yogibear 15648 Napisano Mart 12, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan @petar_lord hvala! Ima i biće toga još... nastaviću kada završim putopis o mom septembarskom putovanju po Bugarskoj. Inače, za snimke su zaduženi: Samsung Galaxy S9, Go Pro Hero 8 Black i vremešni Panasonic DCM FZ28. Sve zavisi od situacije... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Mart 20, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Ako u nekom internet pretraživaču ukucate "čudna šuma", kao rezultat će vam izaći mnoštvo linkova vezanih za poznatu pesmu YU Grupe. Međutim, nedaleko od Smedereva nalazi se jedna zaista nesvakidašnja "čudna" šuma koju sam i posetio. Šalinački lug je jedno zanimljivo, malo poznato šumsko područije nekih desetak kilometara udaljeno od Smedereva, u neposrednoj blizini ušća Velike Morave u Dunav. Radi se o prirodnom rezervatu u kome se nalazi oko 250 stabala hrasta lužnjaka starosti između 200 i 300 godina, koji je rastao u zajednici sa poljskim jasenom. Ova stara čudna šumska formacija ima svoju posebnu vrednost, jer stabla svojim izgledom, dimenzijama, stanjem... predstavljaju prirodne retkosti i prirodne spomenike botaničkog karaktera. Posmatrajući ih tokom šetnje lugom, stabla su mi neodoljivo ličila na neke "divove" koji su se razmahali a koje sam ja prekinuo usred neke rasprave. Kao da su onako skamenjeni jedva čekali da ja odem, pa da nastave tamo gde su stali. Čudna šuma je nažalost u lošem stanju, mnoga stabla su obolela i oštećena jer su napadnuta biljnim parazitima, a vidljive su i posledice ljudske nebrige i nemara. Međutim, za sada joj (kažu) ne preti propast zahvaljujući programu stručnjaka Zavoda za zaštitu prirode Srbije i novoosnovanom udruženju za zaštitu "Hrast". Prava bi šteta bila da ovo lepo mesto propadne, jer Šalinački lug predstavlja jedno od poslednjih ostataka nekada rasprostranjenih lužnikovo-jasenovih šuma i prava je retkost, ne samo na području Srbije, već i na širem prostoru Balkana. Šalinački lug je pod zaštitom države III kategorije. Ukoliko se neko odluči da poseti ovo mesto, neka prati rutu koju sam obeležio inače će ga Gugl odvesti na drugu stranu Morave. Asfaltni put vodi skoro do samog luga, dok do oboda šume treba preći još neku stotinu metara dobrog (utabanog) seoskog makadama. Dalje kroz šumu produžite pešice, nema svrhe zavlačiti se i motociklom ići traktorskim zemljanim stazama. Mesto je zanimljivo tokom cele godine, ali je meni najinteresantniji period dok su stabla bez lišća, tada hrastovi izgledaju najmističnije, jer... čudna šuma je to. 10 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Alekre 12780 Napisano Mart 20, 2021 Ne silazi, 7381 postova Lokacija: Smederevo Motocikl: TDM 900 Prijavi odgovor kao problematičan Prelepo mesto ali nažalost, nije vrednovano. Smederevo ima ogroman turistički potencijal. Služi nam da samo pričamo kako imamo No, ako neko hoće da vidi, neka mi se javi da ga odvedem do tamo. Najbolje leti, pokazaću vam i gde da se okupate u jezeru. 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Mart 22, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Selo Svetićevo u opštini Bačka Topola samo je jedno od vojvođanskih mesta koja polako nestaju. Iako je do pre četrdesetak godina selo brojalo preko 1200 ljudi, danas jedva da ih ima oko stotinu. Kao nemi svedok pređašnjih vremena, sudbinu sela deli i odavno napušteni dvorac Engelman. Iako ruiniran, svojim autentičnim izgledom kao da priča priču kako je izgledalo kada su ovim prostorima vladali lokalni grofovi i veliki vlastelini. Pre više od 100 godina (oko 1910.) najmoćniji plemić ovog kraja, Jane Engelman sazidao je dvorac sebi i svojoj porodici. Zgrada letnjikovca pripada tipu poljskih dvoraca građenih u prostranom negovanom parku. Osim što se nalazi u blizini reke Čik, u samom parku se nalaze neke retke i egzotične vrste biljaka što mu daje posebnu draž. Prvi udarac dvorac je pretrpeo tokom socijalističkih revolucija koje su 1919. tutnjale evropom, kaštel je zaposednut i opljačkan. Besni siromašni kmetovi, ratni veterani i ostali građani uzimali su i raznosili ko je šta dohvatio i stigao. Međutim, Engelmanu je sve bilo vraćeno, čak je i francuski odred koji je privremeno bio stacioniran u blizini aktivno učestvovao u potrazi za predmetima. Glavni i konačni udarac vlastelinu je načinjen državnom konfiskacijom njegove zemlje i imovine od strane nove vlasti Kraljevine SHS, što je ujedno bio i kraj jednog istorijskog perioda. Vremenom je oko objekta sve porušeno, da bi na kraju ostali samo goli zidovi ovog velelepnog zdanja. Engelmanov letnjikovac je danas pred urušavanjem, jer objekat nažalost nikada nije stavljen pod zaštitu države. A i da jeste... Bilo je doduše nekih pokušaja da se kaštel zaštiti kao spomenik kulture. Rezultat tih pokušaja možete videti na mojim fotografijama. Grupa građana iz Svetićeva je svojevremeno pokušala da ga renovira, zaštiti i stavi u turističko-rekreativnu funkciju, ali su im prozori, vrata i drugi potrebni materijal... pokradeni. Osim malobrojnih znatiželjnika i ljubitelja ovakvih lokaliteta (poput mene), ovo mesto povremeno posete i tragači za blagom. Naime, postoje dve priče vezane za ovaj kaštel. Prva je ta da je vlastelin pre nego što je morao da napusti dvorac, negde u okolnom parku zakopao veću količinu blaga. Druga je da su naslednici čuvenog Engelmana u više navrata dolazili da obiđu ovo mesto, i da će im veleposednikova imovina biti vraćena. Možda je sada dobar trenutak da se osvrnem na Gugl mape i na pitanje koje mi je u više navrata upućeno. Sigurno će biti od pomoći onima koji ne znaju. Ukoliko vas Gugl putem ne dovede do same tražene lokacije, već vam isprekidanom linijom pokaže da jedan (završni) deo morate da prepešačite... Obavezno izgled mape prebacite na satelitski snimak i pogledajte kuda vas to navigacija vodi. Ukoliko Gugl mapa nema unete puteve koji vas mogu dovesti do same tražene lokacije, navigacija će vas njoj poznatim putem dovesti do tačke koja je VAZDUŠNOM LINIJOM najbiža zadatoj lokaciji, ne prepoznajući da li između te tačke i finalnog odredišta postoji brdo, planina, šuma, reka, kanjon... ili jezero kao što je to u slučaju Engelmanovog dvorca. Na slici ispod možete videti kako bi vas Gugl navigacija "dovela" do Engelmanovog dvorca. Putem do jezera a onda... jezero pređite nekako. Međutim, ukoliko prebacite na satelitski snimak videćete ono što Gugl mapa ne vidi, a to je asfaltni put koji vodi do samog dvorca (obeležio sam ga žutom bojom). Dakle, u ovom slučaju ignorišite Guglovu plavu putanju... Na fotografijama ispod se vidi mesto gde treba skrenuti, i put koga Gugl ne vidi a koji vodi do samog dvorca. Dvorac Engelman... Nastaviće se... 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Mart 22, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post... Na sledeće tri fotografije se vidi vinski podrum zasveden pruskim svodom. 12 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Mart 24, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Tokom Prvog svetskog rata lekarske savezničke misije bile su česta pojava u Srbiji. Jedna takva krenula je iz luke Sautempton 1915. godine predvođena škotskom lekarkom Elsi Inglis (1864 - 1917). Po dolasku u Srbiju ona je organizovala bolinice u Lazarevcu, Mladenovcu, Valjevu i Kragujevcu. Mladenovačka bolnica se nalazila u kući Čede Vasilića, ali je Dr Elsi odlazila i do poljskih bolnica na liniji fronta i tamo pružala pomoć borcima, ranjenicima i običnom stanovništvu. Članice Škotskih ženskih bolnica delovale su disciplinovano i efikasno u najvećoj mogućoj meri. Po povlačenju iz Mladenovca u Kragujevac, u samo jednom danu bolnica je primila i lečila oko 10,000 ranjenika. Dr Elsi Inglis je bila škotska lekarka i pripadnica pokreta za jednakost prava glasa muškaraca i žena. Posebno se istakla svojim radom u okviru škotskih vojnih bolnica u Srbiji tokom Prvog svetskog rata. Pošto je Srbija kao saveznica bila u posebno teškom položaju, Dr Elsi Inglis dolazi u Srbiju 1915. godine u vreme kada se zemljom širi epidemija tifusa. U Kruševcu biva zarobljena i zajedno sa svojim osobljem odbija da napusti bolnicu u kojoj je lečeno preko 900 ranjenika i povuče se sa srpskom vojskom. Uprkos tome, ipak biva repatrirana. Nažalost, dok se tokom Velikog rata borila za druge, vredna doktorka vodila je i veliku ličnu borbu. Dobila je rak. Godine 1917. nakon dugog puta kući u Škotsku, stanje joj se naglo pogoršalo. Dan nakon što je kročila u domovinu, velika doktorka je preminula. Sahranjena je u Edinburgu sa škotskom i srpskom zastavom. Bila je prva žena koja je dobila najviše srpsko odlikovanje - Orden belog orla. ----------------------- Sa ovom misijom i sa Dr Elsi sam se sretao i ranije u literaturi. Međutim, ono što nisam znao i zbog čega bih se ovom prilikom zahvalio @dtesic, je to da su kao znak zahvalnosti za nesebičnu pomoć doktorke Inglis i njenog hrabrog medicinskog osoblja, u jesen 1915. godine vojnici Moravske divizije I poziva pod rukovodstvom kapetana Borivoja Popovića podigli spomen-česmu, kasnije nazvanu „Crkvenac“. Spomen-česma „Crkvenac” se nalazi nedaleko od centra Mladenovca, pored puta koji Mladenovac povezuje sa Smederevskom Palankom. Pre nego što je to država zvanično uradila, narod je ovom česmom podignutom na istoimenom izvoru, Dr Elsi i njenim koleginicama darovao sve svoje najveće vrednosti: kamen sa srednjovekovnih manastira (svetinje srpskog naroda), oružije (simbol slobode i hrabrosti), srpsko ordenje (Medalja za hrabrost Miloša Obilića i Orden Karađorđeve zvezde - ponos srpstva) i šajkača na vrhu spomenika (kapa vojnička i seljačka - ratnici i narod). Po opštoj oceni pacijenata, političara, vojske, javnih radnika i mnogih savremenika, Dr Elsi Inglis je svojim radom pokazala redak primer humanosti u najtežim vremenima i sa svojom armijom žena spasla je nebrojano mnogo života. Večna im slava i hvala! 10 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
vasa.93 2633 Napisano Mart 24, 2021 Drug član, 1293 postova Lokacija: Niš Motocikl: Yamaha Tracer 700 Traveler 2 Prijavi odgovor kao problematičan Auh! I sasvim slučajno u ulici u Edinburgu koja nosi ime ove lekarke trenutno stanuje dvoje ljudi iz Srbije. Istina, to tvoje ljudi nije imalo pojma o svemu ovome, i malo nas je sramota sada... Ali svakako - 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Mart 26, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan @vasa.93 svet je definitivno mali. --------------------------- Na južnim padinama planine Rudnik, nedaleko od puta koji spaja Gornji Milanovac i Kragujevac nalazi se manastir Vraćevšnica. Osim brdsko-planinskog predela, manstir je okružen i gustom šumom pa ga je nemoguće videti dok mu se sasvim ne približite. Zadužbina velikog čelnika Radiča Postupovića, visokog dostojanstvenika despota Stefana Lazarevića i Đurađa Brankovića, sagrađena je pre 1430. godine. Manstir je sagrađen kao velika zahvalnica Bogu, jer se pomenuti čelnik sa ostalim meštanima sela vratio živ i zdrav sa Kosovskog boja. Manastir Vraćevšnica ima veoma burnu istoriju. Nekoliko puta je zapusteo i stradao, pa je zatim obnavljan. U crkvi koja je posvećena Svetom Đorđu, prve freske su naslikane 1431. godine. U vreme Prvog srpskog ustanka ovde su privremeno sklonjene mošti Stevana Prvovenčanog, a održano je i nekoliko važnih ustaničkih dogovora: 1810. susret vojvode Milana i Karađorđa; 1812. skupština na kojoj su pročitane odredbe Bukureškog mira; na Đurđevdan 1818. skupština je donela odluku o proglašenju Kragujevca za prestonicu. Knez Miloš je 1819. preneo posmrtne ostatke svoje majke Višnje iz Brusnice i sahranio ih u manastirskoj porti, a 1825. na severnoj strani manastirskog kompleksa sagradio je konak poznat kao Baba Višnjin. Konak je izgoreo 1920. a restauracija je izvršena 1966. Na baba Višnjinom grobu kralj Aleksandar Obrenović podigao je 1901. godine spomenik i ugradio u njega nadgrobnu ploču koju je Miloš postavio. Manastir se nalazi u zaista lepom prirodnom okruženju i do njega vodi asfaltni put. Spomenuo bih ljubaznost monahinja kakvu do sada nisam sreo. Osim volje i želje da vam održe kraće predavanje vezano za manastir i njegovu okolinu, monahinje su pozivale da niko ne napusti manastir dok se ne posluži makar kockom šećera i čašom izvorske vode. Monahinje mansatira Vraćevšnica takođe su poznate po pravljenju izvanrednog meda. 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Alekre 12780 Napisano Mart 26, 2021 Ne silazi, 7381 postova Lokacija: Smederevo Motocikl: TDM 900 Prijavi odgovor kao problematičan Kako bi bilo da je dvorac sređen. Imaš svoj put i prilaz kroz drvored. Pomsilio sam odmah kako dolazim kući S klasom. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Mart 28, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Prvi srpski ustanak je izbio 1804. potrajao je devet godina i propao je 1813. Razlozi za propast su brojni... Već naredne godine u jeku osmanlijskog osvetničkog terora srpske starešine ponovo počinju da ubijaju Osmanlije koje skupljaju porez, Arsenije Loma (po kome Lomina ulica u Beogradu nosi ime) opseda Rudnik, a na crkveni praznik Cveti se o Takovskom saboru okupljaju starešine i donose odluku da se digne novi ustanak. Milošu Obrenoviću nude da bude novi vožd. On se koleba, ali naposletku prihvata. Potom svi odlaze u Gornju Crnuću gde se okuplja masa naroda. Miloš ulazi u svoju kuću, oblači najsvečanije svoje odelo, izlazi napolje, barjak predaje barjaktaru da ga zabode na simbolično mesto okupljanja ustanika, i okupljenima izgovara legendarne, najbesmrtnije reči: "Evo mene, eto vas - rat Turcima!" Za razliku od Prvog ustanka, borbe u Drugom trajale su samo četiri meseca: Srbi opsedaju Čačak četrdeset dana, Miloš lično tuče Turke u Bici na Paležu (Obrenovac), hvata se veza sa austrijskom emigracijom i vraćaju se brojne vojvode iz prvog čina revolucije (Karađorđa Rusi drže u kućnom pritvoru i ne daju mu da se vrati), Miloš potom sa Pavlom Cukićem zajedno osvaja Valjevo, a potom njih dvoje sa Simom Nenadovićem odbijaju osmanlijski napad kod Čačka. Porta zatim šalje dve kaznene ekspedicije, jednu iz Bosne a drugu iz Niša. Ustanici bosansku biju do nogu na Dublju, a nišku koja je došla da pomogne čačanskim Turcima, na Ljubiću. Turci popuštaju i spremni su na kompromis. Postignutim sporazumom i dobijenim povlasticama nismo dobili bogzna šta, ali je definitivno udaren temelj na kome je sagrađena potpuno slobodna Srbija. Prve dve i po godine Kneževine Srbije, Miloš je proveo u onoj svojoj kući u Gornjoj Crnući, danas u opštini Gornji Milanovac, ispred koje je izgovorio one besmrtne reči, pa je iz nje knezovao. Stoga se Gornja Crnuća uslovno može smatrati jednom od naših prestonica, ma koliko bila privremena (tokom Prvog ustanka prestonica je de fakto bila Topola), dok se pomenuti konak može tretirati kao vladarski “dvor“. Od krupnih odluka koje su donesene u njoj, verovatno najdalekosežnija (imajući u vidu sve ono što se dešavalo u veku koji je usledio) jeste ona koja se tiče „atentata“ na Karađorđa koji je likvidiran 26. jula 1817. godine... Takođe, decembra meseca 1815. u konaku je održana čuvena skupština koja je, između ostalog, donela i prvi budžet ustaničke Srbije. ----------------------------- Poznato je da je Knez Miloš bio jako neveran. Jednom je tako ukrao iz Turskog roblja lepu Petriju, i doveo je kod Ljubice u Crnuću da joj služi. Svojom lepotom, mladošću, vrednoćom i veštinom u svakom poslu bila je desna ruka kneginje Ljubice. Ljubica Obrenović je bila srpska knjeginja, žena kneza Miloša Obrenovića, i majka kneza Mihaila Obrenovića. Stroga, pravična, samosvesna ali i ljubomorna, knjeginja je bila omiljena u narodu. Ljubomorna na lepu Petriju, ona je često prebacivala knezu zbog njihovih šala i smeha, dok jednom prilikom nije zatekla muža i Petriju u krevetu. Kneginja se potom preselila s decom i mužem u Kragujevac, odakle je knez češće odlazio i ostajao u Crnući. Početkom 1819. godine Petrija mu je rodila ćerku, kojoj su dali ime Velika. Kneginja Ljubica dugo nije rađala, ali je početkom 1819. godine bila trudna. To joj je ulilo samopouzdanje i ona je rešila da prekine kneževu ljubavnu romansu. Prethodno je saznala od svojih doušnika, među kojima je bio i Vasa Popović, njen rođak, da se na kneza vrši pritisak da se oženi milosnicom Petrijom. Verovalo se da Ljubica ne može više da rađa, a knezu je bio potreban naslednik. Od Petrije su se mogli nadati muškom detetu. Kneginja Ljubica se pojavila u martu 1819. godine u Crnući, iznenadivši kneza i Petriju. Zatekavši Petriju kako u konaku namešta sobu, upitala ju je: "Kome spremaš dve postelje, Petrija?" "Spremam jednu gospodaru, drugu meni." "A gde ću ja spavati noćas?" "Vala Bogu, prostrana je kuća!" "Zar tako, Petrija?" "Nisam ti ja kriva što ti Bog nije dao", drsko odgovori mlada, ne obazirući se na Ljubicu. "A kad meni nije Bog dao, ja ću dati tebi", reče Ljubica i dohvati knežev pištolj kojim je ubila Petriju. Od Miloševog besa Ljubicu je spaslo samo to što je bila trudna. Knez Miloš nije nikada iskazao svoje kajanje za učinjene postupke kako u ljubavi, tako i u politici. Kneginja, pak, jeste. Godine 1843, pred smrt, ona se kajala i jadikovala što je ubila Petriju: "Mnogo greha imam, njih će mi milostivi Bog sve oprostiti, ali što svojom rukom ubih onu ženu, bojim se neće mi nikad oprostiti! Kud me zanese moja ženska pamet? Kad bih ja ubijala sve njegove prijateljice, mogla bih pobiti toliko sveta! Grešna druga, šta učinih!" Ljubica je umrla 26. maja 1843. u progonstvu u Novom Sadu, tada Austrijskom carstvu. Sahranjena je u manastiru Krušedol na Fruškoj Gori. ---------------------------- Danas je u konaku smeštena jedna od stalnih postavki Muzeja rudničko-takovskog kraja pod nazivom "Srpska kuća u prvoj polovini XIX veka". Tu su i kopije dokumenata, reprodukcije fotografija i nekoliko originalnih eksponata vezanih za ustanički period. Konak je pod zaštitom države, i smatra se za spomenik kulture od izuzetnog značaja. Jedan deo kuće ima očuvan autentični ambijent, ognjište sa delom pokućstva i zidanu kaljevu peć. Milošev konak se nalazi nedaleko od manastira Vraćevšnica o kome sam pisao u prethodnom postu. Do konaka vodi asfaltni put ali bih napomenuo da ignorišete putanju kojom bi vas Gugl u jednom trenutku poveo (obeležio sam je crvenom). Radi se o izrovanom zemljanom putu koji je iz nekog razloga u Gugl mapama obeležen kao dobar (regularan) put. Samo treba produžiti asfaltnim putem koji direktno vodi do privatnog domaćinstva u okviru kojeg se nalazi Milošev konak... Ulaz u privatno domaćinstvo kroz koje treba proći... ...pa pored ovčica... ...do konaka. Nastaviće se... 5 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Mart 28, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post... Istori(J)ski - "J" pojela maca 10 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Mart 30, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nažalost, dobro poznati scenario, samo su drugi akteri... Udaljen svega dva kilometra od nadaleko čuvenog dvorca „Fantast”, blizu Topolskog puta, napušten i prepušten zubu vremena, usred plodne ravnice, nalazi se letnjikovac porodice Gomboš. Vlasnik imanja, Deže Gomboš, pravnik iz plemićke porodice koja datira još iz 13. veka, sa suprugom Žužanom Galamboš 1944. godine odlazi, seli se u Mađarsku... Kuća u centru Bečeja, pomenuti letnjikovac, zemlja i bogata zbirka knjiga na pet jezika, koja većim delom nije sačuvana, dok se deo nalazi u Narodnoj biblioteci Bečej, ostali su iza bračnog para koji je svoje poslednje dane proveo u Budimpešti. Nakon smrti supruga 1950. godine, Žužana Galamboš izdržavala se od ručnog rada. Naslednike iza sebe nisu ostavili. O Dežeu i Žužani Gomboš malo je toga poznato, ali se zna, jer o tome svedoče i fotografije, da su bili važni učesnici u javnom životu Bečeja. Interesantno da je plemić osnivač prvog teniskog kluba u Bečeju, jednog od najstarijih na ovim prostorima. Okružen bršljnom, zapostavljen i ruiniran, objekat iza kojeg se nalazi fontana sa bistom mlade žene, samo je još jedan od nemih svedoka nekadašnjeg života jedne plemićke porodice. Da li će biti sluha i sredstava za obnovu ovog objekta koji bi u punom sjaju privukao mnogo turista... ostaje da se vidi. Iako Gugl mapa ne vidi skretanje sa glavnog puta ka letnjikovcu (koje sam obeležio žutom), do letnjikovca vodi asfaltni put i radi se o nekoliko stotina metara. Nastaviće se... 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Mart 30, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post... 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Mart 30, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan @štampar - potpuno su u pravu, greška. Nažalost, ne mogu da prepravim post i ispravim grešku jer je prošlo više od 24h kako sam ga postavio... ---------------------- Edit - Ispravljeno Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Marek1987 801 Napisano Mart 31, 2021 Zainteresovan, 524 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Suzuki SV 650N, TDM900 Prijavi odgovor kao problematičan Fantastično! Obožavam ruinirane kuće. A jesi li možda zavirio šta je u onim silnim registratorima..? Vidim da ima nekih papira i knjiga. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano Mart 31, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan @Marek1987 biće toga još... Što se registratora tiče, nisam ih otvarao. Nakon rata letnjikovac je jedno vreme bio dom za stare osobe, kasnije je sa sve zemljištem dodeljen firmi PIK-Bečej. Mislim da je napuštena papirologija nihova zaostavština. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano April 3, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Banatski Sokolac je malo selo u Južnobanatskom okrugu u kome danas živi tek nešto više od 200 stanovnika. Pustara na mestu gde se danas nalazi selo nosila je naziv Bioseg, i bila je u vlasništvu grofice Karoline Karačonji iz Budimpešte. Tu je bio njen letnjikovac, od kojeg je kasnije postala osnovna škola. Tek 1933. kada je grofica Karačonji prodala imanje, selo menja ime u Banatski Sokolac. Poplave koje su se dešavale 2005. godine nanele su ogromnu materijalnu štetu, kako samim žiteljima sela, tako i celom okruženju. Grupa lokalnih entuzijasta u želji da pokrenu mesto i da selu povrate pozitivan duh, organizovala je kulturnu manifestaciju. Njihovu ideju su podržali brojni prijatelji i muzičari koji su svojim angažovanjem doprineli da planirani događaj preraste predviđene okvire. Prvi rok festival u Banatskom Sokolcu pod nazivom Rok vilidž (Rock Village) održan je 27. avgusta 2005. Broj rok grupa i gostiju je iz godine u godunu rastao, da bi na kraju tokom trajanja samo jednog festivala kroz ovo malo mesto protutnjalo mnoštvo motora i preko 10,000 ljudi... Međutim, nije samo pomenuti festival učinio Banatski Sokolac poznatim. Tokom četvrtog po redu festivala, tačno u ponoć, otkriven je spomenik čuvenom jamajčanskom rege muzičaru Bobu Marliju. Na dan otkrivanja, to je ujedno bio i jedini spomenik Boba Marlija u Evropi, a svečana čast pripala je muzičarima, Dadi Topiću, Neši Galiji, Zoranu Kostiću Canetu i Jovanu Matiću vođi „Del Arno benda“. Jamajčanin Bob Marli (Robert Nesta Marley) bio je jedna od najvećih zvezda popularne muzike i jedina svetska muzička zvezda iz "Trećeg sveta". Takođe, bio je borac za ljudska prava i slobodu, pevač, tekstopisac i gitarista koji je ostao najpoznatiji i najcenjeniji izvođač rege muzike zaslužan za njenu planetarnu popularizaciju. Bob Marli je heroj i legenda koja nastavlja da živi u njegovoj publici širom sveta. Pevač Bob Marli kršten je u etiopijskoj pravoslavnoj crkvi u Kingstonu i dobio je ime Berhejn Selasi, neposredno pre nego što je preminuo od melanoma 11. maja 1981. u Kedars of Lebanon bolnici u Majamiju. Bob Marli je imao jedanaestoro dece (koje je priznao) sa nekolicinom žena. Zanimljivo je da se jedan od njegovih sinova, inače poznata muzička zvezda Dejvid Nesta Zigi Marli, interesovao za spomenik svog oca i posetu Banatskom Sokolcu. Da li je do posete došlo, nisam uspeo nigde da saznam... Nekadašnji letnjikovac grofice Karoline Karačonji danas je osnovna škola Jovan Sterija Popović koju pohađa svega nekoliko đaka (1-4 razred). Ispred škole se nalaze memorijalna obeležja iz Prvog i Drugog svetskog rata... ...a odmah iza ćoška se nalazi i spomenik legendi rege muzike. 12 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano April 6, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Kada sam već u prethodnom postu spomenuo groficu Karolinu Karačonji... Monumentalni dvorac Lasla Karačonjija u Novom Miloševu, jedan je od najvećih u Vojvodini i vredan je primer reprezentativne stambene arhitekture iz 19. veka koji nažalost... i dalje propada. Bitisanje porodice Karačonji u negdašnjoj Beodri (danas Novo Mileševo) datira s kraja 18. veka, kada je ovo vlastelinstvo na javnoj licitaciji 1781. godine u Beču za 103.000 forinti kupio Bogdan Karačonji, tada stanovnik Arada. Familija Karačonji, jermenskog porekla, ranije je živela u Transilvaniji gde je od carice Marije Terezije stekla plemićku titulu i grb, a kada je Bogdan kupio posed porodica je preuezala i plemićki nadimak “od Beodre”. Karačonjijevi su se nakon Bogdana razišli na dve grane, stekavši nove posede u Torontalskoj i Timiškoj županiji, bogatili se, a u Beodri odraz njihovog uspona bili su i grandiozni dvorci, koje su podigli Lajoš i Laslo Karačonji. Vrhunac je dosegnut kada je Gvido Karačonji (1817-1885) od Bečkog dvora dobio titulu grofa i velelepnu palatu podigao u Budimu. Od dva dvorca sačuvan stariji, period od 1840-1846, u stilu poznog klasicizma, po projektu do skoro nepoznatog autora arhitekte Jožefa Pana iz Budimpešte. Angažovao ga je plemić, tadašnji podžupan Torontalske županije Laslo Karačonji, a nešto kasnije je građen i drugi dvorac kojeg više nema, koji je podigao njegov rođak Lajoš Karačonji najverovatnije angažujući istog arhitektu, ali taj dvorac je između dva svetska rata porušen. U neposrednoj okolini dvorca, u sklopu imanja, nalaze se pomoćni ekonomski objekti: konjušnice, magacini, štale i odeljenja za poslugu, koji zajedno sa glavnom zgradom dvorca čine arhitektonski i stilski jedinstven, dobro usklađen kompleks. Dvorac je pred kraj Prvog svetskog rata napušten od strane Laslovog praunuka Aladara Karačonjija. Krajem 1918. godine, u toku raspada Autrougarske, u dvorac je upala rulja koja je pritom opljačkala dvorac i razvukla inventar. Naredne, 1919. godine, u dvorac se useljava Mihail Rodzjanko, ruski emigrant i predsednik ruske Dume, gde je živeo do svoje smrti 1924. godine. Dvorac je 1938. godine prodat opštini Beodra, koja je dvorac koristila kao osnovnu školu. Tokom Drugog svetskog rata u dvorcu je bila smeštena duševna bolnica. Nakon rata, u dvorcu su se nalazili dom za decu palih boraca, dom za besprizornu žensku mladež, a od 1960. godine Osnovna škola „Miloš Popov”. Godine 1980. u dvorac se useljava hemijska industrija „Hinom” i tu ostaje do 2000. godine kada odlazi u stečaj. Nakon toga dvorac Karačonji je bez namene i u lošem stanju. I na kraju, da ne zaboravim ono najbitnije... dvorac Karačonji se ubraja u spomenike kulture od velikog značaja. Nastaviće se... 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano April 6, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post... 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano April 7, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Ako vas put nanese u Novo Miloševo, šteta bi bilo ne posetiti i muzej "Žeravica" koji se nalazi nedaleko od dvorca o kome sam pisao u prethodnom postu. Sve je počelo krajem sedamdesetih prošlog veka od ideje Milovoja Žeravice (1931-2009) da nabavi traktor Fordson 10-20 HP iz 1924. godine kakav je imao njegov otac Milorad (1909-1968), među prvima u selu i uz koji je on odrastao. Imati traktor na selu, u to vreme je bila prava retkost i svojevrsna atrakcija. Sasvim slučajno je od prijatelja saznao da u okolini Kragujevca postoji takav traktor. Otišao je da ga pogleda i iznenadio se kada je tamo zatekao nekoliko sličnih traktora iz tog vremena. Tog momenta je došao na ideju da ih sve otkupi i tako na neki način spase nestajanja sa ovih prostora. U početku je bila mala zbirka od nekoliko traktora, privremeno smeštenih u jednoj staroj šupi. Do nivoa ugledne zbirke, jedinstvene u našoj zemlji, doveo ju je njegov sin Čedomir. U celosti je prikupljena na domaćem tlu, u čemu je još jedna njena vrednost. U vidu stalne postavke, prikupljeni traktori su izloženi javnosti 1991. godine u namenski izgrađenom objektu. Centralno mesto u kolekciji zauzima najstariji sačuvani traktor u Srbiji i široj regiji, američki 'Hart-Parr 30' iz 1920. godine. Slede brojni primerci iz međuratnog perioda, proizvedeni u evropskim i američkim fabrikama. U muzeju je izloženo nekoliko hiljada eksponata i može se sagledati tehnički razvoj privrede tokom gotovo tri veka u ovom delu Evrope. Interesantno je da je većina traktora skoro u potpunosti restaurirana i moguće ih je staviti u pogon! Zahvaljujući Čedomiru Žeravici i njegovim majstorima mnogi traktori, stari više decenija, kao i vršalica sa parnom mašinom iz 1924. godine, još mogu da se koriste. Zanimljive su i kolekcije automobila, motora, radio i televizijskih prijemnika, starog nameštaja, muzičkih instrumenata, pisaćih mašina, dečjih kolica i igračaka. Poseban prostor zauzimaju eksponati vezani za stare zanate i radionice, pa se može videti kako je izgledala stolarska, kolarska, mašinbravarska, krojačka, obućarska, šeširdžijska, sajdžijska, berberska, sodadžijska i kovačka radionica. Svaka od njih se sastoji od više desetina predmeta koji dočaravaju način rada i života u prošlim vremenima. Za sve ljubitelje starine, muzej "Žeravica" predstavlja mesto koje svakako treba posetiti. Muzej je otvoren svakog radnog dana 08-16h (vikendom nažalost ne radi). Naravno, usled ovih silnih Kovid19 ograničenja i restrikcija koji se menjaju iz dana u dan , treba se ipak dodatno informisati pre polaska na put. Nataviće se... 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano April 7, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post... 13 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Drelens 377 Napisano April 9, 2021 Svrati ponekad, 121 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: GSR 600, APN 4 Prijavi odgovor kao problematičan . Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano April 13, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nafta ili sirova nafta je poznata od najstarijih vremena. Arheolozi su dokazali da se počela vaditi i koristiti oko 5-6.000 godina p. n. e. Najstariji poznati izvori nafte su oni na Ifrejti (Pensilvanija) i Kerču, pokrajina Isfahan u Iranu (stara Persija), i u kineskoj pokrajini Sičuan. U SAD (država Njujork) 1627. g. i 1640. g. u Modeni u Italiji otkriveni su prvi izvori nafte i realizovane prve bušotine koje su se eksploatisale 200 godina. Petrolej dobijen iz te nafte korišten je uglavnom za rasvetu, kao što je to bilo uobičajeno u prvim primenama nafte, za uličnu rasvetu u Đenovi i Parmi (1803. g.) U Vojvodini, specijalno u Banatu, tražili su naftu još u 19. veku, ali bezuspešno. Prva bušotina iz koje je počela de se komercijalno eksploatiše nafta u Srbiji nalazi se u današnjem ataru sela Jermenovci. Posle prve bušotine, nastavljeno sa otvaranjem novih, da bi poslednjih godina eksploatacija nafte postala intenzivirana. Danas, samo na području Jermenovaca ima više od trideset bušotina. Prva komercijalna naftna bušotina u Srbiji nosi oznaku Je-001 i iz nje je prva nafta potekla 17. novembra 1952. godine. Na mestu prve bušotine memorijalni plato je uredio i opremio Gazprom po preuzimanju NIS-a. 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano April 16, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan SELO Veliko središte u podnožju Vršačkog brega nije bilo veliko ni početkom 18. veka, a ni danas. Mesto se prvi put pominje u analima 1713. godine, a brojalo je 72 kuće. Danas, u Velikom Središtu živi tek nešto više od 1.300 duša. Ali, žive i dva dvorca grofovske porodice Lazarević i svedoče o životopisu ove plemićke porodice čiji je uzlet započeo s početkom 19. veka i trajao je 70 godina. Golub Plemeniti Lazarević, sin Karađorđevog vojvode popa Luke Lazarevića, koji je podigao ustanak u Šabačkoj nahiji, otkupio je Veliko Središte, po nekim izvorima 1803. godine i sagradio je veliki dvorac. Na istoj parceli, u neposrednoj blizini, njegov mlađi sin Aleksandar oko 1900. godine sagradio je mali dvorac. ---------------------- U ovom sirotinjskom kraju ovi zamkovi su izgledali kao da su nastali iz čarobne Aladinove lampe. Sa visokim kapijama, bedemima i čuvarima, stanovnici sela su zamkove posmatrali kao nešto neostvarno i nedodirljivo. Ogromni parkovi sa drvećem retke vrste i duboka hladovina postojali su samo za odabrane. Braći Lazarević, Vasiliju i Aleksandru sve ovo nije bilo dovoljno. Želeli su i leti da se sankaju, pa pošto nije bilo snega, naručivali su staklo iz Pančeva da bi se sankali po njemu. Prešli su meru ali kazna nije usledila odmah. Prvo je stiglo upozorenje - žena mlađeg brata je propala kroz staklenu stazu i skoro se preklala. No, ni to nije pomoglo. Lazarevići su nastavili da sneg zamenjuju staklom i da prizivaju vejavicu u julu. Poslednjeg leta pre nego što će napustiti zamak doneta im je staza od specijalnog mat stakla. U momentu kad su se prvi put spustili sankama, naglo je zahladnelo i to toliko jako da je ogromna staza od velike hladnoće prsnula u milijarde sićušnih delova. Od toga trenutka braća su obolela od staklene bolesti. Obzirom da su prekoračili osnovno osećanje mere, počeli su da komadiće stakla nalaze svugde - u krevetu hrani, odeći... Staklo je postajalo za njih najomraženiji materijal do kraja života. I danas se čini da su ova dva dvorca puna srče. I još nešto. U ovim zamkovima i njihovim parkovima je poremećen prirodni sled godišnjih doba. Taj nekadašnji prostor braće Lazarević podseća na one davne staklene kugle našega detinjstva u kojima su večite vejavice kada ih protresemo. I zbilja, može vam se dogoditi da u julu iz unutrašnjosti zamkova u Velikom Središtu kroz prozor gledate topli lenji seoski dan, a da na vas kroz razvaline krova veje sneg... Legenda preuzeta iz knjige "SNOVI ZATRAVLJENIH KULA" Milana Belegišanina ------------------------------ Veliki župan Vasilije upokojio se bez poroda, a za njim ubrzo i njegov brat Aleksandar i snaha Anka koji su za sobom ostavili sinove Mihajla i Fedora i kćerku Olgu. Pošto je Fedor službovao negde po bosanskim vilajetima, a Olga odnela popriličan miraz udajom za barona Binerta, kompletna briga o ugledu i preostalom bogatstvu Lazarevića pala je na Mihajla. Bilo je to pogubno. Jer Miša, kako su ga od milošte zvali, bespoštedno se predao pustolovinama svih vrsta koje su predano pratile vršačka, srpska, mađarska, pa i nemačka štampa. Videli su ga u takvom izdanju i Pariz i NJujork. Za samo tri godine uspeo je da spiska više od pola miliona forinti, rasproda ogromno imanje, plus tri velike kuće i da na kockarske dugove potroši veliki novac u bankama. Veliki dvorac otkupio je bogati meštanin Georg Friš stariji, a manji je dospeo u ruke bogataša Karla Hauzera. Oni su bili vlasnici sve do Drugog svetskog rata. Mihajlo je bio poslednji izdanak plemenite porodice Lazarević. Danas je u velikom dvorcu smeštena OŠ "Branko Radičević". Konzervatorski radovi na tom zdanju urađeni su tokom 1986. godine. Manji dvorac imao je u bliskoj prošlosti nekoliko namena - bio je seoski bioskop, dom kulture, pa mesna kancelarija. Sada je je ruiniran, zapušten i bez namene. Oba dvorca proglašena su spomenicima kulture od velikog značaja. Veći, ujedno i stariji dvorac u kome je danas škola. Manji, mlađi ali napušteni i oronuli dvorac porodice Lazarević. Nastaviće se... 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15648 Napisano April 16, 2021 Drug član, 1787 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post... 7 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
