Negativna iskustva sa putovanja?

[PAPARACO 149 Napisano April 23, 2020]

Danas mi je čitajući neki putopis na internetu,zagolicalo maštu,jedno negativno iskustvo bajkera.Čoveku ukrali pasoš.....

Kakva su vaša negativna iskustva na putovanjima?Krađa ili zaboravljeni pasoši,krađa stvari ili (daleko bilo) motora,novca,bolest na putu,povrede,kvarovi ili slične stvari i kako ste rešavali takve situacije?

[SlobodanR1 3096 Napisano April 23, 2020]

Prije par godina, mislim 2015, odem sa drugom u Apatin na susret... Susret vrh, smještaj dobar, zajbancija u gradu super..Svane nedelja. Odemo do centra, doručkujemo, još malo se prođiramo i aj nazad..Međutim, samo što smo krenuli, on staje sa strane (Beverly 500), sav mokar, prokuvao motor, ispostaviće se termostat riknuo..Tu lokalni bajkeri naiđu, zovnu majstora, tjeraj motor kod njega. Ne sjećam se više dobro šta je bilo, pretpostavka je bila samo nešto da se prespoji i piči, međutim ispostavi se da je riknula valjda i vodena, majstor takođe ne može se reći da je bio vičan..A dan hiljadu stepeni, nervoza..Uglavnom, on nazove sestru, ajde sjedi u auto kreni po mene, a ja ću za dan, dva doći sa novim dijelom, namontiramo i nazad..Za par sati sestra stiže po njega, a ja da krenem nazad bzvz da ne čekam..Krenem ja sam i vozi, vozi, samo u NS da stanem dotočim goriva i gas za BN..Stajem na pumnu, točim gorivo, ključ u bravu..Motor ni da čuje o.O..Aj polako, prekidač ON, ler, ćopava..ma ni da čuje..Aj sjednem malo kraj njega, da odmorimo i ja i on..Ma jok..Da zovnem druga mehaničara, nemam na računu (tad bio na dopunu i idiot krenuo bez da se dopunim još malo)..Uđem u pumpu, druže kaže nama je zaključan telefon možemo samo Srbiju..Daj reko molim te da te dopunim, daj mi svoj telefon.. Tako i bi..Kaže drug, de nek te poguraju i ako upali vozi..U međuvremenu, nazovem i druga koji je ostao u Apatinu, da mu kažem da i ja imam unfal..Kaže sestri na auto-putu, ispred sa kamiona nešto otpalo i pod točkove, probije gumu, jedva na putu ostala :O :O :O Zvao sam dva druga da krenu, usput da joj promijene gumu, ona nek se vrati kući, a njih dvojica da nastave po mene :O :O..Braćo reko draga al smo na nešto nagazili.. Uglavnom, poguraše momci na pumpi, sastavi u pola metra..vozi..Vozim ja, al nije to to..U centru Iriga na onoj S krivini nizbrdo, ugasi se..To je to..Već je mrak, ja natovaren, neki sjede pred grilom, ne odaju povjerenje..Ja lagano u ler i nizbrdo do policijske stanice dole..U tom momentu nailaze ova dva druga što su krenula, otegli vilice do zemlje: "Dal si normalan što se spuštaš sa ugašenim motorom", oni misle ja štedim gorivo hahahahha..Ništa reko i ja sam ćao, odo vidit ima li ko u stanici da mi pomogne, uglavnom kad se budete vraćali svratite da vidite jesam li još tu..Pitaju oni koliko ima voziti do Apatina..Ma imaš rođak još  dok točkovi ne poodpadaju  Spustim se do stanice, ostavim motor na put, uđem u stanicu..Stanica mala, samo dežurni policajac na telefonu, ostali otišli ne neku intervenciju (neki čovjek je cijelu noć tuko ženu samo oko toga telefon zvrkao) Dobro veče, ispričam šta je bilo, molim te telefon samo da javim kući, da traže neki kombi da dođe po mene..Ajde zemljak brzo, ovo je dežrni telefon.."Halo, majka..zovem iz PS u Irigu, sve je ok, nek me stari nazove, nemam na računu.." Hahah kakav poziv..Al kaže kad sam se presabrala, živ i zdrav si se javio, pa šta god da je bilo..Zove stari, de reko nađi nekoga sa kombijem velikim i krećite.. U tom dolazi i komandir sa ekipom sa intervencije..Zamolim ih da spustim motor u krug stanice, pošto ima kofera i opreme na njemu..Ma može zemljak..U tom zove stari, našao kombi, kreću..Eno kaže ako hoćeš malo se osvježi lezi..Odem umijem se, stavim tank tašnu pod glavu, i od silne muke zaspim na onoj pritvorskoj klupi tako slatko, jebeš Hilton..U neko doba noći, drma me neko..Stigao stari..Oćemol kaže majstore  Zahvalim se miliciji (i hvala još jednom, živi bili)..Kombi Mečkin onaj ogromni stari, čovjek drva sa njim prevozi, nazad ulaz metar od zemlje..Nekako nađemo gdje je visinska razlika između puta i njive, primakne se rikvercom i o ruk utovarimo..Na ćopavu, i ja sjednem sa jedne strane na pod i uhvatim motor, a stari sa druge..i tako do BN-a   Izgorili namotaji nanu li im milosnu...

Drug se vratio to veče sa ovom dvojicom, sutradan otišao sa novim dijelom, ujebo majstor i njega..Na kraju sam i po taj motor morao otići sa kombijem Eto..

[Gost Napisano April 23, 2020]

To sto posle 350 km tako ozednim a nisam u fazonu da pijem i vozim. 

[Gajo Sevojno 1562 Napisano April 23, 2020]

Kad sam omastio asfalt već drugog dana puta, taman se dokopao planina i tras, nov motor sa 1000km na satu sjeban. Velika sreća u nesreći, što meni ništa nije bilo, osim malo ugruvanja...

[Disko Nindža 10490 Napisano April 23, 2020]

Vracanje iz Grcke s mora, 2017 godina

Motor: CBR 600F2 - 26 godina star  

dva kvara jedan za drugim, sve u Bugarskoj na jedva 50km od Srpske granice  

U sustini, oba kvara nisu bili nista veliko ni strasno, ali je prosto neverovatna slucajnost da se dese jedno za drugim u roku sat vremena, a nemaju veze jedan s drugim.

 

Kvar prvi: 

Sidjem s autputa, prodjem Sofiju, stanem na pumpu da natocim, i natocim ti ja i hocu da krenem i vidim da kaplje gorivo dole, gledam odusak crevo jer prvo sam pomislio da sam prelio kad sam tocio, ali znam da nisam, nikad ne tocim do daske, crevo suvo,  i sta cu, krenem ja da rastavljam motor, prvo smirujem devojku hvata je panika, reko nije to nista, sitnica, a u glavi se mislim valjda nije nesto veliko u kurcu, skidam bocne plastike, sediste, rezervoar, delova na sve strane,  gledam slavinu creva, i u medjuvremenu naidju neki Bugari bajkeri njih trojica i zenska, staju oni, pitaju sta je bilo, sporazumevamo se bez problema, ispostavlja se da jedan od te trojice se bas dobro razume u motore, i kaze on, zaglavio ti plovak u jednom karburatoru pa preliva, i rastavljamo dalje, skidamo kutiju filtera, dolazimo do karbova, i idemo redom, odsrafim soljicu prvog, isperem ga, ocistim izduvam, sastavimo sve i nema curenja vise, sve kako treba, malo se ispricamo, ispozdravljamo i odu oni, a mi jos malo dolazimo sebi i krenemo, srecni, kako se sve brzo resilo, i picimo, kad od jednom negde izmedju Bozurista i Slivnice krene motor da trokira....
 

Kvar drugi:

Opet smirujem devojku hvata je panika, a u sebi psujem sve zivo i mrtvo i maler i sve u kurac... pa da li je moguce da me opet nesto jebe?!?! 

Ovaj put je struja problem, dam kontakt, struja slaba, ne moze da vergla, upalimo ga nekako na gurku, motor radi, trokira, kontrolna tabla treperi gubi struju, e do mojega... gledam osigurace ove napolju u masci, svi su ok, pa opet rastavljaj pola motora, jer je CBR600F2 iskomplikovan u pm, jer mu sediste zasarafljeno, ne skida se na kljuc kao kod normalnog motora, vec moras da skidas stranice pa odsarafis sediste da bi dosao do akumulatora, i tu gledam glavni osigurac ok, gledam spojeve, sve deluje ok, ali akumulator mrtav, i nece sad da upali ni na gurku, ja pizdim, mrak ce uskoro da padne, motoristi prolaze, uredno se javljaju, a ni jedan da stane, i onda staje jedan nas decko sa belom XJ600 Diverzijom, ne razume sa bas mnogo u motore, ali svaka mu cast, stao je ponudio pomoc, pokusavali smo da se slepamo da upalim ali ne ide, i posle pola sata ode on, nastavi svoj put ka moru, a u medjuvremenu ja uz pomoc forumasa sa BJB i Motomanijaka uspem da nadjem pomoc, 
i dosao nam u pomoc lokalni bajker iz Slivnice, Emil, stariji covek 60-ak godina, doneo instrument, i odmah utvrdio da je akumulator u kurcu, a ja vec poceo da grizem nokte da je i regler riknuo, ali srecom nije, vec je bio zamenjen, nije ono fabricko govno, odslepamo motor do nekog obliznjeg lokala, tu ga ostavimo, u medjuvremenu mrak pao, 9 sati, i kaze Emil, nije frka, dace mi on njegov neki stari ispravan, da odem kuci, pa da mu posaljem nazad u Pirot nekom njegovom prijatelju pa ce ga on pokupiti kad bude isao kod njega, i stvarno, ubacimo njegov akumulator i CBR momentalno upali i radi besprekorno, eto super, to smo sredili, i mi da krenemo, i nece covek da nas pusti da idemo, nema sanse, mi smo njegovi gosti, hoce covek da nas ugosti, iako smo imali rezervisan smestaj u Pirotu, ali ne, on ni da cuje i tako mi prenocimo kod coveka, jeli, pili, ugostio nas ko najrodjenije, a prvi put nas video u zivotu pre sat vremena, covek je stvarno ljudina nad ljudinama, posle dosao njegov sin, cura njegova, i sedeli, pili i pricali do 2 ujutro... a ujutro u 7 ustali, pozdravili se, i nastavili put kuci, motor naravno, nije stucnuo do Subotice  
 

I tako, ljudska dobrota i velikodusnost nam je jedno VRLO negativno iskustvo pretvorilo u jedno od najlepsih iskustava na putovanjima.

 

[Nightrider Z 464 Napisano April 23, 2020]

Neodgovornost prema sebi. Jako bitna stavka na visednevnom putovanju je da se covek ne kur*i i glumi mangupa vec da cuva zdravlje. Za sad najgore iskustvo mi je visoka temperatura na voznji po italiji. Zadnji dan sam vozio od Trsta do kuce, 860km, sa temperaturom preko 38.

 

Tad sam naucio neke stvari na malo tezi nacin.

[Nightrider Z 464 Napisano April 23, 2020]

@Biker-Boy Covek koji ti je pozajmio akumulator je prosle godine nazalost preminuo. Ne znam da li ste ostali u kontaktu i da li si upoznat. Izvinjavam se za off.

[Disko Nindža 10490 Napisano April 23, 2020]

pre 3 minuta, Nightrider Z je napisao:

@Biker-Boy Covek koji ti je pozajmio akumulator je prosle godine nazalost preminuo. Ne znam da li ste ostali u kontaktu i da li si upoznat. Izvinjavam se za off.

Da znam, bas mi bilo bedak kad sam cuo, a obecao sam mu kad sledeci put budem isao u Grcku da cu da svratim do njega da mu donesem litru kajsije... ali nisam imao kinte za Grcku pa smo sledece 2 godine isli za Crnu Goru samo par dana, a bas mi zao sto nisam uspeo otici do njega.

[Motorcyclist 16786 Napisano April 23, 2020]

17 minutes ago, Biker-Boy said:

Vracanje iz Grcke s mora, 2017 godina

Motor: CBR 600F2 - 26 godina star  

dva kvara jedan za drugim, sve u Bugarskoj na jedva 50km od Srpske granice  

U sustini, oba kvara nisu bili nista veliko ni strasno, ali je prosto neverovatna slucajnost da se dese jedno za drugim u roku sat vremena, a nemaju veze jedan s drugim.

 

Kvar prvi: 

Sidjem s autputa, prodjem Sofiju, stanem na pumpu da natocim, i natocim ti ja i hocu da krenem i vidim da kaplje gorivo dole, gledam odusak crevo jer prvo sam pomislio da sam prelio kad sam tocio, ali znam da nisam, nikad ne tocim do daske, crevo suvo,  i sta cu, krenem ja da rastavljam motor, prvo smirujem devojku hvata je panika, reko nije to nista, sitnica, a u glavi se mislim valjda nije nesto veliko u kurcu, skidam bocne plastike, sediste, rezervoar, delova na sve strane,  gledam slavinu creva, i u medjuvremenu naidju neki Bugari bajkeri njih trojica i zenska, staju oni, pitaju sta je bilo, sporazumevamo se bez problema, ispostavlja se da jedan od te trojice se bas dobro razume u motore, i kaze on, zaglavio ti plovak u jednom karburatoru pa preliva, i rastavljamo dalje, skidamo kutiju filtera, dolazimo do karbova, i idemo redom, odsrafim soljicu prvog, isperem ga, ocistim izduvam, sastavimo sve i nema curenja vise, sve kako treba, malo se ispricamo, ispozdravljamo i odu oni, a mi jos malo dolazimo sebi i krenemo, srecni, kako se sve brzo resilo, i picimo, kad od jednom negde izmedju Bozurista i Slivnice krene motor da trokira....
 

Kvar drugi:

Opet smirujem devojku hvata je panika, a u sebi psujem sve zivo i mrtvo i maler i sve u kurac... pa da li je moguce da me opet nesto jebe?!?! 

Ovaj put je struja problem, dam kontakt, struja slaba, ne moze da vergla, upalimo ga nekako na gurku, motor radi, trokira, kontrolna tabla treperi gubi struju, e do mojega... gledam osigurace ove napolju u masci, svi su ok, pa opet rastavljaj pola motora, jer je CBR600F2 iskomplikovan u pm, jer mu sediste zasarafljeno, ne skida se na kljuc kao kod normalnog motora, vec moras da skidas stranice pa odsarafis sediste da bi dosao do akumulatora, i tu gledam glavni osigurac ok, gledam spojeve, sve deluje ok, ali akumulator mrtav, i nece sad da upali ni na gurku, ja pizdim, mrak ce uskoro da padne, motoristi prolaze, uredno se javljaju, a ni jedan da stane, i onda staje jedan nas decko sa belom XJ600 Diverzijom, ne razume sa bas mnogo u motore, ali svaka mu cast, stao je ponudio pomoc, pokusavali smo da se slepamo da upalim ali ne ide, i posle pola sata ode on, nastavi svoj put ka moru, a u medjuvremenu ja uz pomoc forumasa sa BJB i Motomanijaka uspem da nadjem pomoc, 
i dosao nam u pomoc lokalni bajker iz Slivnice, Emil, stariji covek 60-ak godina, doneo instrument, i odmah utvrdio da je akumulator u kurcu, a ja vec poceo da grizem nokte da je i regler riknuo, ali srecom nije, vec je bio zamenjen, nije ono fabricko govno, odslepamo motor do nekog obliznjeg lokala, tu ga ostavimo, u medjuvremenu mrak pao, 9 sati, i kaze Emil, nije frka, dace mi on njegov neki stari ispravan, da odem kuci, pa da mu posaljem nazad u Pirot nekom njegovom prijatelju pa ce ga on pokupiti kad bude isao kod njega, i stvarno, ubacimo njegov akumulator i CBR momentalno upali i radi besprekorno, eto super, to smo sredili, i mi da krenemo, i nece covek da nas pusti da idemo, nema sanse, mi smo njegovi gosti, hoce covek da nas ugosti, iako smo imali rezervisan smestaj u Pirotu, ali ne, on ni da cuje i tako mi prenocimo kod coveka, jeli, pili, ugostio nas ko najrodjenije, a prvi put nas video u zivotu pre sat vremena, covek je stvarno ljudina nad ljudinama, posle dosao njegov sin, cura njegova, i sedeli, pili i pricali do 2 ujutro... a ujutro u 7 ustali, pozdravili se, i nastavili put kuci, motor naravno, nije stucnuo do Subotice  
 

I tako, ljudska dobrota i velikodusnost nam je je jedno VRLO negativno iskustvo pretvorilo u jedno od najlepsih iskustava na putovanjima.

 

Jbt starija vozila, nebitno motor ili auto, vozi ih u lokalu preci ce milion km, odes na neki duzi put nesto mora da drka, makar sitnica 

Ja sam isto imao samo cimanje sa mojim slabim akumulatorima, mojom krivicom, puknuta sajla kvacila, voznja po zescoj kisi ali uglavnom to je to. Generalno nikakvim vecih neprijatnosti za sve ove godine

[Disko Nindža 10490 Napisano April 23, 2020]

Pa realno, jeste CBR imao 26 godina, al je crko akumulator koji je imao 3 godine  

[popovich 217 Napisano April 24, 2020]

Akumulator na motoru je često zapostavljena kategorija a vrlo je osjetljiv na hladnoću koja kod nas zna da bude i to kakva. Svi pričaju o gumama, mnogi o tečnostima, poneki o kočionim pločicama ali rijetko ko o akumulatoru koji je možda posljednji na spisku ali ništa manje važan (last but not least). A loš akumulator na svakom vozilu (kad izgubi sposobnost da drži napon ili još gore, ako počne da prepunjava) može 100 sranja da napravi, počevši od izgorenih osigurača i sijalica pa na dalje.

 

Ljudi ostave motor u garaži preko zime (ili još gore napolju) pa ili ne izvade akumulator ili ga redovno ne održavaju punjačem napravljenim za to. Ja sam kupio "motorcycle trickle charger" koji koristim svakih 15-ak dana kad je napolju snijeg i led i ne mogu da vozim motor. Fino ga prikačim jedno 24-48 sati da odradi svoje za slučaj da je akumulator popustio i to je to. I još uvijek pali kao metak i nikakvih štucavica sa njim nisam imao (evo treća godina, motor proizveden u maju 2017.).

 

Izvinjavam se za mali .

[Disko Nindža 10490 Napisano April 24, 2020]

Da bude stvar gora, ja uvek redovno održavam akumulator na svojem motoru, zimi skinut i jednom mesečno dopunjen sa adekvatnim punjačem, spojeve kleme čistim od oksidacije...

Znači akumulator je besprekorno radio do zadnjeg momenta, i samo odjednom crko. Jbg dešava se. 

[zika56 16997 Napisano April 24, 2020]

Nije baš neko dugačko putovanje, ali baksuz baš poterao.

Sa suprugom za vikend pođem Trijumfom iz Bora za Niš (bilo to u proleće 1991.). Vreme onako oblačno po malo, ali ništa ozbiljno. Od opreme na nama farmerice, teksas jakne i kacige.

Nakon dvadesetak klometara "nebo se otvara" i kreće takav pljusak kakav ni do tada, ni od tada više nisam doživeo na putu. Jedva se dohvatismo do tunela ispred zaječara da se (već potpuno mokri) spasimo od potopa. Nakon ndvadesetak minuta krećemo dalje i već kod benzinske pumpe na ulazu u Zaječar iz pravca Bora, zadnja guma "ge crk". Ispusti iz čista mira!? Normalno, pajseri, demontaža i krpljenje na licu mesta i piči dalje. Ispred nas i dalje besni onaj pljusak koji nas sjebao i zastajemo povremeno da ga ne sustignemo. Prođosmo Knjaževac i na silazak niz Tresibabu opet nas malo potkači pljusak. Sačekamo ispod neke nadstrešnice da opet nevreme odmakne i krećemo dalje, kad ispred jedne krivine doalzi auto i čovek mi uporno ablenduje i staje, pa stajem i ja. Kaže mi da iza krivine put više nije prohodan jer bujica sa brda juri preko puta. Ipak krećemo dalje i iza krivine zatičemo desetak zaustavljenih automobila sa naše strane, a onda bujica preko puta, pa i sa druge strane opet automobili stoje. Sa desne strane puta brdo i njive i odatle dolazi voda i blato, a sa leve otra strmina od sedam osam metara, pa onda iza auto put (u izgradnji) za Pirot. u tom međuprostoru iz vode vire točkovi od traktora koji je bujica odnela sputa. 

Sačekasmo mi tu dvadesetak minuta da bujica oslabi i ipak rešimo da krenemo u "proboj preko vode i blata (iako nas prisutni odvraćaju). I bogami, odmakosmo mi dosta, falilo nam još pet šest metara da se izvučemo, kad nas ipak bujica ponese ulevo, odoše točkovi uvis, ja držim ženu da je ne odnese voda. Ostade motor tu, a mi pobegosmo na bezbedno (potpuno mokri i uvaljani u blato. Posle desetak minuta bujica oslabi te se ja vratim po motor, on upali i nastavimo dalje prema Nišu. Ulazimo u grad, sija sunce ni kap kiše tu nije palo, ljudi nas gledaju u čudu onako štrokave.

Osušili se i presvukli kod naših, malo uveče izašli i u provod i sutra nazad za Bor. Rešimo da usput svratimo i do majke od moje supruge (selo Kopaj Košara, udaljeno dvadesetak klometara od glavnog puta kojim idemo i ima nekoliko kilometara teškog makadama i strmina). Po blatu i mokrom kamenjaru motor ide gde hoće, na nizbrdici ide kao sanke, na uzbrdici ga ja i supruga guramo. Stigosmo, popismo kafu i ponovo isti scenario po kamenjaru i jedva se izvukosmo do asfalta i taman silazimo u Svrljig kad ponovo ode zadnja guma.  

I onda lepo skrenem do železničke stanice i mi uhvatimo prvi voz za Bor, a motor kartiram i on stigne posle par dana. 

To mi je bilo jedini put da nisam stigao motorom tamo ge sam krenuo, ali jednostavno više nije moglo da se izdrži.

A u novije doba nisam imao nekih bitnih tehničkih problema na putu, ali mi se dešavalo da dehidriram jer uglavnom zaboravim da ponesem vodu.

Najkritinije bilo pre pet-šest godina na povratku iz Beča. Nikada ne koristim Auto put nego uvek biram neke lokalne puteve, pa tako i ovaj put krenem prema prelazu Kelebija. Kad ono već na desetak kilometara ispred prelaza haos! Gomila vozila (i to ne u klasinoj koloni nego izukrštana po putu, nema šanse da se provučem nikakao), a juli mesec, rano popodne temperatura milion stepeni, ja u punoj opremi (a već bio žedan pre toga). Kažu bio neki udes kod Horgoša pa tamo zatvoren put i sva vozila na Kelebiju. U tom haosu provedem sledeća četiri sata, već mi se manta u glavi. Mađari na granici mi ne traže ni pasoš niti me zaustavljaju, pokazuju mi da prođem. U prvom marketu kupujem kiselu vodu i popijem odmah četiri litra. Mislim da sam ostao još deset minuta verovatno ne bih preživeo. I rekao sam tada da bez vode ne mrdam nigde (i opet se uglavnom zajebem i ne ponesem vodu).

[croarcher 3009 Napisano April 24, 2020]

Kad imaš 16 godina i voziš Tomos 15 SLC a godina je 1984. onda te ni jaka zima u prvom mjesecu ne sprečava da odvezeš 50 km jer je cura sama u kući.
Moto oprema je tad bila nepoznata riječ kao i kaciga koju sam kupio iduće godine a milicija koje je ionako bilo jako malo je spavala u nekom prikrajku.
I tako oko jedan iza ponoći krenem ja kući a zadnja guma prazna a nemam alata za krpanje i demontažu,kao ni ona,a nalazimo se malo dalje od grada.
Mobiteli ne postoje,telefona nema,zima takva da nema ni pasa na ulici a ja samo znam da motor,koji mi je tada bio važniji od mene samog,ne ostavljam nigdje.
Probam gurati i naravno da ne ide..upalim,prva brzina i polako uz njega.
Nakon par kilometara stane čovjek koji je očito bio sličnim poslom kao ja i ponudi da me odveze kući ali nema prikolicu da poveze i motor.
Zahvalim se a on ostane u čudu kako mislim gurati motor skoro 50 km;omotam šal,prva i polako..
Stajanje svakih par km da malo ugrijem ruke,ublažim bolove u desnoj nozi od povremenog udaranja u fuzaster,skinem ono malo leda što se nakupilo na kosi i nastavljam dalje.
Satima nikoga na cesti dok pred jutro i 20ak km dalje nisam ugledao autobus što vozi ljude na posao a ide u mom smjeru.
Yessssss,konačno onako umoran i promrzao dođem do vozača,zapljusne me toplina iz busa i pomisao da je mojoj patnji došao kraj.
Nooooou;mene će povesti ali motor ne može..
Omotam šal,prva i polako..
Tješilo me što je dan,temperatura prelazi iz debelog u malo tanji minus,zubato sunce na obzoru a ljudima i nisam bio čudan jer su valjda mislili da motor guram tu negdje blizu.
Nakon 12 sati hoda ili ipak vožnje, stižem kući,vrućom vodom skidam led s kose i u krevetu se odjavljujem..

[PremieRacing 3043 Napisano April 28, 2020]

@croarcher   -   Kako si ti skupo platio 200g mesa...   

 

 

E sad, izvinite na velikom postu, kome je mnogo neka samo preskoči, meni je pisanje jako pomoglo da skrenem misli...

 

1. Vesele '90-e, moto skup u Nišu na Vrežinskom bazenu. I dobro društvo, i poznate curice, i kako ne prespavati u šatoru  

Nisam planirao spavanje zato što je motor bio u Novosti Oglasima (ko se seća tekstualnih oglasa, mali font i sve zbijeno, kratki i šturi pošto se plaćalo po broju reči, zamišljanja u kakvom je stanju motor i kako dobro izgleda, zvanja na fiksni broj telefona a imaš 'bežični' pa se nervozno šetaš u krugu dvojke oko one fiksne stanice da ne izgubiš signal...) i za nedelju pre podne se najavio kupac iz Pančeva da dolazi prikolicom po motor pošto ga je već gledao na prethodnom moto skupu u Jagodini, Beloj Crkvi ili tako negde...izvetrelo, ne zamerite. 

Rano ujutru krenem sam iz Niša da budem kući u dogovorenih 10h. U pitanju je bila enduro 125(ccm)-ica pa autoput nije dolazio u obzir. Sporednim putevima uživam u vožnji, saobraćaj tanak, nigde nikog, i gasi se motor u vožnji. Okrenem slavinicu na rezervu i kažem OK, imam još 30-40 sigurnih km, a samo još 50ak ukupno do kuće. Prođe 20km u dobrom gasu, nigde pumpe. Prođe još 20km na malom gasu, nigde pumpe. Nigde ni naselja da kupim 2l 'na flašu'. Vesele '90-e. Počinje motor da trokira, blago nizbrdo, ja na zalet i ugasim ga. Pređem lepu distancu i stanem. Čekao sam dugo dok neki auto nije stao da pomogne, ali nema načina da mi da goriva, i ja predložim da me lagano šlepa do grada. 'Blizu smo' - rekoh. Ja budala, on još veća pa pristane. Spusti prozor, ja se uhvatim desnom rukom i pored njega na regionalnom putu. Sva sreća pa saobraćaj tanak... Bukvalno par minuta kasnije kreće letnji pljusak, kiša kao iz kabla. Magli mi se vizir, držim se jednom rukom za auto koji me vuče, kožna jakna postaje kao od betona, pravi se barica među nogama (takav oblik rezervoara i sedišta), i reko' dosta je, vikanjem se zahvalim čoveku, on nastavlja dalje a ja samo da se povučem što jače mogu i da pređem što više metara pre nego stanem... Greška. Cimnem koliko sam mogao, ruka utrnula, sklopi se prednji točak ispred mene i ja pravo na asfalt.    Mokro, klizavo, nikako da se zaustavim. U glavi opšti haos. Za sat vremena treba da predam motor kupcu. Ustajem, podižem motor i vidim da nije strašno. Enduro je u pitanju i jedini problem je iskrivljen tj. uvrnut korman od pada. Kažem još jednom hvala čoveku koji je bled kao krpa i on odlazi u prvoj brzini. Nije prešaltao uopšte   

Nervozan i ljut na sebe, sedam na motor, kurblam, upali bez problema i stignem kući na onim isparenjima. Vratim guvernal 'u centar' i uletim pod tuš. Stiže kupac sa ćaletom a ja izlazim sa peškirom oko pojasa. On pita 'jutarnji tuš, a?'  

Ispričam im sve do detalja, oni se smeju suze im teku. Kaže otac, pa što nisi sinoć javio da dođemo u Niš po motor. Nama je sve jedno. Nisam se setio...

200g mesa mi je bilo preče  

 

 

2. Kraj '90-ih. Posle bombardovanja. Ja u inostranstvu, počeli mobilni telefoni i drugar šalje SMS. "ja sam u međugraničnom prostoru, puk'o mi lanac, donesi mi spojničku za 525". Kapirate, nije moj problem na putovanju ali moram i ja na put. Istog trena sedam na skuter od 50ccm, to sam imao na raspolaganju, svratim kod drugara po novu spojničku i pravac granica. 80km punog gasa na autoputu. Kamioni me ljuljaju kao onaj tvrdi list sa kuglicom koji otpadne sa drveta pa se prelepo vrti u koncentričnim krugovima. Znate na šta mislim... E, to! Nznm kako se zove ali baš to mi je palo na pamet. Stižem na granicu, gleda me pandur u neverici: 'Gde ćeš ti?'. Reko' "Samo tetki da odnesem lek" i pokazujem spojničku u kesici kao neka pilula. Ne konta šalu, nije ex YU, ali se nasmeje i pusti me.

Dođem do drugara, motor na ćopavoj, lanac razvučen koliko je dugačak pored motora. Pogledam ga a on dehidrirao na suncu. Tog trena skapiram da u žurbi nisam poneo ni alat, ni vodu, ni nešto od hrane... Sorry Lalo, jak si ti momak. Dajem mu spojničku a on gleda okolo i odlazi od motora... Šeta kao usran golub i gleda u zemlju. Šta bleneš Bog te, motor ti je ovde, gde ćeš?!? 'Evo.' reče. Saginje se i uzima dva kamena slične veličine, lepo stanu u šaku. Montira lanac, stavi spoj i kamenjem ga nakuca!    Seda na motor, kaže 'vidimo se kod tebe' i na točak prema granici. Kasnije mi je rekao da je morao da proba da l' drži     Ah, da. Pogađate. Stigao je 1.5h pre mene bez ključa od stana  

 

 

3. Skoro beše. Velika vožnja, velika grupa, prolazimo kroz Albaniju... Pauza za kafu, sve top, spremamo se za nastavak putovanja a meni ispod motora velika fleka. Isparilo na suncu, presijava se u duginim bojama, znači benzin. Samo jedan kratki 10-o minutni zajednički pregled nas 7-8 doktora za dijagnostiku i nađosmo krivca. Pogađate, opet neka 'spojnička'     Al' sad ona brza, za creva, kad skidaš rezervoar da može lako da se otkači i da ništa ne curi. Epa curi. I to mnogo više kad upalim motor. Pumpa pravi baš leeeeep pritisak. 

Krećemo sa namerom da usput nađemo radionicu. u Albaniji. Nedeljom popodne    U vožnji gledam kako se benzin sliva i kaplje po sred izduvne grane. Znam, ili bar čvrsto verujem da ne može ništa da se desi. Ali kad je benzin počeo da me peče po nozi pošto mi je čizma bila mokra, stajem. Staju svi. Neki zato što su pravi prijatelji, neki zato što moraju. A produžili bi. Vadi se priručni alat, i počinjemo sa nekim uzaludnim pokušajima. Otkrivamo da je samo gumica propala i zato pušta. Živa guma, lepak za vulkaniziranje, čep za čepovanje guma... naravno da ništa ne f-oniše pošto benzin nagriza. I dalje curi. Spojnica je dobra i zdrava, Bogu hvala, ali moramo da budemo neviđeno nežni pošto je jako krta plastika. Posle nekog vremena, uplašen da ne napravimo još veće sranje, reko' grupi 'pičite vi, ja kad rešim - stižem vas'. Neki ni da čuju. Drugar gleda okolo, zagleda sve naše motore, pa gleda i svoj bmw GS. Mala digresija - ja koji inače ne volim ali cenim i poštujem GS, tada sam nivo poštovanja podigao na najviši mogući nivo. Drugar skida gumu za poklopac konektora za navigaciju na kojem piše bmw. Guma ima vezicu da se ne izgubi, a na drugom kraju krug. Makazicama za nokte seče taj krug, poredi prečnik i montira na moj motor. Kaže 'pali, idemo'. Ja u neverici. Palim, ne curi, turiram - ne vlaži, i dan danas drži, par godina kasnije, iako sam kupio garnituru gumica za benzin i nosao na svakoj vožnji od tada. 

 

 

Još jednom, oprostite na dugačkom postu...

[PremieRacing 3043 Napisano April 28, 2020]

On 23.4.2020. at 15:56, PAPARACO je napisao:

Danas mi je čitajući neki putopis na internetu,zagolicalo maštu,jedno negativno iskustvo bajkera.Čoveku ukrali pasoš.....

Kakva su vaša negativna iskustva na putovanjima?Krađa ili zaboravljeni pasoši,krađa stvari ili (daleko bilo) motora,novca,bolest na putu,povrede,kvarovi ili slične stvari i kako ste rešavali takve situacije?

 

Šta me je iskustvo naučilo... Samo opušteno i sa osmehom. 

[Nemus 1332 Napisano April 28, 2020]

On 24.4.2020. at 13:01, croarcher je napisao:

Kad imaš 16 godina i voziš Tomos 15 SLC a godina je 1984. onda te ni jaka zima u prvom mjesecu ne sprečava da odvezeš 50 km jer je cura sama u kući.
Moto oprema je tad bila nepoznata riječ kao i kaciga koju sam kupio iduće godine a milicija koje je ionako bilo jako malo je spavala u nekom prikrajku.
I tako oko jedan iza ponoći krenem ja kući a zadnja guma prazna a nemam alata za krpanje i demontažu,kao ni ona,a nalazimo se malo dalje od grada.
Mobiteli ne postoje,telefona nema,zima takva da nema ni pasa na ulici a ja samo znam da motor,koji mi je tada bio važniji od mene samog,ne ostavljam nigdje.
Probam gurati i naravno da ne ide..upalim,prva brzina i polako uz njega.
Nakon par kilometara stane čovjek koji je očito bio sličnim poslom kao ja i ponudi da me odveze kući ali nema prikolicu da poveze i motor.
Zahvalim se a on ostane u čudu kako mislim gurati motor skoro 50 km;omotam šal,prva i polako..
Stajanje svakih par km da malo ugrijem ruke,ublažim bolove u desnoj nozi od povremenog udaranja u fuzaster,skinem ono malo leda što se nakupilo na kosi i nastavljam dalje.
Satima nikoga na cesti dok pred jutro i 20ak km dalje nisam ugledao autobus što vozi ljude na posao a ide u mom smjeru.
Yessssss,konačno onako umoran i promrzao dođem do vozača,zapljusne me toplina iz busa i pomisao da je mojoj patnji došao kraj.
Nooooou;mene će povesti ali motor ne može..
Omotam šal,prva i polako..
Tješilo me što je dan,temperatura prelazi iz debelog u malo tanji minus,zubato sunce na obzoru a ljudima i nisam bio čudan jer su valjda mislili da motor guram tu negdje blizu.
Nakon 12 sati hoda ili ipak vožnje, stižem kući,vrućom vodom skidam led s kose i u krevetu se odjavljujem..

 

Znas kako kazu: ,,gladnom i napaljenom nista nije daleko"

[Doktorski 167 Napisano April 28, 2020]

Кренем на посао ујутру, касним, из Борче пичим преко новог Пупина. Возио зекана '01. Стис'о га, реко да стигнем да не окасним много. Долазим испред фирме отварам капију кад нема кључа у брави од моторцикла а мотор ради... Да ли је могуће? Наравно да јесте јер су се резови појели и од моје фине вожње преко неке рупе које сам прешао успут и испали из браве... Кући сам имао резерни. Од тада на сваком мотору вежем парче канапа за кључ и вежем у 8ицу кљућеве за корман па тек онда у браву, ако испадну из браве ту су на корману - неће оне ниђе!

[NIKOLA 1 824 Napisano April 30, 2020]

U bilo je tu raznoraznih situacija i smesnih i ozbiljnih.

Bitno je da su se sve na ovaj ili onaj nacin resavale i uvek smo se zivi i zdravi vracali.

Evo samo par smesnih koja su nam obelezila putovanja i kojih kad se setimo uvek se smejemo !

- Pre par godina bili za Vidovdan na voznji do Kosovske Mitrovice i u povratku vozali se i vracali preko Sjenice, Zlatara, Zlatibora... Na Divcibara u jednoj lakat krivini nisko sunce bije direktno u oci nista se ne vidi, a pesak na putu, svi po malo proklizamo ali ostanemo na motorima ali drugar na CBR100F prokliza i padne, klizao malo, srecom nije mu nista, motor malo izguljen ali pusta antifriz, kad se upali pisa. Ne vidimo gde curi, nemamo alata, pada mrak, sta ce mo gde ce mo, kad drugar Daca sto je vozio XT600 odluci da ga nogom gura do kuce (stavi nogu na suvozacevu nogaru i gura).

80km ga je gurao do Obrenovca , u pocetku polako zbog krivina, kad su se dohvatili pravca poceli su da obilaze i kola ludaci, hahahha.

-Pre par godina krenemo na vise dnevnu voznju po istocnoj i juznoj Srbiji.

Ujutru pred polazak drugaru na Beverly preliva karburator, trokira, zeza, sta da radimo, nas deset ga ceka, on ga ostavlja uzima Kawasakija ZR7S od drugara koji nije mogao da ide, prepakuje stvari i krecemo.

Druga situacija je u Kladovu, drugar sipao previse ulja u vilu vece pred polazak, kaze tvrda kao kamen. Kupuj u crevca, posudjuj veliki viljuskasti kljuc otvaraj vile, vadi visak ulja, teraj dalje.

Treca situacija drugar koji je isao sa nama krenuo na Malagutiju od 250ccm sa zenom i brdo stvari, posle deonice loseg puta vidimo da je zadnji amortizer propisao. Brisemo ulje, podvezujemo krpu, on sa zenom prelazi na onaj Kawasaki ZR7S a onaj sto ga izdao Beverly prelazi na Malagutija posto je laksi da manje opterecuje zadnji kraj skutera i picimo dalje.

Cetvrta situacija na Borskom jezeru vozimo kroz neku mini šumu da se spustimo do vode da bi kampovali i tu drugar bocnim koferom udara u drvo, otpade kofer a na njemu se napravi rupa velicine fudbalske lopte. Vezujemo ga kanapima u rupu poturamo parce plastike od neke gajbe za pivo sto smo nasli i spreman.

Peta situacija ,sutra dan mene pocinje da zeza motor (BMW F650) teze pali i pocinje da trokira na manjim obrtajima. Sumnjamo na akumulator.Svracamo u Knjazevac, nadjemo neku auto radnju sa akumulatorima, kupujem umesto 12A od 14A jer jedino taj ima, cekamo 2 sata da ga kao formiraju nece da ga daju bez toga, da montiramo kad on malo veci od kucista, guraj, budzi namestaj i uspemo.

Teraj dalje.

6 situacija u Nisu na onom Kawasakiju se probusila guma, nalazimo vulkanizera i ako je vikend i tesko ko radi, krpimo gumu i picimo

7 situacija na putu za Vlasinko jezero drugaru na Apriliji Pegaso puca sajla kvacila. Guramo ga da krene, ubacuje u brzinu i kazemo mu da ne staje do Vlasinskog jezera, tera ga bez kvacila.

Moj motor sve vise trokira, drzim ga u obrtajima i tako vozim.

Na jezeru skidamo sajlu kvacila sa Pegasa i stavljamo drugarevu rezervnu sajlu od TDM850 naravno uz budjenje uspevamo.

Naravno svo vreme je bez obzira na probleme dobro raspolozenje, svuda kampujemo, rostiljamo i zezamo se !

Upoznajemo dvojicu bajkera iz Vranja koji tu imaju vikendicu.

U sumrak jedva palimo mog BMWa i vidimo da kablovi od svecica sevaju kao ukrasi na novogodisnjoj jelki.

Tamo zabit nigde prodavnice nekih delova.

8 situacija ujutru BMW ni da cuje, samo vergla, drndamo kablove, umotavamo izolir trakom ali nista.

Nailaze Vranjanci zovu nas u vikendicu, slepamo moj motor do njih, tamo ga rasturamo, drndamo opet sve zivo nekih dva sata i motor nekako upali.

Ja ga drzim na gasu a drugari ga sklapaju, vracaju plastike, tovarimo i gas vozi.

Kad se ugrejao malo je bilo bolje. Ali cim ga ugasim i pocne da se hladi jedva pali.

Resenje ne gasiti ga na duze od 15min, samo na pumpi da se dospe gorivo.

Pada plan da idemo na Blace , Kopaonik, Dolinu Jorgovana....

Teramo , uzivamo u prirodi, krivinarimo na Kopaoniku stajemo u prirodi da predahnemo da krenemo BMW opet nece, sreca nizbrdo pustam ga u brzinu prokinu, drzi obrtaje i teraj.

U Dolini jorgovana vec toliko trokira da se jedva vozi. Stajem u Kraljevu na NiS pumpi i kazem to je to nece dalje. Nedelja popodne nista ne radi, zovemo neke bajkere iz Kraljeva da nas upute kod nekog majstora ali prdekana.

Ja vec planiram da ostavim motor na pumpi i predjem kod nekog kao suvozac i da idemo kuci.

Govorim ostalima da idu ali niko nece da me ostavi, svi su tu da pomognu.

Dva drugara odlaze na neki auto otpad, nalaze gazdu skidaju sa nekog Opela silikonske polovne kablove.

Donose prepakujemo bombine i lule na te kablove vracamo sve palimo i motor radi kao sat.

Vec pao mrak uveliko, krecemo dalje, kod Cacka krece kisa.

Tih dana je bila proglasena elementarna nepogoda bile su paklene vrucine, pogoreli smo na motorima nigde u prognozi nije bilo ni naznake kise, kisna odela ostala kuci.

Mi kao nece puno izlazimo na auto put od Cacka do Ljiga (tad je bilo toliko pusteno) na auto putu provala oblaka, gace mokre a nigde zaklona nigde da se sklonimo.

Od Ljiga suvo , sreca te je jos uvek bilo toplo. Stizemo kuci u Obrenovac uvece kasno, svi na broju, umorni i sa osmehom na licu.

Ta voznja nam je bila jedna od drazih, jeste bilo puno problema ali drugarstvo, dobro raspolozenje, zezanje su pobedili sve !

Bilo je tu jos situacija

Ali sve se rasava 

[ParadajzTurista 579 Napisano Jun 19, 2021]

Ovde mogu dva dana da pricam.. al' realno, nikad nije bilo nista ozbiljno..

 

Sa kinezom (max sprint, 50ccm, 4T) je bilo svega..

jednom, cim sam presao bugarsku granicu (nasa policajka me gleda kao marsovca, ne veruje da sam doglavinjao iz Bg na onome.. tada jos tehnicki nisu bili strogi, imao sam sve izlomljene plastike ) pukne auspuh.. jbga, imam ja puna dva ranca alata i delova.. probam da zalepim onim AB kineskim lepkom.. izgubim sat i nesto, jer sam morao da skinem auspuh, naravno kisa je bas tad resila da pada.. nista, pukne lepak cim sam dao gas. nedelja popodne.. nadje se majstor Vali, zavari mi covek, i danas sam mu zahvalan, 10e. nastavim do Vidina i posle nazad, sve super.

 

Drugi put, bio do kladova.. i resim jedan dan da obrnem kruznu turu, miroc donji milanovac, luka, bor, majdanpek, opet d milanovac i do kladova dunavskom magistralom. Pre Bora pukne auspuh.. nadjem nekog lika, zavari mi. E, vec u Boru, vidim ja nesto slabije vuce na onoj uzbrdici u Krivelju.. Dokotrljam do Majdanpeka.. na onoj velikoj uzbrdici - nece. stao. K'o za inat, imao sam rezevni kljuc sa alarmom u rancu, nogom sam ga valjda pritiskao.. ukljuci se alarm u 9 uvece.. ajde, dok sam shvatio sta.. iskljucim.

Stanem na parking ispred neke zgrade, otvorim deklu.. pukao slajder na varijatoru. Zamenim, skuter poleti. Vratim se do Kladova. Ujutru za bg.

Kako nije bilo dobro zavareno, auspuh je poceo da prdi jos sinoc.. i ja, da mi ne bi urlao do bg.. naguram mu gedoru 13 da amortizuje.. sve kul.

Krenem za bg, posle 10-15km, stane. U, majku mu sta sad..

Zamenim ja karb, on krene. U rekoh, super.. posle 20km stane. Ja se vec nerviram. Nemam vise rezervnih karbova.. Vratim onaj stari, on proradi.

SEDAM (7) puta sam do bg, menjao karbove.. posle treceg puta sam vec shvatio da su resili da me jebu i prestao i da se nerviram.. Srecom, na kinezu je to deset minuta posla. Ni dan danas ne znam zasto, verovatno sam onom gedorom poremetio/suzio izduv.. posle, kada sam regularno u bg zavario auspuh, nije bilo problema.

 

Treci put.. na +3 stepena, magistrala PN-ZA, 21h uvece, stane skuter. (Ceo dan sam vozio po Kucaju, bio svratio uvece na veceru u Brestovackoj banji i rekoh ajd nazad do Grze). Ja pojma nemam sta je. Otvorim deklu, pukao kais. Stavim drugi, skuter super. Bio sam smesten u onom domu na Grzi, gledam da se vratim u neko doba, domar Sale ce da legne oko 23h i sta cu onda.. Kad, posle 10km, otprilike malo pre Cestobrodice.. opet stane.. O jbte, je l' moguce da sam zajebao nesto sa stavljanjem kaisa... Ja verglam, on vrti lepo.. kontam, da je pukao kais krljao bi.. kurblam, isto lepo.. al' ne sastavlja. Vec je 22.30h, pocinjem da se nerviram.. mrak, taman sam se mlatio sat vremena sa kaisem.. ajd rekoh da vidim ulje (a nemam ga sta gledati jer sam proverio u bg.. to su osnovne stvari, nikad nisam ostao bez ulja). Ja odvrnem cep - ono krene ulje da LIJE iz cepa. E, ovo je najosetljivija stvar.. trebalo bi mnogo da objasnim sve detalje. Ukratko, shvatim ja sta je bilo. Kako sam vozio na kitu od 100ccm, on je uzimao mnogo benzina, slivao ga u karter, razblazivao.. vidim ja po onom ulju, da to nije ulje nego mnogo retko..

Nagnem ja skuter, istocim svo ulje (tu mesavinu) (sad ce ovi ekolozi da me napadnu jer zagadjenje zivotne sredine ). Nalijem novo ulje (naravno da sam imao litar rezervnog ulja), skuter upali na zub.

 

Jednom sam u Bg mislio da sam mnogo pametan pa sam stari kais samo obrnuo misleci.. 10km je izdrzao.

 

Cetvrti put.. nesto sam krenuo do Beceja. Pred Zrenjaninom, stane. Ja trt, mrt.. nekako do pumpe.. Stane skroz. Da skratim, CETIRI SATA sam izgubio, a samo je svecica bila u pitanju. I sad se iznerviram koliki sam bio debil.

Ajd' i ovo da vam priznam.. neki lik se tu nasao.. ne znam kako, trazio mi broj telefona, razmenimo.. Ja stigao nazad u bg.. ukratko.. pocne on mene da muva. Nemam nista protiv pedera, al' sam mu ljubazno stavio do znanja da nisam iz tog filma, kulturno smo se rastali.

 

Kad sam tek pocinjao da cackam oko skutera.. jednom me mrzelo da mu vracam plastike oko agregata (nisam shvatao da one nisu ukras nego sluze za hladjenje).. Predjem ja tog dana do Fruske Gore, NS.. 250 km. vidim ja slabije vuce na suncu, bolje po hladovini :))) Cujem se sa ovim mojim, on se naravno zgranuo :))) ej, bre, ne sme to tako ni jedan jedini kilometar da se vozi, kakvih 250!! Ja mu kazem, ok, al' meni skuter lepo radi..

Posle nekoliko dana.. ja vozio pored ade.. tras, bum krc.. stane i kraj. Kad sam posle otvorio agregat, suknja klipa ne postoji :))) Radilica ima hod 5mm u velikoj pesnici klipnjace :)) macka moze da se provuce..

Pa ti opet nemoj da vracas plastike :))

 

Sto se tice pjadja..pisao sam.. skoro su mi pukli srafovi zadnjeg tocka na Lisinama.. jednom sam u Prolom banji lepio superlepkom i sodom bikarbonom propeler vodene pumpe.. Al' ovo hocu da kazem.

Prosle ili pretprosle zime, januar, ja u Zlotu. Prijatan dan, 10ak stepeni, snega nigde, sve suvo.. ajd, rekoh, da odem do Krnje Jele i eventualno preprecim do Lisina, pa cu nazad preko Krepoljina i Zagubice.

Popnem se ja prvih 10ak km.. od pocetka uspona je sneg pored puta.. pametan covek bi se upitao, zastao, vratio.. Ja kontam, idemo, pa cemo videti. Posle 10km, ostra nizbrdica, 300m, sneg 20cm svuda po putu. Kontam, sad ovde ako sidjem, povratka mi nema.. skotrljam se ja cas posla.. posle ima ona livada, stanem, uzivao sam u tisini i krajoliku.. pocinjem da shvatam da sam ispao glup.

Blaga uzbrdica onih 3+3km, do izlaska na Kucajsku magistralu (Straza-Dubasnica), krv sam propljuvao. Em celave letnje gume, em tezak skuter.. a uzbrdica taman tolika da se mucis da ne odustajes. Mislim da mi je za tih 5-6km trebalo 1,5-2h. Vise puta mi je izgledalo da necu uspeti. Kontam, 16km nazad pesaka do Zlota.. naci traktor u nedelju.. koji ce hteti da se aka sa mnom..

Izadjem ja do one napustene kuce, majica mokra kao iz vode. skinem, odmorim.. ostanem u duksu i jakni. 2km do Krnje Jele, nekako skotrljam, ravno i nizbrdo, 10min. I onda - bilo je npr, 13.30h.. Na Krnjoj Jeli.. Jeza me uhvati.

Netaknut sneg po celom putu, 20-30-40cm, nigde tragova guma. Niko, ni dzipovi, ni kamioni ni traktori.. niko tuda nije isao. Ja se vec pomirio sa sudbinom.. ostavicu skuter tu.. pa kontam da li sad pesaka nizbrdo 11km do Vinatovace i rizik da u domu nema nikoga.. ili nazad 16km do Zlota..

Ajd' rekoh da krenem 200-300m nizbrdo ka Vinatovaci da vidim.. vidim, sneg nije dublji, isti je.. 30-40cm.. Vratim se po skuter, racunam, svejedno je gde je zaglavljen, ovde ili 200m nize.. kresnem, on mrtav. ja se jos vise odusevim.. kill svic. ok, upalim.. krenem.. on nekako kliza.. posle 500m, ja shvatim da se nesto desava.. posle 1,5km sam poceo da se nadam.. posle 4km sam shvatio da imam sansu..

(put se inace ne poznaje, toliko je snega.. al' srecom, poznavao sam put i bio je dan pa nisam nigde skrenuo u jarugu).

Skotrljam se ja do Vinatovace. Od tada znam, svih 11km - sve je nizbrdo ili skroz ravno (osim nekih nebitnih 200m kad se vec spustis dole..).. naravno, posle 2-3-4km spusta, vidim da je sneg malo plici, sto mi popravlja raspolozenje.

Ugrejem se kod sumara u kucici, na Lisinama, bilo 15-16h... vecera u Zovu homolja..

Kad sam u 21h uvece sipao benzin u Zagubici, pitam da li se cisti put za Bor, onaj me gleda sumnjicavo, kaze pa cisti se, ali ima snega i leda kojegde, ti si na dva tocka, ne bih ti savetovao.. Ja se mislim u sebi, e druze,da ti znas odakle sam ja sisao/dosao, zvao bi da me vode u ludnicu.. Naglas kazem, ok, polako cu.. Put je bio skroz ociscen, sve crn asfalt. Doduse, ljuta magla na Crnom Vrhu.. Stignem u Zlot u 22.30h.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[stryker_026 132 Napisano Jun 19, 2021]

Na moju sreću ništa dramatičnije osim što sam zbog kiše bio potpuno mokar a kišno odelo naravno još nemam 

[Disko Nindža 10490 Napisano Jun 23, 2021 (promenjeno)]

Moje kisno odelo je magnet za kisu, kad god ga ponesem bude kise, a kad ga ne ponesem nema kise, pa ga vise i ne nosim, samo gledam prognozu i uzdam se u meteorologe  

Promenio Jun 23, 2021 član Biker-Boy

[Disko Nindža 10490 Napisano Jun 24, 2021]

Pratim prognozu na 5 različitih sajtova pa izvlačim prosek, pa pogledam u pasulj i gasss 

[Pirotehnicar 2081 Napisano Jun 25, 2021]

Kad dobijas signal za signalom da treba ostati kuci a ne poslusas 6-to culo.

 

Prije par godina dok nam ovo g..no od C-19 nije sjelo za vrat opalim sa familijom na more u Grcku. U zadnji cas padne odluka oni kolima auto putem a ja preko gora planina motorom. Nabrzaka se nadje smjestaj preko prijatelja i opleti. Do dole sve po planu sa stajanjem i nocenjem u Nisu (obavezna posjeta Cele kuli) i pravac bratska nam Grcka preko jos bratskije Makedonije.

10 dana na moru odlicnog odmora sa najdrazim i polako pakovanje za nazad. 

Povratak za Republiku Srpsku planiran iz Grcke preko ne bas  bratske Albanije i Crne Gore sa nocenjem kod familije u Kotoru. Do Crne Gore mali problemi sa nosacem telefona koji je bio extra pomoc pri navigaciji pa se moralo kroz Albaniju svako malo stajati da se provjeri gdje sam. Al i dalje put bez primjedbi.

U Crnoj Gori prva najava problema krece kad komplet familija ukljucujuci ove moje i domacine insistiraju da ostanemo dan dva, iako je planirano bilo samo nocenje. Ok slome me i ja pristanem jer je svakako i cera imala neke obaveze na faksu da odradi (studirala u Kotoru).

Dan kad se napokon krec, umjesto planiranog polaska u rano jutro prije vrucine ispadne da se mora sacekati sta li vec i pokret se pomjera za 16:00. Ja vec popizdio. Pred sam polazak  budem zamoljen da odvezem familiju (jedno celjade) na posao motorom ( ugodno s korisnim). Ja naravno ne vidjeh nista lose u tome i pristadoh. Izlazeci iz stana da izvezem motor iz garaze "familija koju cu da vozim" me prati sa ganjc novom kacigom moje zene u rukama (HJC RPHA ST-Full carbon fiber Full face-koja je uvijek sa mnom kad ona ili klinci hoce da se vozaju sa mnom) i ja iza sebe odjedno cujem "ajoj" praceno sa donjg, donjg donjg.... i jos nekoliko donjg. Nisam se usudio okrenuti nego sam samo nastavio niza stepenice prema garazi sa knedlom u grlu. Mozete misliti sta mi se sve provuklo kroz glavu. Rezultat donjgova je izgrebana nova kaciga, pukao nosac vizira kao i izgreban sam vizir. 

Nista sta bi sad, idemo dalje. 

 

Krece se na put i barabi (meni) vruce te cu nabaciti svu opremu sem pantalona jer svakako cu "polako" da vozim do Trebinja. Dole cu da sipam pa cu ih obuci. Dodjem do Trebinja i vidim da mi je situacija sa gorivom ok pa rekoh idem dalje do Ljubinja i sve cu to tamo da zavrsim. Svo vrijeme me moji prate kolima par km iza mene.

 

Dolazim do Ljubinja i stajem na pumpu. Otvaram rezervar ubacujem pistolj i krecem da sipam. Gledam pored pumpe kako neka Turska kompanija gradi restoran i valjda neki motel. Dok ja tako kuliram krajem oka skontam da se neko sranje desava. Vratim pogled na motor a on sav okupan gorivo. Sranje od pistolja nije izbacilo i prelio se rezervas. Vani 40 stepeni, agregat vruc i svo ono gorivo se sam isparava. Ja pretrnuo hvatam neku krpu da brisem, pumpadzija donosi ubruse, molim Boga samo da ne plane. Srecom sav visak koji se prelio preko ispari brzo i ja ga jos izguram na sunce da osiguram da je sve otislo. Da ga ne palim odmah sjednem na pumpi, popijem neku vodu i sackeam 15-20 minuta. U svemu tome zaboravim da obucem pantalone sto je bitan detalj za nastavak price. 

Nakon tih 15-20 minuta sjednem na motor, upalim ga sve sa zebnjom i krenem. Nakon 50 metara motor krene da trza i da se gasi. Ja krenu da skidam sve od Kulina Bana kakve sam kurate srece. I tako sledecih kilometar dva, dok ga nisam uspio dobro isturirati on prodisa i nastavi da radi kako treba.

Nastavim tako  i nakon par KM prestignem svoje i samo im svirnem ne zeleci da ih opterecujem sa sranjima sa kojima se srecem kontajuci da je valjda bilo dosta za danas. 

Jezdim ja tako sav obucen, kaciga sve sa potkapom, touring jakna, rukavice, moto carape i danesi cizme  ( sem pantalona jebale me one) i naravno u sorcu. Penjem se tako na Zegulju (ko ne zna Hercegovinu to je mali prevoj izmedju LJubinja i Stoca) i uzivam sve u 16. Uzak put i dosta zarastao sa strana, los asfalt  al krivine daju zadovoljstvo. I ide to tako do trenutka dok iza jedne od tih krivina pri mozda 60-70 iu to u nagibu, ispred prednjeg tocka ne iskoci pseto velicine manjeg teleta. Bum, tras, upravljac izleti iz ruku kao da ga sam Bog uze, motor na jednu, ja na drugu stranu  a kerce ko zna gdje. Skacem kao zaba kad je ubace u kljucalu vodu vodjen samo mislju da zena i djeca ne vide da lezim na asfaltu ni ja ni motor. Sreca nema saobracaja u tom trenutku i otrcim do motora, podignem ga i stavim u pored asfalta na copavu. Prodje mozda 3 minuta i naidjose moji. Rezultat: Ja-sjeban ponos, i zguljena potkoljenica lijeve noge od ispod koljena skoro do kraja lista kao brusilicom. Motor- zguljeni crash barovi i side kofer (Shad radi extra kofere provjereno) i slomljena izlazna metalna cijev na izlasku iz hladnjaka.

Nazovem neke drugare iz Trebinja i oni me uvezu sa momkom iz Stoca. On posalje slepu, i prebacimo motor do njega. On mi zavari nazad tu cijev, spojimo crijevo i upalimo motor. Za mene popravka nije bila bas tako jednostavna . On me odveze do hitne u Stocu gdje mi ociste oderotinu i previju da ne bi doslo do infekcije. Ja zahvalan do neba a on nece da uzme ni marku (ima jos dobroih ljudi).

I on i moji me savjetuju da ostavim motor kod njega pa da dodjem po njega sa prikolicom jer ne mogu da vozim sa takvom nogom, al magarac ne bi bio magarac da ne odluci totalno kontra i nastavi put sa motorom. Ne bi bio problem da nije jos preko 350 kilometara puta ispred mene a mrak je vec pao (ljeto pa je to oko 10:00 navece). Odguram ja to nekako i stignem kuci u pola noci. Skidali su me sa motora pred kucom kao sa kranom jer se povreda ohladila pa mozete da zamislite kako je to izgledalo. Mjesec dana totalno u OUT jer je oderotina skroz sporo zarastala.

Rezime svega i ono sta mi je najteze palo je cinjenica da sam u sledecih par dana imao planiran i bukiran put na Zlatibor sa zenom od par dana i kruna sezone poslije toga 7-10 dana putovanje sa Kumom preko Srbije za Rumuniju na Transalpipnu, Bugarsku, Makedoniju, Grcku, Albaniju, Crnu Goru, Hrvatsku i nazad kuci. I sve je propalo zbog jadnog kerceta. JBG valjda cu iduci put imati vise srece.

 

Mozda ipak nakon nekoliko znakova treba i odustati- mada znam da to rijetko ko ikad i uradi