Jump to content

Moto Zajednica

Od Irske do Srbije i nazad (2011)

Recommended Posts

  • Zainteresovan, 639 postova
  • Lokacija: wien
  • Motocikl: mz es 175/2 bmw r1200 c indipendet

previse odugovlacis dosadno mi je citajuci, vraticu se kad se ceo putops zavrsi, mislim ako zavrsis ove godine jer kako si krenuo upoznacemo svaki metar koji prodes. to me druze moj malo zamara ali neka ima ljudi koji to vole pa nastavi :zdravo:

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Zainteresovan, 863 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: R1200GSA

bojim se da se polako gubi onaj pocetni zalet.. :(

prvi postovi su izazivali odusevljenje (govorim u svoje ime), nakon toga se prica "razblazila".. mislim da nije moguce ispricati bas sve sto se ima reci, a da se odrzi paznja citaocima.

 

u svakom slucaju, pomno pratim.. 0takoje.gif

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1221 postova
  • Lokacija: Valjevo
  • Motocikl: BMW sekta

Mislim da urednici treba da pobrisu sve postove i da ostanu samo postovi o putovanju, ili da ti ALKos sam zakljucas temu i da je otkljucavas samo kad budes postavljao svoje dalje putesestvije. Inace za ovako dobar putopis, vredi cekati. :takoje:

  • Podržavam 6

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Bona Fides, 1310 postova
  • Lokacija: Kraljevina Mirijevo - Beograd
  • Motocikl: http://www.motoscout.de

I ja sam nestrpljiv ali realno... čovek piše onda kada ima šta da napiše tj. kada ima inspiracije a ne onda kada mi dođemo sa posla i sednemo za comp da vidimo šta ima novo na BJB. Uostalom, zato je to tako dobro štivo 1aha.gif

 

1neznam.gif

  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • chef, 1843 postova
  • Lokacija: na proplanku

da se zapljunem.

svako jutro prinesem kafu do laptopa i prvo kliknem na ovu temu da vidim imal' šta da se čita dok se srkuće.....

samo da se zna. 1aha.gif

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U prolazu, 69 postova
  • Lokacija: Dublin, Republic of Ireland
  • Motocikl: Triumph Thhunderbird Sport

...

 

Plastična jakna preko kožne. Ko sad da skida rukavice. Razmišljam: kiša i nije neka prava, ljudska kiša, i vidim iz daljine se približava porodica TNT na svojim motociklima i Mis Pigi. Mašu, otpozdravljaju. Izgledaju zadovoljno. Bliži su svom odredištu. Čudan je osećaj biti ponovo na kontinentu. Ostrvo kao što jesu Irska ili Engleska, na neuobičajen način zaustavlja nečije putovanje. Sećam se kada sam prvi put to iskusio negde u okolini Dablina, na južnoj strani, vozeći tako besciljno, bez odredišta, poširokom ulicom, koja se tako, najednom, bez ikakve najave, uvila i završila ogradom. Ispred ograde tako jedan izbetonirani deo – kraj ulice. Kao terminal na železničkoj stanici. Nema dalje. Ulica – završena. A iza ograde, litica, kako piše još i opasna, koja se strmo spušta na jednu od Dablinskih plaža. Sva sreća te ljudi koji brzo čitaju mogu da se na vreme zaustave i ne strmoglave se niz liticu zahvaljujući originalnom i blagovremeno postavljenom znaku.

 

420597_153387164778989_100003231193772_206156_1293549693_n.jpg

[Dablin, plaža Kilajni]

 

Kontinent pruža nešto drugo. Nema iznenadnih litica, nenajavljenih završetaka na davno sviknutu realnost – kopno. Sloboda kretanja u svim pravcima. Osećaj da se može ići i stići bilo kuda.

 

Prolaze me i ostali motociklisti sa Oskara Vajlda dok pokušavam da navučem jaknu bez skidanja rukavica. Pa dobro, nismo na trkama. Prolaze nas i poneke od mnogobrojnih džinovskih plastičnih prikolica. Ne znam odkuda nam to – mislili smo da su prikolice stvar sedamdesetih...

 

424662_153390464778659_100003231193772_206166_1096943996_n.jpg

 

 

Idući prema jugu putem prolazimo kroz Valognes, Montebourg, Saint Mere-Eglise, a kod Carentan-a zaokrećemo na istok, prateći tako severnu obalu Normandije sve do Caen-a. Iz zaseoka u grad, iz prigradskog naselja u varošicu, iz varošice u gradić, iz gradića u grad, lagana kišica prati nas u stopu... Tek da nas podseti da ova kiša ovde nije Irska. Nezanimljivo i iako smo relativno blizu mora – bez mirisa. Poneka starija kuća sa namerno vidljvom, izloženom i jasno braon obojenom drvenom konstrukcijom na fasadi. Da se razlikuje od bele boje zidova. Mesta na putu do Caen-a su nalik jedno na drugo. Možda izgledaju slično zbog vizira, na kojem se, zbog sporije vožnje kroz grad, sitne, fine kapi kiše zadržavaju sve dok ne izađemo iz gradića i dok ih malo brža vožnja i vazduh koji struji oko kacige ne poteraju sa strane. A kad se kišne kapi stresu sa vizira ukazuje se teren između naseljenih mesta, koji je isti – uglavnom poljoprivredno zemljište uz put. Put prolazi kroz sva ta naseljena mesta i mi tako, ne zaustavljajući se nigde, lebdimo, klizeći dalje i dalje iz jednog mesta u drugo, kao na nekoj pokretnoj traci, stižemo u predgrađe najvećeg grada u okolini, Caen-a. Još uvek ne znam tačno da izgovorim ima tog grada i krišom ga u sebi nazivam Kajen. Na samom ulasku u Kajen grad počinje da liči na prizore iz američkih filmova u kojima je radnja smeštena u Francuskoj. Dakle prisustvujemo ostvarenju američke slike o Francuskoj. U skladu sa tom slikom kiša prestaje i prvi sunčani zraci brzo suše mokre rukavice.

 

 

418458_153388944778811_100003231193772_206162_1821877140_n.jpg

 

 

Nas predgrađa Kajena podsećaju na inspektora Kluzoa. Smanjujemo stepen prenosa i pažljivo zagledamo da iz neke od kuća u ovim uskim ulicama slučajno ne izviri Kluzo, prerušen u umišljenog umetnika, uličnog prodavca balona ili možda čistača bazena sa jednim od Sitroenovih modela – spačeka, na primer. Francuska žandarmerija je možda i ne sluteći tako zabavljala na hiljade nas koji smo spremno prihvatali Kluzoove vratolomije i nespretnosti kao moguće i čak urnebesno smešne. Nažalost, umivenom Evropom krstare danas automobili bez karaktera, bez persone, jeftinije napravljeni, ali ubedljivo skuplji i sa mnogo zdravijim izduvnim gasovima. I bez Kluzoa.

 

430177_153390044778701_100003231193772_206164_295186212_n.jpg

 

 

Jedan od upečatljivijih doživljaja prilikom putovanja na motociklu je dolazak, ulazak u grad. To jeste kada se u neko mesto „stigne“. Težimo, naravno, dok klizimo ulicama Kajena da ostanemo u što višem stepenu prenosa, ali sa što manjom brzinom. Broj obrtaja spušta se i mi imamo osećaj da nas Strom prati tamo kud pogledamo. Možda zbog toga ili zbog ogromnih „panijersa“ i neuobičajene širine, neznano zašto, ali ipak ta situacija podseća nas na filmove iz drugog svetskog rata, na uglavnom, nemačke vojne motockile tipa BMW R75 ili Zündapp KS750 koji su u to vreme bili u upotrebi Wehrmacht-a.

 

Sa novim modelima automobila, bez djubreta – zaista, tako čisto i umiveno izgleda ova Evropa, da i samim starosedocima mora biti deluje nevino i časno. Ali ovaj grad, Kajen, ima krvavu, i to ne tako daleko prošlost. Ovde, u Evropi, u Uniji, šta god to bilo, ta, zajednička prošlost čini se njenim stanovnicima tako daleko, da im ponekad izgleda da se nikada nije ni dogodila. Što krvavija ta prošlost bila sve im više izgleda dalja i dalja. Čuvaju svoje bratstvo i jedinstvo kao poslednji evro u čarapi.

 

396363_153391078111931_100003231193772_206168_1996814152_n.jpg

[britanski vojnik pomaze starici, Kajen, Francuska, 10. jul 1944.Fotografija Britanskoj Ratnog Muzeja]

 

Ima se utisak da kad se danas u Evropi nekom pomene rat, redak je taj koji će pomisliti na drugi svetski rat. Misli se na druge ratove, moderne, u kojima ginu neki drugi ljudi, tamo negde, gde nije Evropa. Pa ipak i među onima koji se sete, retki su oni koje se sete žrtava „savezničkih“ bombardovanja. Ovde u Kajenu na samom početku savezničke ratne kampanje u Francuskoj protiv Nemačke, bilo je znatnih civilnih žrtava i velikog stradanja prilikom pokušaja da se osvoji grad. Nakon što je invazija zaustavljena u predgrađu Kajena, saveznička komanda je odlučila da bombarduje grad, bez obzira na civilne žrtve. Na internetu je teško pronaći koliko je civilnih žrtava bilo. Zna se samo da je od 60,000 stanovnika u gradu posle ofanzive ostalo oko 15,000 lljudi. Nemci su izglead naredili civilnom stanovništvu da se, neposredno pre bombardovanja povuče, tako da se ne zna koliko je broj civila ubijen. Ali je lako naći fotografije na kojima se lepo vidi da je gotovo čitav grad bombardovanjem pretvoren u gomilu kamenja[1].

 

 

418798_153392438111795_100003231193772_206171_885281189_n.jpg

 

[Caen, nekad i sad - CAEN (L) 10 July 1944 – Residents looking after a Canadian bulldozer clearing rubble in the streets. Photo Archives Canada ® Photo Patrick Elie]

 

Sa ovim mislima rešavamo se da se ovde, u tom crnom Kajenu, ipak zaustavimo.

 

Nastavak sledi

 

[1] Takozvana „saveznička“ bombardovanja ovog tipa, kao što je poznato, nisu bila rezervisana samo za Francusku. Naprotiv, poređenja radi, u Šumaricama su Nemci iz odmazde streljali oko 2,000 ljudi, a u tim savezničkim bombardovanjima gradova širom Srbije, samo na Uskrs 1944. godine, poginulo je oko 10,000 ljudi, žena i dece, a najviše u Beogradu, Nišu i Leskovcu.

  • Podržavam 11

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   0 članova

    • Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.


×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja