inspiracije ja sam odlucio da na sator ne stavim spoljasnji sloj. Vec do trenutka kada sam legao vlaga u vazduhu je nagovestavala da to i nije najpametnija ideja ali mi se tada nije dalo da rovarim po stvarima i namestam sator. Svakako nece padati kisa...

 

[Adler 189 Napisano Januar 10, 2014]

A onda je kisa pala... )

 

Kako je celav ovaj KLE. Ajmo dalje!

[Mimi Vinča 2864 Napisano Januar 10, 2014]

Procitao u dahu...

 

Teraj dalje

[Bandolero 1266 Napisano Januar 11, 2014]

 

 

 

Šta reći, Gligo majstore

 

 

[Gliga 4479 Napisano Januar 11, 2014]

Dan 4 (Durmitor-Tara) 2.7.

Nebo je ostalo bez ijednog oblacka sve do jutra. Kise nije bilo ali opet su sve stvari solidno natopljene vodom. Dalo se i pretpostaviti da ce tako biti cim smo stigli sinoc, vlaga se toliko osetila u vazduhu. Na dnu kanjona je potpuno besmisleno cekati da ugreje sunce tako da je dogovor da se odmah pakujemo i da na izlazu iz kanjona rasirimo stvari da se suse i doruckujemo. Tesko je i naci neko atraktivnije mesto za uzivanje.

 

PJ pravi raspored stvari, dosta toga se iz kofera premesta na zadnje sediste. Konacno vozimo nekim normalnim tempom, steta sto imamo jos samo 5-6 kilometara van asfalta.

 

 

 

 

 

Hum sume je neverovatan.

 

 

Asfalt pocinje na samom izlasku iz kanjona Susice (cak i taj preostali deo makadama, spust i izlaz is kanjona, je navodno trebao da se asfaltira te godine. Vec vidim kako gomile turista upropastavaju uzitak. Durmitor opasno brzo gubi makadamske puteve...). Uzivanje u krivudavom putu prema Zabljaku. Cesto stajemo radi fotkanja.

 

 

Plato na slici je podeljen na dva dela kanjonom Susice. Postojanje kanjona je lako prevideti, cak i kada stojite na stotinjak metara od same ivice...

 

Kanjon Tare je u pozadini.

 

 

 

U Zabljaku tocimo gorivo (nemam pojma gde je sledeca najbliza pumpa, mozda u Savniku, tako da ovde obavezno tocim pre bilo kakvog obilaska Durmitora...) i odlucujemo da se privremeno zamenimo motora. Vozimo prema Pluzinama, jedinim putem na kom je prakticno zagarantovano da cete sresti druge motoriste. Iznenadjuje me kako se Afrika lako vozi i pored gomile tereta. Ostatkom nisam odusevljen (lazem, V2 sa aftermarket izduvom ima jebit... odlican zvuk). Ergonomija totalno ne odgovara ali to je i za ocekivanje jer su oba motora dosta prilagodjavana vlasnicima. PJ ima slicno iskustvo sa KLE-om tako da se rado vracamo na prave masine...

 

 

 

 

 

 

Sam spust u kanjon Pive je spektakularan. Ubedljivo najludji put za koji znam. Put je vise-manje uklesan u stenu, ima gomilu serpentina, tunela, par raskrsnica a neretko se i vise tih elemenata javlja na istom mestu pa tako imamo serpentinu u tunelu na cijoj se sredini odvaja drugi put...

 

 

 

 

Vozimo prema hidroelektrani Mratinje, jezero je skroz puno. Ima puno tunela, razlika izmedju svetla na suncanom danu i mraka u tunelu je drasticna pa napredujemo lagano. Duza pauza na samoj brani, mesto je spektakularno a pogled sa 220m visine...

 

 

 

 

 

 

Trenutak kada svako krece svojim putem se priblizio. Odlazimo jos do parkinga ispod brane (shhh, nemojte nikom reci da smo bili tamo; zabranjen je pristup) da se napravi poneka fotka i to je to. PJ nastavlja dalji obilazak Crne Gore, Albanije, Kosova, Srbije, Rumunije i jos kojecega a ja lagano idem prema Novom Sadu. Prvi put da putujem sa nekim i moram priznati da mi se svidja i ta varijanta. Mnogo opustenije se osecam u zabitima, drustvo za kampovanje puno znaci. Sa druge strane je kompromis koji obe strane moraju napraviti kako bi se uskladili stilovi voznje, zelje za pauzama i sve to...

 

PJ je ukupno nekih 6 nedelja bio na putu, ako nekog zanima putopis je na ADV Rideru (Engleski jezik, gomila fotki) i jos nije gotov.

 

http://advrider.com/...ad.php?t=908132

 

 

 

 

Nastavljam solo. Ne prolazi puno vremena pre nego sto je vreme za jos jednu pauzu. Most preko Pive je suvise atraktivna lokacija da bi se samo tako proslo. Pomaze i cinjenica da je jezero puno pa reka tece recimo punim intenzitetom...

 

 

 

 

 

Brzo stizem do granice na Scepan Polju, nema guzve i prolazim prakticno bez zadrzavanja. Pu prema Foci je, kao sto sam vec ranije napisao, ruzan. Ovaj put srecom nema saobracaja tako da vozim kako mi odgovara. Asfalt je klizav i u par navrata dobijam opomenu da bi valjalo smanjiti tempo. Posle nekog pravca prilazim krivini, iz nje izlece dzip onako, solidno na mojoj strani puta. Reagujem idiotski, zabafam kocnice i bezim u stranu. U principu ima sasvim dovoljno mesta da prodjem ali vec je kasno za razmisljanje, pogled je uperen gde ne treba. Kocenje napreduje odlicno do one milisekunde kada prednji tocak sidje sa asfalta na rizlu. U sledecoj milisekundi klizimo na boku, a u onoj posle se vec izvlacim iz rastinja... Motor je u jarku pored puta (kada sam par nedelja ponovo prolazio tuda videh i da je na svega metar dalje od mesta gde sam stao poveca rupa. Imao sam srece da je promasim). Dzip koji je izazvao moju reakciju staje, za njim jos dva ista takva. Zatamnjena stakla, nabildovani, celavi likovi, kosovske tablice... Pet ljudi bez problema izvlaci motor, pitaju jesam li dobro i pre nego sto sam se osvrnuo vec su otisli dalje... Ja ostajem da pregledam motor, steta i nije velika. Izgrebane bocne plastike, jednoj uz to fali i komad. Narednih 20 minuta ko budala rovarim po onoj dubokoj travi trazeci taj nedotajuci komad. Neuspesno... Mene pomalo boli lakat al' nista vredno paznje (siroki rukavi na jakni, stitnik se pomerio na neko za njega sigurnije mesto ). Manja ogrebotina na kacigi. Kasnije videh i ostecenje jakne na ramenu ali tu je stitnik u potpunosti odradio svoj posao tako da sam udarac nisam osetio. Mnogo veci problem predstavlja poljuljano samopuzdanje, trebace vremena da pocnem ponovo uzivati u asfaltnoj voznji.

 

Tako mi i treba kad nisam hteo lepo, kao inace, svaki dan da se prevrcem na nekim glupim mestima sa 5 na sat :D

 

 

Zmigavac nije polomljen, predvijen je da se odvoji od nosaca u ovakvim slucajevima.

U Foci skrecem sa glavnog puta, plan je da do Ustiprace (izmedju Gorazda i Visegrada) stignem nekim lokalnim makadamima. Do tog trenutka sam se vec ispraksirao u trasiranju tako da mi je za tu deonicu, u potpuno nepoznatom kraju, trebalo manje od sat vremena zurenja u Google Earth snimke. Sela kroz koja se prolazi izgledaju potpuno depresivno. Ovde je bilo dosta borbi tokom rata pa je jos uvek puno rusevina, okolina puta je cesto nacickana tablama za minska polja. Rano ustajanje tog dana u kombinaciji sa visokom temperaturom znace da sam u ovo doba dana potpuno odsutan. Nalazim pogodnu livadu kraj puta a tu je i hladna recica. Cudo jedno sta pola sata izlezavanja na livadi uz brckanje nogu mogu uciniti sa covekovom psihom

 

Nekada davno je zapoceto asfaltiranje puta kojim vozim. Cesto se smenjuju deonice loseg starog asfalta i sasvim solidnog makadama. Mozak je jos uvek tamo u onom jarku pored puta tako da ne uzivam u voznji...

 

 

 

 

Izlazak na asfalt kod Drine mi uopste ne smeta, lepa promena okruzenja.

 

 

 

U Visegradu se zadrzavam samo toliko da fotkam most i natocim gorivo. Steta je neiskoristiti jeftine cene u Bosni. Granica prolazi bez zadrzavanja a tu je odmah i Mokra Gora gde se snabdevam klopom.

 

 

 

Imao sam isplaniranu i neku precicu od Mokre Gore prema Zaovinskom jezeru ali u ovom trenutku stvarno nisam bio raspolozen za eksperimentisanje sa novim i potencijalno neprohodnim putevima. Umesto toga idem "glavnim" makadamskim putem, pored Kustinog sela.

 

 

 

 

Kako kilometri odmicu raspolozenje mi se popravlja. Na kraju ipak odlucujem da isprobam jednu precicu. Od starta je jasno da se put slabo koristi. U par navrata bas strmo se spusta a podloga je rastresita. Ukoliko se pokaze da je neprohodno povratak bi mogao biti bas zanimljiv. Prirorda prelepa, put ostaje prohodan i uskoro sam u zaseoku ispod brane.

 

 

 

Kamp na samoj kruni brane, vecera, odmor. Komsije su mi neki momci iz Bajine Baste koji su tu dosli na par dana kampovanja. Zovu u goste a to se bas i ne odbija. Vatra, domaca rakija i zezanje. Zivot je ponovo dobar

[FJCharlie 2324 Napisano Januar 11, 2014]

:staa: :staa: :staa:

:ooo: :ooo: :ooo:

:care: :care: :care:

[Јаџа 30 Napisano Januar 11, 2014]

Страва...... ..

[Toreador 726 Napisano Januar 11, 2014]

Hmm kao i ovde,mrstavci u crnim dzipovima koji voze kako hoce,smor.

Obisao si lepa mesta,inace na tom delu puta gde si kliznuo oko Scepan Polja je i prosle godine bila saobracajka kada smo isli na rafting.Rastinje je suzilo put a iz kontra smera lokalci brzo izlecu a prolaze tuda i sa velikim kamperima : (

Lep putopis.

[Oroku 1394 Napisano Januar 11, 2014]

Sa oduševljenjem ispratio putopis, skidam kapu za mesta koja si pronašao. Verujem da si sate proveo uz Google Earth.

 

:care:

[Gliga 4479 Napisano Januar 12, 2014]

Da, sate i sate svakog dana tokom par nedelja Jako je zeznuto povezati tacke u nepoznatom kraju za koje nisi ni siguran da je moguce povezati.. Ali to je nista u poredjenju sa kolicinom vremena koje je ulozeno na planiranje slicne ture kroz Albaniju i Makedoniju (za sada samo u najavi, izjalovila se prosle sezone...).

 

 

Hvala svima na komentarima, znaci podrska

[Cedo11 2460 Napisano Januar 12, 2014]

Kako opisuješ stvari, k´o da sam se vozio sa tobom! Mogu da zamislim šta će biti, kada budeš opisivao Makedoniju i Albaniju...

[nemanjastruja 19 Napisano Januar 12, 2014]

svaka cast za opis a i za slike!! ja napravim 1000 slika i od toga mi se kasnije svidi 5 a od tvojih 100 rekao bih 100 stvarno svaka cast!

[Mire019 469 Napisano Januar 12, 2014]

Jel znas mozda da li je PJ prolazio kroz Zajecar? Pomogao sam letos jednom tipu na AT da nadje smestaj.

[Gliga 4479 Napisano Januar 12, 2014]

Nije to bio on, Prosao je centralnom Srbijom od juga ka severu do Smedereva i onda Dunavom ka Rumuniji.

 

 

Nastavak, kraj prvog dela u narednih sat-dva

[Sr3ck0 2224 Napisano Januar 12, 2014]

То Глиго мајсторе!!! Одлично путешествије!!!

[Gliga 4479 Napisano Januar 12, 2014]

Dan 5 (Tara-Novi Sad) 3.7.

Kraj voznje je na vidiku. Sa Tare se do Novog Sada moze stici relativno brzo glavnim putevima. Ta opcija se bas ne uklapa u ovakvu koncepciju putovanja pa je ni ne koristim... Dan je osvanuo savrsen, toplo je i nema ni oblacka. Pakovanje, bla bla bla...

 

Na Tari sam do sada bio dva puta, oba puta samo zagrebao povrsinu. Red je da se danas bolje upoznamo. Nigde ne zurim tako da obilazenje vidikovaca, ispitivanje skoro svakog putica u sumama traje satima. Ruta kojom sam vozio izgleda ukratko ovako: od Zaovinskog jezera do Predovog Krsta kroz sumu, usputno svracanje na vidikovac Sjenic. Od Predovog Krsta dalje u sumu do vidikovca Biljeska Stena a posle jos malo vozanja putevima u tom kraju. Povratak na Predov Krst i spust asfaltom do sela Rastiste, odatle dalje u sumu i vidikovca Banjska stena i jos dosta ispitivanja kojekakvih puteljaka. Najduzim mogucim putem do Mitrovca... Nakupilo se tu 80-90 kilometara potpunog uzivanja. Svi putevi su u dosta dobrom stanju tako da je voznja opustena. Negde sam naisao na sumare koji su izvlacili sumu i tom prilikom potpuno blokirali put. Imam srece pa cekam samo 5-10 min dok kamion nije natovaren.

 

Baterije na "velikom" aparatu su pri kraju pa se bas suzdrzavam sa fotkanjem. Mali aparat je prakticno neupotrebljiv tako da njega korstim samo da dokumentujem lokacije...

 

 

Pogled sa brane Zaovinskog jezera.

Na putu prema Predovom Krstu.

Sa osmatracnice na vidikovcu Sjenic.

Jedan od brojnih slepih puteva koje sam nasao.

Pogled sa vidikovca Biljeska Stena

Da bi se doslo do vidikovca Banjska Stena potrebno je od puta prosetati desetak minuta. Mir, idila, nigde nikoga. Koristim priliku i pravim dugacku pauzu na nekom kamenom ispustu, ispod je samo jezero...

 

 

 

Smece se vidi cak i na ovoj maloj fotki. Veliko, veliko razocarenje...

Od Mitrovca do BB atraktivnim serpentinama (ne mogu da se setim kako se zove put...). Pratim Drinu nizvodno skoro do Malog Zvornika. Par kilometara ranije skrecem u sumu, precica za Krupanj preko planine Jagodnja. Mesavina makadama, jako losih ali srecom suvih zemljanih puteva, kaldrme. Ne zadrzavam se previse, ima jos dosta da se vozi... Na prilazu Krupnju put vodi kroz neka sela, podloga je makadamska. U dva navrata imam blizak susret sa matorcima na nekim Apencima. Ljudi valjda ne ocekuju da neko tuda moze da vozi vise od 30 na sat pa ne vode racuna na kojoj su strani puta. Nije prijatno...

 

 

 

Da se ne lazemo, ovo je bilo za potrebe fotkanja

Od Krupanja asfalt prema Sapcu. Zadnja prilika za obilazak planina se ukazuje na Ceru. Cim sam zasao u sumu GPS gubi signal. Put je zapravo losa kaldrma i nije bas lep za voznju. E sad, ja "znam" (vid'o na Google Earth-u) da taj grebenski put ide celom duzinom planine. Meni to vodi predaleko tako da sam "pronasao" put koji bi u neko doba trebao da sidje na severnu stranu. Pocetak puta naravno ne mogu da nadjem jer nema GPS signala. Doduse nema ni nesto puno puteva koji se odvajaju tako da izbor i nije neki. Nailazim konacno na neki put koji se odvaja u odgovarajucem pravcu. Brzo postaje skoro potpuno zarastao u rastinje, nema nikakvih tragova koristenja. Cista tvrdoglavost mi ne dozvoljava da odmah okrenem. Posle nekih pet minuta probijanja izbijam na najsavrseniji makadamski put koji sam ikada video. Razmisljam, nema nikakvih tragova, ovo je sigurno nedavno napravljeno... 200 metara dalje nailazim na valjak koji jos uvek utabava podlogu, novije od toga ne moze

 

 

 

Iz sume izlazim kod manastira Petkovica, odatle lokalnim asfaltnim putevima prema Sapcu. Posle prebacujem na autopilot... Na samom pocetku uspona na Frusku Goru docekuje me kolona. Negde iza mene pojavljuje se motor koji to sve elegantno i potpuno bezobzirno obilazi. U trenutku ludila krecem za njim. Tip sa devojkom na nekom prejakom kruzeru. Peglamo uzbrdo uz gomilu idiotskih poteza (ukljucujuci i to da me kolega u krivini prestize sa desne strane...) stizemo na vrh. Tek tu se meni pali lampica za glupost... Pustam gas i nastavljam svojim tempom. Bas sam se ruzno osecao kada se osvrnem na tih par minuta voznje, toliko nepotrebnih rizika. Naravno stvar je jos simpaticnija kada se u obzir uzme cinjenica da sam do tada preko 8 sati tog dana proveo u voznji, dakle koncentracija na 0.5...

 

 

I to je to sto se tice ovog prvog dela. Sa odlaskom do Sarajeva 7 dana voznje i nekih 1655km. Obzirom da je neplanirano nije ni lose

 

Drugi deo, sledi narednih dana, je jos neplaniraniji i svakako atraktivniji

[Gliga 4479 Napisano Januar 12, 2014]

Ako Gligu ne uhvati mrak u vožnji, ko da nije ni vozio...

 

Ne znam samo odakle ti takva ideja...

 

 

 

 

 

Dobri farovi povuku budalu na neke ne narocito pametne poteze, a imam bas dobre farove

[Adler 189 Napisano Januar 12, 2014]

Ove slike sa Tare bude uspomene... a serpentine su prelepe! Tolike da sam pozeleo da se vratim istim. Nije mi samo jasno za sta sluze ona ogromna metalna vrata na svakoj drugoj skoro, ako znas na sta mislim, da li je mozda od nekog rudnika, ili nesto trece?

 

 

Sve u svemu, savrseno kao i uvek! Hvala!

[mali_zmaj 1347 Napisano Januar 12, 2014]