Karpati u beloj kapuljaci

[quasaar 1027 Napisano Septembar 7, 2010]

Mnogi od vas znaju iz nasih putopisa da smo Rumuniju obisli uzduz i popreko vec mnogo puta, a neki od vas su culi neke nase price i putovanja kojih nije bilo na forumu. Odavno smo se zaljubili u ovu prelepu i nekomercijalizovanu zemlju i pogotovo u ljude. Ipak vec skoro dve godine kako nas razne obaveze i neke druge destinacije sprecavaju da odemo ponovo u neku lepu voznju i posetu prijateljima. Iako zbog nemogucnosti vidjanja, veze sa njima nisu prekinute, malo su oslabile. Jedan od povoda je da se vidimo opet sa njima i ispricamo se, sta se kod koga desava i da probijemo led i ponovo zapocnemo aktivnija druzenja uzivo. Drugi razlog je sto ovde imamo prijatelja kojima je dosta nasih prica i fotografija pa hoce i sami da odu i vide sve te lepote.

 

Ja sam pored svih obaveza i prepreka ipak prelomio da zrtvujem nekoliko dana. Joseph je sve obaveze oko kuce, krov, izolaciju,... stavio u stranu i odlucili smo da se pridruzimo ekipi i pokazemo im Rumuniju t.j. jedan mali delic i da im vreme za trazenje, raspitivanje, snalazenje preusmerimo na one kvalitetne stvari da izvuku najvise iz ovih nekoliko dana. Start odredjen za 01. sept. 2010 u 6:30 ujutro iz centra Temerina.

 

Ucesnici putovanja:

 

1. Ja - Davor - BJB quasaar - Honda Africa Twin 650 (Black Mamba)

 

 

 

2. Joseph - BJB JosephB - Honda Transalp 600

 

 

 

3. Zolika - BJB farkas - Honda Transalp 600 (nekada moja Red Baroness)

 

 

 

4. Cila - BJB Chila - Yamaha Virago 535

 

 

 

5. Arpad - BJB hdominator - Honda Dominator 650

 

 

 

6. Uwe - nas poznanik iz Nemacke - KTM 625SXC

 

[quasaar 1027 Napisano Septembar 7, 2010]

Naravno glavna destinacija je bila prevoj Transfagarasan. Nekoliko dana pred start smo pratili prognozu i nije bilo bas lepih najava. Web kamere na vrhu prevoja prikazuju samo tamno sivu sliku, snimajuci maglu i samo nekoliko puta smo uspeli da ugledamo jezero na ekranima. Ipak dogovor je da idemo kako bilo, pa ako ne moze onda cemo okolo. Dan pred polazak prijatelj iz Brasova javlja da je najavljen sneg na vecim nadmorskim visinama... ma idemo. Plan je da se malo kampuje a malo po hostelima. U Brasovu vec odavno rezervisan hostel Florin R&B.

 

Budjenje rano... 4:45h... brza jaka kafa... oblacenje... Sandra mi pomaze da odnesem prtljag do motora i oprastamo se. Ona ne moze sa nama posto polaze poslednji ispit koji joj je jos ostao na fakultetu. Pada sitna kisica ali jenjava... mrak je. Stizem do Merkura, palim cigaretu i kada je dogorela pojavljuje se Arpad. Samo se pozdravljamo i nastavljamo prema Temerinu. Za par minuta se razdanjuje a mi smo ispred Ciline kuce u 6:00. Zolika i cila nam spremaju kafu i stizu i Joseph i Uwe. U 6:30 smo svi na motorima i avantura moze da pocne... jos samo da predjemo ravni Banat.

 

[quasaar 1027 Napisano Septembar 7, 2010]

Vec kad smo izasli iz Temerina znao sam da je eoma dobro da smo se odlucili za topliju garderobu i moto opremu. Ako je kod nas ovako, kako je tek u Karpatima! Nekoliko dana pred polazak smo svima govorili da ce biti hladno i da mozemo ocekivati sneg i da postoji velika verovatnoca da necemo moci na prevoj. Sto se tice kise rekli smo svima da je zagarantovana cim predjemo granicu. Uvek kada idemo u Rumuniju ponesemo kisu sa sobom a i inace Karpati su cudni i tesko se moze voziti nekoliko dana a da ne bude kise. Znao sam da moj sator nece propustiti vodu kao ni Uwetov. Zolika i Cila su poneli 2 mala satora za svaki slucaj a i Joseph je poneo neki svoj ako im zatreba. Ipak mozda su se njih dvoje malo vise pozabavili konforom umesto zastitom. Uzdam se da ce posle jos nekoliko putovanja sa nama da nauce  .

 

Za prvi dan sam isplanirao da sto dublje udjemo u karpate ali posto smo zaista bili sarena ekipa i sto se motora tice, tako i iskustva a i navika. Najvise sam se plasio da ce Cili biti tesko i da nece na Viragu moci da izdrzi vece kilometraze na losijim putevima koji su planirani za prva dva dana. Ispostavilo se da sam debelo pogresio. Najteze je bilo Uwetu kojem je i pored ogromnog iskustva bilo veoma naporno izdrzati, delimicno uzasne vibracije koje je KTM davao, posto je nastelovan za kratke i veoma zahtevne ozbiljne offroad voznje, ali takodje on je "Vuk samotnjak" sto se voanji tice i ima sasvim drugaciji tempo voznje, pauza, stajanja, odmaranja, ishrane,...

 

**********************

Evo screenshota web kamere na vrhu prevoja Transfagarasan:

 

[Marokanac 1882 Napisano Septembar 7, 2010]

Deluje da ce biti zanimljivo...............

 

Cekam .............

 

Pozdrav........iz Afrike.

[quasaar 1027 Napisano Septembar 7, 2010]

Prvi dan put nas je vodio preko Zrenjanina i Vrsca na prelaz Vatin. Obe granice smo prosli sa samo najneophodnijim formalnostima i zacudo bez pitanja koliko mogu masine i bajki kako i on vozi milion na sat na zadnjem tocku sedeci naopacke na zadnjem fudasteru i bla bla bla. Prva pauza i tocenje goriva je bila u Resiti. Pre toga samo dva puta za cigaretu. Resitu Joseph i ja vec poznajemo pa smo uhvatili pravac prema OMV-u. Natankali smo svi i seli da se okrepimo cokoladicama, kafom i cajem. Naravno vec posle par minuta smo svi potrcali da unesemo kacige pod suncobrane... kisa pocinje!

 

 

 

 

Ipak ispostavilo se da je samo oblak sa par kapi pa smo ubrzo nastavili dalje prema mestu Caransebes. Na pola puta smo morali da stanemo i navucemo kisne navlake za cizme i kisne pantalone. Kisa je bila negde ispred nas i put je bio veoma mokar. Nismo hteli da vec prvi dan imamo mokre noge iako smo znali da ce u toku putovanja to biti neizbezno. Prolazimo Caransebes prema Hateg-u. U Hategu stizemo kisu i neki od nas navlace i kisne jakne, a neki neiskusno misle da je to samo kisica i da nece promociti jakne  ;D. Put nas dalje vodi do mesta Petrosani gde vecina nas sipa ponovo gorivo i odlazimo u samouslugu da se oskrbimo hlebom (za umakanje u Carnex gotova jela) i naravno pivom.

 

 

 

 

Ovde vadim mobilni telefon i vidim da mi je stigla poruka od Sandre. Duboko sam uzdahnuo i otvorio poruku... POLOZILA JE!!! Muka koja je dugo visila nad glavom, napokon je prosla... Kisa koja je postajala sve jaca mi vise uopste nije smetala... neka pada... za mene sija sunce!

 

Iz grada krecemo pravo uzbrdo u sumu. Ovde Arpadu spada lanac. Kada sam video da ga je jednostavno nabacio preko lancanika znao sam da nesto ne stima, ali sam mislio da to resimo kada nadjemo mesto za kamp. Kisa se polako pojacavala... Usli smo u sumovite predele sa uzanim puticem. Ovo je nekadasnja, stara magistrala koja se vec nekoliko godina koristi kao lokalni put za nekoliko malih naselja i za kamione koji prevoze poseceno drvece. Put je u daleko losijem stanju nego pre 2-3 godine kada smo prvi put ovuda prosli. Ubrzo smo pronasli mesto na kojem smo tada kampovali. Mesto je zaista idealno za tako nesto ali su bile postavljene kosnice. Verovatno su pcele neaktiven po ovakvom vremenu, ali posto je Zolika alergican na ubod pcele, odlucili smo da idemo dalje. Posle samo oko kilometra smo pronasli jos jedno lepo mesto. Uwe sw spustio sa puta na travu medju drvece a ja sam krenuo za njim. Cuo sam neku buku iza mene ali dok sam se parkirao vec nisam video nista. Posle mi je Arpad rekao da mu je motor jednostavno ispao i prevalio se. Stete nema.  Ja sam odlucio da malo preparkiram motor kako bih ujutro bio na zgodnijem mestu i narano na neravnom i mokrom terenu mi je malo proklizao i prevalio se... Stete nema. Jedan po jedan svi smo se spustili. Uwe je poceo da sprema kafu na kuvalu na benzin dok smo mi spremali satore. Voleo bih jednom da posetim ovo mesto kad nije kisa. I ovako je scena kao iz bajke... planinska, brza reka, suma, priroda,... idila.

 

Evo malo slika iz kampa. Vecina je od sledeceg jutra, posto je mrak pao neverovatnom brzinom, cim smo postavili satore, a i mi smo bizi zauzeti odrzavanjem kakve takve vatre i pokusavanjem da ugrejemo gotova jela do neke pristojne mere.

 

 

 

 

 

 

Posto se vatra ipak predala, a i mi smo osetili kako u svom namestanju, pakovanju,... oprema pocinje da otezava, odlucili smo da je vreme da se povucemo i malo sklonimo od kise i odspavamo. U moj sator smo se nekako nagurali Joseph, ja i Arpad, Uwe je bio sam u svom malom satoru, a Zolika i Cila su postavili jedan sator. U strahu da ne prokisne (verovatno bi malo) su napravili gresku i sa drugim su ga prekrili ali samo gornju polovinu. Nazalost voda se u tim naboranim delovima nakupljala a kad je prelilo onda je podlivalo i natapalo sator u kom su bili. Oni su prosli zaista lose i sve im je bilo natpoljeno u satoru. Od lezanja u vodi do clanaka ih je spasila donekle samo njihova navika za konfor t.j. duseci na naduvavanje koje su poneli.

 

Ja sam zahvaljujuci vreci koja je dizajnirana za temperature do -15 stepeni spavao kao beba. Nekoliko puta sam se trgao preko noci osluskujuci reku posto mi se cinilo da je nekako preblizu, kao da je nabujala od kise, ali na srecu nije bilo bas tako. Neko mokar neko vlazan... noc je prosla.

[jager 3445 Napisano Septembar 7, 2010]

Samo da se upišem....

 

Svaka čast za ovo do sada, mogu misliti šta tek dolazi! Ajde, Davore, može dalje!

[aca-pn 6128 Napisano Septembar 7, 2010]

Uhh kampovanje po kisi - nocna mora sto se mene tice

[mungos 910 Napisano Septembar 7, 2010]

.

[quasaar 1027 Napisano Septembar 7, 2010]

Jutro je bilo isto kao i vece...kisica nije prestajala celu noc. Osim Joseph, svi smo se jedan po jedan izvukli iz vreca i obukli. Tada sam saznao da je Zolika u sred noci zbog vode hteo da se spakuje i ode kuci, ali posto je izasao iz satora i nije video prst pred okom, nastavio spavanje t.j. plivanje. Ujutro je ponovo rekao da on i Cila razmisljaju da se vrate nazad, ali kada su videli da nismo ni mi suvlji i da ima i onih kojima su jakne totalno propustile vodu, skontali su da stanje ipak nije tako lose. I dok smo se spakovali i pili kafu vec su imali isti onaj osmeh na licu koji se vidja samo na pocetku dana koji obecava lepu avanturu.

 

Motore smo isterali na put. Cak smo i Cili samo objasnili da sa konstantnim i malim gasom izveze Viraga po mokroj travi gore do puta i da se ne plasi pada, posto smo mi pored i uspela je.

 

Primetio sam da mi cibzar na kisnoj jakni ne radi. sta god da sam radio ostajalo je da zjapi otvoreno. Sa Josephom smo problem pokusali da resim sa Dakt tejpom (ala sam ga napisao   ). Trajalo je dok nisam seo na motor.

 

 

 

 

 

Put je postajao sve losiji, iako smo bili na asfaltu. Poceo sam da razmisljam o tome da ce se Cila naljutiti sto sam ih doveo u ovakvu zabit. Verujem da nije bilo uopste prijatno voziti Viraga po takvom terenu. Medjutim onda smo dosli do dela gde asfalta vise nema. Znao sam da postoji ta deonica od 2-3 kilometra, ali predeli su tako lepi da sam precutao. Tu sam zastao da vidim kako su svi i da se odmore oni koji nisu navikli na ovako nesto, ali i da resim kisnu jaknu. 20 ziherica je resilo problem nekako. Jacu kisu sigurno ne bi izdrzalo ali je za ovo bilo dobro.

 

 

 

 

Nastavljamo dalje i ubrzo izbijamo ponovo na asfalt i posle samo par krivina pred nama se izmedju drveca naslo veliko vestacko jezero Vidra. Stao sam pored puta i prisao ostalima. Pogledao sam Cilu i pitao je da li je vredelo truckanja i drmusanja. Pogled je tako neverovatan i tako oduzima dah da sam znao da ce da kompenzuje sve neprijatnosti i neudobnosti. Nazalost nijedna kamera jos nije uspela da napravi fotku koja docarava kako sve ovo izgleda. Sve fotke su samo tako... obicne.

 

 

 

 

 

 

Naravno odgovor je bio da je taj deo ec zaboravila i da uziva apsolutno u svemu.

[quasaar 1027 Napisano Septembar 7, 2010]

Inace za one koji bi se uputili ovamo ovo je potez Petrosani - Voineasa - Brezoi. Izmedju Pertosani i Voineasa je oko 70km apsolutno netaknute prirode. Tek tu i tamo poneka kucica, verovatno vikendica ili prenociste za putnike namernike. Cak i seca sume se ne primeti sa puta sve dok putem ne prodje masinerija. Inace onaj deo od par kilometara bez asfalta je udobniji za voznju od asfalta sa rupama posto je to tvrdo nabijen tucanik zbog masina koje prolaze tuda. Mada verovatno ce uskoro i taj deo biti presvucen novim asfaltom. A ako je devojka na Viragu bez kuknjave izdrzala, onda moze bilo ko na bilo kakvom motorinu.

 

Kisa je ovde prestala da pada, ali smo se mi peli na vise nadmorske visine i postajalo je zaista hladno. Na jednom prosirenju smo se zaustavili da jos malo fotkamo i da ugrejemo prste na rukama. Kako drugacije nego kuckanjem porukica i javljanjem nasima kod kuce da smo ok, posto prethodno vece nismo imali signala. Uwe se posteno smrznuo. Njegova oprema, nijedan delic nije vodonepropustan, a kisno odelo nije imao. Iskreno nije mi jasno kako godinama putuje bez toga, ali eto... Natopljena odeca i voznja na veoma niskim temperaturama su ucinili da se on nije odmrzao do veceri iako smo kasnije imali prelepo vreme.

 

 

 

 

 

 

 

 

Jos malo smo se peli u planinu dok nismo stigli do gradica Voineasa. Videli smo veli hotel, zaostavstinu proslih vremena kada je bilo jako bitno da sve bude ogromno. Na terasi na spratu hotela smo nasli restoran u kome smo se okrepili vrucim corbama i cajem.

 

 

 

 

Posle krace pauze i okrepljenja, napustamo restoran/skolsku menzu. Kisa je vec potpuno prestala da pada i temperatura je daleko veca. Skidamo nesto od kisne opreme i nastavljamo dalje. Izlazimo iz Voinease i posle desetak kilometara sam primetio da je iza mene samo Uwe. Stao sam sa strane i malo cekao, ali posto se niko nije pojavio, zabrinuo sam se i krenuo nazad. Posle par krivina sam video Cilu kako dolazi i uplasio sam se da donosi lose vesti i da je neko pao. Ipak nije bilo toliko lose. Arpadu je pukao lanac na Dominatoru. Vratili smo se 2-3 kilometra i videli ostatak ekipe parkiran pored puta na prosirenju.

 

Arpad je ne tako davno menjao lanac i lancanike, ali su mu prodali takmicarski lanac bez gumica. On i jeste kupio lanac od jednog poznatog takmicara, stuntera, koji verovatno nije znao sta ce taj lanac trebati da prezivi. Taj lanac jednostavno ne moze da zadrzi u sebi maziva, pogotovo po kisi, pa je stalno suv. Dominator dodatno ima velike cimove i lanac se rasteze veoma brzo. Rezultat je upravo ovo.

 

 

 

 

Kad god smo stali negde Uwe je imao nesto da prcka oko KTM-a... malo struje, malo gorivo, malo slavina, malo karbovi... malo je gundjao ali je uvek sve zavrsavao sa :KTM je to... tako to ide"

 

Dogovor je bio da se Zolika i Joseph vrate do grada i nadju majstora sa nekim ozbiljnijim alatom. Sreca pa je Arpad imao parce lanca koje je taman odgovarao da se 3-4 clanla zamene i da se putovanje nastavi. Posle malo vise od pola sata su se vratili, lanac je montiran i zategnut i nastavili smo voznju. Uskoro smo se priblizili magistrali i saobracaj je postao gust. Na jednom mestu je bilo neko kliziste pa se saobracaj pustao naizmenicno. Ja sam krenuo da obilazim i kada sam stigao na raskrsnicu, na benzinsku pumpu, video sam da opet nema nikog. Cila je stigla za desetak sekundi i rekla da je lanac ponovo pukao. Odlucili smo da malo pricekamo sta ce biti i Joseph se uskoro pojavio da trazi inbus kljuceve. Lanac ipak nije pukao vec je spala spojnica. Na srecu Uwe je imao rezervnu. Ja sam odmah poslao prijateljici Akki iz Brasova poruku da ode do Honde u gradu i kupi nam jednu spojnicu da imamo za svaki slucaj i za pola sata mi je vec i odgovorila da je kupila.

 

Ubrzo su svi pritigli i posto smo otresli momka koji je pokusavao da nam uvali kanticu kupina nastavili smo dalje prema Ramnicu Valcea i Curtea de Arges. Iako smo u Curteu de Arges stigli dosta rano i bez problema bismo pre mraka mogli da predjemo prevoj odlucio sam da ih nagovorim da prenocimo ovde i da sutradan imamo ceo dan bez zurbe predjemo planinu. Prvi smestaj koji smo nasli je bio skup... veoma skup. Taksista nas je uputio na Hostel Venus na izlazu iz grada. Lako smo ga pronasli. Smestaj za dve osobe u sobi je 70LEI t.j. oko 16.5 eur. Za nas sestoro 50 eur. Sasvim pristojna cena. Jedina mana smestaja je bila sto su sve sobe sa , nazovi, francuskim lezajem. Medjutim nismo toliko bas stidljivi i gadljivi. Bitno je bilo da ima tople vode i suvog mesta za spavanje.

 

 

 

 

 

[svetac 527 Napisano Septembar 7, 2010]

eto i mene da zauzmem mesto!!

[quasaar 1027 Napisano Septembar 7, 2010]

Dok su se neki tusirali, drugi su pripremili malo vruce kafe i kada smo svi bili spremni provozali smo se do centra na pice i veceru. Curtea de Arges je prelep planinski gradic. Pozicija na kojoj je i sto se tice saobracajnica i sto se tice planine, prevoja Transfagarasan, prelepog vestackog jezera i skijalista je takva da je gradic veoma komercijalan i podredjen turizmu, ali na takav neki suptilan nacin da je bez obzira na to uzivanje prosetati njime i bez obzira na sve oseti se onaj pravi duh planinskog gradica.

 

Samo da napomenem da je popodne bilo fantasticno... sunce, ogrejalo... prelepo vedro vreme... Nadali smo se da ce i sutradan biti tako i da na prevoju ne bude magle i kise kako bismo maksimalno uzivali.

 

U jednoj basti smo popili pice, u prodavnici kupili par piva za kasnije, za hostel i otisli u restoran na odlicnu veceru. Peceno meso, krompirici, salata, kafa, pice,... i sve to za smesnih 16-17 eura za nas sestoro.

 

 

 

 

 

 

Noc je pala i po prohladnom vremenu smo se vratili do hostela. Usput smo natocili kako se ujutro ne bimo morali vracati do centra. Druzenje smo nastavili dugo na terasama soba uz pivo "Silva" i nes kafu. Druzenju je dalo cudan ton boja neonki koja je delovala kao da smo odseli u nekoj drugoj vrsti objekta  

 

 

 

 

 

[quasaar 1027 Napisano Septembar 7, 2010]

Jutro je osvanulo vedro i suncano, ali jaaaaako hladno. Ipak dok su se svi razbudili, spremili, spakovali, popili kaficu temperatura se podigla na sasvim pristojnu. Videlo se da cemo imati prelepo vreme... samo da potraje narednih nekoliko sati. Od grada krece uspon. Prolazi se kroz nekoliko sela i dolazi se do malog odmorista odakle uz planinu vodi 1480 stepenica do ostataka dvorca/tvrdjave koji se zove Cetatea Poienari. Obicno kada ljudi idu u Rumuniju idu sa namerom da vide zamak grofa Drakule t.j. Vlada Cepesa i svi zavrse u Branu koji sa doticnom istorijskom odobom nema nista zajednicko. Brem Stoker je napisao jedan poznat roman a dvorac u Branu izgleda veoma slicno onome sto je u knjici pa su pametni Rumuni iskoristili taj momenat za komercijalizaciju dvorca u Branu. A Cetatea Poienari je bio ustvari pravi zamak Vlada Cepesa, mesto gde je on ziveo kada nije bio sa svojom vojskom u nekoj od bitaka. Nazalost od ovog zamka je malo ostalo, delom zbog nebrige predjasnjih rezima vlasti a delom zbog ekstremne nepristupacnosti.

 

Nismo se ni mi penjali ovoga puta. U kompletnoj moto opremi bi taj poduhvat bio uzasno losa ideja. Ostavljamo to za neko drugo putovanje i drugu posetu.... "jos cemo se mi videti.... u nekoj drugoj predstavi...".

 

 

 

Nastavljamo dalje uspon. Ovde nema sta da se prica... prelepe naizmenicno blage i ostre krivine. Prelepo vestacko jezero Vidraru sa branom visine 166m. Fotoaparat ne moze da uhvati velicinu ove brane. Prvih 1000-1500 mNv se prolazi kroz sumovite predele a onda vegetacija ustupa mesto kamenju i travi, prelepim vodopadima... sve do vrha, do tunela i jezera Balea. to je i najvisa tacka Rumunije sto se tice voznog puta... 2055mNv. Ovde postoji i nekoliko prelepih restorana gde smo se i mi malo odmorili i okrepili. Sad vas ostavljam fotografijama. Uzivajte!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[quasaar 1027 Napisano Septembar 7, 2010]

Na koti 1690mNv smo zastali da predahnemo i uzivamo u prelepom pogledu kod jos lepseg, velikog vodopada. Ovde smo se opskrvili i odlicnim dimljenim sirevima.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[quasaar 1027 Napisano Septembar 7, 2010]

A na vrhu, kod jezera..... sneeeeeeeeg  . Ovom danu je ovo dalo poseban smek. Sneg, prelep vedar, topao dan, uzivanje u voznji.... Raj!!!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U restoranu smo se okrepili sa supicama, kafama i cajevima i polako se spremili za polazak. Sledi najlepsi deo prevoja. Spust po serpentinama i ukosnicama.

[siny 139 Napisano Septembar 7, 2010]

Tu sam!

[quasaar 1027 Napisano Septembar 7, 2010]

I dalje nema sta da se pise... slike sve govore, t.j. govore nesto, a da bi se shvatilo i dozivelo, mora se otici i odvozati

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[quasaar 1027 Napisano Septembar 7, 2010]

I polako sa mnoooog zaustavljanja za fotknje stigli smo do kraja ovog prelepog prevoja. 120km apsolutnog uzivanja. Najverovatnije smo uspeli da ubodemo jedini ovako lep dan u ovo doba a prevoj je najverovatnije sada vec kako ovo pisem, zatvoren i pod snegom.

 

Skrenuli smo desno na magistralu i posle 80-ak kilometara bili u Brasovu, gradu koji Joseph i ja vec odavno zovemo svojim gradom. Brzo smo se nasli ispred zgrade u kojoj je jedan cetvorosoban stan adaptiran kao hostel. Smestili se u nedavno renoviran stan, istusirali se i svi osim Uweta otisli taxijem u grad. Stan ima cetri sobe, dva kupatila i veliku, kompletno opremljenu kuhinju. Dve sobe su sa francuskim lezajem a dve sa dva lezaja. Takodje postoji dva pomocna lezaja. Dobili smo ceo stan na raspolaganje za smesnu cenu od 60 eur, t.j. 10 eur po osobi.

 

Za sve zainteresovane hostel se nalazni na adresi str Aurel Vlaicu 110, na prvom spratu, medjutim nigde ne pise da je to hostel. Ako neko zeli da odsedne ovde, mora prvo nazvati vlasnika da se dogovori i dati mu vremena da i on stigne na lokaciju.

 

Kontakt:

HOSTEL FLORIN R&B

str Aurel Vlaicu 110

Brasov

+40745875465

 

Ova lokacija je u novom delu grada, ali imaju jos jednu lokaciju blizu centra i starog grada.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

I posle tusiranja smo se uputili u centar da se vidimo posle duge dve godine sa nasom prijateljicom Ankom i njenim sinom Ionijem. Nazalost, Ovidiu je bio na poslovnom putu u Svedskoj. Prvo, naravno, odlican kafic/pub pod imenom "For Sale". Zatim na malo brze hrane t.j. Shawormu (izgovara se shaorma) i nesto je slicno girosu samo malo socnije i daleko vece su porcije. A onda malo setnje po starom gradu, kafica, opusteno druzenje do kasno u noc.

[quasaar 1027 Napisano Septembar 7, 2010]

Malo objasnjenje slika iz kafica... Ono sto se vidi na podu su ljuske kikirikija. Konstantno se donose neogranicene kolicine kikirikija za stolove, besplatno a ljuske se bacaju na pod. Ponekad, vikendima se pod ne vidi od sloja ljuski. Na zidovima su svuda zabodene vizitke iz celog sveta, a na tavanici novcanice.

 

 

 

 

 

 

Setnja gradom. Brasov je prelep grad. Retko gde se moze videti tako dobro ocuvano srce starog grada. Grad u kojem se zaista mozete opustiti i uzivati dogo vremena. Svako ko prvi put ide u ovaj grad, neka ne zuri i ako moze neka odvoji bar 3 dana i da ga natenane prodje. Zaista ima sta videti.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Jos malo setnje, kafica u kaficu gde se sluzi iskljucivo kafa na 101 nacin, pa jos setnje... I tako do kasno u noc. Sa Ankom smo se ispricali koliko smo mogli, nadoknadili koliko smo mogli, ali doslo je vreme da se ide na odmor. Taxijem smo se vratili u hostel, sedeli jos malo uz po jedno pivo a onda svako pod svoje cebence.

[Daki 302 Napisano Septembar 7, 2010]

KEPOOOOO

 

vidi kajmak ;D

[TomoB 1618 Napisano Septembar 7, 2010]

Mone!!!!

 

A ja usamljen lutam po balkanu, neznam gde da se smestim, ccccc....    :

[quasaar 1027 Napisano Septembar 8, 2010]

Alarm na telefonu zvoni rano. Ustajem i budim Josepha. Nas dvojica se pakujemo i nosimo stvari do motora, kacimo sav prtljag. Sedam je sati, palimo motre, afrika par puta zavergla i izda me akumulator. Malo jutarnje fiskulture, guraj dole, guraj gore... nece. Odlucujemo da se obojica provozamo na Josephovom transalpu do centra. Za desetak minuta smo kod Anke u stanu. Pijemo kaficu... imamo jos sat vremena da provedemo zajedno dok mi ne krenemo dalje a ona ode da odradjuje neke svoje obaveze.

 

Ipak vreme za rastanak je brzo doslo. Svako na svoju stranu. Mi smo se vratili do hostela. Afrika je naravno upalila iz prve. Ispostavilo se da jutros nisam povukao saug i da sam zbog toga istrosio akumulator. Ekipa je na spratu vec bila budna. Pila se kafa, opustena varijanta... kasni dorucak, pakovanje... Krenuli smo oko 10:30.

 

 

Put nas iz Brasova vodi prelepim predelima i gradicima Predeal, Busteni, Azuga do gradica Sinaia. U ovom gradicu je dvorac, t.j. letnja rezidencija prvog rumunskog kralja, Karla I. Joseph i ja smo ovo mesto vec vise puta posetili i svaki put se raspametimo. Svako ko prolazi bi trebalo da vidi ovo fantasticno mesto. Vredi svaku paru platiti ne bas jeftinu ulaznicu (20LEI za kracu turu sa vodicem i za onoga ko hoce, taksa za fotografisanje bez blica 32LEI). Gradnja dvorca je pocela 1873 godine i trajalo je skoro 30 godina. U to vreme je bio prepun inovativnih resenje, kao sto su telefonska linija, pokretni vitrazni krov, centralni sistem usisavanja itd. Takodje odmah pored se nalazi i manji dvorac Pelisor koji je sluzio kao mesto za opustanje kraljice, i kao gostinska palata.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dok smo se Uwe, Joseph i ja opustali uz kafu i kolace na terasi kafica, Arpad, Cila i Zolika su se dali u razgledanje dvorca. Vratili su se puni utisaka i velikog osmeha. Malo su se i oni odmorili, pa smo krenuli dalje. Jos jedan dvorac je planiran za danas. Cila je zelela da poseti dvorac u Branu. Mnogi idu na ture po rumuniji u zabludi, kako je ovo dvorac grofa Drakule, a ustvari nema nikakve veze sa nekadasnjim vladarom. Inace dvorac ima veoma lepu pricu i vredi otici i posetiti ga. Ono sto malo moze da zasmeta je uzasna komercijalizacija ovog gradica. Ulicice i sam ulaz ispred kapija je prepun tezgica sa suvenirima, vampirima, drakulinom krvi, majice, vina,... Velika je guzva, ali ako se to stavi u stranu i izignorise i poseti zamak, uzivacete u prelepom zamku i njegovoj istoriji.

 

U setnju ovim zamkom su isli samo Zolika i Cila. Nas cetvorica smo se povukli u jedan restorancic. Uwe je rucao a mi smo se malo zasladili i popili par kafica i sokica.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

I iz ovog dvorca su se vratili puni utisaka. Malo smo jos posedeli u basti restorana uz osvezenje pre dalje voznje.

 

[doktor 4636 Napisano Septembar 8, 2010]

Fenomenalno!!!

I mene je pre mesec dana na Karpatima, jedan dan ubila kisa, ali osmeh nije silazio sa lica!

[quasaar 1027 Napisano Septembar 8, 2010]

Jutros smo krenuli sa dobrim zakasnjenjem, razgledanje ove dve lokacije je potrajalo dosta... Plan je bio da danas vozimo negde do okoline grada Deva ili u slucaju da budemo kratki sa vremenom, do Sibiua i da tu nadjemo prenociste ili kampujemo negde. Vreme je bilo hladno, ceo dan su oblaci iznad nas i izgleda da ce svaki cas da pljusne jaka kisa. Od kampa smo odustali, u debelom smo kasnjenju, pa odlucujemo da pronadjemo bunkalove o kolima nam je pricao prijatelj Koca. To bi trebalo da je negde na magistrali izmedju Brasova i Fagarasa.

 

Lokalnim puticima stizemo do magistrale i skrecemo levo. Posle 30-ak kilometara nalazimo lokaciju sa bungalovima. U sred nicega oaza! Na koju god stranu da krenete, do prvog grada ima oko 40km. A ovde veliki bazen, restoran koji radi 24 casa dnevno, prelepi drveni bungalovi,... Brazo smo se raspitali o cenama i saznali da bungalov sa dva kreveta kosta 10 eura, sto znaci 5 eura po osobi. Odmah prihvatamo i smestamo se. Odmah do bungalova su dva kupatila sa toaletom i tusevima, vruca voda... Prelepa lokacija!

 

Smestili smo se i naredna 2-3 sata proveli sedeci u basti restorana u druzenju uz par piva. Razisli smo se vec kasno uz dogovor da se ujutro ustaje rano. Ja sam morao biti u Novom Sadu jos po kakvom takvom danu da resim neke obaveze, a i vec sam cekao da se vidim sa Sandrom da mi isprica kako je bilo na ispitu i da se zajedno radujemo polozenom ispitu. Dogovor je da smo u sedam ujutro svi na motorima.

 

 

 

 

 

 

 

6:00 ustajem... setnja, par fotki u magli... budim sotatak ekipe i polako se pakujemo. 7:00 svi osim Uweta smo kod motora, spremni. On se tek izvlaci iz kreveta. Ovo jutro se probudio jako mrzovoljan... Ne znamo sta je radio narednih 45 minuta ali nam se pridruzio tek oko 8 sati. Napokon smo krenuli. Narednih 300-400km voznja po dosadnoj magistrali. Magla je. Iako vozim prvi, visoki vizir me stiti od kapljica vode pa forsiram jaci tempo. Do kuce imamo 550km. Ubrzo me zaustavljaju... ne vide nista, viziri i naocare su im mokre. Nastavljamo laganije uz jos dva zaustavljanja, ali oko 9:30 magla se napokon dize pa mozemo malo brze. Ipak iz nekog razloga tempo nije mogao biti jaci od 80km/h. Negde smo se "kidali". Nekako stizemo do grada Orastie. Odmah posle grada dajem zmigavac levo i skrecemo ispred jednog restorana. Ovo je restoran u koji Joseph i ja uvek navratimo. Hrana je odlicna, porcije su pristojne a cene su smesno niske.

 

Ovoga puta svi smo uzeli corbu od pasulja a zatim neko porciju pecenog mesa ili pilece dzigerica, pomfrit, salate, svako po pice i kaficu,... Stomaci puni, jedva disemo a racun za nas sestoro, 35 eura! Ostavljamo nesto baksisa i nastavljamo dalje.

 

 

 

Stajemo posle dvadesetak kilometara samo pored puta da se uslika utvrdjenje iznad grada Deva. Poseta se ostavlja za neku drugu priliku. Slike nisu bas nesto posto je tvrdjava okruzena skelama posto se radi restauracija. Prolazimo pored skretanja za mesto Hunedoara. Zolika i Cila su hteli da posete zamak Corvin u ovom gradicu, ali odlucuju da nastave dalje sa nama a da posetu ovom prelepom zamku ostave za neku drugu priliku. Napokon skrecemo sa magistrale koja vozi za Arad i idemo manjim putem kroz planinu preko naselja Margina, Faget, do grada Lugoj. Ovde tocimo pune rezervoare o trosimo ostatak novca na cokoladice, cipseve i red bull. Malo odmora i do kuce jos tacno 200km.

 

Odavde pravac Temisvar, pa granica. Ali Uwe pocinje da ima ozbiljnih problema sa KTM-om. Malo malo pa se gasi u toku voznje. Svaki put mora da skida masku fara i da pregleda kontakte, prodrmava,... problem na kraju resava sa parcetom zice i kratkim spojem, ali zbog vibracija ce mu se i ta zica razmrdavati jos 2-3 puta do Temerina.

 

Sta reci o putu dalje... nista. Od Temisvara do granice 40km nicega. Granicu prelazimo za svega par minuta. Parkiramo se na par stotina metara od prelaza sa nase strane. Malo price, cigareta,... Obavestavam ekipu da se meni zaista zuri i da cu ja dati gasa odavde pa se pozdravljamo. Arpad takodje daje gas i ide samnom, a ostatak ekipe nesto sporijim tempom do Temerina.

 

 

I eto... i ovo putovanje se zavrsilo. Drustvo dobro, destinacija takodje... 5 dana uzivanja!

 

Mala statistika puta

 

Ukupno predjeno 1550km

Africa potrosila ukupno 70 litara goriva

prosecna potrosnja za celo putovanje 4.55l/100km !!!

 

 

[bmw 1737 Napisano Septembar 8, 2010]

bilo bi fino (ako imaš naravno) da postaviš GPS koordinate restauracija i kampova.....

Inače super vožnja.....