south africa Djir po jugu Afrike

[Saša Jack 7042 Napisano Ponedeljak u 20:39]

Vrućina se osetila odmah ujutro.

Bilo je 7h kada sam se probudio, a toplina je ulazila kroz prozor.

Oko 8h krećem na put, danas je po planu preko 650km. I to sa prečicom koju sam sam smislio, inače mi se smeši skoro 800km.

Jedan trougao na mapi planiram da skratim po hipotenuzi i time uštedim 130-160km.

Jedino me brine kakav je put po toj hipotenuzi.

Temperatura je prešla 30 već oko 10h. Skrećem na hipotenuzu i shvatam da imam 60-tak km off road vožnje. U početku nije bilo teško. Tucanik, utabana zemlja i retki lokalci sa zapregom, ali kako sam odmakao od glavnog puta, na pojedinim mestima dubok pesak, rastresita zemlja, zmije i Sunce koje nema milosti. Svakih 15-tak min voznje stajem da popijem vodu i umijem se.

62km off road puta. Dva potencijalna pada u pesak.I nekoliko magaraca(pravih) koji su se zaneli u svojoj igri. I ko mi kaže da je super voziti off road na ovakvim turama, taj nema pojma.

35’C, prašina, pesak i ja sam. U prevodu kada padnem, mogu samo da se pokrijem i da zanoćim. Zašto ustajati.

Ostatak dana po magistrali, na kojoj četo sa strane piše „Zaustavljate se na spostvenu odgovornost, divlje životinje!“

Prelepi predeli, vrućina ne dozvoljava da se diše normalno, a dostigla je 37’C.

U nekom trenutku pred kraj dana sam vozio iza kiše, pa je temperatura pala na 24’C.

A vožnja ovim putem od grada Nata do Kasane-a je kao vožnja kroz zoološki vrt, na spostvenu odgovornost.

Uz put sam sreo:

-       Preko 50 slonova(raznih veličina)

-       30-tak zebri

-       Nekoliko antilopa

-       Jednu zmiju koja je izgledala opasno

-       Krdo majmuna, cca 150kom kojima sam ja izledao kao idiot koji ima smeta dok pretrčavaju put

Grad Kasane je na četvromeđi Bocvane, Namibije, Zambije i Zimbabve-a.

Sutra ulazim u Zimbabve, 

 

 

[Saša Jack 7042 Napisano Ponedeljak u 21:39]

22 hours ago, admiki said:

Šta fali zmijama?

Da sam na Balkanu pa i da nemam dvoumljenja.

Ovde na svakoj benziskoj pumpi postoji spisak zmija i koliko su opasne.

Pa samim tim nisu bas da se pomaze ili pravi selfi sa njima.

 

[munje 12 Napisano Utorak u 17:44]

Sjajno! Srecan i siguran put a mi pratimo odavde

[Saša Jack 7042 Napisano Utorak u 19:17 (promenjeno)]

Osim svoje prirode, životinja i predela, mada viđao sam i lepše, Bocvana mi nije ostavila neki poseban utisak.

Prilično je skupo, Sve. Čak i skuplje nego u Beogradu, ako je to moguće. Svaki grad kroz koji sam prošao je ne uređen, razbacan i prosto odiše siromaštvo, pa samim tim ne znam čemu ta skupoća.

Slonovi, majmuni, zebre,žirafe, antilope….sve ono što sam video da slobodno šeta mi je ipak dovoljno, da sam samom sebi rekao: „sada mogu i da idem kući kada sam sve ovo video“.

Danas sam prešao dve granice, bavio se jakom birokratijom Zimbabvea i posebno Zambije.

Topio se na Suncu i čekao u redovima za FT1P.

Ali sam bio na četvoromeđi Bocvane, Namibije, Zambije i Zimbabvea.

 

 

 

 

Ali sam video prelepi pogled. Huk vode i kišu od vodopada, a iznad sija Sunce.

Iz daljine se čuje kao da buje automobili na autoputu, ali kada se priđe vidi se neverovatan prizor. Belina, buka i ogromna količina kiseonika oslobođena tom količinom vode koja se prelama sa svih strana.

A kao vrhunac, duga koja daje sve boje ovom predelu.

Nekada reči ne umeju da opišu, objasne ili dočaraju.

Naravno, svuda dosadni prodavci svega nečega.

 

 

 

Na graničnom prelazu, ulazak u Zambiju, ispred mene majmun, pa sa druge strane još jedan, nosi majmunče, pa 10m dalje još jedan.

Šetkaju se kao kod nas što se šetaju psi. Niko ne obraća pažnju na njih. Tu su.

Kada sam stao prilazi mi policajac i kaže da ponesem sve sa sobom ili stavim u kofer pošto majmuni kradu stvari. Legalni drski lopovčići.

Večeras sam u gradu Livingstonu, a sutra nastavljam sa glavni grad Zambije, Lusaka.

 

 

Promenio Sreda u 05:22 član Saša Jack

[Saša Jack 7042 Napisano Sreda u 19:16]

Hostel/motel je nešto najsimpatičnije gde sam noćio. A imam iz sebe mnogo noćenja po svim delovima planete, Od rupa, šupa do 5 zvezdica.

Male sobice sa kupatilom, ogroman vrt ispred, bar sa odličnom muzikom i sve vreme ptice imaju svoju ariju.

Cena niska, motor bezbedan, doručak odličan.

 

 

 

Izlazim iz Livingstona i idem ka zapadu, glavni grad Zambije, Lusaka.

Uz put vidim mnogo malih mesta, bosonoge dece, siromaštvo, mnogo kamiona.

Put je bio malo preko 500km. Za celu dužinu puta nije bilo nijedno mesto da stanem a da ga već neko nije okupirao. Uglavnom prodaja ili neke kombinacije za kamiondžijama.

Prodaje se uglavnom ugalj, ali ima i voća, povrća, mesa, šarenih torbi i ono što dosta prodaju su pečurke. Ogromne! Veće od frizbija.

 

 

 

Na nekoliko mesta kontrole, policije ili vojske.

Na svakoj pumpi je po jedan policajac sa automatskom puškom.

Da znam, i ja sam se više puta zamislio šta ja ovde uopšte tražim.

Grad Lusaka, haos u saobraćaju. Malo pre toga padala kiša, a onda krenem da se provlačim između kola, što izaziva negodovanje preprodavaca koji svašta pokušavaju da uvale vozačima dok je crveno svetlo.

Hotel koji sam izabrao je u samom vcentru. Cena pristojns. Garaža za motor bezbedna.

„Gospodine, da Vas obavestim da od ponoći do 5h ujutro neće biti struje. Gasimo agregate pošto struje nema. I ako idete da šetate, molim Vas, vratite se do mraka, ulična rasveta, a i opasno je.“

 

 

 

Pa uopšte mi nije teško da zaspim do ponoći, a da se pravim pametan, nemam želju.

Sutra ulazim u Zimbabve, opet, putujem do glavnog grada Hararea.

 

[Jovan Ristic 5520 Napisano Sreda u 20:19]

Svaka čast na avanturi! Pomno se prati!

[Saša Jack 7042 Napisano Četvrtak u 19:44]

Lusaka, glavni grad Zambije. Šta reći, a ne zaplakati?

 

Prljav, mračan, tužan i pre svega ružan.

Noću se gasi struja, nema šetanja ulicama i komarci kao rode.

Kada sam u velikom gradu, uvek uzimam hotel u centru. Pa neka i malo više košta, ali za kratko ostajanje, mogu da vidim nešto bitno, a da ne sedam na motocikl.

E pa ovde nema šta da se vidi.

A čim je pao mrak, ulazna vrata od hotela se zatvaraju, a ispred stoje dva gospodina koji glume neko obezbeđenje.

Osećao sam se kao gost u filmu „Hotel Rwanda“, kada se Tutsi kriju od Huta u hotelu. Ili je bilo obrnuto.

Ujutro malo vozim po gradu, da vidim, ali ništa drugačiji osećaj nego sinoć.

Lakim gasom odlazim dalje.

Kupujem banane, pored mnogih stvari koje se prodaju pored puta, a jedna mi je baš bila interesantna. Prodaju praćke. U raznim bojama. Ozbiljne. Kasnije sam saznao da je to za majmune. Mnogo kradu stvari.

 

 

Na granici sam mislio da će biti lagano. Imam vizu. Bratske su zemlje, Zambija i Zimbabwe.

Ali, da ne preterujem sa pričom, osećao sam se kao glavna ženska uloga u filmu za odrasle, a oko mene crnci. I nisam mnogo izmislio. Bili su crnci. I nekoliko FT1P. I ponovo viza. I neke takse za motocikl. Čak sam platio(oko 4 eur) momka koji je sa praćkom čuvao moj motocikl od majmuna.

Kako je lep osećaj kada te drndaju dva sata, čak sam imao i razgovor sa Interpolom. 

Gde ideš, zašto ideš, nisi terorista,…

A onda sve završim, platim piće za celu kafanu, krenem dalje, a put,  najgori na svetu.

Rupa do rupe, prašina od kamiona, pa se onda kamioni mimoilaze, ali brzinom usporenog snimka. A Sunce gazi svom silinom….

50-80 km očaja, a onda ostatak puta do Hararea, vožnja ibarskom magistralom, ali kada je koncert Lepe Brene u Ljigu.

Sada sam u Harareu, glavni grad Zimbabwea.

Sutra ulazim u Južnu Afriku.

 

[miki 1902 Napisano Četvrtak u 20:20]

Jesmo ti lepo govorili da ideš ko čovek u Afganistan, civilizacija bre, a ne, ti zapeo "hoću samo u Afriku ili nigde!" Eto ti sad, nemoj nama da se žališ.

Sam ću di iziDJem odavdi.

[Saša Jack 7042 Napisano Četvrtak u 20:22]

 

[badzabajker 91 Napisano Četvrtak u 20:36]

Šta je rekao, ne mogu da provalim sa snimka ?

Sent from my ThinkPhone by motorola using Tapatalk

[Saša Jack 7042 Napisano Četvrtak u 21:49]

Ako misliš na dva idiota na kraju...bio sam tamo i nemam pojma šta su rekli.

Za sebe mogu da kažem da dosta dobro znam engleski, govorni i pisani, ali ovde ja njih pola ne razumem.

Čudan naglasak i izvrtanje reči. Totalno neki njihov jezik.

 

Ali poenta je da su oni pomoćnici, za pare, koji ti rešavaju plaćanja, kancelarije i birokratiju.

Iskreo, vrede, ali ako izabereš pravog.

 

 

[badzabajker 91 Napisano Četvrtak u 22:01]

Ludnica, sad kontam daš mu papire i zapali ili tako nešto u toj nedođiji ...

Ali nećemo mračiti, svaka čast Sale, biće sve to kako treba, ne sumnjamo u tebe i jedva čekam sledeće javljanje.

Živ bio sto dina

Sent from my ThinkPhone by motorola using Tapatalk

[nevoljica 147 Napisano juče u 11:05]

Pre 13 sati, Saša Jack je napisao:

Ako misliš na dva idiota na kraju...bio sam tamo i nemam pojma šta su rekli.

Za sebe mogu da kažem da dosta dobro znam engleski, govorni i pisani, ali ovde ja njih pola ne razumem.

Čudan naglasak i izvrtanje reči. Totalno neki njihov jezik.

 

Ali poenta je da su oni pomoćnici, za pare, koji ti rešavaju plaćanja, kancelarije i birokratiju.

Iskreo, vrede, ali ako izabereš pravog.

 

 

Živim ovde duže od godinu dana i dva najveća problema su jezik i kad negde zuriš ili kad je hitno nešto... Što se tiče jezika za ovdašnje ljude su Škoti, Irci i Australijanci vrlo razgovetni i razumljivi ljudi koji govore akademskim engleskim... Kao okrenem telefonom neki call centar jebem mačku mater dok ne pohvatam šta mi crna sestra ili brat pričaju.... a ovo drugo... samo nemoj da ti je nesto hitno i da negde žuriš je se to ili neće desiti ili će bar tri puta duže trajati... i to je jebeno nepisano energetsko pravilo čak i kad kupuješ leba u prodavnici (desilo se)... ja treperim koliko zurim jer se detetu završila škola i kasnim i čekam 5 minuta da mi prodavačica doda hleb koji stoji na polici.... on riba kao da oseća da žurim pa me pogleda... pa se nasmeje... i na kraju ode da nešto pita koleginicu.... ja podviknem IZVINI JEL MOGU DA DOBIJEM MOJ LEBAC.... ona se opet osmehe i kaže mi right away sir... sir is everything all right... pa se opet smeje malo i pakuje veknu leba u papirnu kesu sledeća 2 minuta.... A ja se samo predam... osmehnem i objasnim sebi da bi ja vileo da budem kao ona kao i da sam ovde srećan i da nema Vučića i ostale bagre.... da je lepo voziti motor ovuda i da se lepo živi... eto ... da priblizim malo jezik i način života ovde.... 

 

[Saša Jack 7042 Napisano juče u 20:19]

 

 

Ja za Harare jedino znam da je nekada davno bio samit Nesvrstanih, a tada je u svakom Dnevniku 2 bilo priče o tome. I to je to!

Moderan grad, mnogo bolji nego Lusaka. Široki bulevari, lepe kuće, a opet na periferiji prljavština i prodavci poredputaši i male Toyote koje su kao linijski taxi.

Lokalci vuku svakakve stvari, od voća, povrća, preko materijala, životinja i voze jedni druge. Idu negde.

 

 

 

 

 

 

Čudan je osećaj uopšte biti ovde. Ne znam zašto, ali daleko on nečega, u sred Afrike u gradu koji nama sa Balkana baš ništa ne znači. Verovatno ima neki fudbalski klub, ali tek onda nemam pojma.

Izlazim iz grada i posle 80-tak km stajem pored puta. Žedan.

Staje putnički auto, izlazi žena, crnkinja i muškarac, istog opisa, ali građen kao Talični Tom.

Prilaze, kulturno pitaju da li je sve u redu, da li mogu nekako da pomognu. Zahvaljujem se. Oni odlaze. Pogledam levu torbu na motoru. Otvorena. Otkopčana. I iz nje nešto nedostaje.

Zakopčavam i pokušavam da se setim šta je tu stajalo.

Očigledno je neko na ulici u Harareu otkopčao torbu i uzeo.

U tom trenutku kao u filmu, ogroman šleper koči, diže veliku prašinu i staje blizu motocikla.

Iz kamiona izlazi omanji crnac. Bios. Bermude. Majica koja veoma dugo nije videla veš mašinu. Šta sad ovaj hoće???

U rukama nosi posude za kuvanje, a ja razmišljam: „Vidi, iste kao što ja imam!“

Kuturno nasmejan, neodovoljno čist, prilazi i pruža mi. 

„Ispalo ti je pre nekih 10-tak km, sreća da si stao“

Zahvaljujem se. Ponudim novac kao nagradu. Odbija. Dajem mu kutiju keksa. To uzima.

Rastajemo se sa osmehom. On što je učinio dobro delo, a ja što shvatam da se nađu i dobri ljudi, ma koje boje kože bili.

 

 

 

Ostatak dana, je bio paklen. Put je vrlo često prekidan. Nema asfalta. Ili tucanik ili samo zemlja. Pa vožnja iza šlepera, ogromna prašina. Moram da zatvorim vizir, a onda ne mogu da dišem. Dva tri puta sam bio baš na ivici da padne, a jednom mi je izleteo majmun. Jedva sam ukočio i izbegao da ga udarim. A on stoji sa strane i samo što se ne isplazi.

Danas preko 600km, od toga 80km baš teškog puta.

I ako postoji dan koji ću upisati u glavi kao jedan od fizički najtežih  od svih putovanja, to je ovaj danas.

Ušao sam u Južnu Afriku, sutra idem dalje, ka moru.

 

 

 

[zika56 17374 Napisano pre 22 sati]

Sve puteve u Zimbabve gradila je beogradska firma Partizanski put.

Roditelji od mog drugara su skoro dve decenije tamo radili i živeli (u blizini mesta Bulavajo), a moja kamera i fotoaparat su nekoliko puta boravili tamo, (kada ih je moj drugar posećivao).

Rekoh već:

Afrika, moj neostvaren san.

A ti se čuvaj i neka te zdravlje i motor dobro služe.

[piki 12151 Napisano pre 11 sati]

Pre 13 sati, Saša Jack je napisao:

Rastajemo se sa osmehom. On što je učinio dobro delo, a ja što shvatam da se nađu i dobri ljudi, ma koje boje kože bili.

ovo mi ulepsa sve

Nek te Bog čuva i pazi na zverove svih vrsta.

Uglavnom te ispratim na instagramu, ali sad uz doručak na miru ,milina.

 

[nevoljica 147 Napisano pre 10 sati]

[nevoljica 147 Napisano pre 10 sati]

Spremne gume za Sala... montiramo ih zajedno u Durbanu u ponedeljak

[Saša Jack 7042 Napisano pre 34 minuta]

 

[Saša Jack 7042 Napisano pre 11 minuta]

Smeštaj u kome sam proveo noć je nešto između bordela i fancy diskoteke pored puta koju je neko pregradio da zaradi novac sa apartmanima.

Čisto, voda topla, motor bezbedno parkiran. Sve što je potrebno.

Kada sam ušao u smeštaj,shvatio sam da sam potpuno prašnjav, od vožnje tog dana.

Sve je išlo pod tuš, čizme, kaciga, pantalone i jakna.

 

Ujutro krećem ka Esvatiniju (ex Svazilend).  Meni je ova država potpuno nepoznata. Mala, negde na mapi između Mozambika i Južne Afrike. Verovatno ni oni nemaju pojma ko su i šta su. Jedino poznato mi je iz serije „Mućke“ kada Del Boj prodaje ulazna zvonca, a Bojsi ga odbija sa konstatacijom: „Neću svako jutro kada dolazi poštar da mi svira himna LONG LIVE SVAZILAND!“

 

 

 

 

 

 

Ceo dan na prelepim putevima. Dosta krivina, lepih pravaca, a scenografija se menja vožnjom preko dugih proplanaka, gustih šuma i simpatičnih gradića.

Pored puta ogromne plantaže raznog voća. Sve se navodnjava, štiti od grada i štetočina.

Putevi kao iz američkih filmova, brdoviti i pravi, a onda dođu dugačke krivine i prelep pogled prolaska kroz kanjone i useke.

Pojedina mesta su ipak ličila na ovo podneblje, sa gomilom uličnih prodavaca. I opet na nekoliko mesta majmuni. 

 

 

 

Granični prelaz, nikad lakši i jednostavniji. 10-15min i ulazim u državu Eswatini.

Na ulasku u grad Mbabane(glavni grad), policija pravi neku blokadu na auto putu i sve pretresa, osim mene,

Ali ipak stojim i čekam nešto. Naravno nađem i dva fina plava momka da malo ćaskamo.

Kažu da jure neke i nekoga i nešto. Ne znaju ni sami.

 

 

Sutra obilazim ovaj grad i nastavljam ka gradu Durbanu u Južnoj Africi.

Idem na more!!!