Put za dušu - Beograd - Ptuj - Piacenza - St tropez - Monte Carlo - Sestriere - Milano - Portoroz

[toma66 50 Napisano Jun 18, 2012 (promenjeno)]

Posle prošlogodišnje ture po Sloveniji i alpima, pao je dogovor da se u 2012. ide dalje, više, uzbudljivije......i sve je isplanirano u martu za novu turu.

Na zalost, ove godine idemo bez prijatelja iz Slovenije koji je od prošle godine vezan za krevet zbog problema sa kičmom. Džoni - Honda Tranlap i Toma na Yamahi Fazer, krećeno 3. juna sa jasnim isplaniranim destinacijama i bukiranim spavanjem. Plan mora da se poštuje bez obzira na vremenske uslove ili bilo šta, što može da iskrsne jer se mora voziti svaki dan ozbiljna kilometraža.

Prvi dan. Nalazimo se kod Dzonijeve radnje u 8.00 i krećemo prvo do Ptuja. Distanca je nešto preko 500km. Vozimo prosečno 130km sa povremenim produvavanjem i do 200km, tek da se oseti pritisak vazduha i razbije monotonija auto puta. Stižemo u Ptuj kod našeg brata u 15.30h uz uobičajen doček u garaži. Tu je pivo, sendviči, grickalice.......doček koji se samo može poželeti. Naravno zapivili smo se do kasno, a treba rano ustati i krenudi dalje jer nas čeka tura od 650 km.

 

Drugi dan. Ustajanje i put do sledeće destinacije, a to je Piacenza. Posle dva sata vožnje, nalazimo se na granici sa Italijom, počinje druga priča. U Sloveniji se nekako osećamo domaće, a kod Italijana je druga situacija. Gorivo je skupo (1,9 eur), putarine su takodje skupe, niko ne govori engleski, oseća se čovek pomalo nelagodno. Na pola puta nebo se zacrnelo i kiša nas je pratila dobrih 300 km. Naravno neiskustvo sa kisnim odelom je bilo takvo da smo istakali vodu iz čizama kao iz bokala. Brzopletost i kasno oblačenje. Bar smo naučili da se na vreme pripremiš za kišu, upakuješ kako treba i kiša stvarno nije problem. Kako smo se približili Piacenzi, nebo se razvedrilo i potpuno smo imali drugačiji osećaj. Putevi su fenomenalni, nigde ugiba, rupa, krpljenog asvalta....vozili smo po kiši između 80 i 120 u zavisnosti koliko je jako kiša padala. Pumpe nisu tako česte i mora se voditi račina da se na vreme sipa gorivo. Stužemo u Piacencu. Grad veličine načeg Kruševca. Ceo je u Italijanskom fazonu sa uličicama i trgićima.....ali ljudi su jako čudni. Gde god bi se kretali, imali smo utisak da nas gledaju sa ne tako dobrim namereama. Iskulirali smo ih, popili koje pivce i obišli grad uz naravno slikanje. Ko nemora da ide u Piacenzu sem usput, zaista nema šta da se vidi. Zato bi se sa ovom mesta i ja što pre prebacio na treći dan.

 

Treći dan. Tura od Piacence do St Tropeza. Kilometraža oko 500 km. Naravno jutarnje provere motora i krećemo prema Đenovi. Put je idealan, vreme idealno.....mi srećni je idemo prema najlepšoj destinaciji. Od Đenove do Nice prolazimo kroz najmanje 150 tunela dužine od 500m pa do 6-7km. Svi su osvetljeni, sa digitalnim oznakam, ventilacijom, bankinama........mi stavrno nemamo ni jedan takav tunel jer su sa po 3 plus 3 trake......Putevi su jako opterećeni vozilima, a pogotovu hladnjačama kojij je u tolikom broju da su sve vreme jedna iza druge sa malim rastojanjima. Prosečna brzina velikih kamiona je 100km na čas i to pravi jako napetu situaciju jer je opterećenje voziti između hladnjača i automobila. Vodimo računa o dozvoljenoj brzini, kamionima, brzim automobilima........ali se jako dobro snalazimo. Stajemo prosečno na 100km, da se zapali koja cigareta, popije malo vode, sipa gorivo.......Približavamo se jednom od najlepših i najčuvenijih letovališta na Azurnoj obali St Tropeu. Raste uzbuđenje ali pristiže i umor od trećeg dana zaredom voženja motora.

Vozimo uz obalu, more ljeska, oseća se onaj specifičan miris mora i adrenalin se pojačava. Uz obalu se narvno stvaraju velike gužve automobila i više puta smo konstatovali da je motor spas. Stužemu na mesto odredišta uz naš GPS koji nam je pomogao mnogu, prosto je nezamislivo pronaći neka mesta, hotele .....bez GPS-a. Smeštamo se u hotel (cena dvokrevetne sobe je 90 eur, ali je zato pored nas već 400 eura. Posle tuširanja koje mnogo znači, krećemo do mora da se umočimo. Voda je naravno hladna ali sve zbog pomisli da smo ovde sada i mozda nikada, ulazimo u vodu i uzivamo u ledenoj vodi. Obilazak grada je pravo punjenje batera. Mozete videti sjaj, bogatstvo ali i gradić koji ima dušu. Nije slučano što je tako kotiran. Uvek je pomisao kada sam negde u inostranstvu da je Beograd bar bolji po tome jer se možete provesti do kasno u noći.

 

 

 

Idemo dalje - četvrti dan.

Uobičajeno krećemo u 8h kao i svaki dan. Put treba da bude najkraći do sada, samo 130 km ali sve obalom i nekoliko obilazaka. Ovaj deo je inače trebao da ispuni naše snove, vožnja tik uz Azurnu obalu........

Stajemo posle nekoliko kilometara, parkiramo motore pored vode i pravimo par fotografija. Zvuk motora nas odvaja od predivnog pogleda u more. Grupa sa Harlejima prolazi pored nas i uz uobičajen pozdrav ispraćano bejkere koji iz celog sveta dolaze na Azurnu obalu. Put je zanimljiv, krivudav, pogledi su puni kolorita od mora, zelenila, prelepih kuća, bajkera, automobila, ljudi......čovek samo da gleda i da se pita da li je ovo stvarno. Toliko željeni put i odjednom si baš na tom mestu o kome si sanjao.

Krećemo se prema NICI. Prolazimo jedan deo puta koji je odvojen od mora. Put me potseća na beogradski Hajd park ili spustanje od Golfa prema Hajdučkoj česmi. Za sve koji vole da se takvim krivinama voze, bio je pravi užitak. Stižemo Harlejaše i grupi sa njima se vozimo jedno 20km, a onda smo i pretekli i ubrzo stigli u NICU gde se nismo mnogo zadržavali. Veliki grad, osećate se morski u njemu ali je mnogo velika gužva i zamara. Iz tog razloga samo ga prolazimo, razgledamo grad i krećemo se dalje putem koji nas vodi do Kana. Ubrzo stižemo u Kan i zaista gledamo sve ono što se samo moglo videti na nekom filmu. Lepota, raskoš, hoteli, automobili, ljudi......aparati ne prestaju da skljocaju, prosto ne znamo šta pre slikati. Slike koje smo napravili zaista ne mogu preneti utisak koji nosimo. To je utiak koji bajker nosi u sebi dok vozi motor, a vi treba da nekome objasnite kakav je osećaj na motoru, nekome ko nije bajker. Kan je mesto kome dajem čistu destku. Ima sve što jedno mesto takvog ranga treba da ima.

 

Nastavljamo put prema Monte Karlu gde ćemo provesti popodne i prenoćiti. Kako se približavamo MK tako se sve više penjemo, a nebo se sve više zacrnjuje. Nadamo se da nam kisa neće pokvariti užitak. Od Nice do MK je put pun krivina, uspona, pejzaža kao iz filama Džems Bonda.......takođe se staje stalno i hvataju se fotografije koje će nas jednog dana potseećati na trenutke iz perioda koje se samo zahvaljujući motorima ispunjavaju. Broj mesta koje obilazimo i zaobilaženje gužvi je moguće samo motorom.

Dolazimo na poziciju gde se iz velike visine vidi Monte Karlo. Srce počinje da kuca sve jače i počinjemo da se spuštamo u mesto gde se vozila F1 pre 7 dana, gde su jahte najveće i najlepše na svetu, gde je sav glamur ovoga sveta. Smeštamo se u hote, brzo tuširanje i na ulicu. Prepoznajemo ulice sa još ostalim oznakama od F1, parkiranim Ferarijem ispred jahte koga čovek u belom odelu pere, prolaze atomobili svi skuplji od par stotina hiljada evra....fasade kao iz MK, parkovi kao da ste u raju, prodavnice i ne gledam već samo slikam. Puno turista, svi sa osmehom na licima....ovaj osećaj je lepo doživeti ali je jako naporno biti puno bogat. Ceo popodne smo prošpartali MK, uveče napravili po pustom gradu krug kuda se vozi F1, seli u jedan kafić pored našeg hotela i uz pivce sređivali utiske o Azurnoj obali jer sutra kada se probudimo idemo na alpe.

 

 

Peti dan. Krćemo na alpe u Sestrujere ali na insistiranje mog druga bajkera Dzonija idemo prvo do San Rema. Ojada ako je toliko želeo idemo. Pravcimo put duži za nekih 80 km. Usput dok vozimo uz obalu nailazimo na mnogo malih simpatičnih mesta. Gužve su pri svakom ulasku i izlasku u bilo koje mesto. Da sam kolima, ostavio bih auto negde i otišao da popijem par piva - za mene je to smrt, to nije vožnja nego mučenje. Ulazimo na teritoriju Italije, sve je siromašnije, manje......i stižemo do čuvenog San Rema. Morski grad koji je najpoznatiji po muzičkom festivalu ali i kao Italijansko mondensko letovalište. Glavna ulica sva u palmama, sređeno je sve okolo ali realno nema šta da se vidi što bi bilo posebno, nekako je samo sređeno. Konačno krećemo na alpe. Kada smo se odvojili od magistralnog puta koji ide duž mora, odmah smo počeli da se penjemo. Temperatura se spušta, a vreme nas još uvek služi. Posle samo tridesetak kilometara nalazimo se na visini u planinama, sa kanjonima, prelepom prirodom, rekom koja krivuda kroz kanjon.....kao kroz kanjon Morače. Ubrzo opet ulazimo u Francusku. Prolazimo kroz tunel koji ima oko 10km. Na izlasku nailazimo na desetak Lamborginija, Ferarija, Lotusa....neka reli trka za bogataše......zvog njihovih mašina je zaista za poštovanje. Planine se tresu od tog zvuka. Vreme se polako kvari i počinjemo da se penjemo na Sestrijere. Mesto gde su se održavale zimske OIimpijske igre 2006. godine. Kako se penjemo, tako je magla sve veća, a hladnoća na rukama postaje sve jača. Stižemo na vrh, GPS kaže da smo stigli, a mi se pitamo gde? šta sada????? ulazimo u hotel koji je otvoren, gde smo imali rezervaciju za spavanje ali se posle desetak minuta pojavljuju moleri jer u hotelu nema nikoga. Već smo umorni od puta, magla, kišica rominja, nemamo smeštaj, nema gazde hotela..... ne možemo da verujemo da bi možda morali nazad da se negde snađemo za spavanje. Ipak uspevamo da se nekako sporazumemo sa molerima i posle 10 minuta stuže Italijan - gazda. Na svim jezicima pokušavamo da mu objasnimo da imamo preko booking coma rezervaciju, a on ima svoju priču sa duplim cenama za nas. Na kraju je ispalo sve OK.

Idemo motorima polako kroz maglu do nekog kafića koji radi da nešto pojedemo i popijemo. Jedva smo ga našli, sedamo, jedemo neki sedvič koji je mene jeo, pijem jedno, a potom i drugo pivo da me što pre drmne jer smo tužni zbog dolaska kojeg smo želei na alpe, a ispostavilo se da ne vidimo ama baš ništa. Uzimam treće pivo, a onda trenutak koji je trajao ali samo par minuta i nema magle, nema oblaka, sunce sija, vide se planiski venci u snegu, ceo centar Sestrujera......kreće slikanje i obilazak Olimpijskog sela. Sedamo u neki drugi kafić, a cunce nas mazi, gledamo lepozu prirode i slušamo tišinu. Konstaujemo da nam ovde najlepše. U 22h se još vidi. Završavamo u hotelu kao jedini gosti, spremamo se za sutra za sledeću turu do Milana.

 

Nastaviće se uskoro.

 

 

r

Promenio Jun 19, 2012 član toma66

[Desert Fox 248 Napisano Jun 19, 2012]

Zauzeo sam mesto u prvom red,reklama obecava!!!

[doktor 4760 Napisano Jun 19, 2012]

[mungos 910 Napisano Jun 19, 2012]

[BREITNER 20 Napisano Jun 19, 2012]

Baš vsm zavidim. Ti i Džoni uživali ste 1000 na čas. I ja sam seo u prvi red, čekam da prestanu reklame i da se nastavi priča.

 

 

 

Sent from my GT-N7000 using Tapatalk

[toma66 50 Napisano Jun 19, 2012]

 

Pisao sam pola sata i više, i onda se ispostavilo da više ne mogu dopisujem na postojeći tekst. Sada stavrno moram da popijem pivo pa da sve ispočetka napišem za poslednja dva dana koja smo proveli u Milanu i Piranu tj Portorožu.

[toma66 50 Napisano Jun 20, 2012]

Ajde ponovo pisanija. Predzadnji dan, a sedmi po redu vodi nas do Milana preko Torina. Otvaraju se vrata od garaže hotela, mi sedimo spakovani u gledamo kako pada kiša. Silazimo sa motora i ponovo navlačenje kišne opreme. Krećemo po kiši, magli i hladnoći da se spuštamo niz alpe polako jer je kolovoz težek za vožnju. Jutro je pa nas strpljenje sluša. Kako smo se spustili i zakoračili na auto put tako smo se naravno i ubrzali. Put za Torino prema Milanu. Vožnja dosadna po kiši na autoputu, ali tu su naplatne rampe koje nam razbijaju dosadu. Imali smo sve kombinacije npr. da treba da se obmah plati pitarina ali to se podrazumeva da imate sitan novac, ili da nam ne izadje karton na naplatnoj rampi, a onda na sledećoj platimo ohohoooo, nema priče sa žabarima, njegova je jača....no nema veze to je sastavni deo puta. Približavamo se Milanu, skidamo se sa auto puta i idemo kako nam kaže GPS. Kao i da sada dovede nes tamo gde treba. Smestamo se u hotel, tusiranje i sedamo u neki pab tik pored hotela jer kiša lije, ne možemo u šetnju. Po starom receptu kreće pivce, pa drugo i na trećem kao i na Sestrijereu eto prestanka kiše, sunca......čisto da znate recept!!!!!

Odlazimo do centra kako bi videli katedralu Duomo, milansku Skalu, galeriju Vittorio.....Centar Milana je lep i treba ga videti ali grad koji ne spada u one destinacije koje imaju mnogo toga što turiste privlači. Veliki grad, urban, sa prelepim centraom, puno motora.......i to je što se tiče Milana.

Nekoga možda zanimaju cene u Milanu. Naravno da je skupo, ali se sve uklapa u evropske gradove ili kada provedete par dana u inostranstvu jednostavno se naviknete da je pet evra minimum za bilo sta, osim kafe......a gde je kafa tu je i piće, pa eto,opet pet evrića pa nanadalje.

Subota, željno očekivani dan da idemo do Portoroža jer je bio smeštaj nešto jeftiniji, ali nama je ideja da provedemo popodne u Piranu. Krećemo iz Milana, a nema kiše. Stajemo uskoro na pumpu da popijemo kafu, a nebo se crni. Bezimo oblacima. Prate nas pa bar jedno 100km, a onda......kreće pljusak. Ulazimo u Sloveniju, a tamo još jače pada kiša. Na jednom mestu gde je inače bio auto put, a isli smo poprilično brzo, prolecemo kroz jedan potočić koji je sekao širinu auto puta, ostalo nam je da samo zažmurimo i pomolimo se bogu da ne padnemo. Sreća je na našoj strani, brzina se znatno obara i na 20 km do Portoroža pravimo pauzu jer je strpljenje jako bitno. Kada dodje kraj ture uvek se žuri i tada se ponekad dešavaju neželjene stvari. Pauza od samo 10 minuta je puno značila.

Stižemo u jedan mali privatni hotel, gde se smeštamo, a na terasi nas dočekuje jedna divna žena makedonka poreklem koja živi u Sloveniji već 30 godina i ona sa njenim mužem drži restoran hotela tj kuhinju. Posle osam dana jedenja sendviča i sličnih stavri, konačno klopa na kašiku sa mosom, krompirima, salatom.......mmmmmm još uvek mi je taj ukus u ustima.

Punih stomaka, sedamo na motore i idemo 3 km do Pirana. Smenju se oblaci, povremena kiša, sunce.....pune čudesnih boja i kolorita. Piran je mesto koje kada bi bilo na Azurnoj obali bilo bi jedno od najlepših mesta ali za nas koji smo Yugo nostalgični i koji znamo celu Jadransku obalu, ostaće tvrdnja da je Jadranska obala od upravo Pirana pa do Svetog Stefana obala koja je možda po meni najlepša na svetu. Nema tog bogatsva i glamura kao u Kanu ili Monte Karlu ali ima sve drugo.

Poslednji dan krećemo put ka Beogradu. Vozimo se prelepim delom i putem do Rijeke, a onda auto putem preko Gorskih Kotara do Zagreba. Onda ide onaj najzanimljiviji deo puta od 400 km pravca na uato putu. Stižemo u Bgd popodne posle zadnjih 640 km puta.

Malo i nekih informacija

Broj dana - 8

Broj noći - 7

Broj pređenih km - 3.500 km

Broj fotografija - preko 1000

Broj piva - nije za javnost

Reči su jedno, slike drugo, a ugođej uživo je treće. Ako smo vas bar malo nekim slikama i rečima upoznali sa pojedinim delovima putovanja, srećni smo jer delimo sve sa vama.

Toma & Džoni

[VladaSD 2364 Napisano Jun 20, 2012]

Ostadoh bez teksta...ja bolju turu za vožnju u Evropi , nisam mogao ni da zamislim, od ove vaše....svaka čast momci .

[Toreador 711 Napisano Jun 20, 2012]

Odlicna tura,svaka cast moze li neka slika iz Portoroza cisto da se prisetim proslogodisnjeg izleta pozdrav...

[toma66 50 Napisano Jun 20, 2012]

Potoroz krase zelenilo, hoteli, mir......sve je na mestu.

Licno mi je mnogo lepse u Piranu, Porecu, Rovinju, Tjesnom, Korculi, Jelsi, Hvaru, nekada Budvi, Kotoru......

[BREITNER 20 Napisano Jun 21, 2012]

Dobru ste turu napravili. Mogli biste uz put skoknit na kaficu u Sirmione kod Lago di Garda.

 

Portoroz sad je miran jer jos nije najveca sezona a kad bude onda je isto ko Monte Carlo. Ne mozes ni da setas po ulicama jer je prepuno. A Piran je lep grad. Najpoznatiji je Tartinijev trg.

 

Samo da ste uzivali i da ste se sretno vratili bez ikakvih problema kuci. Bravo.

 

 

 

Sent from my GT-N7000 using Tapatalk

[toma66 50 Napisano Jun 21, 2012]

Hvala ti brate na svim informacijama. Da smo sve obisli ne bi imo sta da nam pokazes sledece godine. Ovako planiraj da nas provedes kroz Dolomite pa na more. Pozzz

[radeyamaha 148 Napisano Februar 19, 2013]

svaka cast momci,lepa kilometraza za dva tocka.

[Phantom UK 1035 Napisano Februar 19, 2013]