U potrazi za Nedođijom

[makikt 4276 Napisano Octobar 11]

10.10.2025. Maganik - Katuni Maganik i Poljana

dužina rute 40 km, najviša tačka 1653 mnv

 

I ovaj lep dan, od preostalih još par dana ovogodišnjeg kratkog Miholjskog leta, koristim za kratku vožnju.

Želim još jednom da se popnem do Maganika, i katuna smeštenih u njegovom podnožju. Da se pozdravim sa njima za ovu godinu, dok je još lepo i suvo vreme.

Pa, ako bude još koja prilika za vožnju do gore, to je samo bonus.

 

Isti pejsaži u različito doba godine, na fotografijama mogu izgledati značajno drugačiji.

Iznova volim da slikam ista meni draga mesta, i čini mi se da ni jedna fotografija nikada nije identična.

Nisu samo boje u prirodi te koje daju posebnu notu godišnjem dobu, već se i svetlost različito prelama, nebo ima drugačiju nijansu plave, senke drugačije padaju...

Pa tako i Maganik.

Stočari su sišli, katuni su prazni.

Sve se primirilo pod poslednjim toplim zracima sunca, pre nego snegovi zaveju ovaj hladni maganički kamen.  Pre nego  priroda utone u san do sledećeg proleća.

Volim taj mir koji jesen donosi planini, prirodi, pa čak i ljudima.

Posebno kada je dan ovako vedar, nebo svetlo plavo, a boje tople i jasne.

 

Pogledalo.

Koliko puta sam samo napravila fotografiju sa ovog mesta

 

Ka Maganiku

 

 

 

Katun Maganik u podnožju Maganika

 

U ovom katunu još uvek izdiže stoku jedna porodica. Leti , po obroncima planine bude preko trista ovaca, ali i krava i konja.

Sada je sve utihnulo. Priroda se sprema za počinak.

 

 

Pozdrav Maganiku do nekog narednog viđenja...kad god to bilo

 

Povratak nazad ka katunu Poljana

 

 

Katun Poljana, takođe u podnožju Maganika

 

Odavde počinju planinarske staze za uspon na Međeđi i Trešteni vrh.

Trešteni vrh je ostao za mene još uvek nedodirnut.

Zove me i mami, ali nisam ove godine bila spremna za njega.

Nadam se da će i taj trenutak doći.

Kažu da je gore potpuno nestvarno.

Nešto što se vrlo retko viđa.

Nadam se da ću imati priliku to da vidim.

 

 

I ovaj katun je leti živ.

Sada je pust. Ostali su samo tragovi da je tu do nedavno bilo ljudi i životinja.

 

Karakteristične kamene maganičke ploče i korito za pojenje stoke

 

 

 

 

Još jednom pogled na Maganik sa ove gole, kamene strane .

Impozantna kamena gromada!

Ovako surova i hladna, uvek zagreje moju dušu kada se nađem u njenoj blizini.

 

Povratak, i ponovo Pogledalo u malo drugačijim tonovima nego u dolasku

 

Pogled na razne vrhove preko puta, i kanjon Platije

 

U podnožju, mesto Granice, i put kojim silazim dalje ka kući

 

 

Lep dan.

Pozdravila sam se sa Maganikom za ovu godinu.

Sad i da ne odem gore još koji put srce će mi biti mirno.

A ako odem, biće to dodatna radost.

[makikt 4276 Napisano pre 18 sati]

17.10.2025. Sjenokosi, Trmanje, Jasenov do

Dužina rute 49,5 km, kombinacija makadama i uskog seoskog asfaltnog puta.

Najveća visina 1210 mnv.

 

Proredile su mi se vožnje.

Kako zbog vremena, tako i zbog nekih drugih aktivnosti.

A bilo je još par lepih dana posle ove vožnje do Maganika, ali ih nisam iskoristila za vožnju motora.

A onda kada sam juče konačno htela da napravim neki mali krug, pala je kiša.

Prognoza je govorila da će se kiša nastaviti i pojačati, ali jutro je osvanulo suvo.

Oblačno, maglovito, ali suvo.

Gledam nebo i nećkam se, dal da isteram motor ili da verujem prognozi?

Ali ako danas ne izađem, ili eventualno u nedelju, makar kratko, u narednom periodu neću biti u mogućnosti da vozim.

Pojavio se i tračak sunca među oblacima, taman na vreme da me ubedi da se ipak malo provozam.

Pa, ako bude trebalo, bežaću od kiše.

Ili ću kisnuti, šta da se radi 

Gde ću, šta ću, aj mali krug preko puta.

Isteram motor, spremim se i umesto da krenem u šumu preko puta, ja samo produžim uzbrdo u pravcu Maganika 

Nešto mi je tako došlo, da ponovo krenem naviše, ka Gornjim Rovcima.

Usput sam odlučila da ne idem sasvim do Maganika, već da skrenem ka Sjenokosima, i onoj mojoj steni sa prelepim pogledom na selo Maničevo ispod, ali i kanjon Platije i razne vrhove planina koji se sada verovatno neće videti od oblaka.

Nije to neka dugačka ruta, ali je kameni put koji se ne koristi često, pa ne dozvoljava opuštanje.

Prija mi danas taj uspon po truckavom putu.

Prvo do groblja, pa do Gornjih Rovaca, a onda jedno parče asfaltom, da bi se ubrzo isključila levo na nešto lošiji , pomalo i strm makadamski put koji me vodi u Sjenokose.

Kad tamo, potpuno neočekivano me okružuju uz glasan lavež ovčarski psi.

A tu je i stado ovaca.

Iznenadili su me, pa nit da stanem, ni da produžim, a oni laju iz petnih žila.

Srećom ne kidišu na čizme i nogavice.

Predvodnici su tri prelepa ogromna bela šarplaninca.

Uh, kako su lepi.

Zaljubila sam se na prvi pogled.

Sad i da me zgrabe za nogavicu, čini mi se ne bih marila 

Utom lavež prestaje i vidim čobanina kako mi se približava sa kozom.

Darko , poznajem ga.

Njegova porodica ima mnogo ovaca, a i krava i konja. To je ona jedina porodica koja još uvek izdiže stoku u katunu Maganik.

Ali već je kraj oktobra, sišli su sa stokom u Sjenokose. Tu će još malo biti, pa idu da prezime zimu u još niže i toplije krajeve.

A na proleće ponovo ovamo, a onda i na Maganik.

Malo sam popričala sa njim. Psi su polegali okolo po travi. Prelepi su, ali nisam se usudila da ih pomazim.

Darko žuri da potera ovce u pravcu kuće za slučaj da počne kiša, a ja da odem do stene.

Nebo je oblačno.

A priroda lepa, obojena raznim nijansama braon i žute boje.

Ima tu još uvek zelene, ali i crvene boje, koja daje posebnu živost ambijentu.

 

Magična stena, čarobno mesto.

Spoj energije, prostranstva, visine i lepote.

Dovoljno je samo sedeti na kamenu i pogledom upijati ono što se pred tobom pruža, da se osetiš preporođeno.

 

Na putu za Sjenokose sretoh čoveka na konju sa praznim balonima. Krenuo je na izvor po vodu. Retka pojava u današnje vreme da se konj koristi na neki način kao prevozno sredstvo.

 

Bele ovčice rasute po već požutelim pašnjacima na Sjenokosima

 

Ah kakav lep pas!

 

A tu je i kozica Milka

 

 

Pogled na Maničevo obojeno nežnim jesenjim nijansama, sa jedne strane

 

Snaga i energija koju emituju stena, i kamen, sa druge strane

 

Prostransvo

 

 

 

Jesen je zaista lepa.

Ako ni zbog čega drugog , ono zbog predivnih boja.

 

 

Kiša još nije počela da pada kad sam krenula nazad sa Sjenokosa.

A bilo je i rano.

Odatle nemam baš puno opcija gde bih se još mogla provozati, a da to ne bude na Maganik.

Setih se da odavno nisam išla do Trmanje. Do tamo je sve asfalt , zato i ne idem češće.

Mada je put veoma zanimljiv, ide rubom planine i ima sjajan pogled na kanjon Platije.

Trmanje je selo na visoravni, na visini od nekih hiljadu metara.

U tom selu se put završava, nema dalje.

Inače veoma lepo, pitomo mesto.

Mana je što ceo taj kraj oskudeva u izvorima vode, pa se zidaju bistjerne kako bi se sakupila kišnica.

 

Kanjon Platije

 

Pre Trmanja skrećem na neki šumski put.

Zapravo na dva, ali nisam išla do kraja .

To ću malo bolje da istražim neki drugi put.

 

 

U selu Trmanje postoji spomenik u znak zahvalnosti Rovčanima koji su pružili utočište Kučima pred progonom od Turaka, 1781. godine.

 

Trmanje

 

 

Stara bistjerna za sakupljanje vode

 

Platije, kakva je to upečatljiva kamena gromada

 

Sa asfaltnog puta ima skretanje za jedno malo seoce od dve kuće duboko , dole u rupi.

Pre tri godine sam prvi put sišla tim putem sa mojim tadašnjim motorom, klx-om.

Iznenadila sam se tada, kada sam u kući, na kraju tog puta, dole u rupi, zatekla čoveka koji tu živi.

Nisam verovala da je moguće da je on još uvek tu.

To mesto je tako izolovano, da se pitam kako je moguće uopšte tu živeti. Naročiti zimi.

 

 

 

Ali on je još uvek tu!

Na kraju slepog creva, na rubu litice stoji mala kućica u kojoj živi ovaj stari meštanin.

Živi sam. Žena mu je preminula prošle godine. Deca su po gradovima, imaju svoje živote. Obilaze ga, zovu da pređe kod njih.

Ali on kaže, ovde mi je najlepše.

Imam slobodu, vazduh, prirodu.

Imam svoj dom.

Ako odem u grad, to će biti moj kraj.

Potpuno ga razumem.

Iako se retko zadržavam , ovde sam posedela možda i duže nego što sam nameravala.

Čovek je željan ljudi, društa.

Baš mi se obradovao.

A i setio me se od ranije.

 

 

Kilometar, po kilometar i ispade na kraju lep ispunjen dan.

A nije ni kiša pala.

Dobro sam izabrala što sam ipak izašla motorom.