Dolomiti, Julijski Alpi, Jadran - Grande fantastico giro

[max80 2871 Napisano Jun 28, 2022]

Uvod :

 

Počeću pisanje sa citiranjem jednog velikog čoveka i vozača „Svi smo mi deca, samo kako starimo igračke postaju drugačije“. Ja bih rekao i snovi. Jer šta je čovek koji nema snova?

 

Verujem da i vi sanjate i da su nam snovi slični, jer gajimo slična interesovanja i ljubav prema putovanjima. Kažu da medved ode u zimski san. Po građi nisam daleko, a moji zimski snovi su bili vezani za put na vrhove Evrope. I to ne bilo koje nego u najlepši deo Alpa, na Dolomite.

 

Dugo je tinjala ta želja. Moram priznati da u početku nisam bio spreman za takav put. A onda su me stigle i reči jednog velikog putnika sa ovog foruma „što se više spremaš za put, veća je šansa da ne kreneš“.

 

Vremenom i nakon mnogo lepih tura po regionu, konačno je došao red i za ovo putovanje. Ili možda nije?

 

Čitajući putopise i gledajući klipove teško je odoleti i ne poželeti biti tamo. Ruta je napravljena, novac se polako odvaja. Kažu da ništa nije skupo, ako na vreme počne da se odvaja i često puta mi je to pomoglo. U moru porodičnih troškova nešto sitno ostane i za lične potrebe, a to sam lagano odvajao sa strane. Motor lagano spremam i menjam šta treba. Početkom 2020. godine sve je spremno, ali mesec dana kasnije kreće Korona sa epicentrom baš na planiranoj ruti. Šah mat.

 

Sve se poremetilo, ali snovi nisu. Čekajući da se vratimo u normalu odradismo jednu lepu turu po BiH i jednu veću po Balkanu. Konačno krajem ove zime javlja se tračak nade da će i ovom zlu doći kraj ili barem pauza. To je bilo dovoljno da se ožive pripreme i konačno odveze tura.

Početkom proleća kaiš se polako popušta i Italija nam prvi put posle više od dve godine dozvoljava turistički ulazak. Dozvoljavaju i tranzit od 36h bez bilo kakvih potvrda i to će biti karta na koju ćemo igrati.

 

Svi željni nekih novih destinacija, lako se okuplja ekipa od nas petorice. 4 automatika, od toga 3 Honde i jedan pravi motor . Njihovi par godina stari, moj već dobrano punoletan. I ako ga uvek održavam u stanju da je spreman za put, tempiram da sredim neke sitnice bas pred polazak. Zamena ulja, filtera, svećica, kočionog ulja, čisćenje taloga iz rezervoara i karbova. Stavljam i DB kiler jer plave čike u Tirolu ne vole kada im neko brunda po planinama i tera kišu.

 

Dogovaramo se da budemo spremni za kraj maja, ali i fleksibilni par dana sa polaskom, jer ipak su to velike visine, pa je samim tim i vreme je ograničavajući faktor. Tačan datum puta biće utvrđen dva dana pred polazak.

 

Gledajući ove predele kao sa razglednice, pomislio sam ne samo da je ovde raj za vožnju nego i za život, barem u poznim godinama. Kakav zajeb . Prvi pogled na prognozu mi govori da je Balkan ipak majka. Ovde u proleće svaki jebeni dan pada kiša. Bukvalno svaki. I to ne obična, nego praćena grmljavinom i udarima vetra. Da li je tako stalno ili je cela oblast upala u ciklon kome nema kraja, retrogradni Merkur ili se Marfi zajebava sa nama, nemam pojma, ali pogled na vreme izaziva depresiju. Sve je isto samo se menja boja meteo alarma. Nada umire poslednja, pa ćemo terati oblake pozitivnim mislima i pesmom Bježi kišo s prozora. Nije problem vožnja po kiši, ali jeste problem vožnja danima po kiši. Dalek je ovo put, koji je bio dugo čekan, a i nije da malo košta, pa onda sve to kvari utisak i postavlja pitanje opravdanosti.

 

Po nepisanom putničkom pravilu, kako obično biva, ekipa se osipa. I to ne bilo kada, već par dana pred put . Honde ostaju u garažama, a najslabiji i najstariji motori se lagano razgibavaju za put. Svi junaci nikom ponikoše, najjači samo ostaju. Bio sam spreman i sam da idem, ali lepše je sa nekim, a u ovom slučaju mi je to i bio i olakšavajući faktor. O tome u nastavku.

 

Odmori nam počinju, a sa njima se ciklon širi sa Dolomita i po EX YU. Sedi i čekaj, a vreme curi. Shvatamo da kišu obići nećemo, ali barem da je zajebemo u nekim danima puta. Kada smo potrošili svu fleksibilnost i već morali da krenemo ili odustanemo, polako kreće i najava lepšeg vremena, ali samo u nekim deonicama.

 

Odlučujemo da idemo, pa šta bude. Više nema odlaganja. Sad ili nikad.

 

Ovako je to trebalo da izgleda, barem u onom najlepšem i najvećem delu puta

 

Dodasmo i malo kilometara preko, što slučajnih, što namernih, pa ćemo na kraju sabrati račun.

[Влајко 1515 Napisano Jun 28, 2022]

ИИиииииидееемооооо!!! 

[max80 2871 Napisano Jun 28, 2022]

Prvi dan 31.05: Beograd – Bled

 

Rekao sam da je dan polaska utvrđen dva dana ranije i onda kreće veliko olakšanje, ali i jurnjava. Samo iščekivanje puta me ispunjava i raduje, ali same pripreme i pakovanje izluđuju. Da mogu spakovao bih se za sat vremena šta stignem, poneo lovu, seo na motor i odlepršao. Ovakav put, a i životni period mi to ne dozvoljavaju. Kod mene što sam stariji sve sam tanji sa strpljenjem, a i sa živcima.

 

Za divno čudo pred put sam lepo odspavao. Obično je premija ako spojim par sati sna, ovog puta sam sam sebe iznenadio. Sloba mora ujutru nešto do firme da završi i dogovor je da se nađemo u 9 na pumpi kod Arene. On malo kasnio, ja još malo na to, uglavnom nije bilo dugog čekanja.

 

Oko 9:30h krećemo spremni i dobro raspoloženi. Dogovor je da do prve pauze prođemo što više dok smo odmorni. Tako je i bilo. Prva pauza posle 30km u Šimanovcima . Uhvati nas kiša, koja se lagano pojačavala pa smo rešili da stanemo. Imamo fore, a tek ćemo se družiti sa njom pa stajemo na pumpu. Palim radare i vidim da je oblak prilično širok i da kreće još od Sarajeva, ali srećom nije mnogo dubok i brzo će proći. Dok smo na pauzi da se upoznamo.

 

Glavni junaci

 

Sporedni likovi

 

Ja ovaj lepši. Dosta sam vam pomogao, rešite rebus .

 

Pošto je većina tačno odgovorila idemo dalje. Nakon malo jače od sat vremena staje kiša i vreme je da se polako krene. Negde oko 11:40h krećemo dalje, tačnije skoro od nule. Vreme se polako razvedrava, mi se polako ubacujemo u putni mod i sve je mnogo lakše i lepše. Prolazimo Sremski front i stajemo da sipamo gorivo i protegnemo noge pre granice.

 

Nakon nekih pola sata krećemo i bez većih problem ulazimo u Hrvatsku. Mali problem je što je Sloba ograničen sa putnom brzinom pa držimo nekih 110km/h. Može on i malo brže, ali nema svrhe voziti na punom gasu stotinama km. Auto putem kroz ravnicu to zna da bude monotono. Kako god kilometri idu lagano, obilazimo i po neki kamion i bus. Automobile i motore nismo dirali, bijemo se samo sa jačima . U praksi to izgleda ovako: pošto je sve ravno i pravo možemo da vidimo kamion i na kilometar razdaljine. Lociramo metu i obavljamo pripremne radnje. 10km kasnije već mu dišemo za vrat i vrebamo plen. Sada smo toliko blizu da vidimo i tablice. 15km kasnije on gleda u naše tablice, a mi jurimo dalje i tražimo novi plen .

 

Pumpe nisu bas česte, a ni pravilno raspoređene, pa na jednoj od njih pravimo pauzu. Vreme je za ručak i da se prostre rezervoar. Tu pauzu pravi  i jedan Grk. Ponudismo ga klopom, ali kaže da mora dalje. Već je prešao 1.000 km od Soluna, a ima još skoro toliko. Cilj mu je Cirih i to u danu. Srećom motori nemaju tahograf inače bi ga Svajcarci rado dočekali na psihijatriji .

Brate srećno ti bilo i kad god me uhvati kriza ima tebe da se setim.

 

Iskren da budem plan B je bio da spavamo negde u Sloveniji, pre Bleda, ako budemo loši sa prolaznim vremenom. Posle ovog spontanog susreta dogovor je bio da vozimo po planu, pa kad stignemo. Kad može brat do Ciriha, možemo i mi do Bleda .

 

Nakon malo duže pauze i nivelacije nivoa kalorija i holesterola, nastavljamo dalje. Sve isto ništa za spomenuti. Pre Zagreba stajemo da se malo natankujemo. Naravno ova kriza je napravila haos sa cenama i gorivo je svuda sada skupo, ali u Hrvatskoj su otišli i korak dalje. Nisam prebacivao tačno u cent, ali oko 1,75 evra je litar. Sipamo po par litara i ako smo imali do Slovenije i bez toga. Opet nisam neko ko voli da knapira u kap, potrošiće se svakako.

 

Nastavljamo dalje i obilazimo Zagreb, ali tu nas čeka kolaps. Sve stoji, a kraj se ne nazire. Ništa prelazimo u city mode i lagano između kola koristimo blagodeti vožnje motora. Međutim to traje i traje, pa jbt traje. Sigurno je bilo jedno 8-9km kolona i sigurno smo se provlačili više od 20minuta. Sudar šlepera i automobila je bio razlog zastoja, sreća deluje da nije bilo ozbiljnije povređenih.

 

Opet prodisasmo malo i ubrzo stižemo na granicu i ulazimo u Sloveniju. Stajemo na pauzu posle nekih pola sata i sipamo gorivo za podnošljivih 1,55 evra. Blizu je 18h i vreme je da potražimo smeštaj. Biramo neki apartman po OK ceni. Piše da je prijava do 20h. OK stižemo okvirno u to vreme, sa možda minimalnim kašnjenjem. Posle malo duže pauze krećemo dalje i imamo još nekih 130-140 km do smeštaja. Menja se krajolik, pa sve postaje zelenije i brdovitije, samim tim lepše za vožnju, a i za ostala čula.

 

Ovako nekako

 

Vidim Sloba staje u zaustavnu traku. Zvali ga iz smeštaja, ali naravno nije stigao da se javi za tako kratko vreme. Pokušavamo da okrenemo broj, ali stalno izbacuje mreža. Nastavljamo dalje pa valjda će zvati.

 

 

Zovu opet posle nekih 40 min, mi već u Ljubljani. Opet ne možemo da uspostavimo kontakt i Sloba pali Internet da  bi ušli u rezervaciju i probali da kucamo broj. Sve se dešava u zaustavnoj traci. Uspevamo da ih dobijemo i obrazložimo situaciju, da smo na motorima, da vozimo iz Beograda i da ćemo verovatno kasniti koji minut. Tu prvi šok, kaže da do 20h moramo da stignemo. Opet kukaj moli, na kraju kaže da joj pošaljemo mail sa slikama pasoša da nas prijavi. U momentu dok šaljemo mail Sloba ostaje bez kredita, pošto je službena kartica i ima limit. Da li je mail otišao nemamo pojma, da zovemo više nemamo kredita, sedaj na motore i pravac Bled. Već su nam malo nabili tenzuju, nabijem ih na k…c!

 

Da zlo bude veće mašimo skretanje na auto putu. Stajemo posle 500m da proverimo i definitivno nismo na dobrom pravcu. Treba da idemo u Italiju, ali ne ovim putem i ne danas. Sledeće isključenje za 15km. Sloba dolazi na genijalnu ideju da vozimo zaustavnom u kontra smeru pošto isključenje vidimo iza nas. Kategorički odbijam i nakon male prepirke nastavljamo pravo do sledećeg isključenja pa nazad. 15 tamo, 15 nazad, ubismo 30km više i izgubismo više od 20 minuta.

 

Šlag na torti je bio zvuk lanca koji je polako počeo da se čuje na dužim kočenjima. Znam da nije sjajan, ali sam ga zategao pre puta i dobio informaciju od majstora da nije još za zamenu i da slobodno pičim. Ok rešiću to u hodu.

 

Idemo ka Bledu već blago umorni i nervozni. Konačno sa prvim minutima mraka, kao noćne grabljivice , stižemo u ovo lepo mesto. Prolazno vreme sa svim peripetijama i lutanjima 20:40h. Nalazimo smeštaj koji je zaključan. Srećom ima ljudi i jedno 7-8 motora parkiranih. Jedna ljubazna devojka nam pozajmljuje telefon da pozovemo, ali odgovora nema. Ulazimo da vidimo da nije neka soba ostavljena otključana. Ništa.

 

Krećemo lagano da tražimo drugu opciju i odlazimo do manjeg hotela u komšiluku. Objasnimo situaciju vlasniku i pitamo za smeštaj, kaže lik moj drugar ih zna, pa ću mu reći da ih okrene. Nakon par minuta javlja se čovek i kaže da se čuo sa njima, ali da nemaju nameru da se vraćaju. Nudimo da odemo mi do njih i to im nije bilo OK. Ništa jasno kao dan. Nije moje da sudim, to će uraditi neko drugi i bitniji, ali stvarno nemam reči osim da im se najebem znate već koga. U pitanju je Vila Lipa, pa eto moj vam je savet da je zaobiđete.

 

Sada definitivno gubimo svaku nadu. Pitamo tog čoveka što nam je pomogao, da li ima kod njega mesta. Kaže ima, ali 120 evra. To je već cifra burazeru sa kojom odlazimo da spavamo na plaži. Tuc, muc okrene on još par brojeva da vidi za smeštaj, ali slaba vajda i kaže ajde da vam učinim i sputi cenu na 70 evra i da se odreknemo doručka. Majstore prodato, a na doručak ti svrati kod nas. Imamo pršute, kulena i čajne, da nahranimo ceo hotel. On se smeje i daje ključeve.

 

Zaista u cenovniku piše 120 evra soba, a moram reći i da zaista vredi. Ogroman apartman sa novim nameštajem, velikom terasom, odvojenom spavaćom sobom. Što kažu sve na nivou i više od toga.

 

Konačno možemo da se opustimo i predahnemo . Nakon toga idemo u šetnju pored jezera i pivo. Ovde ću spakovati zbog bolje preglednosti sve fotke sa jezera i ako su neke nastale sledećeg jutra.

 

 

 

 

Prilično je mrtvo, valjda još nije sezona. Zabadamo se u neki kafić i pravimo duel Union vs Laško . Možda bi odradili i drugu rundu, ali bliži se ponoć, a radnici već sklapaju stolice i gase svetla.

 

 

 

Idemo u sobu da ispružimo kičme i ispratimo Novaka u borbi protiv Nadala. Dokle smo tačno dogurali nemam pojma, ali znam da kraj nismo sačekali.

 

Danas, sa blagim lutanjem pređeno 625 km.

[Deki Katana 1781 Napisano Jun 28, 2022]

1 hour ago, max80 said:

Nije moje da sudim, to će uraditi neko drugi i bitniji, ali stvarno nemam reči osim da im se najebem znate već koga. U pitanju je Vila Lipa, pa eto moj vam je savet da je zaobiđete.

Da li je ovako oduvek bilo ili ih je europeizacija pretvorila u robote?

 

Sjajan pocetak, samo napred, pratim!

[max80 2871 Napisano Jun 28, 2022]

Hvala Deki 

 

Na pitanje ce mozda odgovoriti neko upuceniji. Ja gledam iz ugla da je los covek, prosto greska vaspitanja i prirode, bez obzira na naciju, ali cinjenica je da u Evropi vecina gleda samo svoje dupe. Opet to ne znaci da nije bilo i pozitivnih iskustva i primera, pa cemo se zadrzati na njima.

[max80 2871 Napisano Jun 29, 2022]

Drugi dan 01.06: Bled – Belluno

 

Novi dan, novi mesec, nova država, nova uzbuđenja... Opet dobro naspavani ustajemo i lagano podižemo sistem za put dalje. Prvi jutarnji pogled sa terase govori da smo ušli u zajebano društvo.

 

 

Sloba je konformista i voli sve lagano. Ja sam opet živac i po mom nagovoru krećemo što pre jer danas je najbitniji dan puta. Dan D. Ujedno najavljuju pljuskove za popodne, baš tamo gde idemo, pa nam je svaki minut bitan. Krećemo oko 9h.

 

Naša baza na Bledu

 

Pozdravljamo se sa ljubaznim vlasnikom ovog divnog hotela i svraćamo na jezero. Lepo nema šta, ali mi i nije izazvao neki vau efekat.  Iskren da budem bio sam i na lepšim. Opet sve je ovde skockano, čisto, podignuto na neki veći turistički nivo i to treba znati, a i ceniti.

 

Po instrukcijama iz hotela dolazimo do jedinog auto servisa, koji je prilično veliki i ozbiljan. Objašnjavam situaciju i ljubazni momci nas primaju preko reda, spremni da pomognu. A onda šok! Nema spasa . Kaže prednji lančanik se deformisao, što je uslovilo da je lanac na pola kruga dobro zategnut, a na pola labav, što se prostim okretanjem točka lepo vidi. Zatezanje nema svrhu jer će onda ova labava starana biti dobra, a ova dobra pretegnuta što je mnogo opasnija varijanta. Kaže vozi ovako, nemoj da siliš. Rekoh mogu li se dovući do Beograda, kaže možeš osim ako te ne oženimo ovde . Neka hvala ni sa ovom mojom ne znam šta ću. Šta je tu je idemo dalje, a dokle ćemo stići videćemo . Dodatno olakšanje mi je ulivalo to što uvek imam uplaćenu pomoć na putu koja pokriva i ove krajeve.

 

Napuštamo Bled nešto posle 10h, srećni što smo se družili barem na kratko i nastavljamo dalje lepim putem i prelepim pejzažima. Stajemo i da sipamo pune rezervoare u Sloveniji pošto je u Italiji benzin dosta skuplji. 

 

 

Nakon pauze i prijatnog ćaskanja sa radnikom pumpe produžavamo dalje i stižemo na naplatnu rampu. Desno se ide za Austriju i tunel Karavanke, a mi idemo pravo, barem je tako delovalo na mapi. Dolaskom do same kućice vidimo da izbora nema i da može samo desno da se ide. Šok! Okreći se i u kontra smeru do policije koja je bila tu stacionirana. Malo su nas bledo gledali, pa rekoh bolje ja prvi njih da pitam, dok nismo izašli u jutarnjem programu .

 

Objašnjavamo da hoćemo u Kranjsku Goru i Italiju i kažu nam da se spustimo putem pored rampe i da držimo desno. Sve super u početku, ali onda nalazimo na barikade i na još jednog Austrijanca koji je kolima zalutao. Mogli smo motorima proći, ali nisam siguran da li je to pomislio i onaj policajac koji nas je ovamo uputio. Srećom nailazi pikap, njihovih putara i hapsimo ga. Super lik i kaže vratiću vas na pravi put i da ga pratimo. Vraćamo se ka Jesenicama i brzo isključujemo. Posle prelaska autoputa naš navigator staje da se pozdravimo i kaže da skrenemo levo i da smo na pravom putu. Hvala mu! Nije mu bilo teško da skrene desetak km i da nam pomogne .

 

Izvorno je plan bio da idemo i kroz Austriju, da noćimo u Canazeiju, ali zbog lošeg vremena pred put smo rešili smo da vozimo veći deo Dolomita u cugu i jednom danu. Kada je već tako daj da  uživamo što više. Kroz Austriju bi uštedeli malo vremena, ali dosta nam je autoputa, naročito ako tunel i vinjeta izađu preko 15 evra. Mnogo kume za 100km vožnje, a trenutno nema ni potrebe.

 

Biramo sporiju, ali lepšu turu kroz srce Dolomita. Polako ulazimo u Kranjsku Goru i oblast Julijskih Alpa. Pa šta reči osim prelepo. Vrhovi sa sami nadovezuju jedan na drugi, a mi vozimo zelenom dolinom sa pejzažima i selima kao sa razglednice.

 

 

Vreme lepo, ritam lagan, zadovoljstvo na maksimumu. Naravno ovde već kreću i horde motora da se sreću. Osmeh na licu, korman u desnoj ruci, a leva slobodna za pozdrave. U spletu prelepih deonica nailazimo na kružni tok za Planicu. Nije nam to smer, ali ja moram da skrenem. Nakon par km stižemo, a ja presrećan.

 

 

 

Kao veliki ljubitelj i pratilac raznih sportova ski skokovi su mi pri vrhu lestvice. Novu godinu od kada sam prestao da verujem u Deda Mraza volim samo zbog ruske salate i 4 skakaonice. Pri tome ovo nije bilo koja skakaonica već jedna od dve najveće i najbitnije. Rekorder je Japanac Kobajaši sa letom od 252m. Slika malo vara, ali i pogled odozdo deluje zastrašujuće, a mogu da zamislim odozgo. Treba imati kohones pa se zaleteti 100 km/h na skijama, a onda upasti u provaliju kojoj nema kraja. Svaka čast tim majstorima i svakome ko poleti i sleti.

 

Pored lepote skakonice i pejzaž je prelep.

 

Teško mi je da se rastanem, ali nakon nekih 20 minuta idemo dalje.

 

Vraćamo se na rutu i vrlo brzo se rastajemo sa Slovenijom barem na kratko i ulazimo u Italiju. Mere su dodatno popustile baš od danas, a mi to naravno nismo znali. Nikakve kontrole i nikoga na granici, ali sam ipak morao da stanem da ovekovečim susret.

 

 

Više puta sam bio u Italiji, u obilasku raznih gradova i stadiona i uvek mi je ulazak u nju budio neki osećaj zadovoljstva. Sviđa mi se ta zemlja, kao i njihova ne savršenost. Sada sam prvi put motorom i sve lepote su pojačane. Što bi mladi rekli osećam se do jaja.

 

Buongiorno mio dugo nas nije bilo.

 

Nastavljamo lepim predelima i ulazimo u prvo veće mesto Tarvisio. Da ne bi kvarili tradiciju i ovde malo lutamo . Navigacija nas vodi na autoput, a mi to odbijamo. Ona vrišti na nas, mi na nju . Mnoštvo kružnih tokova, a dodatno otežava stvari što Sloba ima kontakt sa navigacijom samo putem slušalica. Napasmo grad iz svih smerova i uvek se vraćali u istu tačku. Kao Stalijo i Olijo . Verujem da smo i onim Žabarima bili interesantni . Nakon nekog vremena menjamo taktiku i rešavamo da se rukovodimo isključivo oznakama puteva. To je na kraju urodilo plodom i uz malu pomoć lokalaca izlazimo na željeni put i dobijamo nagradu. Magistrala sa jednom ali širokom trakom, rasterećena skroz, sa mnoštvom brzih krivina u hladu koji prave okolni vrhovi Alpa. Da mi je neko rekao da nacrtam savršen put ovako bi izgledao.

 

 

 

 

 

I Sloba može ovde da zavrne pun gas, više 110km/h nije granica i u sjajnom ritmu dolazimo u grad Tolmezzo, na istočnu kapiju Dolomita. Ovde polako kreće rolerkoster i vožnja odličnim putem. Prolazimo i jedan mega market i svraćamo na pauzu za ručak. Kupujemo pića i hleb sve ostalo imamo. Kriza je pogodila sve pa vidim da su i ovde cene drastično skočile.

 

 

Na meniju kulen, pršuta i carska pita u dolini Dolomita.  Lepo, a još se i rimuje 

 

 

Krećemo dalje, a prizori sve lepši, ali i suroviji.

 

 

Vreme nas za sada služi. Ima oblaka, ima sunca, ali kiše nema. Prolazimo mnoge ski centre i manje prevoje, penjemo se na 1.500m, pa se spuštamo, praćeni strogim pogledom Dolomitskih stena.

 

 

I konačno kreće uzletanje. Grande strada delle Dolomiti ili skraćeno SR48. Zanjiši kukovima, zaigraj bokovima, kreće rumba i samba . Napadamo oblake i krećemo da ih paramo kacigama. U spletu krivina i serpentina dolazimo na račvanje i ponovo skrećemo sa rute, ovog puta namerno. Razlog je prelepo jezero Misurina, nestvarne lepote i visine. Pravimo pauzu i uživamo u prizoru.

 

 

Taman kada smo već planirali da krenemo kreće lagana kiša, ali na oblak što bi se reklo, čiji se kraj vidi u pravcu u kome idemo. Sedaj na motore i nakon par minuta kiša prestaje, nismo stigli ni vizire da očistimo. Vraćamo se na rutu i napadamo Passo Tre Croci.

 

 

 

Nakon prevoja spuštamo se u Cortinu koja je i centar ove oblasti. Ujedno jedno od najpoznatijih skijališta iz domena mondenskih.

 

 

 

 

Lepo mestašce, ali nije nam predmet interesovanja. Idemo dalje i višlje .

 

Sledeći su Pocol, Passo Valparola i Passo Falzarego. Uspon traje nekih 20km. Sada smo već izašli na crtu onim lepim i mrkim stenama koje nas već dugo prate, i koje su nas gledale onako sa visine. Vreme je da ih pogledamo u oči. Prvo idemo na Valparolu na 2.200m visine. Ovde bacamao pogled, zabadamo zastavu i idemo dalje, jer je sledeći Falzarego, a oni su prve komšije. Deli ih svega par km. Ovde stižemo kao NLO objekti i pravimo pauzu.

 

 

Upijamo poglede čuđenja, ali i poštovanja. Sloba je jedini sa skuterom i sa sigurno najmanje konja na ovim visinama (26ks). Ja opet sa starim motorom, koji je kod njih davno prošlo vreme, naročito na ovakvim putevima, ali u kome još teče krv samuraja. Šaljemo jasnu poruku da motori nisu samo oni od litre i preko, sa žicanim felnama i gomilom opreme… Inače kada smo kod toga na putu i na vrhovima definitivno dominiraju dva točka i to najviše onih proizvedenih u Bavarskoj. Ima nešto i KTM-ova, Ducati-ja i na moje iznenađenje Triumph-a. Sve ostale marke čisto da uđu u statistiku, ne i da pređu cenzus. Definitivno Japanci ovde nisu u prvom planu.

 

Na prevoju pravimo dužu pauzu. Osećam se veći od ovih planina i stena. Ono o čemu smo maštali i sanjali godinama, sada je java. Trenutno živimo taj san.

 

 

 

 

 

 

Čak nemam volju ni da slikam. Hoću samo da gledam. Pričam sa Slobom, uživamo i smejemo se. Proćaskamo i sa nekim kolegama. Ima ih iz cele Evrope. Vreme se malo muti, ali koga briga.

 

Ovde se opet javlja dilema šta dalje. Ona pokeraška, da li uzeti novac i sa osmehom otići ili ići dalje u rizik. U prvom planiranju ruta cilj je bio da se noći u nekom od okolnih ski centara i da se odvezu i Passo Sella i Gardena. Pošto smo rešili da zbog vremena, a i zbog planiranog kupanja, nema noćenja na ovim visinama oni su bili kolateralna šteta, ali sada se opet javlja želja da produžimo krug za nekih 70km i da ih obiđemo. Opet razum nam govori da smo blizu tristotog kilometra danas, da nas do hotela čeka još 70 i kusur km vožnje po istim ovakvim predelima. Na kraju razum ipak pobeđuje i bacamo karte. Izvukli smo triling pasova - asova, još koji par nižih prevoja - kraljeva, dovoljno za jedan Full House. Dosta je, sve ostalo preti da postane traženje hleba preko pogače.

 

 

Naravno da nas sve daljine i visine vuku, ali moram priznati da su neki centri i prevoji na nižim visinama, pružali lepšu siku od samih pasova. Dakle ovde dimenzije nisu bitne i prosto gde god da krenete nema greške.

 

Polako teče vreme i nakon nekih pola sata bleje red je da se krene. Već je blizu 16h. Inače dok smo se peli motor mi je savršeno radio, ali kako sam stao da se parkiram video sam da je ler gas sa nekih 1100 obrtaja, spao na jedva 600. Redak vazduh je učinio svoje, nadam se da neće trebati inhalacija kada budem palio. Srećom pali iz prve, stari je to lisac i polako ateriramo niz drugi  i duži deo Passa Falzarego i idemo ka Arrabi . Mnoštvo krivina, zelenila, motora, milina. Dolazimo do ski centra Salesei i tu se odvajamo za Belluno. Nakon nekih 40 kilometara, silazimo u niziju i na magistralu. E to je bila samo optička varka jer se ispostavilo da je i ta nizija na preko 1.000 metara.

 

Lažna nizija

 

Stajemo da ja malo dospem goriva i prvi susret sa samouslužnom pumpom. Ubacujem 10 evra, pa i ako nešto sjebem neće biti neka šteta. Korak po korak uspeh da se snađem i sipam nekih 5l. Ok test je uspeo .

 

Nastavljamo dalje i sada već ulazimo u predele gde može i gas malo da se zavrne. Nizbrdica, ali blaga i široke, pitome krivine. Adrenalin polako popušta, umor hvata, a Belluno se bliži. Lanac se sada čuje i na šaltanju, ali šta je tu je. Stižemo do Južne kapije Dolomita i manjeg grada koji je centar cele te oblasti. Nalazimo hotel koji smo rezervisali i koji je bio top izbor. 4* sa parkingom i doručkom, za 60 evra ukupno.

 

Baza za večeras

 

Sloba odlazi da se čekira, a ja čuvam stvari. Dolazi sa ključevima i nešto posle 18h ulazimo u sobu i skidamo okove. Kaže Sloba da je devojka sa recepcije zamolila da joj prebacimo neke kutije. Kaže idi ti ja sam  mrtav. OK red je da se pomogne i silazim do recepcije. Pitam šta treba da se nosi, ona me gleda belo. OK rekoh reče mi drugar da treba pomoć? One umiljate oči se pretvaraju u blago teleće i šalju poruku ko je ova budala . Kapiram da me zajebao  i vadim se da ko zna šta je on razumeo, posto nema pojma engleski. Vraćam se, a on vrišti od smeha. Gde je fanta tu je i zabava .

 

Nakon tuširanja odlazimo u kratku šetnju. Dolomiti su i dalje tu i čuvaju grad. Sa duge strane reka Piave. Svraćamo u market i odlazimo u kafić da zalijemo vožnju . Sva piva su 0,25, čak i točeno. Auuuu majstore pa nismo ušli u apoteku. Da ne treba možda i recept? Ništa daj nam onda po dva točena, domaća. Plaćamo litar piva 12 evra i nakon nekih sat vremena idemo u hotel.

 

Ulazimo u priču sa recepcionerkom i šaltamo se u hotelski kafić. Pozivamo i nju da se pridruži i ubismo još 3 ture, naravno malog piva. Baš lepa priča, puna šale i smeha, lepo provedosmo vreme. Naravno naučismo je i par psovki, tako da ako neko bude odsedao ovde da se ne iznenadi .

 

Ona završava smenu, a nama se završava bitna utakmica. Finale ABA lige je u toku i treba dati podršku makar iz daleka. Naravno svako za svoj tim. Otvaramo piva kupljena u radnji i buljimo u telefon. Završetkom utakmice, završavamo i današnji dan.

 

Danas 365 km i to ne običnih. Mislim da sam uživao u svakom, ali bukvalno svakom. Zanemarićemo ona kratka lutanja. Da li je pesma uradila svoje, pozitivne misli ili nas je neko nagradio, ali imali smo i ludačku sreću sa vremenom i pored loše prognoze. Ovaj dan je bio naš „deža vi“  svega onoga što smo dugo želeli i planirali 

[travelman 14037 Napisano Jun 29, 2022]

pre 34 minuta, max80 je napisao:

 Ja opet sa starim motorom, koji je kod njih davno prošlo vreme, naročito na ovakvim putevima, ali u kome još teče krv samuraja

Cepaj, Katalinski  ....

[Tedybear 884 Napisano Jun 29, 2022]

Odlično, ali, ali?

 

Koju ste to navigaciju koristili?. Bolje, da je niste, jer je sve tako jednostavno. Prvi dan ste došli po autoputu.  Od skretanja za Radovljicu, ima pet (4) tabli 2 x 2 m (Bled desno 2000m, Bled desno 1500m, 1000m i 500m, ....i na kraju skretanje za Bled).

Za drugi dan...ono naplatne rampe??? Ako ideš za Italiju ili Kranjsku goru, isto imaš na autoputu 4. puta signalizaciju. Nije mi jasno, kako ste uopšte došli do naplatnih rampi.....

[max80 2871 Napisano Jun 29, 2022]

Hvala kolega.

 

Drugar je koristio Google maps. Pošto nam pravi navigator nije krenuo na ovaj put, on je to preuzeo i platio danak neiskustvu. Iskren da budem za Bled sam video table i nije mi jasno kako nije skrenuo. Pošto je on bio prvi, morao sam za njim i dok sam ga stigao i zaustavio prođosmo skretanje za malo, a onda povratka nije bilo. Za Kranjsku goru nismo primetili ni on ni ja, a ni onaj Austrijanac. Da me pitaš kako nemam odgovor 

[Mr_Wolf 1964 Napisano Jun 30, 2022]

Lep i put i opis.

 

Možda je informacija malo nasumična, ali ne može da škodi. U Sloveniji umeju helikopterima da snimaju prekršaje motora, pa obratite pažnju.

 

 

[max80 2871 Napisano Jul 1, 2022]

Treći dan 02.06: Belluno – Senj

 

Danas se budimo i lagano spuštamo tempo. Došlo je i Slobinih 5 minuta. Ubili smo za dva dana 1.000km, mnogo sati u vožnji, tako da danas nema žurbe.

 

Odlazimo na doručak. Na moje iznenađenje odličan. Mnoštvo, šunki, kobasica, kačkavalja, peciva, mlečnih proizvoda, slatkiša... Glavni problemi su gde početi, kada završiti i kako izaći iz sale. Punim rezervoar do čepa i prelivam sa slatkom palačinkom i nekim kolačima . Sloba malo tanji na tanjiru, ali jači na šolji. Ubija kafe kao vodu.

 

Odlazimo do megamarketa da kupimo neke stvari za put, a i ja neke slatkiše za decu i kafu za ženu. Nema mnogo prostora na motorima, pa nema ni potrebe da se mnogo zadržavamo. Polako se pakujemo i negde oko 10:30h krećemo na pumpu, pa na put. Opet ista priča. Sam sipaš, sam plaćaš mašini. Provalio sam kako se to radi, ali ne i kako i da li se vraća kusur. Krpimo nekih 25 evra siće i sipamo bratski po pola na istoj točilici.

 

Vozimo još nekih 30 km uz Dolomite i došlo je vreme da se pozdravimo. Vidimo se opet to je sigurno .

 

Izlazimo na auto put za Veneciju koja je blizu i pre nje se isključujemo za Pordenone i nastavljamo u pravcu Slovenije. Italijani cepaju na auto putu, ali srećom mnogo je manje vozila nego što sam očekivao, pa može da se vozi komforno i opušteno. Mi tempomat na 110km/h i laganini.  Pravimo jednu pauzu i prilazimo Trstu. Sada se i more vidi i ostvarujemo kontakt sa samim krajem Jadrana. Obično letujemo južno, a sada možemo da uživamo i severno i da kompletiramo sliku.

 

Slobi se pali rezerva u početku kao upozorenje, a posle i kao frka. OK tu je Trst biće neka pumpa, a možda i neće?

 

Vozimo još sporijim tempom, nadamo se pumpi, ali ništa od nje. Takođe i Trst nikako da prođe, Slobu već vidim hvata polako nervoza, pa i panika. Već je preko 40km u žutom. Konačno se isključujemo sa autoputa i krećemo ka Sloveniji. Znamo da je granica blizu, ali svaki km je bitan.  Na kraju posle nešto preko 500 pređenih km kroz Italiju, došlo je vreme da se pozdravimo.

 

O bella ciao 

 

Ulazimo opet u Sloveniju i odmah pumpa. Olakšanje i sipamo jeftino Slovenačko gorivo. Kako to čudno zvuči da nam je sada 1,55evra jeftino i da pri tome točimo u Sloveniji. Stajemo na dužu pauzu i osveženje. Uzimamo hladna pića i u hladu borova punimo baterije. More je blizu, pa i vazduh ima neki šmek. Ne žurimo, prošli smo više od pola ture za danas.

 

Kako to biva kroz Sloveniju, opet lepi predeli za vožnju, mada ni prići onim lepotama Kranjske Gore. Nakon lepe i ugodne vožnje kroz Sloveniju stižemo i na Hrvatsku granicu. I ako je radni dan, sezona tek na početku, kolona od jedno 2km sigurno. Pošto je jedna traka, provlačimo se po onoj razdelnoj liniji i relativno brzo rešavamo proceduru. Ne smem ni da zamislim šta je ovde u špicu?

 

Nastavljamo ka Rijeci i moru. Hvatamo autoput i ubrzo sa visine gledamo u grad i more. Blagodeti 3 trake smo koristili do izlaska iz grada, a onda se isključujemo i idemo uz more Jadrankom .

 

Da ne bi kvarili tradiciju i ovde mašimo  i krećemo ka Krku, srećom svega par km. Vraćamo se na pravi put i brzo spuštamo uz more. Već je gužva na magistrali, ima i nešto radova, pa uglavnom sporo to ide. Opet ambijent je lep, pa onda sve lakše pada. Nakon Crkvenica, saobraćaj se malo rasteretio, put prodisao, pa i mi. Sada već može da se vozi, ali slavu nam krade vozač šlepera. Riječke tablice, očigledno dobro poznaje put, ali brate skidam kapu. Terao je pun gas po onim liticama i krivinama, da niko nije imao šanse, a ni potrebe da ga obiđe. Poezija kako je terao.

 

Bacamo i poglede na Krk i more i zaista lepom vožnjom stižemo u Senj i tu bacamo sidro.

 

 

Oko 17h stižemo u smeštaj i stariji ljubazni domaćin nas ostavlja da se raspakujemo i odmorimo.

 

Odmora nema jer nas čeka moreeee. Ako me neko traži, ja sam na plaži . Skidamo okove, sedamo na motore i pravac kupanjac.

 

Uvek volim da na ovim dužim turama skoknem i do mora. To mi je nekako šlag na torti i bez toga tura nije kompletna.

Stajemo na parking plaže, ali nju ne vidimo. Bacam pogled preko ograde i osim provalije i mora ne vidim ništa. Ko je spremniji i sa boljim odrazom može komotno sa parkinga da skoči u more.

 

 

Vidimo neke stepenice i krećemo njima ka plaži. Idemo, idemo i idemo, a plaže nigde.

 

 

Ide nam žena u susret i pitamo za plažu. Kaže imate dve. Idite na levu jer je toplija voda, samo morate kroz vodu jer puta nema. Nakon dugog spuštanja eto nas na plaži, koja je bila iznenađujuće mala. Ova druga još manja. OK vreme je da pokažem svoje zmijsko telo, uglavnom lokalnom stanovništvu starije dobi. Vama neću, džaba ste se ponadali .

 

Sloba rešava da ide na drugu plažu, ja odustajem čim sam pogledao dno i krupno i oštro kamenje. Njemu na skuteru noge i nisu potrebne, pa može da se kur.. pred lokalcima . Kao nagradu je dobio da bude sam na plaži kao morski tuljan.

 

Ulazim u vodu, a donji ekstremiteti trnu. Kada sam hteo da lagano nakvasim i gornji deo klizam se na kamen i već sam ceo potonuo. Čuka radi i dalje, dobro je . Sada mogu i da plivam do druge plaže i toplijih krajeva. Čudo šta je priroda. Razmak 50 metara, a voda par stepeni toplija. Razlog su neki podzemni izvori koji hlade vodu dodatno na prvoj plaži.

 

Imaju sada neki spa centri, masaže, bazeni, ali more ništa ne može da zameni. Uživamo i dobro se regenerišemo. Bolovi i brige su nestali .

 

 

Odlazim na plažu i ulazim u spiku sa nekim gospođama. Hvatamo onaj najlepši deo dana za kupanje, pa je red da obrnemo još jednu turu.

 

Sunce polako ulazi u defanzivan položaj, pa je red da počnemo planinarenje i povratak u smeštaj.

 

 

Lanac već klapara ubija, ali o tome ću sutra razmišljati.

 

Zašto baš Senj? Zato što je ispunjavao prvi i najbitniji uslov da je na moru i da je lep put do njega. Drugi isto jako bitan faktor je što odavde idu brodovi na Goli otok, koji je Sloba imao želju da vidi. Ja nisam imao ništa protiv, s time što sam ostavio i opciju da se umesto izleta provozam motorom do Starigrada. Stanje lanca mi rešava dilemu i odlučujem da ne čačkam mečku sa dodatnim km. Idemo ipak na izlet.

 

Red je da nakon spiranja soli, odemo i u šetnju i na klopu.

 

 

Uništio sam Šveđane u Italiji  i tek se sada pali rezerva. Mesto lepo, a spada i u veća na ovom potezu. Ima onaj pravi morski šmek i prilično je mirno. 

 

 

 

Izbegavamo taktički prvi red restorana uz more i ulazimo u mali stari grad. Tu biramo restoran gde je bila najveća gužva i to je uvek dobar recept. Naručujemo dve pice i dva točena. Pice odlične i obimne. Prelaze i naše apetite, ali nije bilo šanse da odustanemo.

 

 

Malo ćaskamo i sa konobarom i on nam prenosi neke loše vesti. Da sezona još nije počela i da brodovi još ne idu. Kaže možda neki manji čamci, ali tu se postavlja pitanje cene. Videćemo sutra.

 

Turistička možda nije, ali je moto sezona u punom jeku. Bilo je dosta motora na putu, a pogotovo u samom mestu i saznajemo da je sutra baš ovde moto skup.

 

Blizu ponoći celo mesto je utihnulo, pa i mi kupimo prnje. Račun 22 evra, korektno. Zaokružujemo na 25 da i naš novi poznanik Marko ima za pivo.

 

Pozdravljamo se i odlazimo u naše odaje, ovog puta skromne. Kratka bleja na terasi, a i preteklo nam par malih piva iz Italije, pa taman da ih se rešimo.

 

Danas pređeno 350 km.

 

[max80 2871 Napisano Jul 2, 2022]

Četvrti dan 03.06: Senj – Banja luka

 

Ustajemo i pravimo plan za danas. Izvorno je trebalo da idemo na izlet koji traje skoro ceo dan i da onda dobacimo do Bihaca i tu negde zanoćimo. Sloba odlazi opet do centra da se raspita za plovidbu. Ja se lomim da li da ulazim u akciju menjanja lanca i lančanika? Sada me već nerviraju i moram priznati brinu. Opet to bi uslovilo da jurim servis, delove, da ostanemo dan duže ovde u najboljem slučaju, da izbacimo BiH i vozimo u cugu za Beograd. Te neke dane fleksibilnosti smo potrošili čekajući da krenemo i sada nemamo prostora za promene . Odlučujem da ipak vozim lagano dalje.

 

Sloba se vraća i kaže da je našao dva čamca. Ovaj manji je izdat za 100evra, a ovaj veći je 150 evra. Istini za volju prima desetak putnika pa je to onda dobra ponuda. Za nas samce baš i nije. Ostavio je broj i rekao da mu jave u narednih sat vremena, ako bude još nekih zainteresovanih za turu, da podelimo troškove. Poziv je izostao, tako da ništa od krstarenja .

 

Kao utešnu nagradu dobijamo Banja Luku. Imamo ceo dan na raspolaganju, taman da odsednemo u tom lepom gradu i ujedno smanjimo kilometražu za poslednji dan. Predlog usvojen i kreće lagano pakovanje.

 

Tankujemo malo goriva, da ne brinemo i pozdravljamo se sa morem 

 

 

Ako ste mislili da je kraj sa planinama, slabo pratite na času. Napadamo Velebit i to njegov Severni krak. Ulazimo polako u planinu i oštrim krivinama napadamo vrh. Pogled odozgo na more i zaliv fantastični. Ipak nismo stajali već u vožnji upijali. Nismo videli Goli otok sa broda, ali jesmo sa Velebita, i to je nešto.

 

Nakon jedno pola sata uspona i dobrog krivinarenja nastavljamo relativno ravnim delom na visini. Malo podseća na Pešter. Može lepo da se vozi. Odvajamo se nakon nekog vremena u NP Plitvička jezera. Put širok, dobar, trenutno rasterećen, priroda lepa, uživancija. Smenjuju se proplanci i šume, malo uzbrdo, malo nizbrdo.

 

NP Plitvička jezera

 

Da nije sve idealno nailazimo na radove i to one gde je skinut asfalt u obe trake. Navukao sam traume sa prošle ture i radova oko Pljevalja. Srećom ovde sve lepo obeleženo i relativno pitomo. Drugom lagano i nakon nekih 5 km bez veće drame može gas.

 

Stajemo u nekom fensi kampu na pauzu. Nastavljamo dalje i odvajamo se ka BiH. Nismo svraćali na sama jezera, jer je Sloba već bio, a ja lično imam ozbiljan sukob u glavi sa naplaćivanjem prirodnih lepota. Nemam problem da se plati nešto za čišćenje i uređenje, ima nas raznih kojima je teško da bace konzervu ili pikavac u kantu, ali baš da me neko šiša kao ovcu, nisam iz tog stada. Verujem da je lepo, možda i nekada promenim stav. Svakako nije nam daleko da opet dođemo, a danas ne bi imali ni dovoljno vremena.

 

Ulazimo u BiH i obilazimo Bihać i tu pravimo grešku. Ruta na mapi izgleda super u stvarnosti i ne baš. Baca nas nekim seoskim uskim putevima uz granicu sa HR. Ima blata, ima i šljunka, ima i sekača krivina, sve u svemu sranje. Dolazimo i do dela gde put prestaje i kreće makadam. Srećom da smo na brdu i vidimo da već na sledećem ima asfalta, pa prolazimo tu kratku deonicu od nekih 2-3 km bez problema.

 

Nakon nekih 45 min naporne vožnje konačno izlazimo u civilizaciju i grad Cazin. Stajemo na pumpu treba nam pauza, a i gorivo. Sedamo u kafić na pumpi, naručujemo piće i kupujem šta nam treba. Odlazim i da uzmem veliku Koka kolu za put, uz molbu da je ostave u frižideru, da ne bih stalno vadio karticu. Ladno izlazi lik spolja i stavlja je među sladolede u zamrzivač, kaže ovde će joj biti bolje. Hvala majstore!

 

Dolazi i on na pauzu i kreće spontano ćaskanje. U toku je smena, a i nemaju nešto posla. Nudimo piće sve radnike na pumpi, međutim oni su već bili zbrinuti po tom pitanju i ljubazno se zahvaljuju. Ćaskamo kao da se znamo godinama. Promenismo razne teme i one ozbiljne i one lagane. Naravno služio je vojsku u Beogradu. Oseća se ta neka toplina Balkanska bez obzira na veru.

 

Nakon finog opuštanja idemo dalje. Pozdravljamo se sa radnicima i ja uzimam sok i krećem ka motoru. Neko zviždi i kaže zaboravio si ovo. Daje mi još jednu flašu koju su oni krišom ubacili da se hladi i da imamo za put. Kaže ovo je za vas od nas. Možda smo i mi svojim ponašanjem malo uticali na ovo, ali svakako je gest pažnje koji puno znači, hvala im !

 

Sada konačno magistralnim putevima vozimo lepo, ali ne i dugo jer opet radovi. Opet nas obilaznica baca na neke seoske puteve koji nam u ovom danu nisu više potrebni. Tu pravimo dodatnih 20km i vraćamo se opet na magistralu, blizu mesta sa kog smo skrenuli. Izlazimo i na reku Unu i ona će nam praviti društvo narednih 30-40km i uvesti u Republiku Srpsku.

 

Reka Una

 

 

Nastavljamo ka Prijedoru i sada izlazimo na ravnu ploču. Put prav kao strela, kroz ravnicu. U Prijedoru pauza i ostaje nam još nekih 50 i kusur km za danas. Nastavljamo ganc novim putem u finom ritmu. Puštamo lokalce da vode svatove jer oni znaju tačno gde su kamere, a ima ih podosta. Malo komične situacije sa 110km/h naglo spuštamo na 50 u sred ničega.

 

Nešto pre 17h ulazimo u BL i idemo kroz grad do smeštaja, koji je na brdu iznad centra. Malo zavučeno, ali fenomenalno i domaćinsko dvorište koje će prijati i nama i motorima. Studio korektan.

 

Drmamo po jednu rakiju sa domaćinom i teško nam da ustanemo iz bašte. Nekako se kanimo i odlazimo u sobu. Sređivanje i odmor. Upravo sada u ranijem terminu počinje opet basket, a sada ćemo gledati kao ljudi na TV-u. Taman malo da odmorimo kičme, pa u grad. Inače Sloba navija za Zvezdu, tačnije FMP, a ja za Partizan, pa narednih 2 sata nismo u ljubavi . Već na poluvremenu je bilo jasno da se Sloba neće ni danas radovati, pa mu kratim muku i odosmo gde drugde nego na ćevape kod Muje.

 

Banja Luka i reka Vrbas

 

Dok čekamo obrok uživamo u prelepom ambijentu pored reke i tvrđave.

 

 

Stižu i ćevapi . Mnogo ih volim, pa samim tim uglavnom su mi svi dobri, ali ovi su vrhunski.

 

 

Posle ćevapa i piva, odlazimo u šetnju tvrđavom i centrom. Banja Luka je lep i živ grad i lepo je biti ovde. Već polako umor hvata i rešavamo da idemo nazad.

 

Danas, sa obilaženjem radova pređeno 305 km

 

[max80 2871 Napisano Jul 3, 2022]

Peti dan 04.06: Banja Luka – Beograd

 

Ustajemo, a Sloba odlazi po doručak i to onaj momački. Na meniju burek sa mesom . Više volim onaj sa sirom, ali ovo vam nisam rekao. Psssssst. To je ovde greh i tretira se kao veleizdaja . Sloba obavlja jutarnju rutinu i ispija kafe, a ja se polako pakujem. Danas opet idemo auto putem. Mogli smo i malo okolo, ali ne bi dobili ništa specijalno u predelima i lepoti vožnje. Dosta je bilo, vreme je da se krene kući.

 

Pozdravljamo se sa ovim lepim gradom i idemo ka Hrvatskoj. Stajemo da sipamo gorivo i stižemo na granicu. Solidna gužva, pa koristimo blagodeti vožnje motora. Standardna procedura, stajemo pored kolone, skidamo kacige i kao pešaci dolazimo do kućice. Interesantno da smo na ovom putu 3 puta ulazili u Hrvatsku i izlazili iz nje, sve na različitim stranama. Već su počeli polako da otvaraju istragu i rade rekonstrukciju našeg kretanja .

 

Nakon kratke vezne deonice magistralnog puta, izlazimo na auto put i iste one predele kojima smo vozili prvog dana. Sada je već onaj krug sa mape zatvoren i zavesa se polako spušta. Vreme nam je bilo ekstra svih ovih dana. Danas malo i toplije nego što prija. Nekih 33 stepena, ali neka vlaga i sparina, pa nije baš lagano za vožnju. Dve pauze i stižemo na granicu. Ulazimo u Srbiju i uvek je lep osećaj bez obzira odakle dolazio .

 

Pre S. Mitrovice stajemo na pumpu i dužu pauzu. Piće i malo čipsa da povratimo so i koju kaloruju koje smo izbacili kroz znoj. Inače možda zvuči čudno, ali pumpe kod nas i u BiH ubedljivo najsređenije i najbrojnije. Svaka ima kafić ili restoran, WiFi, WC u koji možeš da uđeš bez da te neko mrko pogleda i traži lovu…

 

Krećemo dalje, još nekih 85 km do kuća. Stajem posle naplatne rampe jer se osećam kao u rerni i kvasim glavu i lice sa vodom. Ni ne silazimo sa motora, cepamo dalje. Avioni polako uzleću sa Surčina, a mi polako slećemo u naš grad. Na ulasku na Gazelu visoko podignute pesnice, nalik onima koje stiskaju pobednici moto GP trka . Osmeh ispod kaciga i pozdrav, jer se ovde rastajemo .

 

Nije prošlo ni 200m solo vožnje neko mi svira, obilazi i mrko gleda. Neka panjina u Pežou 407. Ja u zbunu. Vozim svojom trakom, lagano, ne znam šta je problem, ali je vreme da saznamo. Dajem gas i sada vozim paralelno sa njim, sa desne strane. Sreća toplo je pa njemu prozori otvoreni. Pozivam ga i pokazujem rukom da skrene kod Steka, što ja i činim, ali on ne. Ne skidam pogled sa njega i munjevito se opet uključujem i stižem ga. Dajem mu šansu za popravni i mašem mu da stane na Fransu i to odbija. OK sis. dovoljno si rekao.

 

Prođosmo razne predele i države sa kojima se nismo rastali u ljubavi, a opet nikakav problem tog tipa nismo imali. Čak su svi bili ljubazni, otvoreni, dobronamerni, a onda me budala iznervira na kućnom pragu. Loše je što brzo planem u ovakvim situacijama, a dobro je i što se još brže smirim.

 

Prolazim Autokomandu i ulazim na Voždovac moje prirodno stanište. Miris i dim roštilja iz Stepinog vajata menja onu kariranu zastavu na cilju.

 

Odlazim da odvezem počasni krug po kraju i pozdravim društvo i fanove . Odlazim i da svirnem majci koja mi maše sa terase. I konačno oko 16h, nakon današnjih 345km parkiram i gasim motor i idem u zagrljaj onima kojima sam falio i koji su mi falili.

 

Tradicionalni pozdrav nakon duže ture u znak zahvalnosti i poštovanja. Spoj čoveka i mašine. Ima neka tajna veza 

 

 

Nakon 5 dana prelepe vožnje i pređenih 2.000km, vreme je da se saberu utisci, život vrati u redovne tokove, a sve lepote ove vožnje prebace u životnu memoriju iz koje nema brisanja i koju ćemo često posećivati da opet prođemo ovim putem.

 

[max80 2871 Napisano Jul 3, 2022]

Osvrt na troškove

 

Verujem da će neke zanimati, mada u ovom ludilu poskupljenja možda neće biti skroz tačan pokazatelj za neki naredni period, ali čisto kao orjentir.

 

Cene benzina 95: SLO 1,55e, SRB i BiH 1,57e, HR 1,75e, IT 1,95e.

Putarine: HR 20e, IT 11e, SLO 7,5e(vinjeta), SRB 3,5e, RS 1,5e.

Smeštaj po osobi: SLO 35e(sa popustom), IT 30e, HR 15e i RS 12e.

 

Dakle za gorivo i putarine tačno 200evra. Većinu goriva smo sipali u državama gde je jeftinije. Motor mi je trošio malo ispod 5l, uglavnom umerene vožnje.

 

Smeštaj malo ispod 100 evra. Imate slike i nazive hotela na Bledu i u Bellunu i toplo ih preporučujem. U HR i BiH, em jeftinije, em puno veći izbor, pa tu svakome po  volji. Ništa nismo ranije rezervisali, sve u toku vožnje, dan za danom. Po meni pravi izbor jer nudi fleksibilnost.

 

Na ostale troškove smo dali iznenađujuće malo, po nekih 80evra. Ne zato što je jeftino već zato što smo bili dobro organizovani. Poneli smo nešto suve hrane od kuće i to nam je donelo uštedu novca i vremena, a moram priznati i  kvalitet obroka. Većinom smo trošili na piće po pumpama, kafićima, marketima…Dve večeri proveli u restoranima, jednom jeli u hotelu. Uglavnom nismo se rasipali, a opet bilo je svega.

 

Mene je na kraju sve ovo izašlo nešto ispod 400e, a Slobu oko 350e zbog manje goriva. Nije sića, a opet nije ni neka cifra. Svakako je novac potrošna roba, a na putovanjima se dobija se nešto puno lepše i vrednije od parčeta papira i nešto što mnogo duže traje.

[max80 2871 Napisano Jul 3, 2022]

Koja za kraj

 

Prvo da se zahvalim Slobi na još jednom u nizu lepih putovanja i druženja. Na doslednosti i poštovanju dogovora. Nije tražio razloge da odustane kao neki, već način da krene i ako nam mnoge stvari nisu išle pod ruku. Lavovski je vozio i ako malo limitiran snagom.

 

Mojoj Suzi koja me je po ko zna koji put provela lepim predelima i vratila kući. Ovog puta je i bila malo ranjena, ali kao što rekoh teče u njoj krv samuraja. Častio sam je novim setom lanca i lančanika i to onim najboljim.

 

Svima vama koji proputovaste ovo zajedno sa nama. Izvinjavam se ako sam bio opširan, ali teško je sabrati utiske posle ovakve vožnje i neke delove ostaviti po strani.

 

Za kratko vreme prođosmo 5 država, 8 granica, 14 pečata, vozili po nekim od najlepših i najviših puteva u Evropi, vozili pored Jadrana, kupali se u njemu… Upoznali i sretali neke dobre ljude, bili u kontaktu i sa nekim lošim, ali moraju i oni da postoje da bi znali da cenimo ove dobre.

 

Nismo videli sve, nije ni bilo moguće za kratko vreme, ali opet dovoljno da nahranimo čula i hormon sreće i barem upoznamo lepote Bleda, Kranjske Gore, Planice, Julijskih Alpa, Dolomita, Jadrana, Velebita, Like, Plitvica, Une, Vrbasa… U moru lepih vožnji ova je falila kao poslednja kockica da se sklopi mozaik.

 

Zaista bih svima preporučio da se provozaju ovim krajevima i poželeo i dužu i lepšu turu. Ovo je epicentar moto vožnji i kolege iz svih krajeva Evrope dolaze sa istim ciljem. Kažu da su ovo najlepši planinski masivi na starom kontinentu. Ima tu nešto!

 

Za nas je ovo bila vožnja koja je ispunila neke naše snove. A kao i što sam počeo tako ću i završiti „Šta je čovek koji nema snova“, uz još jednu latinsku koja opisuje ovo putovanje i čekanje na njega „Veni, Vidi, Vici“

 

 

Zdravi bili i vidimo se na drumu.

 

CIAO AMICI 

 

[DraganNS 8012 Napisano Jul 3, 2022]

Kolega, hvala ti što si nam na vrlo zanimljiv, detaljan, nadahnut i duhovit način preneo iskustvo koje ste doživeli i obogatio Forum još jednim putopisom.  Jedan sam od onih koji i dalje maštaju o Dolomitima, i ovakva štiva mi dođu kao ranjenom infuzija - svaku sliku otvaram nekoliko puta pokušavajući da osetim mirise i svežinu Alpa. Slovenija je priča za sebe, hrvatska obala i BiH takođe... Tričetvrt i četvrt litre - na papiru nije idealno ali ste pokazali da je najvažnija spremnost i volja, a sve ostalo je sporedno. Slažem se za iskustva sa ljudima, koliko puta sam putujući doživeo ničim izazvanu dobrotu ljudi koje sam prvi put (i vrv nikad više) video, pogotovo na ovim našim ex YU prostorima. Živeli! 

 

[max80 2871 Napisano Jul 3, 2022]

@DraganNS hvala kolega na lepim rečima i drago mi je da vam se svidelo. Znam da često putujete, ispratio sam svaki putopis i siguran sam da će i ovo doći na red. Zaista vredi, naročito kada se doda da put do vrhova vodi kroz EX YU i da tu ima svašta lepo da se vidi i doživi kao retko gde i obogati putovanje. Naravno preporuka je što više dana, što mi nismo imali, ali je to i razlog da se nekada vratimo.

 

Želim vam da odete i dalje i nastavite tamo gde smo mi stali i da naravno to podelite sa nama. Srećno 

[sasa.ventil 18 Napisano Jul 4, 2022]

Bravo

[Deki Katana 1781 Napisano Jul 4, 2022]

Fortes fortuna adiuvat!

 

Lep dozivljaj Vlado, pogotovo sto ste krenuli po losem vremenu. Steta onolikih "highway miles" ali ne moze se bez toga u Alpe. Dolomiti stvarno zavredjuju tim iskusenjima. A katanu da ne pominjemo. Stvarno su ga japanci napravili! Ako sam dobro ispratio, problem je bio stari lanac dok su zupcanici bili u redu.

 

Pozdrav i "avanti verso nuove vittorie"!

[max80 2871 Napisano Jul 4, 2022]

@sasa.ventil hvala kolega.

 

@Deki Katanahvala Deki. Problem je bio u prednjem lančaniku. Lanac i zadnji su mogli još, ali kada već menjam neka ide sve u kompletu. Zaslužila je .

 

A znaš i sam kakve su to sprave. Napravljene da sa minimalno daju maksimalno. Zaista vanvremenske sprave, moćne, elastične, udobne, pouzdane i nakon toliko godina. Mogu na crtu i ovim novim klincima, koji jesu mladji, lepši, nabildovaniji, ali nemaju tu harizmu i iskustvo .

[bajker71 9786 Napisano Jul 4, 2022 (promenjeno)]

Svaka čast za putopis, uživao sam čitajući.  

Nešto slično planiram početkom Septembra pa sam dobio dosta korisnih informacija.

 

Promenio Jul 4, 2022 član bajker71

[max80 2871 Napisano Jul 4, 2022]

@bajker71 hvala kolega. Drago mi je da je bilo od koristi, jer je to svrha ovog pisanja, a još mi je draže što planiraš na ovu stranu . Pored iskrene podrške za planiranu vožnju, stojim na raspolaganju, ako mogu da pomognem.

[Deki Katana 1781 Napisano Jul 5, 2022]

19 hours ago, max80 said:

Problem je bio u prednjem lančaniku

Kako je prednji lancanik stradao? Obicno se sve nekako ravnomerno trosi, pa se tako i menja.

[max80 2871 Napisano Jul 5, 2022]

56 minutes ago, Deki Katana said:

Kako je prednji lancanik stradao? Obicno se sve nekako ravnomerno trosi, pa se tako i menja.

Na ovo nemam odgovor, a i nisam neki stručnjak za mehaniku, osim da uključim logiku i ono što su mi rekli. Nisam ih menjao od kada sam kupio motor pre nekih 20.000km, a i tada nisu bili novi, ali su bili dobri na jedno 70%. Pitanje i pre toga da li je menjano sve u paru, a i koji je kvalitet u pitanju. Ali svakako mi majstor kaže da se prednji lančanik više troši i da on prvi strada i da je zabluda da se ravnomerno troše. Ne znam da li je tačno, ali logično svakako jeste, jer je 3 puta manji od zadnjeg, a vrte isti lanac.

[dl minak 182 Napisano Jul 16, 2022]

Vozio sam pre par god jako slicnu turu.Takodje spavali u Senju kada smo krenuli na DOLE,stim da smo produzili do Dubrovnika i Trebinja.Jako lepo napisano i bas si mi vratio secanja na tu divnu turu.Zelim ti jos puno ovakvih,i jos duzih voznji.