Gruzija 2015

[eduardo 210 Napisano Avgust 9, 2016]

Respekt

[Alp 2247 Napisano Avgust 10, 2016]

Bio u Svanutiji (Mestija, predeo oko Užbe..), 89-te i 91. oko Gudaurija, doduše drugim razlogom. Prelep kraj, više puta sam rekao sebi kako bi trebalo ponovo otići. Ali život je kratak a toliko mesta na kojima nisi bio..

Odlično putešestvije

[RadicM 1076 Napisano Avgust 10, 2016]

@Alp

Tad mora da je bilo mnogo bolje nego sad kad je polu urbanizovano.

[Pera Pop 596 Napisano Avgust 10, 2016]

Priroda je uvek lepsa tamo gde ljudska noga redje kroci. 

[Alp 2247 Napisano Avgust 10, 2016]

@Alp

Tad mora da je bilo mnogo bolje nego sad kad je polu urbanizovano.

Kolko vidim planinska sela su skoro ista, ali asfalta nije bilo u to doba osim 100 km oko Tbilisija..

Srećom, ima tamo još dosta vukojebina koje neće skoro asfaltirati iz raznih razloga. Bio sam par puta i preko, sa Ruske strane.. Terskol dolina je već skoro totalno urbanizovana, ali Benzegi je divalj. Dolina na čijim krajevima je 5-6 vrhova preko 5.000 m. Ludilo.

[cunami 62 Napisano Avgust 15, 2016]

Prelepi krajevi i pejzazi

[Bruno 68 2712 Napisano Avgust 24, 2016]

Kad pomislim da skoro godinu dana citam ovaj putopis I da je sa svakim tvojim javljanjem jednako dobar. Nisam mogao ni da zamislim koliko je sve ovo ozbiljno kad si mi rekao da si imao problema. Samo napred.

[milx 129 Napisano Octobar 12, 2016]

Radicu sve cestitke!!!   Koliko te je kostala ova avantura, ako si racunao?

 

 

SVE NAJBOLJE!!!

[nikvuksa 1688 Napisano Octobar 13, 2016]

Od skoro sam na forumu, i pratio sam tvoj putopis u Maroko i sasvim slucajno videh i ovaj. Malo je reci da sam odusevljen! Mladji si od mene samo par godina, i divim ti se gde si sve bio motorom. Svaka cast! 

[deki295 545 Napisano Octobar 16, 2016]

Svaka cast i hvala na lepo utrosenom vremenu, citajuci ovaj putopis a ne gledajuci glupi tv. Samo nastavi tako.

Respect.

[mali_bandit 2 Napisano Octobar 21, 2016]

radi putopisa sam ovdje a ovo je nešto najbolje što sam pročitao od svih na net-u

svaka čast naklon do poda         

[BgBeO 2 Napisano Octobar 21, 2016]

   Svaka čast.

[RadicM 1076 Napisano Decembar 26, 2016]

Posle kraceg predaha oprastamo se sa domacinom i krecemo dalje ka danasnjem odredistu planini Ararat i Doglubajazitu.

 

Jos neko vreme nas put vodi kroz Kurdistansku pustaru na visini od ~2000m

Ponegde u daljini se moze videti pokoji traktorista koji pokusava da obradi mali deo ove velike pustare...

 

a onda naglo gubimo 1000m nadmorske visine i ponovo se vracamo u "zelenije" krajeve.

 

 

Jedna od malobrojnih pozerskih sa ovog putovanja

 

Posle nekog vremena odlucismo da predahnemo na nekom standu sa vocem pored puta, a posto su Turci po prirodi radoznali i druzeljubivi ljudi opet smo imali priliku da vodimo razgovor nemustim jezikom i rukama

 

Jos koji sat i stizemo do Igdir-a gde nas sustize glad i zavrsavamo u jednom od restorana pored puta. Raspitasmo se nemustim jezikom oko menia i odabrasmo dva sasljika iz izloga, medjutim Graham isprva nije bio odusevljen izborom jer je vukao traume iz Stanova gde ga prave od ovcijeg mesa i premazuju lojem sto po njegovim a i recima drugih putnika koji su tuda prosli nije nimalo ukusna hrana. Srecom ovde je u igri bila neka govedina pa je rucak bio vise nego ukusan, za mene jedan od boljih na ovom putovanju.

 

Posle duze pauze za rucak nastavljamo dalje u pravcu kisnih oblaka sa najiskrenijom zeljom da nas danas postede kvasenja i propratnih carolija.

 

 

Usput kisa pomalo rominja ali srecom vecina oblaka ostaje sa leve strane koncentrisana oko vrha Ararata.

 

 

Pred ulaz u Doglubajazit stajemo na pumpu da dopunim uvek poluprazan rezervoar i dok se spremam da krenem prilazi mi stariji cikica koji mi radoznalo zagleda ruke i upitno me gleda kako mogu da vozim tako goloruk. Pokazah mu rukuavice na sedistu na sta se covek zainteresova i zamoli me da ih proba. Kad ih je probao potvrdno klimnu glavom dobar kvalitet onda se rukovasmo, pozele mi srecan put pa nastavismo dalje ka gradu.

 

Doglubajazit zadnja stanica u Turskoj za sve putnike koji idu za Iran

 

[RadicM 1076 Napisano Decembar 26, 2016]

A ujedno i za nas danas, sad je ostalo jos da nadjemo Isak Paskin saraj i neko fino mesto za veceras. Prolazimo kroz grad koji je za mene nesto kao sa druge planete kao i sve u Kurdistanu, prelazimo iz "novijeg" dela u stari deo grada guzva i gungula vidno prisutna zandarmerija za svaki slucaj pored toga je primetno dosta djubreta i siromastva na ulicama. Usput stadosmo do automada da kolega digne neki dinar pa produzismo uzbrdo ka saraju.

 

"Isak Pasin Saraj nekadasnji adminstrativni centar Istocne Turske. Gradnja je pocela za vreme Otomana 1865 od strane Kolak Abdi Pase koju je nastavio njegov sin Isak Pasa a zavrsio unuk Mehmed Pasa. Na osnovu natpisa u haremu gradnja je zavrsena 1784. Inace ovo zdanje je redak istoriski primer Turskih palata."

 

Spoljno dvoriste je prvo na sta se naidje kada se prodje kroz kapiju

odma do ulaza nalaze dve cesme iz kojih je po predanju teklo mleko i voda (ili med ne secam se).

na cesmu se nastavlja nekadasnja kasarna za pasinu strazu

pored nje je ulaz u tamnicu

 

Na spoljno dvoriste se nastavlja unutrasnje u kome se nalazi divan soba

iz dvorista se moze sici u nekadasnja skladista palate

ili uci u stambeni deo sa mnogobrojnim duborezima

koji je povezan sa haremom i Pasinom sobom za  prijem visokh zvanica 

i divan sobom

 

U stambenom delu je takodje postojalo kupatilo sa parnim grejanjem i bazenom kao i wc koji je dosta podsecao na danasnji

I velika kuhinja je bila deo celine

 

Jedan od mnogobrojnih detalja koji se istice u unutrasnjem dvorista je Pasino turbe - grob

 

Deo komleksu cini i dzamija koje je i dalje u upotrebi za vreme praznika

 

I nestvarni pogled sa prozora na dolinu koja okruzuje zdanje... 

[RadicM 1076 Napisano Decembar 26, 2016]

Zasvrsismo obilazak Saraja, i dok se pakujemo pocinjemo pricu sa lokalnim momkom koji prodaje magnete i suvenire. Kako to obicno biva dotakosmo se trenutne politicke situacije u Turskoj. Kroz pricu nam momak objasni da nema bojazan za nas jer ni niko nema problema sa nama vec se oni medjusobno prepucavaju oko nekih nesporazuma. Na moje dalje insistiranje da cujem njegovu stranu nesporazuma on mi ljubazno odgovori "Milos you couldn understand that" i tako prekide svaki dalji razgovor na tu temu. Jos malo popricasmo sa njim o obicnim svarima i na rastanku dobismo neke Islamske brosure sa odlomcima Kurana koji obradjuju covekov postanak

 

Rastasmo se pa pocesmo da trazimo neko zgodno mesto za kamp posto grad nije ulivao poverenje.

 

Malo se provozasmo unaokolo nadjosmo zaklonjeno mesto pored luna parka medjutim preblizu je ljudi. Pa produzismo jos malo dalje i nadjosmo fino mesto pored puta, nije bas zaklonjeno ali manje ljudi i saobracaja tako ce posluziti za veceras.

 

 

Raspakovasmo i dok sam kuvao veceru Graham iskoristi priliku da se javi kuci sa jednom veoma zanimljivom spravom. Naime radi se o satelitskom uredjaju za pracenje koji salje gps kordinate na podeseno vreme tako da vasi mogu "manje" da brinu Takodje na njemu postoji dugme za hitne slucajeve koje bi trebalo da pozove pomoc (ovaj deo je malo sumnjiv kako radi ako se nalazis u vukojebini). I jos na sve to mozes da saljes SMS poruke prema bilo kojoj mrezi. Sve u svemu zgodna spravica.

 

Na kraju se noc polako spustila a sa njom se opet navukose oblaci i neka cudna grmljavina u daljini koja je neodoljivo podescala na topovsku salvu   

[RadicM 1076 Napisano Decembar 26, 2016]

30 Septembar

 

Dobro je citavi smo nismo usli u koleteralu

 

Sa jutrom se pakujemo i okrecemo kurs ka Evropi meni je ostalo jos 5 dana i 2500km do kuce a Graham je krenuo ka Evropi, Atlatiku i dalje ka Novoj Zemlji i svojoj kuci u Kaliforniji.

 

 

Pozdravljamo se sa palatom i spustamo se ka gradu

 

Pred ulazak u grad pruza nam se prilika da vidimo planinu Ararat bez oblaka na vrhu. U Knjizi postanja ova planina se označava kao mesto gde se nasukala Nojeva barka posle potopa.

 

Ovaj put skrecemo za Diyadin

 

I hvatamo se magistralnog puta koji nece nesto preterano menjati narednih 1500km podesi tempomat i spremi se za duboko razmisljanje.

 

Cuprija al ne na Drini

 

Polako odbrojavam kilometre do zamene i primecujem po motoru mu je vreme za novo ulje iako mu je ostalo jos 300km do sledeceg intervala. Signaliziram Grahamu da stajemo na sledecu pumpu i da je vreme za zamenu ulja. Uparkirah se u napustenu bastu restorana povadih alat i ulje i poceh poduhvat. Dok je proces trajao upoznasmo par koji se upravo vracao iz Azije sa dzipom kroz pricu razmenismo nase skromno iskustvo sa njima. Pola sata kasnije sve je gotovo brisem se od motornog ulja i polako krecemo ka Evropi.

 

 

Na nekoj pumpi usput dok je skidao postavu Grahamu je ispao pasos a to je primetio tek 100km dalje. Tako da smo se rastali pre vremena on je okrenuo krenuo nazad u potrazi za dokumentima a ja napred ka Istambulu.

 

"Kada sam kasnije dosao do neta saznao sam da je imao srecu da je pasos pronasao neki lokalac koji ga je odneo u policisku stanicu gde ga je on srecom kasnije doveden kada se raspitivao na pumpi. Lep gest jednog plemenitog coveka."

 

Pored puta nailazim na krajnje interesnatne saobracajne znakove.

 

Do kraja zaobilazim jedan velik masiv oblaka i na predvece niskusno podizem kamp pored jezera (pojese me komarci), i zaukruzih prvih trecinu Turske etape 500/1800.

 

[Sveti Atila 630 Napisano Decembar 27, 2016]

Sunce ti, kakvo putovanje     

 

Nadam se da ovo neće biti jedan od putopisa koje ćemo za koju godinu gledati sa setom i kao podsetnik na mesta koja su kasnije razrušena. Živimo u turbulentnim vremenima.

Gledao sam ovde fotografije iz Alepa, na primer, aonda sam video snimke kako nije ostao kamen na kamenu.

[Sveta 5. 1999 Napisano Decembar 28, 2016]

Čestitam na putu i na putopisu

[mikica djuric 319 Napisano Decembar 29, 2016]

Младићу, баш си неустрашив и храбар.

[RadicM 1076 Napisano Decembar 29, 2016]

1 Octobar

 

Ujutru se budim sa losim predosecajem koji se ispostalja tacnim cim sam izvirio iz satora. Na pola sata od mene nalazi se masivan crni zid od oblaka koji sam juce uspesno zaobisao. Brze bolje se pakujem i nastavljam dalje ka Istambulu.

 

 

Danasnji pogled sa puta je malo drugaciji, ravnica se polako pretvorila u brdoviti predeo, priroda je ozelena a temperatura je polako pocela da se priblizava nasoj na koju smo navikli. Takodje prestale su da se pojavljuju zandarmeriske tvrdjave pored puta zbog kojih je saobracaj iz obe desne trake preusmeravan u suprotnu levu traku.

 

 

Negde usput snimih nesto nalik nasem metrou, pa se odlucih za obnovu zaliha. Ovo se ispostavilo kao jedna do boljih odluka posto je unutra bilo svega i svacega a cene vise nego korektne (slicne nasim) tako da sam se snabdeo sa hranom skoro za ceo put do kuce

 

 

Podne je davno proslo pa odlucih da stanem da jedem nesto i dopunim goriva. Kad sam zavrsio sve oko motora sedoh na ivicnjak da jedem a za to vreme izadjose radnici iz obliznje fabrike tekstila na pauzu. Sede piju caj smeju se povremeno bace pogled na mene i ja letimicno pratim sta se tesava za stolom. Kad sam zavrsio sa jelom pozvase me da im se pridruzim na caju. Srecom znali su jako malo engleskog pa smo se "bolje" sporazumeli. Posedeh snjima dok je trajala pauza pa svako produzi na svou stranu.

 

 

Kako sam prosao Merzifon opet pocinju reklame za Trabzon ekmek pracene slikom velike pogace, posto imam visak vremena za razmisljanje bas je pocelo da me kopka o cemu se radi a jos deluje ko veliki kolac. Nije proslo dugo dok nisam naisao na odmaraliste pored kojeg je bila pekara bas sa tim natpisom. Za ovo malo vremena u Turskoj naucio sam par reci tako da sam odlucio da se oprobam sa njima Udjoh u pekaru pozdravih sveprisutne sa "merhaba" i dodah "bin (1000) trabzon ekmek" na sta me pekar cudno pogleda i ispravi "bir (1) ekmek?", shvatih da sam obrnuio brojeve pa potvrdih "evet", na sta me upita nesto sto nisam razumeo ali jos jednom potvrdih sa "evet" tad on provuce hleb kroz masinu za secenje, spakova u kesu i dade mi ogromni hleb za ~2e.   hm izgleda nista od mog kolaca, dobio sam kilo leba koje cu da gulim sve do kuce, ali moram priznati hleb je bio odlican, posle 5 dana nije se sasusio i bio je ko pravi domaci hleb 

 

Na jednoj od pauza stadoh malo da islikam okolinu kad se putem pojavi cicica sa bakicom, a kako su Turci druzeljubiv narod odma zapoce neka "prica", posto su me svi manje vise isto pitali poceo sam da naslucujem da me pitaju odakle sam, kuda idem i tome slicne stvari pa sam shodno tome poceo da odgovaram sa imenima mesta i pokazujem u pravcu iz kojeg idem i dolazim. Isprcasmo se pa svako nastavi dalje svojim putem

 

 

Posle nekih 500km - 600km u sumrak sa oblacima ispred mene odlucih da nema smisla voziti dalje i skrenuh u livadu pored puta. Dok sam se spusta zaobidjoh traktorisu koji me cudno pogleda ali svako nastavi svojim putem. Ja se malo provozah pa nadjoh idealno mesto za kamp na brdu sa lepim pogledom i taman da ujutru ne budem u magli.

 

 

Ali ne lezi vraze cim sam se raspakovao u daljini se pojavio neki autic iz pravca u kojem je nestao traktorista. Gledam auto i ponavljam u sebi nemoj kod mene bogati. Ali niko me nije cuo pa je kroz par minuta auto stao pored mog satora. A iz njega se pojavise traktorista i jos jedan momak. Pocese da dizu dreku i da mi nesto objasnjavaju, a ja ih gledam i nista mi nije jasno    e to ih jos vise baci u zar. U toj zbrci se setih kolege Arvaka koji mi je spomenuo da se sporazumeovao sa ljudima putem papira olovke i crteza. Mahnuh im rukom se smire, pa odoh do torbe i donesoh papr i olovku i pokazah im da mi nacrtaju to sto objasnjavaju. Traktorista se prihvati papira nacrta vuka i mesec i poce objasnjavati da ce me nocu mogu posetiti vukovi i da je bolje da odem u hotel koji je tu nedaleko na pumpi. Probah da ga zamolim da postavim sator kod njega u dvoristu ali on i dalje osta uporan sa pricom o vukovima i hotelu. Gledam i ne verujem vukovi pored magistrale od 6 traka  Sta cu sad moram da se pakujem i pomeram da bi otisli. Kad se udaljise sidjoh u dolinu u neko zbunje daleko od pogleda i posetilaca.

 

 

 

 

[RadicM 1076 Napisano Decembar 29, 2016]

2 Oktobar

 

Celu noc je kisa povremeno padala a sa njom sam se i ja povremeno budio da proverim ima li prokisnjavanje negde. Jutro me je docekalo sa maglom i osetno hladnijom temperaturom bez nade za suncan dan. U jednom zatisiju od rominjanja pakujem se nabrzaka i krecem da u poslednjih 350km do Istambula i danasnjeg odredista.

 

 

U startu pravim losu procenu i ne oblacim kisno odelo vec krecem sa predubednjenjem da nije jaka kisa i da ce jakna izdrzati, sto se vrlo brzo pokazalo pogresnim. Usput stajem i oblacim kisnjak ali sam vec dobro mokar tako da cu se lepo zapariti...

 

 

Kilometri se nizu kisa se polako pojacava tako da je u jednom trenutku nastao pravi potop gde su se na jednom delu puta pojavile recice zbog kojih smo svi morali da usporavamo... A sve vreme vozaci drze dobar tempo u proseku 100km/h osim u slucaju reke. I pod ovakvim opterecenjem zadnja metzeler i prednja hidneau su odlicno obavile posao i nijednom nisu proklizale ili odale utisak nesigurnosti.

 

Nakon skoro 150km konstante kise ulazim u predgradje Istambula gde se kisa smiruje ali je pocinje kolaps u saobracaju, sve tri trake u jednom pravcu su zakrcene i jedva da se krecu. Dok milim sa svima i odmaram se gledam lokalce kako na malim motoricima brzo napreduju izmedju kola. Posto sam postao nestrpljiv za tusem i krevetom pocinjem oprezno da manevrisem izmedju kola kako ne bi ogrebao neka od skupocenih kola koja me okruzuju a takvih je mnogo.

 

Posle duge borbe sa mestimicnim kolonama (>50km) konacno stizem do pristanista i trajketa sa kojeg sam pre par nedelja krenuo u ovu avanturu. Srecom jedan trajek je tek pristao pa se odmah ukrcavam i krecem na Evropsku stranu.

 

 

 

 

 

 

 

 

[stilihon 22 Napisano Decembar 29, 2016]

Svaka cast!!!

[djolji 1273 Napisano Decembar 30, 2016]

I šta bi sa vukovima, jel su te pojeli

[RadicM 1076 Napisano Decembar 30, 2016]

@djolji

Uvece je stvarno nesto zavijalo par puta ali je ipak odlucilo da me je zaobidje

[RadicM 1076 Napisano Decembar 30, 2016]

Poprilicno umoran ali sad vec sa elanom nastavljam poslednjih par kilometara od pristanista do lepog hostela gde sam odseo pri dolasku. Medjutim opet nemam srece naisla im grupa turista i sve i je popunjeno ovih dana Srecom u istoj ulici sam pri dolasku video Istambul hostel pored Antique pa sam odlucio da se smestim u njemu. Cena bese malo skuplja za 6 kreveta nego u hostelu pored kao i ugodjaj ali opet bolje ovo od onaj u kome sam proveo prvu noc u ovde. I tako za 12e dobih krevet u velikoj podrumskoj sobi sa 30 kreveta, srecom bilo je svega 10-tak ljudi Raspakovah se i jedva docekah tus i veceru pa posle redom sve stvari na susenje i pravac spavanje dosta je bilo za danas ovaj maraton je bas izmorio

 

I dok odmaram ne mogu a da ne primetim "Koliko malo treba coveku da bude srecan i opusten dovoljno je da znas rutu i gde ces sutradan spavati i odma sve ide lakse i bez stresa"