Custom ljudi na custom motociklima

[feniks 1729 Napisano Septembar 8, 2022 (promenjeno)]

Još jednom, ohrabren sam da osetim da postoji korelacija između življenja životom bajkera u posljednje četiri decenije i pisanja Ovena Vistera o kaubojima na promenjivom američkom Zapadu pre više od 120 godina.

U uvodu svoje novele “Virdžinijanac”  (The Virginian),  iz 1902. godine,  Owen Wister  se žalio da je njegova romantična vizija kauboja i američkog Zapada nestala.

„Šta je  ostalo sa  konjanikom, konjanikom, posljednjom romantičnom figurom na našem tlu...

Njegova divlja vrsta je uvek među nama, od početka: mladić sa svojim iskušenjima, heroj bez krila...

On i njegova kratka epoha čine potpunu sliku, jer su sami po sebi bili potpuni kao pioniri kopna ili istraživači mora.

” Verujem da ova kratka “epoha” nije gotova i da su se ove “romantične figure na našem tlu” vratile, jače nego ikad, što ovo čini najbolje u  periodu  moje karijere u motociklizmu.

 

Jeste li se ikada zapitali kako je započeo  životni stil motociklista?
Pa, počelo je sa vojnicima koji su se vratili iz Drugog svetskog rata,  koji su se zbližili,  zbog ljubavi prema motociklima.

 

Godine 1901., Indian Motorcycle Company je započela proizvodnju svog prvog motocikla, a do 1903. Harley je lansirao svoje motocikle.

Prvobitno rezervisani za malobrojne "elitne" koji su ih mogli priuštiti, tek nakon Drugog svetskog rata motocikli su došli na mainstream scenu i brzo su evoluirali u reputaciji.

 

Do 1934. od skoro 300 američkih motociklističkih kompanija koje su nastale oko 1900. godine, samo su dve ostale u poslovanju,

Harley-Davidson i Indian.

U dubini Velike depresije, Harley-Davidson je učinio sve da ostane živ.

Srećom, nastavili su da prodaju motocikle policijskim upravama širom zemlje.

 

Kako je Amerika ušla u rat, tako je ušao i Harley-Davidson, i to na velika vrata. Godine 1941. bukvalno sva Harleyeva proizvodnja motocikala otišla je u ratne svrhe.

Kada se Drugi svetski rat završio 1945. godine, motociklisti su želeli novi Harley koji bi zamenio onaj koji ih je nosio kroz ratne godine,

Povratnici su  žudeli  da kupe civilni model motocikla koji im je uvek iznova spašavao guzice u Evropi.

Ovo je stvorilo lojalnost Harley-Davidsonu koju “Indijanac” nije mogao dodirnuti.

To je takođe rodilo više nego malo rivalstvo između indijan i Harley jahača.

Do 1945. Indian je proizvodio samo svoj Chief model.

 

Ovo je  bilo vreme kada su moto  klubovi bili prilično čiste grupe koje su se vozile noseći elegantne kravate i šapka kape.

U stvari, mogli biste biti kažnjeni, ako ste zaboravili nositi kravatu na terenskom skupu.

Detroit Hell’s Angels (Hell's Our Home M/C,  osnovan 1949.) su čak osvojili nagradu AMA za bezbednst.

Ove preteče nemaju nikakve veze sa današnjim „Anđelima pakla“ (imajte na umu da moto klub, koji nam je svima poznat, ne koristi apostrof u svom imenu).

Holivudska  filmska slava 1%  bajkera nije bila na sceni...još.

Dok su se “Indians-i”  hrabro borili sa svojim novim modelima

Arrow

 

i

Scout

Harley je izašao sa svojim novim Panhead motorom.

Inovativni dizajn,  hidraulični  podizači  ventila i aluminijske glave.

Rockers & Riders: Kako se motociklistička kultura spojila sa rokenrolom?

Šta je to u Rocku i motociklima što njih dvoje čini tako nerazdvojnim?

Trijumf. Harley. Indian…. Bez obzira koju marku vozite, postoji velika šansa da slušate jednu stvar – Rock and Roll.

Od odmetnika do izopštenika, bogata, isprepletena istorija i jednog i drugog čini jedan od najpoznatijih parova u američkoj istoriji.

Pedesete su bile pravo plodno tlo za motociklistički i muzički izraz koji je to dvoje upario kao krajnji simbol pobune.

Baš kao što je američka omladina menjala svoje vinile “How Much Is That Doggie in the Window” za nešto malo više Chucka Berryja u prirodi, frustrirana i obespravljena omladina takođe je gravitirala prema Jamesu Deanu i Marlonu Brandu.

 

Među simbolima nekonformiteta i oštrine, Brando i Dean su bili poznati i po svojoj ljubavi prema novoj rok muzici svog vremena i po ljubavi prema motociklima.

Pre rane i tragične smrti, Dean, za kojeg se znalo da poseduje niz impresivnih motocikala, osvojio je američku omladinu svojim portretima mladog i buntovnog izopštenika.

Naročito nakon njegove smrti, njegov "loš momak", reputacija stvorila je stav koji su svi hteli oponašati.  

To je, naravno, uključivalo praćenje njegove naklonosti prema oštrijoj muzici i vožnji na dva točka, za koje su smatrali da odražavaju njihovu ljutnju i frustracije.

Pedesetih i šezdesetih je došlo do širenja moto kulture i sa pronalaskom Fender gitara, tranzistorskih radija i usponom radio DJ-eva, rokenrol će slediti njihov primer.

 

 

Preko bare, Britanija je počela da viđa uspon Rockera i Café Racera koji su formirali sopstvenu vezu sa kontrakulturom i anti - establišmentom. Ovi proklamovani nomadi nosili su kožne jakne i masnu kosu popularnu među rok muzičarima u to vreme i vozili se “razgolićene”  i brze motocikle.

 

 

Amerika je “ratovala” u Vijetnamu (1955-1975).

Trebalo se skrenuti pažnju javnosti, negovati opoziciju, ponuditi im iluziju kontrakulture (Wudstock 1969.), osmisliti “unutrašnjeg i klasnog neprijatelja” u "grubijanima nežnoga srca"

I dok Louis Armstrong  1965. pevuši:  "What a Wonderful World" ; američki vojnici napalmom spaljuju vijetnamska sela, žene, decu i starce…

A Amerika se suočava sa povratnicima (pregorelim ljudima, od kojih je većina kao dečaci mobilisana i  poslata u Vijetnam).

Veterani, koji su postali teret poreskih obveznika…

Vratimo se melodramatici i bajkerima.

Tragične pesme poput "Leader of the Pack" ("Vođa čopora"), koju su napisali George "Shadow" Morton, Jeff Barry i Ellie Greenwich za žensku grupu The Shangri-Las (Shangri-La's "Leader of the Pack"), postale su neke od najvećih pesama u američkoj istoriji.

Bio je to pop hit broj jedan 1964.

Pesma koja je ispričala priču o devojci i njenom dečku koji vozi motor.

 

Pesma govori o djevojci po imenu Betty, koju su prijatelji zamolili da potvrdi da se zabavlja s Jimmyjem, vođom moto bande.

Nakon ljubavi na prvi pogled ("Upoznala sam ga u prodavnici slatkiša/Okrenuo se i nasmešio mi se/Shvatila si?/Tada sam se zaljubila u Vođu čopora"), Bettyno srce prelazi u očaj.

Žali se na neodobravanje svojih roditelja.

Roditelji tvrde da Jimmy potiče iz "pogrešne strane grada" i traže od Betty da se pozdravi s Jimmyjem i pronađe nekog novog.

Betty radi kako se od nje traži, a Jimmy juri na svom motociklu. Nekoliko trenutaka kasnije, on pada na od  kiše klizav put i umire; Bettyne molbe da Jimmy uspori su uzaludne…

Na platnu, “The Wild One” uz Marlona Branda postao je kultni klasik zasnovan na "stvarnom" bajkerskom sukobu i zamišljen da istim potezom oslikava  “bikera” i “odmetnika”.

Stvarna priča je malo drugačija.

Vratićemo se malo unazad…

Prvi pravi akter priče:

U leto 1946., šačica američkih ratnih veterana i njihovih prijatelja sedela je u  All American Baru u južnom  Los Angelesu u Kaliforniji.

Mesto okupljanja je u stvari bila stara benzinska pumpa, sa dodatim šankom.

Većina momaka koji su se družili imali su dve zajedničke stvari: prošli su rat i voleli su se trkati motociklima.

Ali i dobrano “pokisnuti” u alkoholu.

Inače većina njih je svakodnevno vozila svoj motocikl, da bi se tim istim motorom odvezli na mesto održavanja trke, trkali se i na njemu vraćali kući.

“Big A”, kako su ga gosti zvali, bila je destinacija za motocikliste i ako niste bili veteran ili se ne bavite motociklizmom, tu nemate šta tražiti.

Neki od ovih momaka zajedno su vozili motocikle od 1939. godine, nazivajući sebe The Characters.

Wino Willie Forkner, J.D. i njegov brat Jim Cameron, Jack Lilly i nekoliko drugih, imali su problem  smisliti ime za svoju grupu jahača.

Willie je izbačen iz drugog moto kluba (Moto klub 13 Rebels) jer se napio i ušunjao na trku koju je odobrila AMA, što je izazvalo scenu.

Kako legenda kaže, jedan od posetilaca bara, neki Walt Porter, sedeo je jako pijan sa glavom na šanku, napola slušajući sve priče o imenima za novi moto klub.

Kažu da je podigao glavu i izgovorio: „Mogli biste se nazvati i Boozefighters, jerbo sve što radite je da sedite za šankom i borite se sa alkoholom.

 Ime se zadržalo i Boozefighters (“pijani borci”) su rođeni.

Naravno, mnogi moto klubovi su postojali i pre, ali originalni Boozefighters i oni klubovi koji su došli nakon njih označili su promenu u evoluciji motociklizma, jer su se povezivali s pojmom „bajkeri van zakona“.

Kada pomislite na imidž bajkera odmetnika, kada čujete reč "outlav", većina ljudi u strejt svetu pomisli na gorilu, uvučenu u kožnu jaknu, koja drži dugi lanac motocikla kao oružje ili na revolveraša sa divljeg zapada.

Činjenica je da se izraz „odmetnik“ (outlaw) odnosio na pojedinost da su to motociklisti koji se nisu takmičili na terenskim trkama, koje je odobrila AMA (ulični trkači).

Tako jednostavno.

 Bili su izvan konvencije pravila i propisa AMA-e i stoga su bili "loši momci".

 

 

 

Drugi, pravi, akter priče je:

Moto klub 13 Rebels (13 RMC), pokrenuo ga je 1937. Ernest “Tex” Bryant.

“Tex” i ostalih 12 najboljih moto  trkača iz Južne Kalifornije činili su osnivače kluba.

 

 

Moto klub “13 Rebels MC”  je bio, i još uvek je, sankcionisani klub Američke moto asocijacije (AMA).

Iako nije najstariji MC u SAD-u (Yonkers MC  iz Yonkersa, NY osnovan 1903), 13 RMC ima bogatu trkačku tradiciju i živopisnu istoriju koja je oblikovala američki  moto  folklor.

Govorimo o standup momcima, a ne huliganima – bivšim letačima i vojnicima u Drugom svetskom ratu koji žele održati  adrenalin  u životu.

Bili su to solidni građani koji su voleli sport i bratstvo jahanja – uspešni trkači, inovatori, svestrani i časni ljudi.

Ikonografija bajkerskog filma The Wild One iz 1953. godine sa Marlonom Brandom i Lee Marvinom u glavnoj ulozi bila je labavo zasnovana na dva stvarna kalifornijska moto kluba, koji su imali “žestok” sukob u malom gradu Hollister, Kalifornija.

Brando je tumačio vođu 13 pobunjenika Šela Tueta, dok je lik Li Marvina "Čino" baziran na "Wino Willie" Forkneru iz The Boozefighters.

 

  

Shell Thuet (13 RMC) radi na HD Knuckleheadu, 1946.

Činjenica je da “bande” nisu bile rivali (iako je "Wino Willie" bio bivši član 13 pobunjenika i “zamoljen” je  da ode zapravo zbog grubog ponašanja) i Hollisterov incident se nikada nije dogodio, barem ne u onoj meri u kojoj je magazin LIFE ili The Wild One je to portretisao.

 

Da, neki momci su pili i trkali se malo – dešava se.

Zanimljivo je da je “The Wild One” zaslužan za ponovno rađanje kultne crne kožne jakne, iz vojnog standarda i ubacivanja u motociklizam.

Ono što se još dogodilo, rođena je kontrakultura – zavrnute farmerke Levi 501, čizme i koža (Hello Schott Perfecto) postali su uniforma u kojoj su živeli pobunjenici i bajkeri, a to je pristojno društvo demonizovalo.

 

Zloglasna fotografija magazina LIFE iz 1947. koja je podstakla priče i legende motociklista Hollister.

 

 

U periodu odrastanja u i oko Harley bajkerske kulture, nikada se nije govorilo o afroameričkim motoristima – a kamoli da bi to moglo imati udela u doprinosu američkoj moto kulturi.

Kao da crni jahači ne postoje. Njihova priča počinje da se pojavljuje kroz knjige kao što su “Soul On Bikes”  i izložba Black Chrome u Kalifornijskom afroameričkom muzeju.

 

Kada je Sonny Barger osnovao Oakland Hells Angels 1957. godine, nekoliko milja uz istočnu 14. ulicu u istočnom Oaklandu, mladi crni vozač motocikla iz Luizijane po imenu Tobie Gene Levingston uskoro je krenuo njegovim stopama.

Njih dvojica  su se poznavali i poštovali, vozili su svoje Harleye u istom naselju East Bay.

Godine 1959. Tobie Gene je organizovao “Zmajeve” (East Bay Dragons MC), opušteni, potpuno crnački muški klub, jedan od prvih te vrste. Najranija inkarnacija zmaja počela je kao klub potpuno crnih automobila i izvorno je proizašla iz uloge Tobija Genea kao velikog brata kako bi svoju mlađu braću i prijatelje zaokupljao i izbegavao nevolje. Zmajevi su postali deset jakih, uključujući članove kao što su MacArthur, Hooker, Tobiejeva braća Joe Louis i Jonas, Baby Joe, Sam i Cousin Rabbit.

 

Tobie Gene Levingston (1934-2020) je postao prvi i jedini predsednik East Bay Dragons MC-a, koji je vladao i jahao do kraja svoga veka.

Tokom 60-ih i 70-ih, i motocikli i rok muzika postali su sinonimi za kulturnu agitaciju, otpor autoritetu i odvajanje od mainstreama.

Rat u Vijetnamu je i dalje odnosio živote.

Ako je Drugi svetski rat donio motocikl u mase, okolnosti koje su okruživale Vijetnam bile su katapult koji je doveo do njegovog simbola kao „drugog od…“

Dok su motocikli i rokenrol bili rezervisani za odbačenu kontra-kulturu pedesetih, šezdesete su doživele pomak koji je popularizovao osporavanje normi starije generacije srednje klase u većim razmerama. Nova era nekonformiteta i otpora tradicionalnim gledištima izgrađena je na sviranju glasne muzike i , za to vreme, brzim motociklima.

Moto klubovi kao što su Hells Angels, The Outlaws i The Pagans počeli su da privlače nacionalnu pažnju jer su ponosno usvojili svoj stav 1%.

Njihov nomadski stil života mogao je biti predstavljen samo kroz razorne stilove rokenrola.

Zauzvrat, rok kraljevske porodice su prihvatile motocikl kao nezvanični način zajebancije.

Rok zvezde su počele da nose moto čizme i kožne jakne na bini, a legende poput Johna Bonhama iz Led Zeppelina vozile su se hodnicima hotela u Los Angelesu.

Do kraja šezdesetih, Rolling Stonesi su angažovali ozloglašeni moto klub Hells Angels da obezbeđuje njihove koncerte, što je na kraju imalo katastrofalne posledice, kada je jedan "obožavalac" brutalno pretučen, izboden i ubijen (špekuliše se da je bio naoružan i previše se približio Džegeru).

Dani kada bi „samo stali pored puta i nakon malo zabave spavali tamo gde smo pali“, kako je napisao Sonny Barger, bivši predsednik Oakland Hells Angelsa, činilo se da su nestali u naizgled direktnoj korelaciji sa pažnjom koju je motociklizam dobijao u medijima.

 

Tokom 70-ih, custom motocikli izazvani ludilom „Easy Rider“ iz 1968. godine stvorili su pomak, od evropskih proizvođača ka američkim i japanskim motociklima, podmlađujući gotovo potonuli Harley Davidson i donoseći potpuno novo poštovanje Hondi.

 

Uz kontroverznu melodiju "Born to Be Wild", koju je napisao  Mars Bonfire, a prvi put  izveo  Steppenwol i koja je postala sinonim za bajkere.

Meni lično pesma je odvratna, zbog koketiranja sa "šarolikom" seksualnošću, upakovanom u "heavy metal thunder."

Ali je poruka samog filma jasna, u ilustraciji starog, preživelog, bajkera (posle II sv, rata) i novog (posle Vijetnama), švercerima i konzumentima alkohola i opojnih drogaa, koje, na kraju, autothoni Ameri (potomci incestuozne ljubavi), sjebendišu sačmaricom.

Kako je Harley doživio oživljavanje, tako su se pojavili i stereotipi o usamljenim i odmetnutim jahačima, koji, mistično, okružuju motocikliste.

Sedamdesetih godina prošlog veka bila je u opticaju, možda najveća,  mešavina rokenrola i motocikala u američkoj istoriji.

Svi, od Čikaga do legendarnog gitariste grupe Queen, Briana Maya, davali su svoj pečat ludilu za bajkerske filmove.

Meatloafov album "Bat Out of Hell" bio je jedan od najpoznatijih krosovera, a u svojoj naslovnoj numeri sadržao je slavni motociklistički solo.

 

Od ranih 70-ih, bukvalno svaka rok zvezda koja je izašla na pozornicu pokazala je zainteresovanost za transport na dva točka.

Od pesama i fotografija iz albuma, do stvarnog razvrata vožnje kroz hotele ili trke niz Sunset Strip, muzičari su učinili svoj deo kako bi osigurali da motocikl živi kao ultimativni simbol rokenrola.

Kako su godine prolazile i kultura se menjala, menjala su se i mišljenja o motociklima i rokenrolu.

Uglavnom su prošla vremena kada su se motocikli, koža i malo rokenrola smatrali znakom kriminalca ili odmetnika.

Danas, dok se vozimo autoputem i čujemo zvuk starog motora koji krstari iza nas, okrećemo se, gledamo u retrovizor, tražimo radio stanicu sa žešćim ritmom  i uživamo u kultnom duetu glasne muzike i brundanja motocikla.

Nekada, nešto što se smatralo rezervisanim za odmetnike, sredinom 1980-ih, promenom percepcije,  postalo je ne samo društveno prihvatljivo (biti baja obučen u kožu, na velikom Harleyju), već je postalo kul.

Čoperi su postali reklama.

Broj moto skupova je rastao, kao i njihova posećenost, i u dobru i u zlu, postali su organizovaniji i komercijalniji tokom 1990-ih i ranih 2000-ih.

Iz godine u godinu, motociklizam je rastao, a onda je usledio ekonomski krah 2008.

Sve maske su pale.

I vozači i moto industrija pretrpeli su veliki hit.

Ispod površine, nova generacija je postajala punoletna sa  drugačijim skupom interesa, briga, prioriteta i načina postojanja.

Došlo je do oživljavanja, gde je manje brige o tome šta ljudi jašu i manji je akcenat na elementima kulture.

Više pažnje se posvećuje stvarima koje se zaista računaju — poput izlaska na vožnju i deljenja iskustava oko vožnje sa  prijateljima.

 

Došle su nove tehnologije, novi materijali...jedino što se ne menja smo mi, bajkeri.

  

 

 

 

 

 

“Zašto vozimo, zato što volimo.”

Promenio Septembar 9, 2022 član feniks

[feniks 1729 Napisano Septembar 10, 2022 (promenjeno)]

bajkerska subkultura

 

U početku su bile kožne jakne, uglavnom kao uspomene na vojnu službu.  

Na ove jakne su pripadnici vojske našivali oznake svoje jedinice.

Neko je dizajnirao “zakrpu” na leđima, za njihovu grupu moto prijatelja, dao je da se izveze  gomila istih i onda su ih prišili na leđa jakni.

Onda je došlo leto, bilo je vruće, pa su zakrpe šivene na džins jakne.

Onda je došla zima, vraćanje nazad na kožu.

Umesto da imaju 2 seta boja, neko je došao na ideju da odseče rukave sa džins  jakne i obuče napravljeni prsluk preko kožnih jakni po hladnom vremenu.  

Po toplom vremenu mogli su, jednostavno, nositi džins prsluk sa ili bez košulje.

Ali za nekoliko godina upotrebe i izloženosti faktorima spoljašnje sredine, džins se raspadao.

Neki, sad već  klubovi, su stare samo zamenili novim džins prslucima.

Drugi su prešli na izdržljiviji materijal (kožu).

 

Eh, moto klubovi…

Treba zapamtiti jednu stvar, a to su dve stvari:

1. Ne postoje moto bande (omiljeni termin medija, tema filmske industrije i onih koji prikupljaju sredstva za borbu protiv “bandi”). 

Za brze krimi akcije podesnije vozilo je skuter, ali se skoro uopšte ne pominju, napr. “skuter bande” (niti treba da, bilo ko od nas, dečake na skuterima posmatra kao potencijalne kriminalce).

2. Postoje samo moto klubovi (jedno-,dvo-,trodelnih boja i svojim pravilima ponašanja...).

3.  Boje ne čine klub,već ljudi u tom klubu (za nošenje boja i svoje postupke odgovaraju strogim pravilima kluba).

Gotovo svi članovi moto klubova imaju porodicu, mimo svog kluba.

Neki klubovi stavljaju klub ispred svega, neki stavljaju porodicu na prvo mesto. Ali svi klubovi imaju jake porodične veze i po tom pitanju se ne razlikuju od bilo koje druge porodice.

To je deo karizme koja moto klubove čini fenomenom kakav jesu. Bratstvo i/ili sestrinstvo je porodica.  Proširena porodica moto klubova (supruge , deca, sestre, braća…) obično je uključena u funkcije kluba, koliko god može (slavlja, rođendani, klupske zabave...) i čini usko isprepletenu, ugrađenu, grupu ljudi (koji su tu jedni za druge, možda više od drugih organizacija). Ovo je nešto što članovi kluba misle da jesu (a ne neko koga bi trebalo ocrnjivati, proganjati ili izazivati).

 

“Samo nemoj da se kačiš sa mojim porodicom ili širom porodicom, a mi se nećemo kačiti sa tobom.”

 

Najvažinija vizuelna indetifikacija člana nekog moto kluba  je prsluk, na kome se nalazi logo na srednjem zadnjem delu.

Logo kluba se naziva ,,boja'' (termin koji vuče korene iz vojne terminologije, gde se pripadnost pojedinim grupama opisivala preko pripadajuće boje). Ako bi prsluk sa bojama došao u ruke nekog drugog, to se smatra aktom izdaje i takav čin povlači automatsko izbacivanje iz kluba i sankcije.

Jedina stvar koja pokazuje da ste član nekog moto kluba su ”boje.” 

Svi moto klubovi imaju svoje ”boje”, po kojima se razlikuju od drugih klubova (sa varijacijama u dizajnu, boji, veličini…).

Svi klubovi koji nose ove vrste oznaka - druge boje shvataju  veoma, veoma, ozbiljno.

Ovi klubovi takođe imaju puno etiketa i nepisanih pravila oko ‘teritorije” (koji klub “poseduje” koju teritoriju, sme li sa članovima kluba da putuje kroz tu teritoriju bez prethodnog dogovora, smeju li piti u određenim mestima i tako dalje).

Ako član kluba vidi nekoga da nosi nešto što izgleda kao dvo-trodelne boje, ali ne prepoznaje oznake, to se automatski može smatrati izazovom.

Nošenje 'borbenog” prsluka u stilu 'heavy metal' prekrivenog prišivcima sa imenima bendova, verovatno, neće uzrokovati probleme (jer očigledno nisu delna obeležja).  

Osim ako, persona, koja ga nosi nije ih načinila da izgledaju kao “obojeni” prsluk.

Nemojte nositi nikakve “procentualne” ili “dijamant” simbole motociklista (svaki prišivak-patch ima svoje značenje) ili bilo šta što se može zameniti sa njima i biće sve u redu.

Klubovi imaju tendenciju da reaguju na bilo šta što izgleda kao trodelne boje - gornji i donji zakrivljeni deo prsluka sa tekstom i  logotip, u sredini, sa slikom.

Dakle, svako ko nosi nešto što izgleda ovako, ali što zapravo nije klupska boja, upada u veliki rizik da bude smatran da se ruga klupskom organizovanju ili da to ne shvata dovoljno ozbiljno.

Malo je verovatno da će vam “MC”-ovi smetati u životu (vrednuju uzajamno poštovanje) i rado će razgovarati sa  vama o vožnji, uslovima na putu, vašem motociklu…

 

 

Lone Wolf (vuk samotnjak, samostalni jahač).

 

Naizgled asocijalno biće. Soler. Lutalica. Njega ne drži mesto. Večiti skeptik. Ne veruje nikome, zavije se u sopstvenu čauru, sazida zidove oko sebe i distancira se od glupe mase, od prljavih demona u ljudskom obliku, osoba koje bi ti zabile nož u leđa, eto, čisto tako, iz dosade.

Ima jasno iscrtan put ispred sebe, jasno vidljiv cilj i ide ka njemu, bez obzira na mišljenje drugih. Jednom je osetio gorak ukus prevare na sopstvenoj koži i povukao se. Priča koliko mora i ako mora. Ne, on nije patetični emos, on je hejter starog kova. Iako, možda nekim ljudima izgleda kao čudak, svi gaje neko strahopoštovanje prema njemu. Talični Tom, Dok Holidej, Miloš Obilić... Misteriozni lik iz kraja. Šta god da radi, radi za svoju dušu. Teško se vezuje, a još teže "odvezuje".

To sam ja.

To je najbrojniji "klub" motociklista.

 

 

 

Ako ste „vuk samotnjak“, drugim rečima, “samostalni jahač”, zašto biste nosili oznake?

Pokazujete svoju individualnost (vozim solo), tako što ćete nositi prsluk bez ičega na leđima.

Svaki klupski bajker će te poštovati kao autsajdera (jer ga ti poštuješ kao člana).

Ako ne nosiš, na leđima, ništa, jasno je da nisi povezan sa nekim klubom (zašto nositi nešto što imitira člana kluba, osim ako ne želiš da ljudi misle da jesi).

 

 

Uglavnom, klubovi nemaju problema sa logotipom “usamljenog vuka” odn. “samostalnog jahača” (na mestu za logotip određenog moto kluba).

Ali mislim da je malo neprimereno nositi, na zadnjem donjem delu prsluka, natpis (mesto predviđeno za naziv države – kluba) na kome naglašavaš da NISI član kluba.

Ako ne nosite oznake na leđima, automatski se pretpostavlja da niste u klubu, ali stavljanjem takvog pach-a,  neki klubovi će vas deklarisati kao pozera (go k...c).

Grubo  je, ali istinito.

 

Pogledajte Diznijev film “Wild Hogs”.

Da, to je komedija, ali je i prilično precizan prikaz svih onih doktora i računovođa koji su kupili Harley-a  i igraju se bajkera.

Pogledajte četiri glavna lika i pogledajte šta nose na leđima.

Jedna zakrpa sa slikom i imenom.

Očigledno je da su zajedno,  samo grupa, koja ne traži klupski status i koja  izbegava sve međuklubske probleme (koji dolaze sa osnivanjem novog kluba - "pravo" na teritoriju).

Ovo su filmovi - u stvarnom životu odbacite, samostalno, kačenje bilo kakvih boja na leđa.

 

 

Dobro.

Ako ste grupa, sa svojim oznakama, bez sumnje ćete ići na bajkerske zabave, što znači da ćete naići na prave “MC” članove.  Upoznajte ih.

Verovatno će delovati pomalo zbunjeno tom slikom na vašim leđima, ali će saznati ko ste.

A ako niste "glupi", bićete prihvaćeni i verovatno, na kraju, biti pozvani na neki njihov događaj.

U tom trenutku ste prepoznati kao grupa i na kraju mogu vas tretirati kao klub (koji ne pretenduje na klupska prava,  pre nego što ste, očigledno, spremni za to).

Ovakve oznake će vas, možda, dovesti u situaciju da budete predmet podsmeha ili kao provokatora, u blizini klupskih motociklista (ili u susretu sa njima).

I  potpuno su u pravu,  jer, bez obzira o kom klubu se radi, postoji kodeks.

Postoje odevni predmeti, oznake, koje označavaju pripadnost osobe određenoj grupi, koje su zarađene i koje niko, ko ih nije zaradio, ne bi trebao nositi  (boje, od jednodelnih do trodelnih, su jedna od tih stvari).

Ljudi,  u “MC” ili MK,  nisu dobili te oznake samo zato što su se pojavili u klubu i nakačili ih.

To su boje koje moraju da se zasluže.

Ako ste na motociklu i imate oznake na leđima, ona će privući oči svakog “MC” člana na vas.

Uglavnom dominantne 1% klubove nije briga šta nosite na sebi (bez logotipa i prišivaka).

Jedini problem koji ćete imati je ako nosite “MC”  boje, neprepoznate klupske boje ili imitacije boja.

Savršeno ste sigurni vožnjom u “golom” prsluku, čak i ako stavite nekoliko nalepnica vezanih za motokliste, to vas, normalno, neće učiniti metom.

Naravno, čak i u moto klubskom svetu postoje kreteni koji će pokušati da vas maltretiraju, bez ikakvog razloga, ali to je redak slučaj.  

Budite svesni da ćete u sukobu sa nekim članom (koji je kreten) imati na vratu i sve ostale članove istog kluba (bilo da su kreteni ili normalni ljudi). On će svoje “postupke” objasniti pred rukovodstvom kluba, snositi sankcije i od čaptera na čijoj teritoriji je pravio pizdarije…

A vi…

Budite svoji i ne dozvolite da vas bilo ko maltretira.

Ali, ne pretvarajte se da ste neko ko niste –  da se trudite da budete „bajker.“

Budite bajker.

Vozite svoj motocikl, nosite zaštitnu opremu koju smatrate potrebnom i zaboravite na logoe, aproksimacije boja, boje na leđima, itd…

Samo vozite svoj motocikl, upoznajite ljude i neka vas ljudi upoznaju.

 

 

Poenta  ponosa je nositi prsluk sa bojama kluba (nije to za svakoga).

Poenta ponosa je nositi prsluk bez oznaka (to govori dosta).

Ako pričamo o bajkerima i bajkerskoj subkulturi.

 

 

Promenio Septembar 10, 2022 član feniks

[feniks 1729 Napisano Septembar 11, 2022 (promenjeno)]

Koji je pravilan protokol ako ste usamljeni jahač motocikla i naiđete na moto klub?

Poštovanje.

Pod poštovanjem ne podrazumevam da treba neko, nekome da se klanja.

 

O koordinaciji dve nezavisne  kolone (dva različito rangirana kluba) i komunikaciji dvojice kapetana puta, neću da vas zamaram (nije vam potrebno).

Postoje jasni, kratki, nedvosmisleni, znakovi rukom (gde je, nakon dobijanja negativnog odgovora, priča završena)…nema preticanja.

Koga zanima može da potraži na internetu:  “How do you pass % and ……. on the highway, while respecting MC Protocol?”

Ono što bi bilo korisno za nas samostalne jahače (posebno za mlađe članove moto zajednice):

Mimoilaženje

Mnogo je  bolje da ih ni ne pozdravljate pri susretanju.

Neće niko zbog toga izlaziti iz kolone da sa vama raspravlja zbog nepoštovanja.

Isto tako učesnici kolone će vas, u velikom broju slučajeva ignorisati.  Pa smo kvit

Spuštena ruka i ispruženi prst(i), u crnoj rukavici,  pri brzom dolasku-prolasku, može nekome od njih

stvoriti drugačiju sliku.

Isto kao i podugnuta ruka i ispruženi  prst(i).

Ako ste u prolazu pored zaustavljene kolone, samo klimnite glavom i nastavite da jašete, bez gestikulacija rukama (ili mahanja).

Ne očekujte da će se “upiškiti od sreće”, zbog vašeg pozdrava, ali će, možda, ceniti  gest “poštovanja. “

Odgovorom će vam uzvratiti,  baja, koji je apsolutni zakon na putu (jači i od predsednika kluba), kapetan puta (road captain).

 

Oni me sustižu na putu  

Imajte na umu da klub putuje zajedno i ne želi, “članove”,  koji nisu članovi kluba, u grupi (neki je zovu “čopor”),  osim ako nisu pozvani (i tada se voze na začelju kolone).  

Presecanje, bilo kakve, organizovane kolone, ubacivanje u istu, nije dozvoljeno (čak ni kada se radi o defile vožnji, ali se toleriše).

Samo malo smanjite brzinu, diskretno se pomerite udesno u svojoj  traci (dok nastavljate kretanje) i dajte im dovoljno prostora da vas obiđu.  Proćiće  pored  tebe i nastaviti  svojim putem.

Ja sam brži

Ako sustižeš organizovanu kolonu i želiš da ih pretekneš, ne obraćaj pažnju na to šta nose na leđima (moto klub, BJB kolona, kurs bezbedne vožnje, grupa bajkera,motociklista ili kako vam drago…), protokol je isti za sve.

Nepoštovanje se pokazuje preticanjem kolone velikom brzinom i bez saglasnosti vođe grupe.

Možda ,već,  na sledećem stajalištu može doći do konflikta (ne voze svi klubovi čopere i kruzere).

Klubovi ne tolerišu bahate mamlaze.

 Vozi na pristojnoj udaljenosti iza poslednjeg u koloni (i ne “zabijaj” mu se u rep).

Budi vidljiv, onima ispred.

Budi strpljiv, čekaj  (bezbednost je na prvom mestu).

Glavni baja će te primetiti, u svakom slučaju će te “kontaktirati”, dati znak , povesti te u preticanje.

Palac gore (da pokažeš da si ga razumeo)  i pretiči ( bez gestikuliranja i pozdravljanja).

Na putu postojite samo “road captain” i ti (ako preteraš imaćeš problem sa njim).

Ako ne pokaže inicijativu da te propusti, poštuj to, povuci se malo, jer ne vredi imati negativan odnos sa klubom.

Smiri se, vozi na distanci, izaberi neki alternativni pravac, zastani da piškiš (nemoj nikad pišati uz vetar).

 

Ako se zaustavite u trgovini ili benzinskoj pumpi, pozdravite se (klimnite glavom).

Svako gleda svoja posla i mirna jeBačka.

Konverzacija je nešto što je stvar moto skupa ili žurke,  a ne slučajnog susreta na drumu.

Ponašajte se odmereno prema ljudima, bez obzira ko su.

I ne uvek onako kako želite da se prema vama ponašaju, jer možda imate različite poglede i pristupe životu. Kao u ovom slučaju, gde imamo  dva pristupa istom načinu prevoza (poštovanje samo prema nosiocu boja drugog kluba ili prema drugim ljudima, bili u klubu ili ne).

Svaki klub je drugačiji i svaki klub ima svoja pravila ponašanja.

 

Ako ste na otvorenom prostoru ponašajte se normalno i ne okrećite leđa nikome.

Ovo nije toliko iz sigurnosnih razloga, već je stvar pokazivanja poštovanja.

 

Ako želite da ih nešto pitate, hodajte polako i sačekajte da pokažu da žele da se takvo javno izlaganje održi.  Možda se bave nekom klupskom problematikom i možda ne žele da široj javnosti ostave utisak da su sa vama u prijateljskim odnosima.  Ako izgledaju kao da vas ignorišu, prihvatite to i ostanite se na distanci.

U ovakvoj vrsti  susreta  “vektori” moraju teći  paralelno (ukrštanje istih nije dobro…).

Odmerenost i poštovanje protokola.

Otisci  dve kugle, na sedištu, kada sjašete sa vašeg motora su vaša intimna stvar (kao i vaša “gola” leđa).

I, opet, da ponovim, izraziti  poštovanje,  ne znači da neko nekome treba da se klanja.

Niti će neko biti manje muško ako ga pokaže.

Zaključak:

Dok se ne ponašate kao “dosadni seronja”, sve će biti sasvim dobro.

Mogu me, samo, ignorisati.

Meni, lično, to sasvim odgovara.

 

 

 

Promenio Septembar 11, 2022 član feniks

[Alekre 10644 Napisano Septembar 11, 2022]

Ne interesuje me, samo prođem. Moto klubovi su prazna priča.

[feniks 1729 Napisano Septembar 11, 2022]

Ne pišem, ništa, napamet.

 

[N.F.S. 17849 Napisano Septembar 11, 2022]

Javim se kao i svakom drugom na dva tocka... To sto su u gomilili njihov je problem  

 

Skupina uvek ima nesto sto se zove "mozak ovce", to ih sprecava da samostalno donose odluke i priklanjaju se kolektivnoj volji stada.

Ja to ne mogu...

 

Postovanje po zasluzi, javljanje iz kulture i sve ok 

[Petre 671 Napisano Septembar 11, 2022]

Pravila kluba i sloboda koju motor daje. Ne ide to. 

[el classico 5531 Napisano Septembar 11, 2022]

Tri veličanstvena odgovora na ovu tematiku.
Svaki bolji od druga dva.
Kolege, ponosan sam na vas.


„Poslato“ iz dijaspore sa novog „ajpeda“

[NikolaM93 28 Napisano Septembar 11, 2022]

A gdje ovo postoji? U kom svijetu se ovo primjenjuje?


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

[N.F.S. 17849 Napisano Septembar 12, 2022]

Gledao sam  klipove, radikalni neki klubovi, da ih preteknes zabranjeno, sutiraju i udaraju lancima, sklanjas se kada u susret idu.

Horda nekih divljaka covece!

To tako mozda u Amerikama moze, ovde ne! Bili bi preticani iz cistog inata, da se reakcija isprovocira a onda...

.... Veseloooooo 

 

 

 

[Disko Nindža 9821 Napisano Septembar 12, 2022]

Pre 10 sati, feniks je napisao:

Ako se zaustavite u trgovini ili benzinskoj pumpi, pozdravite se (klimnite glavom).

Svako gleda svoja posla i mirna jeBačka.

Konverzacija je nešto što je stvar moto skupa ili žurke,  a ne slučajnog susreta na drumu.

Ovo je skroz bolesno i izopačeno, ko iole normalan bi hteo da bude deo ovakve uvrnute organizacije  

Jebo usrani klub i usrana pravila koja brane ljudima da porazgovaraju i upoznaju se i druže mimo moto susreta, ova pravila zvuče kao da ih je pisalo neko dete kojem je neko srušio sneška...

Koliko puta sretnem kolegu motoristu pa razmenimo par reči, popričamo malo ko ljudi, pa nismo životinje jebemu...

[Motorcyclist 14471 Napisano Septembar 12, 2022]

Ma to je neka budalastina sa neta. 

[Disko Nindža 9821 Napisano Septembar 12, 2022]

Nebi se začudio da stvarno postoji neki takav zadrt klub, ima svakakvih ljudi na ovom svetu.

[Guliver 681 Napisano Septembar 12, 2022 (promenjeno)]

Nekad davno sam razgovarao sa jednom (tada) mladom djevojkom koja je voljela hipi pokret, tu muziku, tu modu itd, ali je imala strah da,ako postane hipik, će da je odvedu u hipi komunu i tamo će da je j.bu. 

Sreli smo se nakon mnogo godina i slatko ismijali na konto toga.

Nadam se da ovi tekstovi koje je okačio kolega @feniks nisu proizvod njegovog uvjerenja da ovo u Evropi realno postoji i egzistira nego imaju neki zabavno informativni  karakter. Ja ih kao takve rado čitam.

 

Promenio Septembar 12, 2022 član Guliver

[goran-sm 128 Napisano Septembar 12, 2022]

Upravo tako.

Sada već pokojni ha wannabe me vidi dok sedi sa "ha ekipom" za stolom i kaže. "Ustao bih, ali sam s njiima".

Još bolje je kada su se negde oko Ljubovije sastali sa "ekipom" iz Bugarske pa su ga poslali da nas ispita šta smo videli dok smo prolazili.

Gomila probisveta koji nisu ništa bez onoga na prsluku. 

[SlobodanR1 2885 Napisano Septembar 12, 2022]

Gas i pozdrav, otpozdravi ako hoćeš, stvar je kulture ne bajkerstva..A što se tiče sotalog pre.eravanja..ovde je na jednom susretu takva jedna opasna grupa počela da se pravi pametna kao nije htjela da plati ulaz..Brat iz kluba organizatora otišao kući po automatsku i lijepo ih zamolio da odu..

[Alekre 10644 Napisano Septembar 12, 2022]

Ja ne znam za ostale ali verujem da većina nas imali miligrame slobodnog vremena. Ja da to malo trošim na klubove i da se vortam po vožnjama sa svakakvima šanse nema. Pogotovo ja što sam tačan u sekundama za sve.

[Pirotehnicar 1511 Napisano Septembar 13, 2022]

Pre 6 sati, Alekre je napisao:

Ja ne znam za ostale ali verujem da većina nas imali miligrame slobodnog vremena. Ja da to malo trošim na klubove i da se vortam po vožnjama sa svakakvima šanse nema. Pogotovo ja što sam tačan u sekundama za sve.

Cak i kad se vozim sam "nekad dodjem u sukob sa budalom (sam sa sobom)" oko toga gdje, kako, kad, koliko brzo, gladan, zedan, piski mi se, kaki mi se, ide mi se kuci itd.... Mogu da zamislim kako bi to izgledalo da moram da pitam VODJU smijem li ista od svega ovog. Volim druzenje ali sloboda u svakom vidu mi je iznad svega 

[feniks 1729 Napisano Septembar 13, 2022 (promenjeno)]

Prva zapovest sovjetskog motocikliste je sledeća: "Ako niste sigurni - nemojte voziti daleko";

Druga: "Uvek nosi sa sobom potrebne rezervne delove, da dođeš kući."

Ostalo neka te ne brine.

 

Krajem 1920-ih stvoreni su eksperimentalni motocikli IZH, 30-ih godina započela je mala proizvodnja, a tek kasnih 40-ih i ranih 50-ih počela je proizvodnja velikih razmera.

Prvi motocikl IZH izašao je 1928. godine, dizajnirao ga je inženjer Pjotr Vladimirovič Mokharov i zvao se ИЖ-1.

Sa motorom od 1200 ccm  imao je 24 KS (što je bilo prilično impresivno za to vreme).

 

 

 

 

 

Ruski "rockeri."

 

Kultni motocikli u SSSR-u. Povijest Yamaha motocikala Motocikli 50 60 godina SSSR-a

CARHAPPY.RU

---

 

 

Promenio Septembar 13, 2022 član feniks

[feniks 1729 Napisano Septembar 19, 2022 (promenjeno)]

Gde možemo pronaći gorivo života?

Ne govorim o hrani i piću.

Mora postojati nešto veoma suptilno što pomaže da imate, možda ne dug, ali sigurno ispunjen život.

I verujem da sam pronašao, to, nešto…

Nešto, za većinu gotovo nemoguće, za mnoge veoma inspirativno.

Dakle, da li su motocikli gorivo života?

Ne baš.

Ali strast i emocije koje možemo dobiti od njih, su svakako veoma važni sastojci.

A i ključno je pitanje je: Zašto motocikli imaju takav uticaj na svoje vlasnike?

Posedovanje motocikla je mnogo dublje iskustvo, nego što većina ljudi može zamisliti.

Mnogi ih doživljavaju kao sredstvo “terapije”, ili čak oblik meditacije.

Ne samo dok se vozimo.

Opereš ga, očistiš prašinu, proveriš nivo ulja, pritisak u gumama…

Sve ove male aktivnosti su kao ritual i ne doživljavaš  ih kao radove na održavanju.

Zato što ti predstavljaju zadovoljstvo, ništa nije pod prisilom.

Omogućavaju nam da se osećamo smireno i opušteno.

I mogu postati odličan način za postizanje mirnog uma.

 

Vožnja motocikla je, nadasve, bogato iskustvo…jer je sve veoma intenzivno.

Sva čula ljudskog bića se koriste do svog maksimalnog potencijala.

I što je motocikl manji i stariji to je iskustvo intenzivnije.

Vožnju od 20 minuta, osećate kao da je 40, a 80 km/h vam se čini kao da ste premašili 100-ku.

Stari klasični motocikli imaju svoje osobine, koje sve čine još bogatijim i nezaboravnim.

 

Zbog toga se svi još uvek sećaju svog prvog motora u garaži.

Miris benzina iz karburatora, pomešan sa malo ulja na patosu.

Stari trikovi, koje samo vlasnik zna, za pokretanje motora po hladnom vremenu.

Svi ovi mali detalji stvaraju snažnu vezu između motocikla i njegovog vlasnika.

Kao što vidite, vožnja motocikla je nešto što većina ljudi ne mora da radi, ali su primorani na to, iz raznih razloga, od strasti do praktičnosti.

Zato…

Da li su motocikli opasni?

Opasno je ustajanje sa kauča, kada otkrijemo da tamo ležimo godinama.

 

Ne mogu vam garantovati da će vam motocikli dati dug život, kao što je ovaj čika, Jose Duque, koji je sa navršenih 91 godinu jahao  Hayabusu.

 

 

Ali jedno je sigurno.

Pružiće vam nezaboravne trenutke entuzijazma, zadovoljstvo kretanja u dve dimenzije, sreću i sreću…

A to su sastojci od kojih je napravljen snažan, mladalački duh.

Drugim rečima, sve dobre komponente koje pokušavamo iskoristiti celog života.

Nije bitno da li ste mladi ili stari, vozite motor kubikaže od “par naprstaka”  ili “litraša”.

Svi osećamo istu suštinu.

Sloboda da idemo gde god želimo i dolazimo kad god želimo.

 

 

50 razloga zašto volimo motocikle

 

To je dovoljno jednostavno pitanje, zar ne?

Ali samo pokušajte staviti prst na jedan glavni razlog.

 

To je zato što, kada volite motocikl, imate veliku, srećnu zbrku osećanja.

I ispostavilo se da ne postoji nijedan razlog da volite motocikle.

A opet, ima ih čitava gomila…

Postoji milion razloga zašto volimo motocikle.

Premašuju umetnička dela.

Čine mnogo stvari boljim: naše raspoloženje, radni dan – čak i vašu vezu.

Pomažu vam da vidite svet i svoj život na potpuno nov, pozitivan, način.

Motocikli su jedina zdrava ovisnost i čine te sretnim što si živ.

 

 

Evo 50 mogućih odgovora.

1. Motocikli su umetnička dela na dva točka

Motocikli su tako lepi.

Nateraju te da zastaneš i buljiš.

Nije bitno da li su potpuno novi i blistavi u prodajnom salonu.

Ili je parkiran u mojoj garaži prljav od puta.

Oni su nešto čemu se treba diviti, u kakvom god stanju da se nalaze.

Motocikli su umetnička dela

 

 

2. Motocikli vas povezuju sa nečim većim

Kada kupujete motocikl, kupujete njegovu istoriju.

Možda je to vaša porodična istorija ili ispunjenje vašeg sna iz detinjstva (sada ga imate i vi).

Ili vam se možda jednostavno sviđa ono što označava određena marka motocikla.

 

 

3. Motocikli su mehanička čuda

Ako ste spretni sa alatom, naravno da volite motocikle.

Pružaju beskrajne prilike za petljanje u "šupi."

Uvijek postoji nešto što treba zategnuti, doterati ili zameniti.

To je dobar način da upoznate svoj motocikl, saznate šta ga pokreće i uspostavite još bližu vezu.

 

 

4. Ovo nije samo mašina: ovo je odnos

Motocikl nije kao mašina za veš.

Ne programirate ga na hladno pretpranje  i izlazite iz sobe.

Motocikli imaju ličnosti.

Povezujete se sa njima.

Razgovarate sa njima, smešite im se, razmišljate o njima (nezdrava količina ludila, priznajmo).

Radite sa njihovim hirovima i zahtevima.

Ovdje se odvija složen odnos davanja i uzimanja.

A kada raskinete, to je poražavajuće.

 

 

5. Motocikli nude trenutnu zajednicu

Na putu postoji prolazna, ali trenutna veza s drugim vozačima.

Mahnete jedni drugima (ili možda samo klimnete glavom, ako ste duboko u dugačkoj krivini).

Zaustavljate se zbog motokliste koji je u kvaru  ili mu je potrebna pomoć.

U kafiću, prirodno, počinjete da razgovarate sa nepoznatim,  za susednim stolom i  kacigom na stolici.

Ništa od toga se ne dešava kada ste u autu.

 

 

6. Zabavno je učiniti vozače ljubomornim

Svi smo viđali vozače automobila kako nas  mrko gledaju kroz prozor.

Sve što mogu da urade je da kiselo posmatraju iz kaveza, dok vi letite pored njih kao metalna ptica na krilima.

Da, priznajem, to mi uvek izmami  osmeh.

 

 

7. Motocikli su tako lepi da ih možete držati u kući

Možda već znate da je normalno da motocikl parkiramo u dnevnoj ili spavaćoj sobi.

Otkrit ćete da mogu dati prilično uverljiv argument, zašto je držanje motocikla u kući odlična ideja.

 

 

8. Motocikli govore vama

Motor vašeg motocikla može da prede.

Može urlati, pulsirati ili režati.

Na putu se vodi razgovor između vas i vaše "zveri" na dva točka.

I to može biti najzanimljiviji razgovor  koji imate za celi dan.

 

 

9. Jahanje je kao letenje

Popnite se na motocikl i efektivno će vam izrasti par krila.

Klizanje po otvorenom putu ili spuštanje u dugu sporu krivinu  je kao da letite.

 

 

10. Motocikli su moćan simbol slobode

Dok motor nestaje, lice vam je na vetru, sunce na leđima i otvoreni put koji se proteže ispred vas, postoji jedna neodoljiva emocija:

Vi ste slobodni.

Osećaj je neverovatan, zar ne?

 

 

11. Motocikli rade bolje od tableta za sreću

Većina životnih problema može se popraviti vožnjom motocikla.

Svađe, brige, strah, žaljenje… sve ove toksične emocije mogu se očistiti dobrom dugom vožnjom.

Moglo bi potrajati sat vremena.

Moglo bi potrajati jedan dan.

Ali uvijek se vraćate kući osećajući se mnogo srećnijim nego kad ste otišli.

Veliki osmeh na vašem licu podseća vas zašto volite motocikle.

 

 

12. Motocikli čine da ste "cool"

Priznali to ili ne, motocikli su dobri za vaš imidž.

A ako to nećeš priznati, to je zato što si previše kul da to kažeš naglas.

 

13. Jahanje čini da se osjećate življe

Kada ste napolju na motociklu, 100% ste u ovom trenutku.

Ako pada kiša, pokisneš.

Ako je ledeno, drhtiš.

Doživljavate sve, veće od života.

Vi to osećate.

Vi to živite.

Znaš da si živ!

 

 

14. Motocikl nude određenu dozu adrenalina

Lako je pronaći široku, praznu cestu sa vrlo malo automobila.

To čini okretanje gasa apsolutno obaveznim.

Da, od toga će vam srce ubrzati rad.

Samo pazite na ovce...

 

 

15. Motocikli su društveni magneti

Kada ste na motociklu, uvek počinjete da razgovarate sa potpunim strancima.

Neverovatno je koliko ljudi ima motocikl, nekada ga je imalo ili ga potajno želi.

Većina ljudi vole motocikle.

I svi žele da pričaju o tome.

 

 

16. Motocikli vas teraju da živite u trenutku

Teško je brinuti o tome šta bi se moglo dogoditi za 5 godina (ili čak sutra ujutro) kada budete fokusirani na držanje motocikla uspravno i kretanje u pravom smeru.

Motocikli vas laserski fokusiraju na ovaj trenutak, upravo sada.

To je kao magično dugme za mentalno ponovno resetovanje.

 

 

17. Krivine su stvorene  za motocikle

Duga, široka, otvorena, beskonačna krivina će ispraviti vašu stvarnost.

Vreme usporava, a ugao se otvara… i dalje, i dalje…

Ovo su magični, zapanjujući trenuci koje možete doživeti samo na motociklu.

 

 

18. Prav putev je takođe zabavan

Ponekad vam nije potreban izazov krivudavih puteva i krivina.

Kada ste samo za opuštajuću, laganu vožnju, ti dugi ravni putevi su savršeni.

Sa motociklom, bilo koja vrsta puta može biti korisna.

 

 

19. Motocikli bude vaša čula

Dok se vozite svetom, koristite sva svoja čula.

Vaše oči skeniraju svaki mali detalj.

U nosu vam se oseti dašak sveže mlevene kafe iz kafića ili smrad kravlje balege dok letite pored farme.

Vaše uši su prilagođene zvuku motora.

Protivupravljate samo par cm ulevo ili udesno da prilagodite svoju liniju u krivini.

Vaše telo i um su budni i živi!

 

 

20. Motocikli vas sprečavaju da brinete o tome kako izgledate

Dame znaju šta mislim sa ovim.

Suočimo se s tim, nemoguće je izgledati spremno za modni časopis na motociklu.

 

Lepa pauza od procenjivanja, kako izgledate celo vreme.

 

 

21. Motocikl vas povezuje sa svetom

Kada vozite motocikl, postajete deo pejzaža oko sebe.

Valjati se kroz zelena brda ili pored planina prekrivenih snegom je kao kretanje kroz živu sliku.

To uliva strahopoštovanje.

To čini da se osećate povezanim sa svetom oko sebe.

Ti, na motociklu, si deo pejzaža.

 

 

22. Motocikli osnažuju

Ako se možete boriti protiv metalne zveri sa 97 konjskih snaga i 112 Nm obrtnog momenta, možete učiniti sve.

Jahanje vam daje osećaj lične moći i povećanog samopouzdanja.

Kada bi više ljudi vozili motocikle, industrija “samopomoći”  bi potonula bez traga.

 

 

23. Motocikli čine “kožu” danju normalnom

Obično vam ne padne na pamet da navučete kožne pantalone i jaknu tokom, toplog, sunčanog, nedeljnog popodneva.

Ali kada taj motocikl izađe iz garaže, to postaje najprirodniji izbor odeće.

 

 

24. Motocikli su zavisnost na koju možete biti ponosni

Ko bi bio dovoljno hrabar da traži intervenciju za zavisnost o motociklima?

Zavisnici o motociklima  ne traže lek.

A kome to treba?

Ovo je zavisnost koja je zapravo dobra za nas.

Osećate se bolje i ne povređujete nikoga u tom procesu.

 

 

25. Motocikli nude besplatnu, efikasnu bračnu terapiju

Nema ništa bolje za vezu od odlaska na zajedničko putovanje motociklom.

Sve manje iritacije nestaju kada urlate na suncu.

Koga briga ko bi trebao da sprema večeru?

Trenutno ste u romantičnoj avanturi, jašete u daljinu - zajedno.

Motocikli pomažu vašoj vezi.

 

 

26. Motocikli vraćaju zabavu u vaš život

Kad god izađete na motociklu, zabavićete se.

Od toga se ne može pobeći.

Navucite tu kacigu, okrenite ključ od kontakta i srce vam se diže.

Osećaš se lakše.

I izgleda da ne možete da prestanete da se smejete.

Da, to je još jedan razlog zašto morate voleti motocikle.

 

 

27. Motocikli vas izazivaju

Da ne uživate u izazovu, ne biste bili na motociklu.

Bili biste sigurni, u svojoj tvrđavi, sa svojim plišanim medom iz detinjstva.

Na motociklu ćete se suočiti sa nizom nezgodnih trenutaka.

Nebo će se otvoriti i sipati ledenu kišu na vas.

Agresivni vozači će uperiti svoje automobile direktno u vas (često i posle kontakta očima).

Put će biti grub, prekriven šljunkom ili pun dubokih rupa.

Ali vi se nosite sa ovim izazovima.

I vraćate se u svoju garažu, cereći se kao manijak, i spremni za sledeću lopticu koja će vam život sigurno baciti.

 

 

28. Motocikli nude vreme za samoću

Ponekad morate da razbistrite glavu i da neko vreme budete sami.

Motocikli nude savršenu priliku za to.

Ovo je prečica do unutrašnjeg mira – bez potrebe da u javnosti nosite helanke za jogu.

 

 

29. Motocikli vas čine zahvalnijim

Kada se vozite otvorenim putem, sve je bolje.

Možete gledati na stvari iz nove, mekše perspektive.

Motocikli mogu da vas dovedu u stanje uma da sve više cenite i shvatite koliko ste srećni.

 

 

30. Motocikli često vode u avanturu

Vožnje motociklom vas često vode u neočekivanim smerovima.

Kada taj motor prede, odjednom ste otvoreniji za istraživanje novih mesta.

Kuda vodi taj put?

Kakvu kafu poslužuju 200 km južno odavde?

Možda ćemo se provozati samo malo dalje niz put i proveriti…

 

 

31. Parkiranje je jednostavno (i često besplatno)

Ne treba vam celo parking mesto sa motociklom (ali ako ga nađete, iskoristite ga).

Možete se uvući u manje prostore u koje automobili nikada ne bi mogli stati.

I neverovatno je koliko motocikala možete stati u mali prostor.

 

 

32. Motocikli vam pomažu da jasno razmišljate

Neverovatno je kako dobra, duga vožnja može učiniti da rešenje problema skoči u fokus.

Vaš um prestaje da se meša kao mešalica za cement puna blata.

Odjednom se pojavljuje odgovor koji vam je potreban.

Aha! Ti misliš.

 

 

33. Motocikli su individualni (kao i vi)

Motocikli nikada nisu jedinstveni za sve.

Toliko detalja se može promeniti, zameniti, poboljšati, nadograditi, ukloniti – kako vam odgovara.

Modifikacije mogu biti radikalne ili male koliko god želite.

Ali sve promene koje napravite su vrlo lične.

Oni mnogo govore o vama i vašem odnosu sa motociklom.

 

 

34. Nema više zastoja u saobraćaju

Na motociklu nema potrebe da sedite u saobraćajnoj  gužvi 45 minuta.

Razdvajanjem trake možete nastaviti da se krećete i ostaviti te stotine ljutitih vozača bezbedno iza sebe.

Pustite ih da blistaju.

Neka zatrube od besa.

Već ste 50 km niz cestu.

 

 

35. Motocikli vam pomažu da se isključite iz “struje”

Tehnologija je svuda i stvari su postale prilično bučne.

Dolaze vam beskrajni pozivi, SMS-ovi, tvitovi i blejanja.

Motocikli vam pružaju savršen način da se dobro odmorite od mentalne buke.

Na putu, niko vas ne zeza sa milion trivijalnih detalja.

Samo ste vi, zvuk motora i vaše privatne misli.

Jedina stvar koja smeta je “velika” odluka gde svratiti na ručak.

 

 

36. Motocikli su neuobičajeni

Ne voze svi motocikl.

To vas čini delom relativno male, ekskluzivne,  grupe ljudi sa specijalizovanim skupom veština i strasti.

Nekako je cool ne biti kao sve druge ovce, zar ne?

Da, to je još jedan razlog da volite motocikle.

 

 

37. Preticanje na motociklu je zabavno

Ooo, radost prolaska trakama…

Možete povećati obrtni moment i projuriti pored sporog saobraćaja.

Na nekoliko sekundi, osećam kao svemirsko putovanje.

Preticanje na motociklu je uzbuđenje, a ne obaveza.

Pogotovo ako nema policijskog auta koji stoji odmah iza brda.

 

 

38. Motocikli izmame osmeh

Bez obzira šta radite, bez obzira o čemu brinete, motocikli imaju faktor dobrog osećaja koji je nezaustavljiv.

Posetite svoj motocikl u garaži i nasmejaćete se.

Pogledajte prekrasan starinski motocikl na cesti i nasmešit ćete se.

A ako počnete razmišljati o svom motociklu iz snova i o tome kako ga se dočepati, nećete moći prestati da se smejete.

 

 

39. Motocikli transformišu putovanja

Krenite automobilom na putovanje, a zabava počinje tek kada stignete na odredište.

Vaši saputnici brzo postaju dovoljno dosadni, da bi rado izašli kroz prozor.

Ali na motociklu, niko ne kuka: Jesmo li već stigli?

Na putovanju motociklom zabava počinje, odmah, od faze planiranja:

Koji putevi su najbolji?

Koliko dana možete uzeti?

Koliko kilometara želite preći svaki dan?

Šta treba spakovati?

I u trenutku kada ste u sedlu, avantura je počela.

Nema veze što ste još danima udaljeni od odredišta.

 

 

40. Motocikli su odlični za izlaske

Ima li boljeg načina da impresionirate novog  partnera od izlaska "na sudar" motociklom?

Sunčana vožnja do malog tajnog kafića je divno romantična.

Deluje i na dugoročne veze, to je sjajan način da provedete neko vreme zajedno, ponovo se povežete i prisetite se koliko uživate u društvu jedno drugog.

 

 

41. Motocikli čine putovanje (skoro) zabavnim

Gotovo da se možete suočiti da morate raditi, kada na posao stignete motociklom.

Pogledaš kroz prozor,  eno ga: verno te čeka.

I, nakon što preživite još jedan dan u radnoj atmosferi, raspoloženje vam se naglo popravlja.

Možete se vratiti na svoj motocikl i "pobeći" nazad u svoj stvarni život.

 

 

42. Jahanje povećava nivo hormona sreće u našem mozgu

Znate one hemikalije (endorfin, serotonin, dopamin, oksitocin…), za dobar osećaj u mozgu koje se oslobađaju kada vežbate?

(Da, čuo sam za njih, ali neću trčati maraton da bih to lično doživeo.)

Evo boljeg načina da vam mozak bude srećan: vozite svoj motocikl.

Urađene su studije koje to dokazuju.

 

 

43. Jahanje te čini pametnijim

Da, naučnici su opet u tome.

Čini se da je “luftiranje” na motociklu vrlo, vrlo dobra stvar za naš mozak.

 

 

44. Motocikli su sjajni za početak prijateljstva

Zajednički interes za motocikle olakšava pretvaranje stranca u prijatelja.

Zaboravite na sva uobičajena neprijatna ćaskanja kod upoznavanja.

Samo uporedite beleške o svojim vožnjama, omiljenim cestama i sjajnom novom moto-modu koji ste upravo završili.

!

Očigledno, ovaj slučajni susret je trebao biti.

Prijateljstvo je sada neizbežno.

 

 

45. Motocikli su najzabavniji trening ikada

Zašto se mučiti u teretani kada se umesto toga možete provozati?

Verovatno ste sumnjali da je jahanje veći fizički napor nego što izgleda.

 

 

46. Žene misle da su momci koji voze motocikle zgodni

I u pravu su.

Momci na motociklima su automatski privlačniji.

I ne govore o tim savršenim, lepim muškim modelima na sjajnim novim motociklima.

Govore  o pravim muškarcima.

Kada momak zgrabi svoju kacigu i kožnu jaknu, odmah zasvira interesovanje.

 

47. Motociklisti govore privatnim jezikom

Ako se zateknete da pričate o dva-u-jedan, ribljim repovima, lančanim pogonima, semerinzima viljuške i rekonstrukciji prednjeg kraja…deo ste grupe koja ima svoj jezik.

Nije potrebno nikakvo objašnjenje ili prevod: razgovarate sa drugim ljudima koji to razumeju.

Zabavno je biti deo plemena kojem ne morate da se objašnjavate.

 

 

48. Motocikli čine kupovinu smislenom

Provedite bilo koje vreme oko motocikala i trebat će vam nešto moto stvari.

Da, to uključuje kupovinu.

Ali ne govorim o kupovini koja uključuje gubljenje popodneva u tržnom centru, kupovinu glupih sranja koje vam zapravo ne trebaju.

Bilo da tražite savršenu majicu za motocikl ili hladnu mrežastu rešetku za farove, kupovina moto opreme  je ozbiljan posao.

Kupovina u vezi sa motociklom toliko je važna da redefiniše kupovinu.

To nije gubljenje vremena i novca.

Nema šanse.

Kupovina je sada investicija u vašu sigurnost i udobnost.

To je apsolutno neophodno.

 

 

49. Motocikli vam pomažu da se osećate kreativnije

Ima nešto u letenju na prekrasnoj metalnoj zveri što stimuliše inspiraciju.

Nekako se otvara više vrata u vašem mozgu.

Tutnjeći po suncu, odjednom znate kako da rešite kreativne dileme poput: kako ubaciti još jedan motocikl u svoju garažu, kakve bisage su vam potrebne...

Oh, i šta možete kupiti svojoj ženi za rođendan.

Upozorenje za spojler: to je nakit.

 

 

50. Motocikli vas podsećaju da je život kratak – uživajte sada

Motocikli vam pokazuju da je život niz odluka...i bolje je da donesete dobre.

Dakle, kada imate 4 slobodna sata, a sunce izađe, šta ćete raditi?

Prebirati  1000 kanala na TV-u i nemati šta ga gledate ili se provozati?

Motocikl olakšava izbor  radosne opcije.

Pokosite travnjak sledeće sedmice.

Vozite sada, dok možete…

 

 

Veoma, veoma je lako voleti motocikle.

A, ovde ponuđenih,  50 razloga su samo početak...

 

 

Promenio Septembar 19, 2022 član feniks

[feniks 1729 Napisano Septembar 22, 2022 (promenjeno)]

U ranim danima motociklizma, vožnja je bila skupa aktivnost kojom su se bavili gotovo isključivo imućniji pripadnici ljudske populacije, a motocikli su bili manje oblik prevoza.

Više je to  bio način da se provede sunčan dan u parku.

Pristojnost je nalagala da gospodin bude prezentabilan kada izađe na vožnju, a kako su odela od tvida bila standardna "uniforma" za boravak napolju, tako je, krajem devetnaestog veka, bilo i za motocikliste. Jedini odevni predmet koji ih je delio od običnih ljudi bile su čizme, pune dužine koje su se nosile za zaštitu stopala.

 

 

Prvi koji su formirali moto uniformu bili su policijski i vojni jahači ranog dvadesetog veka.

 

Do tog trenutka, motocikli su postali dovoljno brzi da je bila potrebna veća zaštita.

Jahači su počeli da nose rukavice, zajedno sa čizmama, kako bi sprečili negativan uticaj  vetra i pružili malo dodatne zaštite, ako padnu.

 

Ranih 20-ih, takmičarski motociklizam postao je popularan zahvaljujući poboljšanju pouzdanosti i upravljanja. Odevni predmet po izboru trkača bio je takmičarski džemper. Napravljeni od vune jarkih boja, džemperi su bili pripijeni uz telo, kako ne bi vitlali na vetru, a imali su izvezeno ime marke motocikla ili kluba na prednjoj strani slovima od filca.

Takmičarski džemper je postao znak časti i za moto trkače i za klubove, a i danas je popularan među ljubiteljima "vintidža" (Gentlemans rideri).

 

Kako su motocikli postajali sve brži, potreba za zaštitnom odećom je rasla, a mnogi motociklisti su se okrenuli debeloj kožnoj konjskoj koži, vojnih kaputa iz doba Prvog svetskog rata.

Godine 1928. Irving Schott, proizvođač jakni u New Yorku, kreirao je prvu kožnu jaknu posebno za motociklizam. Nazvana po njegovoj omiljenoj cigari, Perfecto.

Jakna se u početku prodavala za 5,50 dolara.

A vremenom će Schottova crna kožna jakna postati sinonim za motociklizam.

 

 

U Engleskoj, vožnja motociklom znači suočavanje sa lošim vremenom, a iako je koža odlična za zaštitu, ne spečava kišu.

Godine 1935., J. Barbour & Sons, kompanija koja je proizvodila lovačke jakne, od 1894., kreirala je prve vodootporne jakne, samo za motocikliste.

Jakne su imale četiri džepa, gornji levi je šiven pod uglom, posebno, za mape.

Brzo su postale zaštita motociklista po vlažnom vremenu, i tako su ostale sve dok rivalska kompanija Belstaff nije stvorila sada kultni Trialmaster 1948.

Poznati motociklisti, od Stevea McQueena do Ewana McGregora, u dve klasične  jakne.

 

 

 

Niko sa sigurnošću ne zna kada su se "inženjerijske" čizme (Motorcycle Engineer Boots) prvi put pojavile (neki ih datiraju u 1928. godinu). Verovatno je razvijena negde 30-ih godina, od strane dve kompanije (Chippewa i West Coast Shoe Company), kao svojim prvim proizvođačima.

Inženjerijska čizma je razvijena po uzoru na engleske čizme za jahanje, a stvorena je za inženjere koji su radili na američkim železnicama, tokom depresije.

Međutim, tek 40-ih godina čizma je postala izborna obuća motociklista.

Do danas, ako tražite klasični bajkerski-rajderski izgled, ne možete to učiniti bez para crnih "inženjerskih" čizama.

 

Današnji jahači se prepoznaju po:

 

Obavezna.

Neophodna.

Nezamenjiva.

Danas, bilo koji rider ne može zamisliti vožnju bez svoje kacige.

Čini se neodvojivom od nas, jer je to najvažniji deo opreme, koja nam pomaže da preživimo.

 

Početkom 1900-ih, kada su se pojavili prvi motocikli, oni su bili samo „motorizirani bicikli“, napravljeni za praktičan transport i potreba za bilo kakvom zaštitom glave bila je nezamisliva.

Ali ubrzo, motocikli su postali brži i korišteni su u trkama.

Kao rezultat toga, mnogi vozači su se suočili sa povredama.

 

Prvi put je 1914. godine britanski lekar dr. Eric Gardner preporučio jače platno za zaštitu glave jahača.

Tako je nastao prvi šlem.

Dr. Gardner je znao važnost svog izuma i zalagao se za njegovu upotrebu u trkama na Ostrvu Man TT. Srećom, bio je uspešan i organizatori trke su uveli zaštitu glave obaveznom.

Ovaj gest je doveo do dramatičnog smanjenja potresa glave i među trkačima.

 

Ali čak ni ovaj uspeh nije uzbudio civile.

Osećali su se 'čudno' da nose školjku na glavi dok su jahali.

Čak i tada, kao i sada, ljudi su želeli da izgledaju lepo dok se voze pa su najviše za šta bi se odlučili su podstavljene kožne kape.

Učinili su da izgledaju dobro i  smatrali su da je to dovoljna zaštita.

Maksimum koji bi jahač izabrao da se zaštiti bila je "skullcap" i zaštitne naočare.

Tako je i danas, kao simbol "bunta" protiv pravila.

 

Sve se promenilo kada je poginuo, slavni nacionalni heroj Britanije T.E. Lawrence, zvani "Lorens od Arabije."

I to ne u ratu ili vojnoj kampanji, već u saobraćajnoj nesreći nekoliko milja od svog doma.

Ovaj tragični razvoj događaja naterao je javnost da shvati opasnost vožnje motocikla i način na koji bi se mogle sprečiti veće posledice saobraćajne nesreće.

 

Dr. Hugh Cairns, britanski lekar koji je primio Lorensa u bolnicu, bio je duboko dirnut ovim tragičnim događajem i posvetio se istraživanju korelacije između nesreća na motociklima i povreda glave.

Bio je prvi doktor koji je objavio izveštaj o ovoj temi u britanskom medicinskom časopisu.

Njegovo istraživanje pomoglo mu je "agresivniju" promociju kaciga za britanske vojnike, na motociklima, koji  su korišteni za izviđanje i komunikaciju.

Napor dr. Cairnsa naterao je vojsku da izda naredbu svim svojim vojnim jahačima da nose kacige od gume i plute.

 

Tokom narednih decenija, motocikli su postajali sve brži, a civilni rajderi i dalje nisu rado usvajali kacige.

 

Osnovne kacige koje su korištene u to vreme bile su jednostavne poluškoljke sa kožnim kaiševima, koje su pružale minimalnu zaštitu.

 

Međutim, 1953. godine, revolucionarni izum doveo je kacige do njihove važnosti danas, kada je C.F. Lombard, profesor USC, razvio kacigu koja je apsorbovala udarac.

 

Ova inovativna kaciga je imala tri sloja (sa spoljašnjom školjkom od tvrde stakloplastike, penom koja upija udarce u srednjem sloju i podstavljenom unutrašnjom oblogom radi udobnosti).

 

Roy Richter, bivši vozač trkačkih automobila i osnivač Bell Helmetsa, preuzeo je Lombardov dizajn i kreirao model Bell 500.

Pobrinuo se da koristi propisane sigurnosne principe i bazirao je svoj dizajn na tadašnjim kacigama avijacije.

Kao rezultat toga, Bell 500 je doživeo uspeh i označio početak ere modernih moto kaciga.

Ubrzo je postao standardna oprema za trke i polako, do 1960-ih, sve više i više civilnih jahača počelo je koristiti kacige.

 

Godine 1963. Bell je napravio revoluciju na tržištu sa svojim prvim moto kacigama za celo lice pod nazivom Bell Star.

Bila je skupa, ali je nudila maksimalnu zaštitu koristeći tehnologiju i materijale koji se nalaze u šlemovima američke vojske i NASA astronauta.

 

I danas važi za jakog igrača, kada su u pitanju moto kacige.

 

 

 

Do 1970-ih i 1980-ih, razvijaju se Full Face moto kacige (dolazile su sa još više modifikacija).

Sa preklopnim i zatamnjenim vizirima i uvođenjem modularnih šlemova koji su kombinovali praktičnost kacige sa otvorenim licem i kacige za celo lice.

 

Da su na kraju kacige dostigle, svojevrstan, nivo umetnosti.

 

Ljubav i moda.

 

 

Po njoj nas prepoznaju, da smo pravi.

Kada je tamo gde treba da bude.

Na laktu.

Promenio Septembar 22, 2022 član feniks

[Pingvin37 4230 Napisano Septembar 28, 2022]

Ne mogu da odredim kod mene da li je prvo bila ljubav prema rock n rollu ili ljubav prema motorima. Verovatno prvo prema motorima, samo iz razloga jer su mi roditelji skinuli pomocne tockice na malom biciklu sa 2 godine, i od tada sam na ,,2 tocka'' Secam se da su me roditelji vodili sa 4 godine kod njihovih prijatelja koji su imali bend. Prvi susret sa gitarom.

 

Ali prvo sedanje na motor bilo je sa 11 godina na selu, i prvi hard rock muzicki disk kupio sam kod pirata bas negde u to vreme. 
Oduvek su mi te dve stvari isle zajedno. Nevezano dal vozim zeleni Kawasaki ili Harley Davidson, 2 tocka su 2 tocka, i  uz to uvek moze dobar rock n roll. 

 

Sto se tice moto klubova, pogotovo organizovanih, moje misljenje posle svega je da se drze bolje i organizovanije od nas vozaca koji nismo u klubovima. Pomoci porodici clana, secanje na ,,pale'' motocikliste, porodicna druzenja, finansijske pomoci, uzajamna solidarnost, i naravno uvek dobar provod. Kod pravih moto klubova, vrlo je mala verovatnoca da ce nakon nesrece, nekom clanu porodica biti gladna, ili da ce neko u klubu ostati bez posla, a da ostatak ekipe ne pomogne. 

 

[Pirotehnicar 1511 Napisano Septembar 29, 2022]

Pre 17 sati, Pingvin37 je napisao:

Sto se tice moto klubova, pogotovo organizovanih, moje misljenje posle svega je da se drze bolje i organizovanije od nas vozaca koji nismo u klubovima. Pomoci porodici clana, secanje na ,,pale'' motocikliste, porodicna druzenja, finansijske pomoci, uzajamna solidarnost, i naravno uvek dobar provod. Kod pravih moto klubova, vrlo je mala verovatnoca da ce nakon nesrece, nekom clanu porodica biti gladna, ili da ce neko u klubu ostati bez posla, a da ostatak ekipe ne pomogne. 

 

Svaka cast na optimizmu i vjeru u covjeka prijatelju. Mene, a na pragu sam polovine vijeka, zivot je naucio jednostavnom principu "uzdaj se u se i u svoje kljuse".

Ja i dalje volim ljude i volim druzenje, ali da vjerujem... 

Socijalna udruzivanja, cak i u ovom hobiju koji neizmjerno volim, za mene idu do granice dok je prijatno i ne ugrozava moju slobodu. Ne vjerujem previse u solidarnost i spremnost grupe ljudi da pomognu vec prvenstveno u takvu volju pojedinca. 

[Pingvin37 4230 Napisano Septembar 29, 2022]

2 hours ago, Pirotehnicar said:

Svaka cast na optimizmu i vjeru u covjeka prijatelju. Mene, a na pragu sam polovine vijeka, zivot je naucio jednostavnom principu "uzdaj se u se i u svoje kljuse".

Ja i dalje volim ljude i volim druzenje, ali da vjerujem... 

Socijalna udruzivanja, cak i u ovom hobiju koji neizmjerno volim, za mene idu do granice dok je prijatno i ne ugrozava moju slobodu. Ne vjerujem previse u solidarnost i spremnost grupe ljudi da pomognu vec prvenstveno u takvu volju pojedinca. 

Slazem se, ali sta smo ako izgubimo skroz veru u ljude, onda smo nista. Al za pocetak, dobro je sto kazes, verovati bar u volju pojedinca...

[feniks 1729 Napisano Decembar 18, 2022 (promenjeno)]

 

 

Promenio Decembar 18, 2022 član feniks