HtR 2: Centralna Azija, Kaspijski Basen i "5 Velikih"

[severian 16680 Napisano Octobar 10, 2013]

A sto ne ostavite ovu temu za izvestaje sa puta, a otvorite novu za spiskove ?

 

Potpuno se slažem, ne treba ovo temu opterećivati sa spiskovima. Čak mislim da spisak nije ni potreban jer na vreme ćemo objaviti kada Stanimir dolazi pa ko želi neka se pojavi. U svakom slučaju, ko hoće novu temu da otvori može, ja nisam vičan tome, hahaha.

 

 

Planiram da u Srbiju stignem u subotu ili nedelju, sledećeg vikenda. To je plan, za sada jako dobro ispunjavam planove, ali videćemo šta Bogovi putovanja još imaju spremljeno za mene.

 

Iskreno, još ne razmišljam o tom dolasku, želim da uživam u svakom preostalom mestu i kilometru. Dodatno, suviše dobro znam da je najviše koncentracije potrebno na kraju. Postoji zamor opreme i zamor vozača, sada treba biti najpažljiviji!

 

Javljaću se, kao i do sada, na vreme.

[spanta 199 Napisano Octobar 10, 2013]

 

Jedino im smete, kaže Renat žučno, a Svetlana potvrđuje, što svi na svetu misle kako Rusi mnogo piju.

 

Pa njima nije puno. Njima, taman

[Skittles 3702 Napisano Octobar 10, 2013]

"evo da vidite... to je BHASKHFGDSHJBLJHGFUFUFLBLKJBLJESDFOJHHGFLKAWČLJGFSLKJFDJKLOPNKJGSD... tako izgleda stepa FSKSJDFJKLHSKJDFHSKJHSD.. koja će mi nedostajati za tri dana JHDSKJHSDFLKJSDLFKJSDLKJSLDKJSDFLKJSDLKJSDLKJ"

 

[Urban Cruiser 1183 Napisano Octobar 10, 2013]

Ma dobro, u montazi ce preko toga ici Seve iz off-a

[Usamljeni jahač 1088 Napisano Octobar 10, 2013]

A sto ne ostavite ovu temu za izvestaje sa puta, a otvorite novu za spiskove ?

 

Potpuno se slažem, ne treba ovo temu opterećivati sa spiskovima. Čak mislim da spisak nije ni potreban jer na vreme ćemo objaviti kada Stanimir dolazi pa ko želi neka se pojavi. U svakom slučaju, ko hoće novu temu da otvori može, ja nisam vičan tome, hahaha.

 

 

Planiram da u Srbiju stignem u subotu ili nedelju, sledećeg vikenda. To je plan, za sada jako dobro ispunjavam planove, ali videćemo šta Bogovi putovanja još imaju spremljeno za mene.

 

Iskreno, još ne razmišljam o tom dolasku, želim da uživam u svakom preostalom mestu i kilometru. Dodatno, suviše dobro znam da je najviše koncentracije potrebno na kraju. Postoji zamor opreme i zamor vozača, sada treba biti najpažljiviji!

 

Javljaću se, kao i do sada, na vreme.

 

 

Samo ti uživaj, vozi svoju turu , a mi ćemo da brinemo oko tvog povratka. Očekujem još mnooooogo lepih putopisa do kraja!

 

 

 

[GhostMile 4614 Napisano Octobar 10, 2013]

Kako slomi kofer?

[severian 16680 Napisano Octobar 10, 2013]

Kako slomi kofer?

 

Uspeo sam da me iznenadi rupa na kazaškom putu ...

 

Postoji razlog zašto baš niko od putnika na duge staze ne nosi zadnji kofer, naravno. Ja to znam, ali mi i odgovara da imam nešto vodonepropusno i dostupno za 2 sekunde. Drugim rečima, svesno sam prihvatio rizik i nije me mnogo zapanjilo.

 

Inače, ovi što me dobro znaju, znaju i da sam mesec dana pre puta, tokom testiranja opreme i treninga, oko Homolja polomio nosač za taj isti kofer. Nosač sam onda odlično sredio i učvrstio, toliko dobro da sada nije on popustio - popustio je sam kofer...

[Mimi Vinča 2864 Napisano Octobar 10, 2013]

Tema u kojoj mozemo da se dogovorimo sve vezano za Severianov docek je otvorena

 

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/96520-dogovor-za-severianov-docek/

[detektiv kokni kol 90 Napisano Octobar 11, 2013]

Kakva recenica ! ()

 

"Koja je tebe brate muka ovde naterala", mislim se "luda glava i njene misterije", ali ostadoh nem.

[severian 16680 Napisano Octobar 11, 2013]

Astrahan, mesto kome dugujem još jedan dan

 

Još prethodne večeri Astrahan mi se svideo. Živo, dobro osvetljeno mesto, ima dosta ljudi na ulici i dobru ponudu lepih kafića i restorana. Osim Volge, ima i dva velika kanala koji vijugaju kroz grad, vode dakle ima na sve strane, dovoljno i za najzahtevnije ljubitelje gradskih vodotokova.

 

Svanulo je jutro, čeka me put do Volgograda, u Astrahanu sam planirao da provedem samo jedno veče. Grad me privlači svojom energijom, pa činim ono što sam retko činio na ovom putovanju - odlažem start etape za iza podneva i odlazim u grad!

 

Centar Astrahana je lepo sređena pešačka zona, kojom dominira astrhanski kremlj, dvorac iz 16. veka (ako se ovako iz glave ne varam, a ne varam se). Upečatljiv, nekako otmen, trenutno je u renoviranju unutrašnjosti. Na zapadnom ulazu u dvorac je velika pravoslavna katedrala, koja dominira pogledom.

 

 

 

Sa severne strane kremaljskih zidina nalazi se dobro održavan park, u njemu sam sinoć prvi put posle mnogo dana video ljude koji šetaju svoje pse, znak poznatog života za mene. Park je izgrađen oko Lenjinovog trga, za Rusiju skromnog po dimenzijama, kojim dominira veliki spomenik Vladimiru Iljiču:

 

 

 

Dvestotinak metara na sever, ako prošetate Admiraltejskujom ulicom, doći ćete do Kanala 1. maja, jednog od dva velika plovna gradska kanala. Oko kanala nalaze se parkovi i šetališta, kao i jedno lepo jezero. Ceo kraj naročito efektno izgleda uveče, uz prvoklasno dekorativno osvetljenje.

 

 

 

 

Na jezeru, original i kopije:

 

 

Naravno, glavna atrakcija, žila kucavica i ekonomska uzdanica Astrahana je najveća evropska reka, Volga. Astrahan je poslednji grad na dugačkom, veoma dugačkom toku Volge. Praktično na samom izlasku iz grada Volga ulazi u svoju deltu, nepregledno vodeno prostranstvo kojim se sva ona sibirska voda sliva u kaspijsko more. Delta je, kao i svaka delta izrazito velikih reka gotovo neprohodna, mada bi lepo bilo provesti ovde nekoliko dana i istražiti je čamcem!

 

Od Kanala prvog maja i pešačkog mosta rusko-azerbejdžanskog prijateljstva, efektno uređena aleja vodi na terasu iznad Volge, na kojoj je izgrađen spomenik Petru Velikom.

 

 

 

Moćna Volga, koja još od Volgograda (dakle, više od 500km od ovog mesta) nema jedan tok, više je to splet raznih vodotokova, rukavaca, reka, sve liči na Amazon i nepregledno vodeno prostranstvo, dakle čitav je to rečni sistem, na tom mestu uliva strahopoštovanje.

 

 

 

 

A opet, za lokalne stanovnike, Volga je samo izvor zabave i ponekad možda zarade. Naravno, mi ljudi smo jako fleksibilna biće, na sve se brzo i potpuno naviknemo, zato valjda i vladamo planetom. Oni ne dele moje ushićenje, ber ne dok se štap ne povije, ili struna zategne:

 

 

Astrahan je grad koji zaslužuje da putnik u njemu ostane duže od jedne večeri. Ima sve i iznad svega je prijatno mesto, sa dobrom atmosferom i privlačnim ljudima.

 

I baš kao što sam pre godinu dana, setno zbog kratkog boravka gledao predivni Erzurum i njegov Palendoken, obećavši sebi da ću se još jednom vratiti i ostati duže (na ovom putovanju to obećanje sam i ispunio!), sada se u sebi zaričem da ću u Astrahan doći ponovo.

 

Neki grad ti se svidi na prvu loptu, eto to je.

 

[severian 16680 Napisano Octobar 11, 2013]

No, nemam vremena za čekanje, treba stići do Volgograda. Pakujem stvari i ubrzo sam spreman da krenem. Prilazi mi stariji čovek i počinje da ćaska o motorima. Vidim da se odlično razume u problematiku, dalji razgovor otkriva da je dugo vozio moto-kros (priča mi o stazama u okolini, imaju 3 dobre kros staze).

 

Zanima ga moj motor, dugo ga gleda, ja i pored toga što praktično trošim vreme od vožnje nisam nervozan, uživam u razgovoru. Na kraju, razume se, poziranje:

 

 

Krećem! Najpre prelazim i drugi astrahanski kanal:

 

 

 

Kratko probijanje kroz gradsku vrevu, mada je glavni saobraćajni špic već odavno završen, prednost kasnog starta, i odmah prelazim Volgu, tj. dva njena rukavca, svega nekoliko kilometara pre početka delte:

 

 

 

 

Temperatura je savršena za vožnju, oko 15 stepeni Celzijusa, oblačno, nema Sunca da mi smeta. Put je dobar i suv, kilometraža za te uslove mala (manje od 500 kilometara). Sveukupno smeši mi se jedna od najlakših etapa celog putovanja!

 

Sve vreme vozim paralalno sa Volgom, tj. njenim zapadnim rukavcima. Stajem da upijem atmosferu:

 

 

Pogledajte samo tu reku! Ovo je zapadna polovina samo jednog od rukavaca. Peščane plaže i sprudovi na sve strane:

 

 

 

Volga me je impresionirala, zaista. Pogledajte atmosferu i komentar, o Volgi, druženju, ruskim putevima:

 

 

I lagano, bez bilo kakvih problema, brzo i zaista lako, stižem do Volgograda (Staljingrad). Poznat je kao grad čudne topologije, izuzetno dugačak (preko 80km!) i ušoren, loših i prašnjavih ulica, na obali Volge i izuzetno strateški bitnog kanala Don-Volga, kojim je Kaspijsko more povezano sa Crnim morem i samim tim sa svetskim okeanima.

 

Volgograd je grad heroj, poprište najkrvavije bitke u istoriji čovečanstva, grad žrtvovanja, ponosa, pamćenja, tvrdoglavosti i bezumlja.

 

 

Pročitajte poruku na ovoj tabli! Potresno i tačno. Zaista, stupam na zemlju gde je svaka stopa natopljena krvlju. Ako je neko mesto sveto, ako je neki grad opomena, ondo je to ovo mesto i ovaj grad u koji sada ulazim. Imam neku čudnu tremu, strahopoštovanje, veoma sam svestan gde sam.

 

 

Nailazim na loše ulice i sjajan volgogradski tramvaj, sve mi to pomaže da se vratim u realnost:

 

 

U Volgogradu sam već tri dana. Velik, siv, prljav, još uvek prkosan i potresan grad. Njega opisati zahteva više vremena i koncentracije. Sve u ovom gradu to zaslužuje.

 

A do budućeg opisa, sećam se i još uvek gledam u Volgu. Pozdrav od vašeg putopisca:

 

[Urban Cruiser 1183 Napisano Octobar 11, 2013]

Pratim I cekam izvestaj iz Staljingrada! Ziv bio!

[severian 16680 Napisano Octobar 13, 2013]

Volgograd, grad heroj

 

 

Ako postoji grad na ovoj našoj planeti koji sa pravom nosi epitet iz naslova, onda je to Volgograd. Ili Staljingrad, kako vam drago da ga zovete, ni njegovi stanovnici nisu baš načisto sa tom dilemom, mada je grad najduže u svojoj istoriji nosio ime "Caričin". Trenutno, Bože ima li komplikovanije države od ove i ovakve post-sovjetske Rusije, tri stotine i pedeset dana u godini grad se zove Volgograd, o preostalih šest zvanično ime je Staljingrad. Pa ti računaj stranče, od datuma zavisi u koje mesto si prijehao!

 

Grad na površini zemlje sivo je i učmalo, prašnjavo, prljavo i skoro depresivno mesto. Tipično sovjetski industrijski gigant, koji je svoju industriju izgubio kao Aralsk more, ništa manje iznenada niti definitivno, sve te glomazne fabrike proizvodile su ono što u novom vremenu više niko nije želeo da kupi, dvadeset i pet godina posle divlje ruske tranzicije još uvek tumara i traži svoj identitet. Ljudi osećaju da im je neko nešto zakinuo, da im bolji život pripada, a ovaj nikako da stigne, nikako da im ga neko obezbedi, ne razumeju da se to nikada neće desiti, da moraju sami. Sve je sivo, od fasada do izraza lica.

 

Grad na površini zemlje mesto je loše infrastrukture, defektnih ulica, loše projektovanih transverzala i jedinstveno začuđujućeg urbanog (ne)plana. Iz istorijskih razloga grad se razvio u dužinu, čitavih osamdeset kilometara (!), verujem da ne postoji još neki toliko dugačak grad a da je ovako mali kao Volgograd (jedva milion stanovnika).

 

Ipak, grad na površini ima svoje momente, doći ćete do njih ako ste spremni da ga razumete, potisnete sivilo i potražite tu i tamo po neki biser!

 

Centralni gradski trg, Trg palih boraca, tipično je sovjetski monumentalan. Na zapadnom kraju nalazi se mali biser, spomenik Alksandru Nevskom ispred Drama teatra. Koliko samo odudara od zgrade pošte i okolnih građevina:

 

 

 

Zgrada glavne železničke stanice zaštićen je arhitektonski spomenik:

 

 

Starom protivpožarnom kulom iz 19. veka, nedavnim renoviranjem vraćenom u originalni oblik, stanovnici grada se ponose (zbog činjenice da dokazuje organizovanu protivpožarnu zaštitu još pre gotovo 200 godina):

 

 

Grad ima impresivnu tramvajsku mrežu, koja ove godine slavi u svetskim okvirima respektabilnih 100 godina postojanja. Centralnim gradskim jezgrom tramvaj vozi podzemno, poput lakog metroa. Vozila su čista, širokotračna (dakle, komforna i sa dovoljno mesta u kolima), ima ih i starih i novih, a prevoz je tačan i veoma jeftin (karta košta oko 40 dinara):

 

 

 

 

Jedna od zgrada univerziteta, pedagoški fakultet:

 

 

Grad ima dva fudbalska kluba, Rotor i Dinamo, prvi je veći i poznatiji, drugi je lokalni, u "mom" kraju:

 

 

Postoje moderni šoping molovi, nekoliko, najveći je "Evropa", na samoj obali Volge:

 

 

 

Udenuo se tu i jedan jak srpski brend:

 

 

 

Verovatno najlepši deo grada na površini zemlje predstavlja šetalište iznad Volge. Lepo uređen park i promenada, monumentalnim stepeništem koje neodoljivo podseća na čuveno Ezenštajnovo stepenište u Odesi, vodi putnika namernika do jednog od najvećih svetskih rečnih pristaništa (Volgograđani kažu i najvećeg!):

 

 

 

 

 

 

 

***

 

 

Dok se pogled gubi u širinama moćne Volge, svih njenih tokova, postajete bolno svesni gledajući tu nikada osvojenu obalu da u ovom gradu, paralelno i ništa manje opipljivo, postoji još jedno mesto. Postoji, jeziv i neugašen, grad ispod zemlje.

 

Kosti više od milion i pet stotina hiljada ljudi razbacane su svuda ispod tla koje gazite. Na mestu gde se danas nalazi klupa, ulica, semafor, ćošak gde možda upravo jedete jeftini fast food ručak, stao je onomad neki život. Prestao da postoji, u prah se raspršili nečiji snovi, ljubav ostala u večitoj zebnji, da nikada ne dočeka povratak, nada ugašena. Usne stisnute u finalnom bolu, krvavi i blatnjavi prsti grčevito miluju dragu fotogafiju, u mislima ili zaista, dok je samrtni ropac uzimao dušu baš ovde gde sada stoji prelepa devojka, držeći se za ruke sa svojim mladićem, još dečakom.

 

Drveće raste iz zemlje gde je svaka stopa natopljena krvlju, suve i neosvećene ovde nema. Ptice ne pevaju, još uvek uplašene rikom topova u svojoj DNK prenose minut ćutanja. Gledate sivu sadašnjost, šetate, a čujete smrt iz dubina i prošlosti kako urla. Trudite se da ne slušate, pravite se cinični, a ipak to je sve što čujete.

 

Smrt i bol riču. Milion i pet stotina hiljada ljudi nestalih za svega nekoliko meseci. Milion i pet stotina hiljada duša.

 

Neko je napadao, a neko se branio. Jednako mi kukaju iz ove ilovače. I čujem ih sve.

[severian 16680 Napisano Octobar 13, 2013]

Spomenici su mesta gde se susreću grad ispod i grad na površini zemlje. Posebno oni koji, gotovo na svakom uglu, obeležavaju masovne grobnice:

 

 

 

(U ovoj poslednjoj sahranjeno je više od 110.000 ljudi!)

 

 

Večna vatra u pročelju Trga palih baraca, tj. u samom centru Volgograda, gori u čast stradalih. Lepo je videti sveže cveće, da savremenici, zabavljeni svojom mukom, nisu zaboravili, da sećanje traje:

 

 

 

 

Aleja heroja vodi ka Volgi i spomeniku palim braniteljima:

 

 

 

Dom Pavlova, na Lenjinovom trgu, mesto je prave, autentične herojske priče, ništa manje jezive i zadivljujuće od podviga srpskog majora Gavrilovića pri odbrani Beograda na početku I sv. rata. Mesto je to gde morate da se poklonite junaštvu, svrsishodnom ili ne, danas više nije važno, plemenitost se pokaže kod onih koji je u sebi nose u takvim trenucima, na nama je da ne zaboravimo:

 

 

 

Centralni gradski muzej koji čuva artafekte iz staljingradske bitke, muzej "Panorama", izgrađen je iznad Volge na lepom i zasluženo reprezentativnom mestu. Ispred muzeja, na otvorenom, zainteresovani posetilac može pogledati izložbu autentičnog naoružanja iz vremena bitke:

 

 

 

 

Takođe ispred muzeja, rekao bih izuzetno uspelo i upečatljivo, kao nemi svedeok zamrznut u vremenu ostavljena je i jedna zgrada, ni po čemu posebna, samo tipična, u stanju u kakvom je sačekala kraj opsade grada:

 

 

 

I opet mi, dok fotografišem, u ušima riču topovi iz prošlog vremena, a smrt svojim hladnim zadahom vonja iz zemlje. Baš kao kada mladi i neoprezni Frodo na svoju ruku stavi Prsten, tako i ja samim pogledom u ove avete prošlosti tonem u svet utvara i tek jakim naporom volje se otržem.

[doktor 4720 Napisano Octobar 13, 2013]

Sta reci osim BRAVO!!!

[severian 16680 Napisano Octobar 13, 2013]

Glavni memorijalni centar koji podseća na staljingradsku bitku nalazi se na gradskoj periferiji. Mamaev Kurgan, dobio ime po grobnici velikog tatarskog kana (Kurgan=Grob), verovatno je najdramatičniji memorijalni kompleks koji sam u svom životu posetio.

 

Smešten na brdu, natkriljuje grad. Centralni spomenik, poznat kao "Otadžbina zove", dominira kompleksom u svakom pogledu:

 

 

Iz podnožja penjete se praćeni nizom spomenika, sračunati da zamisle, svaki nosi svoju simboliku, neki su tipično sovjetski pompezni, a neki veoma uspeli:

 

 

 

I onda, da bi stigli pod noge Otadžbine, spiralnom rampom prolazite kroz memorijalni kompleks u kome se nalaze ispisana imena stradalih branilaca grada. Ruska vojska i danas, svakoga trenutka u godini (!), drži mrtvu stražu, a večni plamen gori u znak sećanja:

 

 

 

Na tom mestu, koliko god nekome sada zvuči patetično, bilo je jače od mene, morao sam da se naklonim, da pogazim gordost, savijem leđa i pognem glavu u znak poniznosti i poštovanja pred tragedijom, pred kostima, lobanjama i vilicama u zemlji. Mislim da nikada ranije nisam osetio takvu potrebu, ovde eto jesam.

 

Iz paviljona izađete potreseni, gledao sam starijeg čoveka koji je fotografisao i sve vreme plakao. Nekome smešno, ja sam veoma razumeo.

 

Otadžbino, da li je moralo baš tako, gledam je u oči i u mislima pitam?

 

 

Okamenjena bol, ponekad i skulptura ume da govori:

 

 

Dok se penjete, prigodno i nekako pristojno, pored staze nalaze se table koje sećaju na heroje, samo ime, prezime i čin, na mnogima od njih je i danas sveže cveće:

 

 

Otadžbino, mnogo je to žrtava, skupo je, zar ne misliš i ti, pitam je dok nedostojan pokušavam da joj dotaknem skute?

 

 

Ona gleda na grad, nema, okamenjena i neosetljiva, baš kao Hitler i Staljin koji su sve te ljude poslali u smrt:

 

 

I danas je teško preživeti Staljingrad. Mnogo je to tragedije po kvadratnom metru. Previše.

 

 

***

 

I baš tog dana u gradu je velika frtutma. Premijera, ruski film "Staljingrad".

 

 

Na kraju baš sve postane novac...

[xenoks 29 Napisano Octobar 13, 2013]

Iz putopisa u predavanje istorije i podsecanje. Svaka cast.

[-Viper- 548 Napisano Octobar 13, 2013]

Ostao sam bez teksta, stvarno je teško razumeti toliko smrti i izgubljenih života u jednom gradu.

[Mimi Vinča 2864 Napisano Octobar 13, 2013]

Odlicno

[anbeast 67 Napisano Octobar 13, 2013]

Verujem da na takvim mestima covek potpuno i neposredno shvati svu besmislenost ratova, podela, politike...

Vec sam ostajao bez teksta nakon citanja pojedinih delova ovog putopisa i nije nikakva novina da mi opet nedostaju reci.... (na srecu, Seveove teku poput Volge )

[Šanke 92 Napisano Octobar 13, 2013]

 

anbeast

Verujem da na takvim mestima covek potpuno i neposredno shvati svu besmislenost ratova, podela, politike...

 

Baš suprotno, shvatiš smislenost i uzvišenost najplemenitijeg i naj humanijeg čina koji čovek može da učini za života, a to je davanje sopstvenog života za bližnje i otadžbinu.

Iako udaljeni ideologijom komunizma od istine pravoslavlja, vođeni izgleda mi duhom, položiše živote u borbi protiv zla, Slava im!

 

Severiane , ovdi je stvarno leto, 26 je preko dana, aj produži još malo da imamo šta da čitamo preko zime!

 

Pozdrav i naravno, pazi di teraš!

[Marokanac 1882 Napisano Octobar 13, 2013]

Eh, zivote................skote.........

 

Tako je govorio ponekad moj deda Dragomir, umeo je da zaplace kada gleda Titovu paradu (nekada bilo direktan prenos preko RTS)........pa ga ja pitam zasto place kad i nije neki ljubitelj Tita..........a on meni odgovori,

 

"eh, sine .......... toliki ljudi pod oruzjem, toliki ljudi su vec poginuli, a ginuce i u buducnosti......ali ljudi nikako da se opamete"

 

Tada.......nisam pridavao paznju njegovim recima........sada - me teraju na razmisljanje.....

 

Tolike zrtve u Staljingradu...........pa to je da covek ne poveruje, a ono tuzna istina......

 

Neka im je svima laka zemlja...........

 

:'(

[anbeast 67 Napisano Octobar 13, 2013]

@ Šanke : Nije ovo mesto za sire rasprave o temama koje nemaju previse veze sa motorciklizmom, ali te moram ipak upitati: Zasto su ti ljudi morali imati ''cast'' da daju svoje zivote? Ti ljudi su (kao i mnogi tokom istorije civilizacije) davali zivote zarad nekakvih ideologija, politike, religije, a sve se to u krajnjoj instanci svodilo na novac i moci relativno uskog kruga ljudi. Zar to nije besmisleno? Zar nije besmisleno sto su dovedeni u situaciju da daju svoje zivote, a mozda su mogli dati kakve pronalaske, leciti ljude, napisati kakve knjige, naslikati vredne slike? Svaka njima cast za herojsku odbranu, divljenja je dostojan njihov cin i zrtva, ali su njihovi zivoti uludo baceni. (Pri tome mislim i na zivote stotina hiljada nemackih vojnika koji su takodje bili zaludjeni i primorani....).

[djoledb 79 Napisano Octobar 13, 2013]

Одушевљен сам путописом од самог почетка,а од фотки града хероја остах без даха са сузом у очима због

прекинутих живота глупим,суровим, (не)људским достигнућем цивилизације ратом.

Наравно бол родбине,пријатеља на једној и другој страни је исти,али Хитлер је слао у смрт ради освајања,

док Стаљин је бранио отаџбину,а то наравно да много кошта...(Ваш цитат:она гледа на град,нема, окамењена и неосетљива,баш као Хитлер и Стаљин који су све те људе послали у смрт) А можда је могло и јефтиније да ПАНЦЕРИ нису дубоко утрчали у отаџбину...

Извињавам се што мало критике убацих у предивно путовање,али морао сам да укажем на разлику између

напада и одбране отаџбине која је била прескупа...(да су раније имали Т34 питам сe докле би стигле велике мачке од панцера).

Поздрав од Ђолета.

[Šanke 92 Napisano Octobar 13, 2013]

Slažem se da nije mesto. A dali su živote kao branioci, ne zato što su morali nego što su hteli! Ipak je čoveku ostavljena slobodna volja da sam izabere put....