Kocenje u kriznim situacijama

[đunta 4275 Napisano Novembar 14, 2016]

@Šumadinac- ma luduje nešto postovanje, ne mora da se citiramo, razumemo se dovoljno dobro, mislim kao normalni ljudi. Znam da sam poprilično nerazmljiv i preširok, vidim na šta se obraća pažnja a na šta ne.

 

Kočenje  je naj kompleksnija radnja ne samo sa aspekta bezbednosti već uopšte, F1/GP takmičari su naj bolji vozači, prirodno obdareni i maksimalno moguće naučeni i istrenirani do poslednjeg resursa nauke, tehnologije, inženjera, instruktora,...očikivano bi bilo da svi koče isto, al ima razlike koje nas oduševe i kojima se čudimo. Prilkom obuke, teorije i prkse, gotovo polovina vremena ode na osnovno kočenje, jako je teško putem tastature to činiti, nemoguće. Razumem tvoje neslaganje potpuno, moraš, valja da probaš.

 

Drs je detaljnije i bolje  objasnio ono što sam  napisao, da može doći do kratkog naglog podizanja obrtaja kad se odspoji pogon stiskanjem kvačila. Taj skok obrtaja i vreme dok ne padne na cca 1.000 obrtaja, je rasterećen  n rad u  jedinici x vremena, drugim rečima, umesto da n pogoni točak još taj x vremena, stiskanjem kvačila snaga je skrenuta ili ispuštena u prazno i na točku je ostala samo njegova inerciona sila rotacije sa kojom kočini sistem treba da se izbori, grip o podlogu nije bitan za ovo o čemu pričamo. Taj n rad je posledica sagorevanja  usisne smeše,  ona će da gori dok ne izgori i smanjiće se kad se  gas skroz zatvori, znači to traje, a i deo  obrtnih masa koje rotiraju unutar agregata koje svojom inercijom i dalje teže da se vrte i time čine pogonski rad. Tačno je da motorno kočenje koje je posledica sabijanja unutar cilindara koči okretanje agregata, ali tek nakon proteka x vremena a i nije efikasno na točak koliko sam disk i pločica.

 

Psihička sekunda, vreme od neke pojave koja zahteva reakciju i činjenja iste, se obično odnosi na kočenje, mada nije uvek tako, nekad je bolje dodati gas. Ovde je fina tema:

 

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/88788-trag-kocenja/?p=1425505

 

Ukratko, unutar te uprosečene skunde ima nekoliko vremenskih sekvenci i nisu sve psihofizičke,

 

-Uočavanje, što zavisi od lične sposobnosti opažanja i naravno fizičkih atributa pojave, motor, auto il ščeper,...

-Prepoznavanje, jel tačka na viziru od muve il nečeg drugog.

-Razumevanje, shvatanje,...pojave, jel se kreće, u kom smeru itd.

-Analiza jel opasna ili ne i zaključak da li je nužna reakcija.

-Razmišljanje i iznalaženje rešenja, dal kočiti il ne, dal dodati gas, dal prvo kočiti pa skrenuti, ima više opcija al je prva i refleksno nagonska da se koči.

-Donošenje odluke šta je naj bolje i moguće učiniti, odnosno kako reagovati. Dobro obučeni, obogaćeni iskustvom i sa objektivnim poznavanjem svojih sposobnosti i mogućnosti motorcikla/auta će mnogo manje vremena izgubiti na predhodne 3 sekvence.

-Izvršavanje reakcije, znači pokreti kojima se aktiviraju komande, stiskanje kvačila i nožne kočnice, otpuštanje gasa i stisak prednje kočnice, to iziskuje neko vreme. Preporuka u uslovima gde može doći do iznenadne potrebe za reakcijom kočenja, da se dva prsta drže na poluzi kvačila i na prednjoj kočnici,  specifičnim držanjem ručice gasa gde nema povrata zgloba u nazad već se odizanjem i rotacijum ka poluzi oslobađa gas, su načini kojima se može uštedi vreme i ubrzati reakcija. Ja držim noge jastučićima stopala na fuzasterima, kad sam u gradskoj gužvi pomerim prste odmah iznad komandi.

-Vreme od dodira komandi do izvršenja na točku, zavise od tehničkih karekteristika sistema, podešavanjem komandi se može eliminisati prazan hod, praktično se podese da hvataju na vrhu, kako se kaže u žargonu, se može uštedeti na vremenu.

-Redosled komandi u funkciji uštede dragocenog vremena, prvo kvačilo, je gore objašnjeno mojim viđenjem, istovremeno se poseže na komande  zadnje i prednje ali je pokret na zadnjoj kraći i samim tim brži, tako i treba, (sledi kopija mog nekog posta).

 

Kad se psihička sekunda podeli na vremenske delove, nek se uproseči na 1/10 sekunde po jednom od tih 8 koliko sam je razdelio, nije tako al ne znam gde mi je pisani materijal, pri 200kmh u jednoj destinki prevoz pređe 5,5m, na 100 kmh 2,75m u prazno. Možde se to činiti zanemarljivo malo u odnosu na pređeni put tokom te sekunde ali. Najčešća kritična situacija je iz onog "izvini, nisam te video", obično izlazak iz bočne sporedne ulice ili puta, od češanja pa do udarca od 1 cm je razlika od ništa pa do smrti, o pola metra i više da ne govorim, svaki milimetar je važan. Spomenuo sam sinoć temu, radilo se o pogibiji dobrog poznanika, pogledajte sliku, vidi li ko oštećenje na autu, ne vidi se, čovek je tako ćošak branika i poginuo za neki santimetar, odnosno mili sekundu, (da ne linkujem temu):

 

 

Kopiran post iz one duge teme:

 

"

 

Gospodo stručnjaci za kočenje a i ostali koji bi želeli nešto da nauče, u toku dala ili sutra se otvara tema o prvom ovogodišnjem Kursu bezbedne vožnje, broj polaznika je ograničen.

 

Pa da se vidimo i na teoriji i na praksi ko je u pravu, ko vozi traktor a ko otvara kapiju...

 

Kao nekadašnji sportski automobilista, ( formalno skromih rezultata u ex Yu), sa padom u prvoj sezoni na dva točka upravo zbog pogrešnog učenja od uličnih "trkača" da se zadnja kočnica ne koristi uopšte i "da je treba iseći", pohađao sam BJB kurs nakon čega su stvari legle na svoje mesto naučivši osnovne elemente upravljanja uključujući i ispravno kočenje, kasnije učen od sada ex moto šampiona, potom odlično instruran od strane naj boljeg instruktora motorcikala za službenu i bezbednu vožnju i kao saučesnik u projektu moto škole koja je kratko radila, na sreću i nesreću, smatram za shodno da iznesem svoje učenje i ujedno preporučim svima bilo kakavu stručniju obuku, BJB i neku od organizovanih moto škola koje čujem da postoje.

 

Da krenem obrnutim redom. ABS je odlično pomagalo, isprva je bilo čisto mehaničko, potom dvokanalno kontrolisano, prednja i zadnja osovina, sada je četvorokanalno, ( kod četvorotočkaša) , svakim točkom se nezavisno upravlja. ABS ne radi na principu sprečavanja blokiranja točka usled prekomerne sile na komandu, znači ne određuje maksimalnu moguću silu kočenja, već služi da odblokira točak koji ima nultu rotaciju ili blizu njoj, rasterećenjem  kočione sile propuštanjem ulja van hidrauličnog pritiska i ponovnim vraćanjem, što se projektuje kao "pumpanje" komande. Da bi ABS proradio, potrebno je da uoči momenat blokiranja ili blizu njemu, da kontrolna elektronika izda komandu koju na kraju hidro mehanički sklop izvrši, odblokira točak i ponovo vrati silu u što kraćem vremenskom intervalu. Za sve to je potrebno vreme, ABS moduli su sve brži ali ga  troše i dalje dok vozilo nastavlja kretanje i matematički kočioni put je duži od idealnog. Druga je priča  što prosečan vozač nije dobro obučen, nema   iskustvo ili dovoljno dobar osećaj za kočenje, nije uočio ili prepoznao podlogu  po kojoj se kreće opušteno se  ili ima instiktnu reakciju straha i zabada kočnicu bez milosti i ne pušta je za živu glavu, takvima je ABS i te kako potreban i značajan. Da bi ABS radio, potrebno je da ima minimalan grip i praktično kad ga na podlozi nema, led, gotovo da nema funkciju i kočioni put je duži nego bez njega. Po mom saznanju, vrhunski takmičari ne koriste ABS što se praktično i vidi, voditelji ističu pojedine vozače kao izrazito dobre na kočenju, da svi koče zabadanjem kočnica sa ABS-om, ne bi bilo razlike koje se i golim okom vide. ABS nije svemoguć, takođe ume i bez znanja da otkaže kao i ostala sofisticirana pomagala i u suštini treba naučiti sve sa klot prevozom.

 

   Svaki točak ima ima svoj kočioni sklop, znači da je predviđen za kočenje, a učinak mu zavisi od površine naleganja na podlogu i pritiska na nju pojednostavljeno. To znači da i zadnji točak, (ili točkovi kod automobila), ima svoj  udeo u kočionom putu. Zavisno od tipa motora, ili automobila, učinak varira, ali kolko god je mali može biti značajan, nekad i santimetar deli od nesreće. Tačno je da prednji točak ima veći kočioni učinak koji ne može biti stereotipno iskazan odnos kao što je uobičajeno. Recimo, BMW paralever/telelever vešanje se drugojačije ponaša od klasičnog vešanja, raspored opterećenja je okvirno 52%:48% i prilčno dobro zadnji koči. Takođe i GP vozači koče verovatno  i zadnjom jer je svaka hiljaditinka značajna, pa kad sa 300 i kusur krenu oštro da koče do pred samu krivinu, spuštanje noge je u funkciji prolaska kroz krivinu a ne znak apsolutne ne upotrebe. Takođe GP motori su tvrdi i kratkohodnog vešanja kao i svaka takmičarska naprava za ravnu pistu, i odizanje zadnjeg točka je tek pri kraju kočenja kada dolazi do prebacivanja težišta ka napred.

 

Školski se kočenje radi na pravcu i sa pravim točkom, jednako važi i za auto, ali se kočnicom i gasom može uticati na trajektoriju posebnim tehnikama koje nisu predmet ove diskusije, o tome  govore različiti stilovi prolaska takmičara kroz krivinu i ljutnja kad ih na nezvaničnim treninzima prate konkurenti jer tada imaju mogućnost da "ukradu" tuđe umeće. Otuda i različita iskustva, pa i saveti, kako kočiti na pisti, a ima i posebna tema o vožnji na stazi gde je vožnja podređena štoperici, uslovi su bezbedniji a takmičari kudikamo bolji vozači od običnog učesnika u saobraćaju.

 

Sa aspekta vožnje u realnim svakodnevnim uslovima, od presudnog značaja je takozvano panično kočenje koje se razlikuje od usporavanja, kočenja pred ulazak u drumsku krivinu ili zaustavljanja na semaforu. U opuštenom podkočivanju se može svakojako, motorom, prednjom, zadnjom ili sa obe, dok se u paničnom, kad treba što kraće i brže zaustaviti motor koriste svi raspoloživi resursi sa maksimalnim mogućim učinkom. Da bi se to postiglo, potrebno je pravilno znati kako koristiti kočnice i to uvežbati dok se ne stekne naučeni refleks i u tom smisl pri običnom kočenju treba koristiti tehniku paničnog kočenja ali u adekvatno blagom desjstvu i time stalno držati istreniranost na punom nivou na neki način, i tad neće biti dileme kako i kojim načinom kočiti već će reakcija biti bez nedoumice ili zbunjivanja. Koči se simultano sa obe kočnice, delić vremena ranije zadnjom da se motor spusti pozadi i stabiliše, potom prednja i motorcikl praktično potanja prednjim krajem, raste mu učinak dok zadnji zahvaljujući predhodnom potonuću ima produženi učinak i kasnije će izgubiti grip nego da je prvo aktivirana prednja i motor odmah potonuo napred uz istovremeno odizanje zadnjeg od podloge. Kočnice se ne stiskaju grčevito, već uslovno nežno. Moj bivši instruktor je naveo slikovit primer, kako efikasno iscediti sunđer natopljen vodom. Naglim, grčevitim stiskom će izaći manji deo vode nego da se sunđer uhvati i postepeno ali brzo zgnječi. Ovakav način onemogućuje naglo propadanje  prednj kraja uz istovremeno odizanje zadnjeg, kao klackalica, i takođe eliminiše akumulaciju energije pri sabijanju  u opruga, ili opruge kod telelevera, koja se naglo oslobađa odpuštanjem kočnice i uzrokuje odskok prednjeg kraja koji tad gubi stabilnost.

 

Često se priča o prebacivanju težišta ka napred, pomeranjem tela i ispruženim rukama  i tvrdo oslonjenim šakama na korman. Telo treba da se pomeri i zakači međunožjem na rezervoar, ali ruke ne smeju da služe kao upor bilo da su u svrsi prenosa težine, bilo da se njima opire sili inercije koju čini telo. Pri kočenju se motor stiska kolenima, to je nedostatak skutera, a telo mora biti zadržato o rezervoar i na trbušnim mišićima, da bi ruke ostale slobodne i rasterećene šake, što omogućava nesmetan rad sa komandama, kočnice pre svega, i mogućnost okretanja kormana radi kontrole trajktorije i mogućnosti takozvanog manevra izbegavanja prepreke, znači, položaj tela ne sme nikad biti u zaleđenom položaju bilo iz straha, bilo zbog grčevitog položaja ispruženih ruku i šakama preopterećenim o dlanove.

 

Pri paničnom kočenju postoji još jedan momenat van samih kočnica. To je oslobađanje prenosne inercije momenta agregata na zadnji točak. To se postiže razdvajanjem kvačila, znači stisne se istovremeno, da ne kažem prvo, kvačilo i zadnja kočnica, zadnji točak je istog časa odspojen od agregata koji tad može da dobije povećane obrtaje, šaka poseže pri prednjoj kočnici i automatski odpušta gas i obrtaji se umiruju. Pri paničnom kočenju obično se nema vremena za motorno kočenje i šaltanje u niži stepen, odnosno, ono sledi obično zaksnelo ako se uopšte i stigne u takvim situacijama, znači nije mana zadizanje ture i ostanak u većoj brzini.

 

Mnogi koče pored kojekakvih postupaka isključivo zadnjom, neki ni za živu glavu bojeći se proklizavanja i bega zadnjeg kraja. Kad je motor uspravan, znači ide pravolinijski, pri gubitku gripa točka, zadnji kraj hoće da leluja levo desno, ako je osećaj da se gubi ili da prestiže prednji, tad se i pada, pored prekomerne sile kočenja preko granice blokiranja, uzrok je loše zadnje vešanje ili podešenost povrata-rebaunda koji ima funkciju pritiskanja  točka na podlogu. Tu  mogućnost imaju naročito amortizeri sa dodatkom gasa, bolji imaju podešavanje koje zavisi od podloge, ravna ili talasava i od opterećenja motora. Sa dobro podešenim vešanjem i  uz adekvatno umeće, retko kad će se desiti da zadnji kraj prokliza i uzrokuje pad. Ako dođe do blokiranja zadnjeg točka i otklona repa u odnosu na kretanje, ne treba otpustiti kočnicu jer dolazi do katapultiranja ako je ugao prevelik a točak zahvati rotaciju, već držati kočnicu sa blokiranim točkom i nastojati   kormanom da se vrati u trag prednjeg kraja i tek tad pustiti komandu kada će točak nastaviti da se okreće pravolinijski prateći osu motora, i po potrebi ponovo dodati silu kočenja, opet do granice proklizavanja. Sa primaknutim kolenima uz rezervoar se ranije oseti, nasluti, tendencija ponašanja motora i može se brže i ranije reagovati na otklon repa a dodatnim pritiskanjem se donekle i sam motor može umiriti, ublažiti ili  smanjiti njegovo landaranje.

 

Pri vožnji uvek držim dva prsta na komandi kvačila i kočnice zbog delića vremena brže reakcije, jedino dok stojim na semaforu držim zbog umora punom šakom, uvek u prvoj brzini, sa stisnutom nožnom, samo je leva na podlozi, gledam u retrovizore pozadi spreman za beg, i tek kad se zaustavi auto iza mene, može odmor na dve noge i u leru.

 

Ovako sam obučen i tako vozim u saobraćaju podredivši sve bezbednosti, preživljavanju i pre svega predupređivanju što je moguće više. Ovakava tehnika se razlikuje od takmičarske iako je ciklistika uvek ista,  i recimo, umesto traženja takozvane idealne, naj brže, putanje, teži se većoj preglednosti puta ispred i smanjenju poprečne silute vozača drugojačijim položajem sedenja u nagibu motora, no to je neka druga priča.

 

Kako god, pravilno se teško može razumeti i shvatiti čitanjem ili gledanjem klipova, potrebna je obuka na poligonu uz instruktora koji ume da izvodi pokazno sve o čemu priča, da pruži podršku i sigurnost učeniku i dobro ga edukuje. Zato je na početku posta tu, dobri i prepošteni Rajko".

 

Ovo sve je što sam naučio počevši od BJB kursa pa kroz edukacije i kasnije oštre obuke, priče sa merodavnijim, delom i iskustveno, usvojeno, primenjivano i premereno, nije obavezno ni ne sporeći. Različitost mišljenja vredi uvek, al uporedna prksa i to lična, tek nešto može da potvrdi. Oštro kočenje je zahtevno i na 4 točka a kamoili na dva, to treba imati na umu bilo da se oslanja na virtulno saznanje, bilo kroz samoinicijativnu vežbu, jednako  je opasno i uz dobrog instruktora, da ne diskutujemo o tome. Dugo za čitanje znam, al u živo može da traje neograničeno. 

 

 

 

 

 

 

 

 

[drs 16400 Napisano Novembar 14, 2016]

 

Čak bi se dalo formulisati pravilo da pri paničnom kočenju stiskaš sve poluge i rukama i nogama (leva noga šalta u niži stepen).

 

Ovo su neki novi momenti. Obrazloži molim te levu nogu, zašto bi šaltali u nižu brzinu?

 

 

Novi momenti ? To je valjda ono što se kosi sa onim što smatramo aksiomom    . Šumadinca instruktor učio da ne dira kvačilo i on tako radi. Ti, izgleda, pod paničnim kočenjem podrazumevaš situaciju kočenja do potpunog zaustavljanja - jedino taku mogu da si predočim tvoje pitanje; u suprotnom, nije mi jasno šta me pitaš.

 

Ne završava svako "panično" kočenje potpunim zaustavljanjem. U stvari, većina ne završava na taj način. Moje iskustvo i nazor je takav da ako te u kriznoj situaciji iz govana ne izvadi upravljanje i gas, kočnica neće. Jer kada bi uobičajenim kočenjem do zaustavljanja (smanjivanja brzine) mogao da razrešiš priču, takvo kočenje i ne bi bilo kritično. Posledično, niži stepen prenosa je itekako od koristi za manevar koji sledi nakon oštrog smanjivanja brzine. Kočenje motorom u ovakvim situacijama je, uglavnom, naučna fantastika. Izuzetak je kretanje po auto putu velikom brzinom kada to ima efekta.

 

Panično kočenje znači da smo (bar za trenutak) bili u panici, tj. nešto nas je neeeprijatno iznenadilo - uhvatilo ne pripremljenim . Tema počinje sa:  "auto ispred mene je naglo usporio sto sam ja pomalo kasno detektovao i nabo prednju kocnicu refleksno". Da je mozak zaključio da se standardnim kočenjem može izbeći kolizija, ruka ne bi "nabola" kočnicu i ove teme ne bi ni bilo.

 

Znači, tačka #1 - Mozak. Dato dovoljno dobrih odgovora do sada u vezi refleksnih reakcija, da ne đuntujem dalje 

Tačka #2 - NAJVAŽNIJE - kočnicu "cediti"; suprotno tome je stisak toliko brz i snažan (aka nabadanje kočnice) da gubimo funkciju prednjeg oslanjanja - pa posledično "gubimo" i prednji točak.

 

Za minimizovanje zaustavnog puta (ili distance na kojoj ćemo smanjiti brzinu sa V1 na V2), tj. za upošljavanje maksimalne sile kočenja koja nam je na raspolaganju neophodan je trening da bi se stekla spoznaja koliko snažno možemo da kočimo a da prednji točak motora ne blokira. To je početak i kraj priče.

 

Sama tehnologija nije sveto pismo jer (ponavljam se) ne može se svaka situacija ukalupiti u jedno kruto pravilo. Potrebno je razumeti procese i pojave da bi reakcija bila svrsishodna i optimalna.

[Milos_ 280 Napisano Novembar 14, 2016]

Suština priče je da se instinktivno odreaguje pravilno, a to je moguće samo posle godina i kilometara na motoru. U milisekundi nema svesne reakcije, pa sve što pročitaš negde, pa treba da primeniš live, ne važi. Ne postoji pravi savet, osim vozi motor što više, a za koju godinu (zavisno od kilometraže, osećaja koji imaš za motor i saobraćaj, i truda koji ulažeš u usavršavanje vozačkih sposobnosti) sam ćeš uvideti razliku.

[jboban 412 Napisano Novembar 14, 2016]

Ne ide praksa bez teorije. Možemo da se praksiramo godinama na pogrešan način i nikad ne saznamo da može bolje.

Ja sam dugo bio u uverenju da je naporno i nepraktično uvek držati dva prsta na kočnici, a onda sam pročitao, uvežbao i sad ne mogu bez toga ni na bicikli.

[mradomir 3114 Napisano Novembar 15, 2016]

 

 

Čak bi se dalo formulisati pravilo da pri paničnom kočenju stiskaš sve poluge i rukama i nogama (leva noga šalta u niži stepen).

 

Ovo su neki novi momenti. Obrazloži molim te levu nogu, zašto bi šaltali u nižu brzinu?

 

 

Novi momenti ? To je valjda ono što se kosi sa onim što smatramo aksiomom    . Šumadinca instruktor učio da ne dira kvačilo i on tako radi. Ti, izgleda, pod paničnim kočenjem podrazumevaš situaciju kočenja do potpunog zaustavljanja - jedino taku mogu da si predočim tvoje pitanje; u suprotnom, nije mi jasno šta me pitaš.

 

Pa kako si napisao u prethodnom postu ispada da naglo nalegneš na sve četiri poluge, i rukama i nogama, bar se meni tako učinilo.

A sada vidim da si mislio da šaltaš tek kada se smanji brzina, što je sasvim normalno.

[đunta 4275 Napisano Novembar 16, 2016]

@Šumadinac&co?

[DeepDrunk 171 Napisano Novembar 16, 2016]

Nemam nameru da kritikujem ABS ali ni on nije svemoguc(verovatno postoji ralika izmedju starijih i novijih generacija).

Skoro sam pricao sa poznanikom,prodao je Beverly sa ABS i kupio MT07 bez istog.

Na pitanje zasto,kaze umalo se nisam zabio u auto koji je naglo zakocio.Stisnuo kocnice,krc,krc,krc i vidim da cu udariti jer ABS sprecava blokadu ali produzio mu je trag kocenja i srecom imao je prostora da zaobidje.

Meni se slicno desilo sa kolima,baba nenadano zakocila Ladu ispred PRAZNOG pesackog,ja zabo kocnice i krc krc krc i nabijem hladnak na Ladinu kuku.Brzina jedva 30 bila.

10000000 % sam siguran da bi bez ABS-a ukocio na vreme(gume su mi bile odlicne).

 

Osnovno kod voznje(narocito na 2 tocka) je da ne dozvolis sebi da vozis u tzv AUTOPILOT modu.

To znaci koncentracija na voznju 200%,ne dozvoliti sebi da misli odlutaju bilo gde !

E posto to cesto nije moguce u praksi ostaje nam da se uzdamo u srecu ili u obuku tj. iskustvo.

 

Ja sam sve sve ovo prethodno napisano na 5 strana znao vrlo dobro pre mog pada ali eto...AUTOPILOT,hladan asfalt i gume,auto me nenadano isece,zabodem prednju i poljubim asfalt (kacigom u ivicu trotoara !!!! i zato uvek kacigu na glavu).Krivim sebe jer sam se zamislio i nisam bio spreman na to da budala moze da me isece(iako je on kriv 100%).

 

Po meni treba naci balans izmedju bezbedne voznje a da se ne opustis previse (autopilot) i voznje na granici prekrsaja tj fokus kao da si na trkama(sto ne znaci da se mora sumanuto jurcati) jer samo tako mozes imatu skoro punu kontrolu nad onim sto moze da te zadesi i procenu unapred kako ces odreagovati.

[sale z900 328 Napisano Novembar 17, 2016]

Dobio sam savet pre mozda 17-18 god od jednog starog i poznatog Beogradskog bajkera koji cu podeliti sa vama, a on je zvucao na sledeci nacin::

Sine, dokle god budes imao dozu straha kada si na motoru, to je dobro i nista ti se nece desiti, a onog trenutka kada budes mislio da mozes savladas masinu odnosno da si jaci od nje tada si se grdno zajebao, baci je jer ce ti samo zlo doneti!.

Veruj mi da ima istine u ovoj recenici, ja nikada nisam vozio do samih granica motor, imao sam isto raznoraznih situacija ali uvek gledam dok sam na motoru a sta ako ono i sta ako ovo, zaista nisam nikada 100% opusten.

Samo iskustvo ce te dovesti do dobrog vozaca, a ono sto se primenjuje na trkama-stazama nema nikakvih dodirnih tacaka sa klasicnom ulicom.

Mislim da ces razumeti poentu te recenice i da ces lepe km napraviti u svom zivotu ako te to bude interesovalo!

[doktor 4804 Napisano Novembar 17, 2016]

@ DeepDrunk

 

Itekako se razlikuju novije verzije ABS-a, od starijih.

Prilikom 2 ekstremno iznenadna kocenja, uspeo sam da zakocim bez aktiviranja ABS-a (suv put i zagrejane gume)...skoro da sam se pitao da li ABS uopste radi.

Tako da ne bi trebalo generalizovati...cak i u testovima se govori kada je neki ABS previse osetljiv i ranije se ukljucuje nego sto bi trebalo.

[jboban 412 Napisano Novembar 17, 2016]

10000000 % sam siguran da bi bez ABS-a ukocio na vreme(gume su mi bile odlicne).

ABS je kompromis upravljivosti na račun dužine zaustavnog puta. Dakle, zaustavni put sa aktivnim ABS je duži, ali se dobija mogućnost izbegavanja prepreke prilikom kočenja jer se pokazalo da je i to refleksna reakcija.

[bokibd 1343 Napisano Novembar 17, 2016]

Nemam nameru da kritikujem ABS ali ni on nije svemoguc(verovatno postoji ralika izmedju starijih i novijih generacija).

Skoro sam pricao sa poznanikom,prodao je Beverly sa ABS i kupio MT07 bez istog.

Na pitanje zasto,kaze umalo se nisam zabio u auto koji je naglo zakocio.Stisnuo kocnice,krc,krc,krc i vidim da cu udariti jer ABS sprecava blokadu ali produzio mu je trag kocenja i srecom imao je prostora da zaobidje.

Meni se slicno desilo sa kolima,baba nenadano zakocila Ladu ispred PRAZNOG pesackog,ja zabo kocnice i krc krc krc i nabijem hladnak na Ladinu kuku.Brzina jedva 30 bila.

10000000 % sam siguran da bi bez ABS-a ukocio na vreme(gume su mi bile odlicne).

 

Osnovno kod voznje(narocito na 2 tocka) je da ne dozvolis sebi da vozis u tzv AUTOPILOT modu.

To znaci koncentracija na voznju 200%,ne dozvoliti sebi da misli odlutaju bilo gde !

E posto to cesto nije moguce u praksi ostaje nam da se uzdamo u srecu ili u obuku tj. iskustvo.

 

Ja sam sve sve ovo prethodno napisano na 5 strana znao vrlo dobro pre mog pada ali eto...AUTOPILOT,hladan asfalt i gume,auto me nenadano isece,zabodem prednju i poljubim asfalt (kacigom u ivicu trotoara !!!! i zato uvek kacigu na glavu).Krivim sebe jer sam se zamislio i nisam bio spreman na to da budala moze da me isece(iako je on kriv 100%).

 

Po meni treba naci balans izmedju bezbedne voznje a da se ne opustis previse (autopilot) i voznje na granici prekrsaja tj fokus kao da si na trkama(sto ne znaci da se mora sumanuto jurcati) jer samo tako mozes imatu skoro punu kontrolu nad onim sto moze da te zadesi i procenu unapred kako ces odreagovati.

Izgleda da tvoj drug nije svijestan toga da nije imao abs nebi cuo krc krc krc nego bi mu tocak zablokirao i pao bi sa motora zbog proklizavanja. Tako da je njega abs spasio sigurnog pada. Kod automobila je nesto drugacije tamo ako ti blokira tocak nista strasno.

[Momentum 1148 Napisano Novembar 18, 2016]

Za vas koji kazete da se sa ABS-om produzava put kocenja:

 

[Momentum 1148 Napisano Novembar 18, 2016]

Poenta nije u fizici, vec u tome da prosecnom vozacu, ABS bi "trebao" da skrati put kocenja jer bi u teoriji trebao da primenjuje maksimum kocenje bez da ti blokira tocak (pod uslovom da zabodes panicno kocnicu, sto prosecan vozac i uradi), dok bi utreniran vozac koristio svoje znanje i reflekse da zaustavi motocikl sto opet varira od coveka do coveka. ABS je konstanta, covek je varijabla.

[jboban 412 Napisano Novembar 18, 2016]

u teoriji trebao da primenjuje maksimum kocenje bez da ti blokira tocak

U teoriji da, u praksi ABS "zabada" i pušta. Da može da "zabode" i drži taman toliko da ne prokliza, to bi bilo nešto drugo, ali to još uvek radi samo iskusan vozač.

[DeepDrunk 171 Napisano Novembar 18, 2016]

@bocca_bustrad "Ako ti tocak nije blokirao, fizika ne dozvoljava da trag kocrnja sa abs-om bude kraci ili jednak onom bez abs-a"

 

Neka me neko ispravi ako gresim,meni se cini da ABS skracuje trag kocenja na nekim,da se izrazim neprecizno,srednjim i duzim kocenjima dok kod naglog kocenja u par metara produzava trag ali ipak sprecava blokadu tocka.Sta je od ta dva zla bolje ili gore je verovatno stvar situacije i srece(udariti u prepreku ili proklizati i pasti).

 

Danas sam imao poduzu voznju po gradu,sigurno preko 150KM,u totalnom haosu,glava puna problema,stici ovde,onde,samo sam se terao da se koncentrisem na voznju da se negde ne prospem.

I pored svog truda da se skoncentrisem 2x sam bio u situaciji da nakratko blokiram tockove(kocim sa obe),i zaplesem zadnjim krajem ali sam imao prostora da popustim i izvadim se od proklizavanja.

Klasicna situacija za grad,krene se malo brze(pod tim mislim na mozda 40-60...gradska voznja),auto ispred skrece desno u poprecnu ulicu,ti cenis da ce on vec skroz skrenuti dok ga stignes medjutim on staje na pola skretanja,preprecen, jer mu je izasao pesak ili slicno;levo ne mozes zbog saobracaja i gadjas njegov zadnji levi kraj i tada ili uspes da ukocis ili nadjes rupu da ga prodjes po sredini ulice ili se zakucas.Milion puta isto i milion puta se navucem kada padne koncentracija.

 

Da dodam u tu sliku i sledece,pre jednog od tih naglih kocenja i mene i kolonu su obisla barem 2-3 motora i skutara vozeci izmedju traka tj.vise u suprotnoj traci i nisu naravno dospeli u situaciju u koju sam ja sebe uvalio.

Ja retko obilazim kolonu u pokretu,tj ne provlacim se u pokretu vec vozim,da tako kazem,postenije pa ukradem po neki metar tu i tamo kada se stoji.

Nagradno pitanje je da li ce ovi koji voze brze i agresivnije vise i najebati u slucaju udesa ili ovakvi kao ja koji voze malo postenije i opreznije ali upadaju u situacije kao sto je ona koju sam opisao.

U stvari pokusavam da docaram razliku dva stila,bezobraznijeg koji zahteva vecu koncentraciju ili opustenijeg pri kome lako padne koncentracija i onda se desavaju sranja.

Zakljucak nemam,ako sam nekome pomogao super,ako sam smorio onda sry

[bdada 15361 Napisano Novembar 18, 2016]

ABS je dobar za nesigurne vozace,iskusnom vise smeta,da je toliko dobar imala bi ga trkacka vozila.

[bdada 15361 Napisano Novembar 18, 2016]

I ABS ostavlja trag na asfaltu tj i kod vozila sa ABS sistemom postoji trag kocenja koji vestaci mogu da izmere,msm da se radi sa nekim lampama ili tako nesto uglavnom moze,sto ce reci da tocak (ukoliko je sila na kocnicu konstantno maksimalna) pocne prklizavati pa ABS smanji pritisak pa popusti i tako u krug u odnosu na pravilno doziranje kocnice (do pred proklizavanje) kocioni put sa ABS-om moze samo biti duzi zbog navedenih radnji.

[Momentum 1148 Napisano Novembar 19, 2016]

Abs ne moze da skrati zaustavni put ako ti tocak nije proklizao po nekoj podlozi smanjene frikcije. Prosto ne moze.

Moze da ucini da ne proklizas, da ne padnes ali da skrari zaustavni put, ako ti kocis pravilno, to ne moze. Fizika ne dozvoljava

 

ABS generally offers improved vehicle control and decreases stopping distances on dry and slippery surfaces; however, on loose gravel or snow-covered surfaces, ABS can significantly increase braking distance, although still improving vehicle steering control.

 

Ne znam, izgleda bocca da si bolji fizicar od ovih sto su izmislili ABS

[Momentum 1148 Napisano Novembar 19, 2016]

Druze, ako 100 sajtova i testova kaze da skracuje put, ja se onda slazem. Izvini

[jboban 412 Napisano Novembar 19, 2016]

To je netačno. Postoje i naučni dokazi, a na sajtovima je to marketing jer je dodatna opcija za prodaju.

[đunta 4275 Napisano Novembar 19, 2016 (promenjeno)]

Suština priče je da se instinktivno odreaguje pravilno, a to je moguće samo posle godina i kilometara na motoru. U milisekundi nema svesne reakcije, pa sve što pročitaš negde, pa treba da primeniš live, ne važi. Ne postoji pravi savet, osim vozi motor što više, a za koju godinu (zavisno od kilometraže, osećaja koji imaš za motor i saobraćaj, i truda koji ulažeš u usavršavanje vozačkih sposobnosti) sam ćeš uvideti razliku.

Ne ide praksa bez teorije. Možemo da se praksiramo godinama na pogrešan način i nikad ne saznamo da može bolje.

Ja sam dugo bio u uverenju da je naporno i nepraktično uvek držati dva prsta na kočnici, a onda sam pročitao, uvežbao i sad ne mogu bez toga ni na bicikli.

 

Vreme potrebno za kočenje se direktno projektuje kroz metričku dužinu zaustavnog puta. Pod predpostavkom da je vozač naučio da maksimalno efikasno koči u tehničkom smislu, što je dosta retko, vreme donošenja odluke šta učiniti je krucijalno, nekad će da traje milisekundu, nekad nekoliko, a za to vreme se ništa još uvek ne dešava i motor nastavlja istom brzinom. Vozač početnik  nema oformljenu ili ima vrlo malu bazu podataka  na osnovu koje se donosi odluka kako reagovati, pa krene da se misli, često i predomisli i eto belaja. U tom smislu je "tabula raza", dobrom obukom se predoči i nauči dosta za šta su nekad pojedincu potrebne godine iskustva i koliko god da je veliko opet je minorno u odnosu na masu tuđih, razmena iskustava je dobro došla informacija. Potrebna je praksa, al pogrešno je uvek pogrešno a dugogodišnje iskustvo bez incidenata samo zavarava i uliva lažnu sigurnost.

 

Pablo je na jednom od kurseva izneo podatak nemačke statistike poginulih, rekonstrukcijom telemetrije je zaključeno da 30% ne da ne bi poginulo, nego ne bi ni došli do prepreke već bi se zaustavili na 5 m od nje da su znali pravilno da koče.

 

 

 

Ne završava svako "panično" kočenje potpunim zaustavljanjem. U stvari, većina ne završava na taj način. Moje iskustvo i nazor je takav da ako te u kriznoj situaciji iz govana ne izvadi upravljanje i gas, kočnica neće. Jer kada bi uobičajenim kočenjem do zaustavljanja (smanjivanja brzine) mogao da razrešiš priču, takvo kočenje i ne bi bilo kritično. Posledično, niži stepen prenosa je itekako od koristi za manevar koji sledi nakon oštrog smanjivanja brzine. Kočenje motorom u ovakvim situacijama je, uglavnom, naučna fantastika. Izuzetak je kretanje po auto putu velikom brzinom kada to ima efekta.

 

Panično kočenje znači da smo (bar za trenutak) bili u panici, tj. nešto nas je neeeprijatno iznenadilo - uhvatilo ne pripremljenim . Tema počinje sa:  "auto ispred mene je naglo usporio sto sam ja pomalo kasno detektovao i nabo prednju kocnicu refleksno". Da je mozak zaključio da se standardnim kočenjem može izbeći kolizija, ruka ne bi "nabola" kočnicu i ove teme ne bi ni bilo.

 

Znači, tačka #1 - Mozak. Dato dovoljno dobrih odgovora do sada u vezi refleksnih reakcija, da ne đuntujem dalje 

Tačka #2 - NAJVAŽNIJE - kočnicu "cediti"; suprotno tome je stisak toliko brz i snažan (aka nabadanje kočnice) da gubimo funkciju prednjeg oslanjanja - pa posledično "gubimo" i prednji točak.

 

Za minimizovanje zaustavnog puta (ili distance na kojoj ćemo smanjiti brzinu sa V1 na V2), tj. za upošljavanje maksimalne sile kočenja koja nam je na raspolaganju neophodan je trening da bi se stekla spoznaja koliko snažno možemo da kočimo a da prednji točak motora ne blokira. To je početak i kraj priče.

 

Sama tehnologija nije sveto pismo jer (ponavljam se) ne može se svaka situacija ukalupiti u jedno kruto pravilo. Potrebno je razumeti procese i pojave da bi reakcija bila svrsishodna i optimalna.

 

 

Spomenuo si možda naj bitnije: nešto nas je neeeprijatno iznenadilo - uhvatilo ne pripremljenim, naj češće je tako, da bi se izbeglo i smanjilo što više nužan je drugojačiji stav od ubičajenog bezbrižnog i tvrdoglavog da se ima prednost i pravo, potreban je takozvani defanzivni način vožnje, previđanje i preupređivanje mogućih vrućih sitacija ukratko, ima tema na  forumu:

 

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/86181-defanzivna-vo%C5%BEnja-osnovni-elementi/

 

Da, takozvano panično kočenje ne mora da bude nužno uvek do zaustavljanja il udara u prepreku, postoji izlaz kako si naveo, kroz takozvani "manevar izbegavanja prepreke", nekad je to uz pomoć samo kormana, nekad uz dodavanje gasa, ali u velikoj većini slučajeva mora da predhodi snažno, panično, kočenje da bi se brzina spustila toliko da omogući sigurno skretanje. Zato je važno pravilno kočiti, "ceđenjem sunđera"  će motor biti znatno mirniji pri otpuštanju kočnica radi nagle promene pravca, pod kočnicom se ne skreće bez obzira na ABS.

Promenio Novembar 19, 2016 član đunta

[nemo 3165 Napisano Novembar 19, 2016]

To sto si pejstovao je marketing cist:)

 

Ajd probaj da razmislis onako logicno. Ili da nacrtas na papiru.

 

Dakle podloga je suva, nije klizave prirode, kada vozis tockovi "hvataju" podlogu. Dakle za jedan pun krug gume, ti predjes njen obim u putu. Tako? Ok.

 

Najkraci zaustavni put po idralnoj podlozije kada svi tockovi blokiraju. Frikcija izmedju podloge i gume je najveca, tako da je zaustavni put najkraci. Necemo ulaziti u tacke oslonca i koliko blokada ima smisla na motociklu, a ni kolima.

Dakle ABS dozira pritisak kocione celjusti, tj plocica na disk. Potpuni pritisak = tocak je blokirao.

 

Ako ABS pusta i stiska, reci ti meni, kako moze da ima kraci zaustavni put?

 

Klizave podloge su drugo, hladne gume takodje.

Sve to moze da kompenzuje vestina vozaca.

 

Ne znam odakle ti taj aksiom.

 

Prilikom blokiranja guma se zapali i koeficijent frikcije drastično se smanji.

Maksimalni koeficijent frikcije je na granici kada bi točak blokirao.

Uporedi trag jakog kočenja na gumi (pojave se nekakve borice) i trag blokiranja (guma je izlizana, gladka, krhka).

[Velimlje2 707 Napisano Novembar 19, 2016]

Abs ne moze da skrati zaustavni put ako ti tocak nije proklizao po nekoj podlozi smanjene frikcije. Prosto ne moze.

Moze da ucini da ne proklizas, da ne padnes ali da skrari zaustavni put, ako ti kocis pravilno, to ne moze. Fizika ne dozvoljava

 

 Ovo boldovano si u pravu , a ono sto je u predhodnom postu citirao nemo si verovatno pogresno izkucao , predpostavljam , jer tu gresis , nemo je dobro primetio

 

 Bila je jednom podugacka razprava ABS ili ne , kolega je kupovao Kawasaki 1000 SX ( ako me memorija jos sluzi ) 

 

 i tada se otislo do kulina bana i natrag

 

 Izgleda da ima mnogo kolega koji precenjuju svoje sposobnosti ( ko sto je Stoner rekao Rossiju  )

 

 

 Mislim da je poenta svega da ABS dobro dode za nedaj boze . Ako vam je tog dana andeo zastitnik na odmoru 

 

U velikoj vecini slucajeva necete ni da primetite da je tu , ja sam vozio motor sa ABS-om par godina , ni jedan jedini put mi se nije upalio , a avtomobile razne bar 10 godina , secam se samo jednom , tamo devedeset i neke da mi je proradio ABS i spasio me od udaranja u avto isped mene ...

 

Ne mozete vi da uporedite kocenje na vasem motoru , kojeg predpostavljam znate , i ono sto rade na testovima 

 

Motor razvale do 100 kmh ili koliko vec i legnu na kocnice ....

[Velimlje2 707 Napisano Novembar 19, 2016]

Evo u ovom klipu i kaze avarage biker , ne Valentino Rossi ... 

 

[Velimlje2 707 Napisano Novembar 19, 2016]

A u vecini slucajeva se ABS uporeduje kod mokre podloge , e tu tek nema sanse da iko od nas bolje koci bez ABS-a