ISTOK ISTOKA TURSKA 2019

[el classico 6096 Napisano Novembar 21, 2019]

Vozim motor, nisam bajker.

[el classico 6096 Napisano Novembar 21, 2019]

Bezuspješni pokušaj sa Armenske strane.
Bili smo jako blizu granice sa Turskom.



Vozim motor, nisam bajker.

[Sveta 5. 2015 Napisano Novembar 21, 2019]

pre 23 minuta, el classico je napisao:

Bezuspješni pokušaj sa Armenske strane.
Bili smo jako blizu granice sa Turskom.



Vozim motor, nisam bajker.

Da,vrlo teska planina za fotografisanje.Tesko je uloviti bez oblaka samo rano ujutru pri izlasku sunca, ali  tada ima ono plavetnilo kao magla ,zbog udaljenosti.Takva je moja poslednja slika  uredio sam je malo fotosopm planina ispala onako, ali je zato prednji kraj grub.

[Sveta 5. 2015 Napisano Novembar 21, 2019]

Pre 10 sati, el classico je napisao:

Bezuspješni pokušaj sa Armenske strane.
Bili smo jako blizu granice sa Turskom.



Vozim motor, nisam bajker.

Jel to slikano kamerom

[Sveta 5. 2015 Napisano Novembar 21, 2019]

Dugujem izvinjenjeonima onima koji su procitali poslednji tekst putopisa.Pustio sam  nedovrsen tekst jer smo petljali oko kompjutera pa da se ne obrise tekstInstalirali smo program za obradu video materijala i morali  smo posle toga da ga restartujemo. Tekst je pretrpeo male promene. 

[Milanezi 2637 Napisano Novembar 21, 2019]

Odličan putopis.

Kako ti se čini Panka u odnosu na Afriku za duže ture? Nisu baš uporedivi motori ali onako neki tvoji utisci, za i protiv.

[Sveta 5. 2015 Napisano Novembar 21, 2019]

Pre 13 sati, Milanezi je napisao:

Odličan putopis.

Kako ti se čini Panka u odnosu na Afriku za duže ture? Nisu baš uporedivi motori ali onako neki tvoji utisci, za i protiv.

Evropa za razliku od Afrike nije osetljiva na bocni vetar koga u Turskoj ima na pretek.Zbog svoje tezine  uliva poverenje ,stabilna je i jaca s lakocom pretice.Afrika mi je na celom putu od 7000km nedostajala mozda za 100-200 km.Potrosnja im je ista oko 5,5l/100km sa mojom voznjom.Evropa sa njenim oklopima, nezgodna za kacenje kamp i ostale opreme koju nosim , kod Afrike je to bolje a imao sam i vece kofere na koje je takodje moglo da se kaci Inace jednako su pouzdane i jedna i druga

 

[el classico 6096 Napisano Novembar 22, 2019]

Jel to slikano kamerom

iPhone X iz autobusa


Vozim motor, nisam bajker.

[ujkaalbert 28 Napisano Novembar 22, 2019]

 

Odavno nisam procitao ovako dobar putopis. Slike su za desetku. Fenomenalno

[Sveta 5. 2015 Napisano Novembar 25, 2019]

       Sledeca mesta i dogadjaje opisane u ovom putopisusu  smatram krunom  ovog putovanja,sto ne umanjuje ni malo znacaj vec vidjenih predela.

        Vilajet Kars, mesto Ani ,turski Ocakli. Mesto koje se nalazi nigde neko je rekao.Na velikom prostranstvu bez igde icega na samoj granici sa Jermenijom.Samo po neki detalj skrene paznju i oda  prikriveno prisustvo vojske

       Doprli smo do najistocnije granice Turske, dalje idemo na sever na najseverniju tacku naseg puta .Mesto je dakle Ani,Ani ancient grad 1001crkve i nalazi se kako sam vec rekao u vilajetu Kars. Razruseni grad je vlasnik nekih najupecatljivijih drevnih rusevina  na svetu.Do tog mesta smo dosli posle 130km voznje iz prethodnog grada Igdir vozeci pored reke Akhurija koja je prirodna granica ismedju Turske i Jermenije.

 

 

Bedemi,  stitili su grad od nezeljenih upada

 

Svojim dimenzijama i kvalitetom gradnje, predstavljali su ozbiljnu prepreku.

 

 

      Napusten ,zapusten i zaboravljen.Nekada metropola i prestonica velikog Jermenskog carstva.Grad koji je u danima punog procvata brojao i preko 100 000 stanovnika.Stajao "rame uz rame" ili konkurisao gigantima ondasnjih vremena npr Carigradu .Veliki trgovacki grad na putu svile sa zlom sudbinom.Preko sto puta osvajan pocev od Vizantiskih careva,Osmanskih Turaka,Jermena,nomadskih Kurda,Gruzina i Rusa.Svi su ga oni i osvajali i napustali.Stanovnistvo je prezivljavalo mnoge napade i progone sa manje ili vise srece.Svoj vrhunac slave grad koji je otkriven pre 1600god.  doziveo je u XI veku tada je imao i najveci broj stanovnika.Ali zbog nestabilne situacije i cestih napada i progona broj stanovnika je opadao tako da je do 1700 god ,potpuno opusteo.Doziveo je renesansu u XIX veku kada je pao u posed carske Rusije,da bi u prvom svetskom ratu i periodu oko njega  usled genocida nad Jermenskim narodom potpuno opusteo.Prepusten ,zubu vremena ,vandalima  i slucajno ili namerno nestrucno renoviran u pokusaju da se uniste tragovi Jermenskog postojanja na toj teritoriji.Nekada grad 1001 crkve postao je ruina i grad duhova.Naravno da je prica o 1001 crkvi preuvelicana ali i cetrdeset  za koliko se zna da su postojale za postovanje je.

 

 

 

Zasticena nekom vrstom ograde. Da li se ocekuje renoviranje ?

 

 

      Ne znam da li postoji granica pristojnosti u broju postavljenih fotografija.Mislim da svaka od ovih zasluzuje da bude na ovom mestu pa neka i prekoracim. 

      Najocuvanija crkva i crkva koja je simbol ostataka ovog  nekadasnjeg  grada. Tipicna  jermenska arhitektura.Taj prepoznatljiv stil gradnje imao je u jednom periodu jak uticaj na izgled nasih crkava. Svetom Savi se putujuci po istocnim hriscanskim zemljama dopala jermenska arhitektura pa je nekoliko neimara doveo u Srbiju.

 

 

 

 

             Sumorna osecanja razbila je na trenutak pojava monaha i monahinja koji su iz Soluna dosli da se poklone  mestu u kome je nastajala hriscanska civilizacija.

 

 

 

 

 

Pola crkve je nestalo, to ocigledno nije zub vremena ucinio

 

 

 

 

 

 

Desno je  Jermenija. Poruseni most izmedju Turske i Jermenije, paradoks savremenog sveta.Da bi presao sa ovog mesta u Jermeniju koja je tu na dohvat ruke potrebno 7 sati voznje i oko 350km putem preko Gruzije. Turska i Jermenija nemaju zvanicne drzavne medjusobne granicne prelaze.

 

 

 

 

 

Sa obe strane  prisutna je vojska koja neupadljivo stiti svoje granice.Sa Turske strane duz reke na pojedinim mestima  bodljikava zica podseca nas gde se nalazimo, ili u panorami  na ovim golim brdima jarbol sa zastavom

 

 

Dvorac Device na liticama reke

 

 

 

U pecinama su u nekim periodima ovog  grada ziveli ljudi 

 

 

Van zidina grada odvija se svakodnevni zivot.A u pecinama u kojima su nekada ziveli ljudi od jakog sunca kriju se domace zivotinje 

 

 

 

 

 

 

 

Renoviranje?..... Dodavanje modernih detalja antickoj gradjevini ,jos PVC stolarija nedostaje...Turcima se ne moze pripisati neznanje namere su vise nego jasne.

 

 

           Od 2011god Ani je proglasen zasticenom zonom .Pod starateljstvom UNESCO-a  zaustavljeno je ruiniranje i aritektonska "masta" stavljena je pod kontrolu.

           Pored mnogih osvajaca koji su ziveli na ovim prostorima najvise tragova ostalo je od Jermena.Crkve su jermenske Na rezultatima sukoba izmedju njih i Turaka se upravo nalazimo.Zato Jermenima i posvecujem prostor u putopisu o Turskoj. Taj nekada mocan narod koji je gospodario ovim prostorima i vecim delom severne Anadolije  izgleda da nije imao srece ili se nije snalazio  kroz istoriju. Mozda nije ni  mogao drugacije imajuci u vidu neprijateljsko okruzenje. Jermeni su prvi narod na svetu koji je prihvatio hriscanstvo,  u cetvrtom veku, tako da je jos od Rimljana bio proganjan.Mnogo kasnije Konstantin Veliki, Milanskim ediktom dozvolio je slobodno ispovedanje vere i zabranio progon hriscana.U Nisu je 2013 god proslavljeno 1700 god, Milanskog edikta .

                Sada  mali narod sa oko tri miliona stanovnika ima najbrojniju emigraciju na svetu cak dve trecine Jermena zivi van granica svoje zemlje.Medju njima ima  dosta poznatih licnosti iz raznih oblasti, iz sveta muzike Ser i Sarl Aznavur,teniser Agasi, ?...Kim Kardasijan... prvo dupe sveta, sahista Gari Kasparov i jos dosta drugih.Jermeni u skoli imaju sah kao obavezan predmet tako da  imaju najveci broj sahovskih velemajstora na svetu.

              Jermeni su dosli  u tadasnju Srbiju  kao vojska sultana Murata  da se bore protiv Srba ne znajuci da je to pravoslavni hriscanski narod.Pogazeno je obecanje da se nece boriti protiv hriscana.Kada su otkrili prevaru, videli hriscanske crkve i manastire, okrenuli su ledja sultanu i presli na stranu Srba. Tako da su se i u kosovkom boju borili  na strani  Srba . Posle ratova u kojima su ucestvovali na srpskoj strani  jedan deo se naselio u Soko banju, jer ih je taj kraj rekli su podsecao na njihovu zemlju.I dalje opstaje dokaz o tome  manastir Jermencic na Ozrenu .To je narod o kome se u Srbiji malo zna bez obzira na podatak da su kroz istoriju uvek bili prisutni na nasim prostorima.Spajaju  nas ista vera i ista vekovna stradanja kroz istoriju.

  Najveci priliv Jermena u Srbiju desio se u dvadesetim godinama proslog veka kada su se bezeci od turskog pogroma (koji  su i Nemacki oficiri potpomagali) naseljavali na prostorima nase zemlje.Njihovi umni ljudi dali su veliki doprinos  nasoj nauci ,kulturi i umetnosti...

   U Srbiji postoji  nekoliko crkava koje su Jermeni sazidali.Neke su opstale a druge nisu imale srecu npr. u Novom Sadu kada je ustupila mesto prosirenju bulevara.  

 

 

 

[forest gamp 46 Napisano Novembar 25, 2019]

Zbog ovakvih predela,zbog ovakvih iskustva vozim motor

Hvala Sveto za svako slovo i svaku fotku

[lomitelj 5815 Napisano Novembar 25, 2019]

Šta li sam ja učio u školi, pitam se sve više. Sveto, hvala ti na lepom tekstu.

[doktor 4856 Napisano Novembar 25, 2019]

Lep čas istorije! Hvala! 

[Herr 46 Napisano Novembar 25, 2019]

Zaista svaka čast . Moj duboki naklon . 

[jorga83 112 Napisano Novembar 25, 2019]

Svaka cast na umecu da cas istorije bude onakav kakav treba biti,bas kao i putopis,bas je onaka kakav treba da bude,taman

[el classico 6096 Napisano Novembar 25, 2019]

Savršen putopis.

Neizmjerno mi je drag tvoj osvrt na Armensku povijest i stradanja.

Davno sam bio đak, ali se ne mogu sjetiti lekcije iz povijesti koja je obrađivala ovu temu.

Dolaskom u CH sam doživio jednog Švicarca koji Turčinu ljutito govori:

“Vi ste gnjide koje su pobile milijune kršćana”

Nedavno sam pročitao roman “40 dana na brdu Musa”

“40 Tage Musa Dagh” je naslov originala. Više je kronologija armenske pobune protiv turske vojske nego roman.

 

2017 sam bio jedan od hodočasnika koji su posjetili tu krasnu zemlju.

Bezbrojni manastiri i crkve potsjećaju na vjeru u Boga njenog stanovništva.

 

 

Živim u CH, od tud smo financirali povratnike kršćane u anatolijsko selo Kafro, izgradili vodocrpilište, vodovod, ogromni agregat za struju, društvene prostorije za mladež....

 

 

Nakon kratkog vremena je Turska vojska sve to digla u zrak.

 

Njima smeta sve kršćansko, što se vidi iz povijesti a i iz sadašnjosti.

Najveći dželati Armencima su bili baš kurdi, koji su naselili njihova dobra diljem anatolije.

 

Neiscrpna tema.

 

 

Hvala ti puno.

 

 

 

 

 

Vozim motor, nisam bajker.

 

[Sveta 5. 2015 Napisano Novembar 26, 2019]

Pre 8 sati, el classico je napisao:

Savršen putopis.

Neizmjerno mi je drag tvoj osvrt na Armensku povijest i stradanja.

Davno sam bio đak, ali se ne mogu sjetiti lekcije iz povijesti koja je obrađivala ovu temu.

Dolaskom u CH sam doživio jednog Švicarca koji Turčinu ljutito govori:

“Vi ste gnjide koje su pobile milijune kršćana”

Nedavno sam pročitao roman “40 dana na brdu Musa”

“40 Tage Musa Dagh” je naslov originala. Više je kronologija armenske pobune protiv turske vojske nego roman.

 

2017 sam bio jedan od hodočasnika koji su posjetili tu krasnu zemlju.

Bezbrojni manastiri i crkve potsjećaju na vjeru u Boga njenog stanovništva.

 

 

Živim u CH, od tud smo financirali povratnike kršćane u anatolijsko selo Kafro, izgradili vodocrpilište, vodovod, ogromni agregat za struju, društvene prostorije za mladež....

 

 

Nakon kratkog vremena je Turska vojska sve to digla u zrak.

 

Njima smeta sve kršćansko, što se vidi iz povijesti a i iz sadašnjosti.

Najveći dželati Armencima su bili baš kurdi, koji su naselili njihova dobra diljem anatolije.

 

Neiscrpna tema.

 

 

Hvala ti puno.

 

 

 

 

 

Vozim motor, nisam bajker.

 

Slicna je situacija i u Tursko-Grckim odnosima.Uradjeno je za nijansu civilizovanije.Nije doslo do masovnog pokolja kao u slucaju Jermena,sto ne znaci da ih nije bilo u vecoj ili manjoj meri.Izvrsena je velika prinudna razmena stanovnistva 1923 god.1500 000 Grka i oko 400 000 Turaka napustilo je svoja stanista i otisla u zemlje svog porekla.Grcima koji su pre razmene napustili Tursku imovina koju su za sobom ostavili nacionalizovala je drzava i radila sa njom sta je htela. Vredne stvari prodavala  ostalo porusila.Postoji jedno selo u jugo-zapadnoj  Turskoj koje je i do danasnjih dana ostalo nenaseljeno ,selo u kome je nekad zivelo 20 000 Grka.Zove se Kajakoj  tur. Kayaköy.Selo je sada pod zastitom drzave i sluzi kao glavna turisticka destinacija letovalista Fetije tur. Fethiye i primorskih mesta oko njega. ......Lepo si napisao "neiscrpna tema" ,zaboravih..Pokusaj naseljavanja turcima koji su iz Grcke dosli kazu nije uspeo jer su se Turci plasili duhova pobijenih Grka u tom selu

 

 

 

 

[Sveta 5. 2015 Napisano Novembar 29, 2019]

        Ani je bilo poslednje mesto naseg puta prema istoku Turske, spremni smo za povratak

        Napustamo Ani, popriste  krvavih bitaka sa tuznim epilogom.

Idemo prema Karsu sedistu regiona koji je po njemu  dobio ime.Proci cemo pored njega bez namere da se zadrzavamo,uz samo nekoliko informacija o gradu. Kars i Ani povezuje slicna sudbina ,svi oni koji su se bahatili po Aniju i u Karsu su ostavljali  svoje tragove. Iz jednog duzeg perioda vladavine Carske Rusije ostali su do danas ocuvani  tragovi ruske arhitekture i infrastrukture.Ruske i Jermenske crkve po pravilu su postale dzamje.On danas vazi za turisticki centar u usponu, zimski turisticki centar.

  Nastavljamo dalje i na granici dva regiona  Kars i Erzerum prolazimo kroz nacionalni park na prvi pogled  komplikovanog imena. Sarıkamış Allahu Akbar Mountains National Park a ustvari  Sarıkamış je nacionalni park na planini Allahu Akbar.Ova planina za Turkre ima veliki istoriski znacaj a sada jedan drugi takodje vazan, turisticki znacaj.Necu vise da smaram sa istorijom ovde svaki metar zemlje ima neku istoriju.Na planini  postoji kao i u Karsu zimski ski centar.Kars i Erzerum su gradovi na najvecoj nadmorskoj visini u Turskoj a predeo izmedju njih se smatra najhladnijim delom Turske.Kraj je  sa dosta snega  tako da je idealan za zimske sportove.U gradu koji je na 2000m n/v temperatura zimi ume da sidje i na -30 C .Razmisljali smo o prenocistu ,ali skretanje sa puta i nedostatak informacije  o nekom otvorenom objektu u van sezoni , odustali  smo.Svacega ima na ovom kratkom putu izmedju dva grada .

      Brdo iznad grada ,na njemu tvrdjava iz xxx godina pre ne znam ni ja cega , turska zastava i grad u podnozju uobicajen dekor u vecini gradova u ovom delu turske.....Hasankale , Tvrdjava Hasan

 

 

 

    Rusticni zid koji odvaja ovo brdo od puta ukrasen je bronzanim plocama sa detaljima iz istorije ili zivota ovog grada

 

 

Ima ih dosta, prikazacu samo  nekoliko

 

 

 

I na samom ulazu u grad   dzamija

 

 

Grad ciji sam izgled odaje bogatu istoriju poznat je i po drugim stvarima.Zdravstveni turizam,termalne vode pune minerala za kupanje i mineralno blato lece od svega i svacega.Buyuk Cermik i Kucuk Cermik su dve banje odnosno dva kupatila sa obe strane potoka Hasan Kale .Kada se pije voda sa njihovih izvora blagotvorno deluje na zuc,jetru,zeludac i sistem creva. Kupanjem se eliminisu problemi sa misicima ,kostima ,reumatizmom i raznim vrstama artritisa.Voda je prilicno topla sa temperaturom od 39-45 stepeni celzijusovih.U stanju u kome se nalazi uz izvesna renoviranja i dogradnje potice iz XVI veka

Turski hamam ...original

 

 

     Vreme je da se smestimo negde posle predjenih 300km u ovom danu. Ulazimo u grad Horasan koji lezi na reci Araks. Na samoj raskrsnici puteva za Kars i Dogubayazit na ledini na kojoj niceg drugog nema pronalazimo hotel po imenu Sahra.Tri zvezdice sa doruckom svedski sto  150 TL dvokrevetna.Kao po obicaju parkiranje ispred recepcije.Parkiramo ih tako da se prednji tockovi  dodiruju kako  bi ih lancem obezbedili.

 

 

 

Inace utisak o ovom mestu na startu je bio los.Dragan je ostao pored motora jer se uvek oko njih skupi narod a ja uz stepenice u nesto sto bi trebao da bude hotel ,pansion,prenociste pojma nemam sta je.Kad sam usao unutra molio sam boga u sebi da mi kaze da nema mesta.Neki narod unutra sacuvaj boze ,strah da te uhvati,face sacuvaj boze.Srecom  mesta stvarno nema pa se vracam nazad do motora .Dragan ,sav u panici, kad me vide ..Sveto spasavaj samo sto nije rekao  u pomoc.Oko njega se skupila gomila dece nisu bas mali 12-13 godina. Kruze oko Dragana i motora i pokusavaju bilo sta da uzmu ili otmu,nezgodna situacija.Drski pogledi odaju bezobzirnost .Na metar od mene grebe noktima  3D nalepnicu turske zastave sa mog motora da skine.Dodiruju prtljag i motore ,proveravaju sta moze da se skine.Draganu zamalo kljuc od motora da uzmu. Kao hijene kruze majku im ....Sedamo na motore da se udaljimo i pri polasku jedan me bocno gurnu u prtljag na motoru da me obori.Nedovoljno jako, tezak motor tezak i ja mislim i da mu nije bila namera da me obori vec onako iz besa sto nista nisu ucarili.Otisli smo u skroz drugi deo grada skoro pust ali osvetljen u hotel po imenu Sahra.Recepcija Turcin visok plav u okruzenju crnoputih Kurda kao da svetli, kaze da ne brinemo za motore vide se sa recepcije.Koliko je to za utehu kad deca na nase oci uzimaju sta im se svidja.Ispricamo mu dozivljaj sa decom ,sto ga je nasmejalo.Mesto ni po cemu interesantno obidjemo tu po kraju malo i na spavanje.Ujutru dorucak pa dalje,desno prema Erzerumu.Motori srecom kompletni.

 

 

Na ovom putovanju cesto smo sretali ovako natovarene kamione.Neko mi je rekao da je seno ,moguce.

 

 

 

  Nista interesantno u okolini,  ubijam vreme do polaska. Dok Dragan unistava jutarnju cigaretu, ja slikam kamione..

 

 

    Nastavljamo dalje po dobrom putu.Nov asfalt i blage krivine sa dobro izvedenim nagibom.

 

 

     Mene su stari mostovi oduvek fascinirali. Brisu granice ,spajaju ljude  i imaju veci znacaj od drugih obicnih gradjevina.Specifican zasvodjen stil  uobicajen za vreme kada su se gradili uvek mi privlace paznju da im pridjem i iz bliza razgledam.Turska je puna tih u davna vremena gradjenih i svaki od njih ima neku svoju istoriju i svoju pricu.

       Upravo nailazimo na jedan takav, COBANI KOPRUSU - Cobanski most gde se  Hasankale i Bingol recice ulivaju u bistru Araks reku.

 

 

 

Istorija mosta seze u daleki XIII vek.Dugo je trebalo da se utvrdi starost  jer svi koji su ziveli na tom prostoru postavljali su neke svoje ploce Jermeni,Arapi,mongoli...Turski istrazivaci  otkrili su povezanost sa neke od tih dosta ostecenih ploca. Godina izgradnje 1289 na toj jedva citljivoj ploci poklapa se sa vladavinom Mongola u istocnoj Anadoliji u tom  periodu. Imali su vojskovodju koji se na turskom zvao Emir Coban pa je utvrdjeno da je most po njemu nazvan.

      Gradjen je u kombinaciji  tri vrste rezanih kamenih blokova.Crne,crvene i sive boje a dugacak je 130m.Kada je napravljen imao je sedam lukova.Sada je jedan zatrpan i most je van upotrebe.Saobracaj se obavlja preko novosagradjenog mosta

    Takvih mostova ima dostai na Balkanu,ostalih iz perioda turske iokupacije.Dosta je  porusenih u prvom i drugom svetskom ratu.Oni su kolateralna steta svakog rata.Rusenjem se sprovode vojne taktike u napadu ,ili osigurava odstupnica porazenoj vojsci i sveti narodu sa cijeg terena se povlaci.

       

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Bruno 68 2712 Napisano Novembar 29, 2019]

Upravo sam uporedjivao sa mostom Mehmed pase Sokolovica u visegradu. Skoro pa identican.

Isti majstor ista mustra.

[Sveta 5. 2015 Napisano Novembar 29, 2019]

Pre 3 sati, Bruno 68 je napisao:

Upravo sam uporedjivao sa mostom Mehmed pase Sokolovica u visegradu. Skoro pa identican.

Isti majstor ista mustra.

Oblik,  lukovi i svodovi na kamenim mostovima ostali su od Rimljana.U Bosni ih ima dosta  

[el classico 6096 Napisano Novembar 30, 2019]

Takoje


Vozim motor, nisam bajker.

[Sveta 5. 2015 Napisano Decembar 1, 2019]

   Reka Arakis ,pored koje vozimo i most na njoj koji sam opisao izvire u planinama pored Erzeruma ,spada medju vece reke u Aziji .Njen tok od izvora ide do granice sa Jermenijom gde  u jednom delu i razdvaje dve zemlje.Nadalje, posle spoja sa rekom Kurom uliva se u Kaspijsko more.Najatraktivniji njen deo je upravo na granici sa Jermenijom u klancu koji je sama napravila.

 

 

      Nekoliko reci o Erzerumu pored koga prolazimo.Kao sto sam u prehodnom tekstu napisao ,grad  na najvecoj nadmorskoj visini u Turskoj i sediste regiona koji po njemu nosi ime.Inace cetvrti po velicini region u Turskoj,ako je to nekom vazno..Pre genocida nad njima znatan broj Jermena  ziveo je u ovom gradu , sada ih nema vise naseljavaju ga Turci i Kurdi.Grad su Rusi  vise puta zauzimali i napustali.Posle svakog takvog istorijskog desavanja Jermeni kao stalni stanovnici tog kraja ostaju na milost i nemilost Turcima,uglavnom je bilo "no mercy".Mislio sam da cu napustanjem Anija i Karsa ostaviti za sobom tu tragicnu istoriju jermenskog naroda.Nisam znao da su oni ziveli toliko duboko u teritoriji sadasnje Turske. 

      Sam grad Erzerum ima sta da ponudi, obiluje kulturno istorijskim nasledjem. Izmedju ostalog to je grad iz koga je potekao "otac nacije" Ataturk. Zelim malo da se udaljim od turske  istorije  ali mi tesko polazi za rukom.Od tri teme koje  izdvajam u Turskoj, lepa i bogata priroda,istorija i turska kuhinja ,istorija se uvek sama nametne.O samom gradu necu vise ,ima svega ,star je to grad,jos je Vizantija  postavila njegove temelje. Da opisujem ne znam vec koju po redu tvrdjavu ili dzamiju ne mogu, zurim ka sledecoj destinaciji. Navescu samo sta krasi okolinu ovog gragda ako neko citajuci ovaj putopis dobije ideju da se voza po ovim krajevima.Iz tog razloga opisujem i neka mesta pored kojih prolazim  a da nisam u njih svratio.

    Grad je na platou koji je sa svih strana okruzen visokim planinama kao stvorenim za zimske sportove .Tako da ih oko Erzeruma  ima nekoliko.  Zimski turisticki centar na Palandoken planini visine od 2000 do 3176m n/v za grad smo rekli da je na 2000m.Kazu da im je Davos u Svajcarskoj cilj koji zele da dostignu.Za ostvarenje tog cilja su izdvojena velika sredstva ,oko 600 milion dolara.

 

 

 

         Tortum Selalesi  Vodopad Tortum visine 50m nalazi se 50km severo-istocno od erzeruma putem za Artvin i Hopu

 

 

  Tim putem sam prosao 2014god

 

 

  Danasnji put treba da nas odvede na mesto koje od pocetka puta nestrplivo prizeljkujemo Bayburt i put D915. Put koji povezuje cuveni Trabzon na Crnomorskoj obali i Bayburt juzno od njega

   Put od Erzeruma do Bayburta u pocetku je sa dugim pravcima a kako prilazimo granici sa regionom Bayburt pun prilicno ostrih  krivina .Ali je na celoj relaciji  kvalitetna podloga.

 

Pogled na okolne predele pleni,prolazimo kroz planinske predele koji okruzuju Erzerum

 

 

Po neki planinski vrh se jos nije oslobodio proslogodisnjeg snega

 

 

Povremeno zastajemo da napravimo fotografiju prelepe prirode

 

 

Na dominantnoj lokaciji sa visoko prema nebu podignutoj ruci statua ratnika.Koja je njegova zasluga.Verovatno u ratu sa Rusima proslavljen.Kao pobednik? Ili neko ko je herojski zrtvovao sebe i svoj zivot....  mozda i nesto sasvim trece ko bi ga znao.

 

 

Evo razresenja dileme "Kop sehitligi" Groblje mucenika koji su izgubili zivot u ratu sa Rusima odupiruci se njihovoj  vojsci 1916g.

   

   

Sa kontra svetlom  slike  ovako izgledaju, prilicno lose

 

 

      I evo nas u gradu Bayburt.Na prvoj velikoj raskrsnici oznaka puta D915 put za Trabzon i mi skrecemo desno  kako nas znak upucuje.Za Trabzon idu nekoliko puteva, ima ih i dobrih, asfaltiranih ali mi trazimo bas ovaj D915.Put koji se ubraja medju deset najopasnijih puteva na svetu, Bayburt of yolu.Okolina grada su ravne i plodne livade,poljoprivredne povrsine svuda okolo.

 

 

Po neki planinski vrh u daljini vise upotpunjuje pejzaz nego sto nagovestava neku veliku promenu

 

 

    Na tom putu prema Trabzonu ima  nekoliko raskrsnica za nekoliko puteva kojima se moze nastaviti i doci do njega. Da ne bi smo pogresili prinudjeni smo da trazimo pomoc od mestana.Rado nam izlaze u susret.

 

 GPS-1  

 

 

GPS-2

 

 

Objasnjeno nam je da samo pratimo putokaz za Cykaru i necemo pogresiti

 

 

Kako idemo dalje menja se i okolna priroda i put kojim vozimo.Postaje uzi i sa ponekom krivinom vise

ali smo i dalje na asfaltu.

 

 

Retki donji slojevi oblaka i promena podloge puta nedvosmisleno stavlaju do znanja da smo tu,na putu koji smo zeleli.

 

 

Ispod tockova je nestao asfalt ,mesavina zemljanog puta i rizle je nadalje.Oblaci, kako se penjemo i idemo prema njima postaju sve gusci.Srecom nisu oni koji najavljuju kisu ali i ovakvi ispostavice se mogu predstavljati problem.

 

 

      Sta je put Bayburt of yolu.Zovu ga i "Put smrti" satoji se od 29 ostrih krivina na putu D915 i nazivaju ih Deranbasi krivine  a nalaze se na  Songali planini.Ovaj opasan put 2015 god. upisan je na listu  Najopasnijih puteva na svetu. Izgradjen je 1916 god. Izgradila ga je osvajacka ruska vojska  za svoje  potrebe angazovanjem turskih vojnika i imao je vojnu namenu.Padom Carske Rusije Rusi su napustili ovo podrucje i on je ostao na upotrebi narodu. Put nije samo za off road avanturiste,njega koriste i ostala vozila  kamioni i autobusi.Ali velika vozila na cetiri tocka na pojedinim uskim mestima kazu imaju oslonac samo na tri tocka.

 

Jedno od takvih mesta je ovo na slici ispod

 

 

 

      Turci kazu, ko nije iskusan vozac ili se plasi visine , ima vrtoglavicu  ne mora bas ovim putem da ide za Trabzon ima i laksih.Hrabrost i samouverenost su pozeljni  ali sami za sebe nisu dovoljni na ovom putu.Potrebna ie vestina upravljanja i iskustvo.Nema nikakve zastite i nista te ne odvaja od provalija dubokih vise stotina metra.Hrabros i samouverenost ne treba proveravati na ovom putu jer su mnogi svoj ego tu i ostavili.

 

 

  Ko uspe sve to da savlada nagradjen je prekrsnom pogledom...Za mestane sela  moze se reci da "zive u oblacima"

 

 

       Vec ispred prve krivine zastali smo da se malo presaberemo ,skoncetrisemo i da kazem skupimo hrabrost i samopouzdanje.

 

 

Dva opremljena momka  za voznju po ovom i ovakvom putu stadose pored nas.

 

 

Posle upoznavanja i razmene pozdrava ,kazu da su iz Istanbula i da im nije prvi put da se voze ovde.Pitaju nas da li smo bili  mi kazemo ne.Gledaju nase motore ,gledaju nas , ko zna sta o nama u sebi misle. Objasnjavaju nam misleci da smo zalutali da to nije za nase motore i da ima drugi put i......

 

 

Vidim da i turcin ima jagnjecu kozu na sedistu.To je super stvar za duze ture.Ja sam ih promenio nekoliko.Kupovao sam ih na Transalpini ali su lose ustavljene , nemaju gustu dlaku i smrde na stavljenje.Ovu poslednju crne boje(koju sam dugo trazio) kod nas sam kupio i prvoklasna je malo je veca ,zao mi  da je secem

 

Evo i Dragana, sa kolegama iz Turske

 

 

Turci sprasise svojim motorima uz planinu a i mi takode, polako, idemo u istom pravcu.Prvih nekolliko krivina smo savladali.Problem je nagomilano kamenje u krivinama pa tockovi beze ali nastavljamo dalje nije to nista strasno za sada.

 

 

Put je nepromenjenog kvaliteta zemlja ,rizla i ponegde parce nekog davnasnjeg asfalta 

 

 

U daljini u onom klancu nazire se put kojim smo prosli

 

 

 

Duva mnogo jak vetar i vlazno je kao da je neka providna magla u vazduhu .Na vetrobrane i vizire hvata se vlaga  i pomalo se magle. Pazljivom posmatracu nece promaci duga po sredini fotografije

 

 

Kako napredujemo vetar je sve jaci i predosecamo skoriji ulazak u oblake

 

 

Opet hvatamo dugu na fotografiji i iza ove krivine  ulazimo u oblak u kome se nista ne vidi

 

 

  Nista se ne vidi, viziri na kacigama oroseni  brisemo rukom i na kraju ih dizemo. Kroz vetobran, jos gora situacija ,zamagljeni a oblaci gusti na tri cetri metra se nazire po nesto o nekoj vidljivosti se ne moze govoriti.Uz sve to jak vetar,kraj puta,dalje se ne moze.Kao da vozis sa zatvorenim ocima. Nazalost vracamo se nazad.Ego nam nije povreden, nismo ni imali nameru da se rvemo sa ovom planinom  i da idemo do kraja pogotovu sa nasim putnim motorima. Trabzon nam  nije u planu jer idemo u drugom pravcu.Zeleli smo samo da se upisemo, i napravimo nekoliko lepih fotografija .Da nije bilo ovih oblaka sigurno bi smo jos neku krivinu osvojili jer nismo ni dosli do tih opasnih deonica. Jedva okrenusmo motore po onom vetru,rizli i pali nazad u Bajburt u neki  hotel.

 

[djolji 1274 Napisano Decembar 2, 2019]

Spravom si tražio proširenje prostora za slike, sve je zanimljivije i lepše što ti putopis traje duže.

[Sveta 5. 2015 Napisano Decembar 2, 2019]

Pre 2 sati, djolji je napisao:

Spravom si tražio proširenje prostora za slike, sve je zanimljivije i lepše što ti putopis traje duže.

Da ,hvala, poceo sam  fotografijama da  smanjujem rezoluciju i da stedim na dozvoljenom prostoru.

[Sveta 5. 2015 Napisano Decembar 8, 2019]

    Putem kojim smo i dosli vracamo se prema gradu.Sada bez onog nestrplenja i treme od puta D915 vise obracamo paznju na okolnu prirodu i cesce zastajemo radi fotografisanja lepih pejzaza.

 

 

Sunce je vec na zalasku

 

 

Priblizavamo se Bayburtu,nazire se periferija grada

 

 

I evo opet,tvrdjava i zastava reklo bi se klasika.Medjutim pred nama je nesto izuzetno .Bajburt je vlasnik najvece tvrdjave u Turskoj.Na visokom kamenom brdu koje dominira nad gradom i okolinom , okruzena gradskom rekom Coruh nalazi se tvrdjava po proceni strucnjaka stara 3000god.Svi narodi koji su nesto znacili na ovim prostranstvima u mnogobrojnim bitkama osvajali su i gubili ovaj grad  ciji su temelji  postavljeni  pre 5000god.Prometnom i bogatom  gradu koji kontrolise i opsluzuje karavane na putu svile uvek je takva sudbina bila namenjena u to vreme,Nalazio se na najznacajnijem delu tog puta izmedju Crnog mora  i Istocne Anadolije ,izmedju mora i kontinenta i na dalje Persije.

 

 

 

 

 

 

Bajburt je grad istorije i kulture ,iza mnogih naroda koji su njemu ziveli ostajali su brojni kulturno umetnicki i verski spomenici.U novijoj istoriji Rusi su najcesce zadavali glavobolju stanovnicima grada vojnim dejstvima i osvajanjem.U XIX veku su skoto potpuno razrusili utvrdjenje.

 

 

Prenociste brzo i lako pronalazimo. Po imenu Sila pansion  ,to nije ni hotel ni motel...studentski dom,sto mi u tom momentu nismo znali.Cena super za udoban smestaj sa doruckom 100TL

 

 

  Ispred hotela stoji grupa omladine ceka nesto ,pristajemo i mi , vidimo da na recepciji  nema nikoga.Posle nekog vremena pojavi se  decko zurno skoro trceci ulazi u zgradu i otvara recepciju. 

 

 

  Mesta ima kaze koliko hoces.Sedosmo malo da predahnemo od danasnjeg puta.Poce sala sa studentima i recepcionarima ponudise nas i nekim picem i cikoladom koliko pamtim.I dok smo se tu zamajavali udje mladji covek i recepcionara dize sa stolice da bi on seo.To je ucinio vrlo nezno klepio je ovog u salai po vratu da ovaj samo sto nije pao.

 

 

  On je Fatih Koman i postao je nas veliki prijatelj.

 

             Ovo mu je faca kad hoce da izgleda opasno

 

 

        Videvsi raspolozenu atmosferu brzo se  prikljucio salama i poceo da se raspituje odakle smo gde idemo i sta trazimo u Bayburtu.Tesko je opisati sta se tu sve desavalo ,sale je bilo na pretek .Objasnjavao nam je D915 misleci da ne znamo za njega .Strplivo smo ga slusali da bih mu na kraju pokazao slike  sa tog puta.

 

Recepcionar se smeje jer zna  odakledolazimo

 

 

 

Uocio prevaru

 

 

Faatih je zbunjen sto se njemu retko desava.Zaneo se u gledanje fotografija pa nije primetio da ga fotografisem.To je jedan vrlo vispren  i bezgranicno duhovit covek.Vreme provedeno sa njim je najlepse nesto sto nam se desilo na ovom putu.

 

Nije znao da ga snimam haha

 

 

        Posle toga nas je pozvao na veceru.Nije nam dozvolio ni da sklonimo stavari sa motora kacige ,rukavice tank torbe.Rece svi znaju da smo njegovi gosti i niko nece nista da dira eto to je Fatih.

 

Odveo nas je u restoran gde smo vecerali neko super jelo po njegovom izboru.

 

 

   Pitao nas je da li nesto znamo o podzemnom gradu i da li bi smo zeleli da ga obidjemo.Podzemni grad u ovo vreme ,sada, vec je pola deset,kako ?  Klimnu glavom da ne brinemo ,pa hajde , vazi,misleci da je to negde tu  blizini u gradu.To sto smo mislili da je u gradu udaljeno je 25km.Isli smo do sledeceg mesta po imenu Aydintepe.

 

Nema grada u istocnoj Anadoliji  koji nije na ovakav ili slican nacin ukrasen .

 

 

                      Ispred ulaza u podzemni grad u koji se ulazi kao u  podrum citava  delegacija .Otvorena  vrata i upaljeno svetlo nas cekaju da krenemo u obilazak.Grad je slucajno, skoro otkriven 1988 god. prilikom gradjevinskih radova.Unutra hodnici razne prostorije ,bazeni i ima osam otvora za ventilaciju a mozda i za izvidjanje teritorije oko grada.Veliki,visok 1,5m okrugao i debeo kameni tocak sluzi kao odbrana od spoljnjeg sveta kada se navuce na ulaz.Ovaj podzemni grad koristili su  i hriscani i muslimani  kroz njegovu tri milenijuma dugu istoriju. Sa nama je posao jos jedan Fatihov drug  da nam pravi drustvo.On je pekar kao I Fatih i ima svoju radnju blizu ulaza u podzemni grad.Turci  kad izgovaraju slovo H se izgubi pa je onda on Fati.

 

 

Prostorije se jos uvek sredjuju, uvodi se i led rasveta

 

 

 

 

 

Podzemni grad je vecim delom komforan za obilazak mada je postojala jedna duza relacija kroz koju smo isli u polusavijenom polozaju sto je meni bilo dosta naporno

 

 

      U kafani na izlasku popili smo po pice.Bila je puna naroda na onim niskim stolicama i stolovima  medjusobno razgovarali ili meditirali pijuci caj iz  karakteristicnih malih staklenih casa.Nas dolazak je poremetio taj njihov uobicajeni zamor .Nasta tajac za kratko izgleda da su turisti ovde retki posetioci bar ovakvi kao mi.Dragan je pokusao atmofveru u basti te kafane da  snimi video kamerom  ali posto je bilo dosta mracno snimio je mrak,nema tog snimka.Nismo se dugo zadrzali i krenusmo nazad za Bayburt.Fatih  vozi veliki terenac, Pik-ap verzija ,Tojota, tako da se nisu osecale neravnine na putu a bilo ih je dosta.

 

Ulazak u Bajburt

 

 

U voznji nas je pitao da li hocemo do tvrdjave, da napravimo neku fotografiju.Prolazili smo pored nje pa sto da ne ,medjutim mracno je bilo, neosvetljeno  pa se nismo mnogo zadrzali i nastavili prema hotelu.

 

Fotografija grada snimljena sa tvrdjave mobilnim telefonom

 

 

Sahat kula u centru grada.Primecujem  da je kod njih i dalje u upotrebi turska kaldrma.

 

Da je fotografisano po danu u pozadini bi se videla tvrdjava