Gruzija 2015

[Oroku 1372 Napisano Decembar 20, 2015]

Ajde, ajde, čekamo nastavak ...

[brdy 2073 Napisano Decembar 20, 2015]

Ajde, ajde....

 

Послато са HUAWEI Y300-0100 уз помоћ Тапатока

[RadicM 1059 Napisano Decembar 20, 2015]

 

Umesto gornjim putem greskom (srećom) sam krenuio donjim koji se ispostavilo da je pun pogodak, preračunavam na karti i nova ruta je napravljena.

 

 

Put je sad skroz presao u mestimični makadam i zemljani put povremeno izrovan od terskih vojnih kamiona, dzipova i maršutki.

 

 

Dzamija jedan od retkih prizora u Gruziji mogucih samo uz samu granicu.

 

 

 

 

Sa porastom nadmorske visine menja se vegetacija i put postaje manje izrovan

 

 

Jedan od mnogobrojnih kamiona na putu, kao i ostali i on je prevozio velike količine sena.

 

 

Prelazim Goderidzi prevoj i započinjem psuštanje

 

 

Nedaleko odavde se napravila guzvica i zakrčenje kolko sam mogao da vidim dok sam se provlačio pored kolone neko je lepo sleteo sa kolima u provalio.

 

 

Silaskom sa planine ponovo počinje asfalt i malo ravnice.

 

 

Sledeca stanica pumpa.

 

 

A šta Gruzici najviše vole BMW a ako je M serija to je tek ekstaza. Po tim stvarima ovde se čovek prosto oseca kao kod kuće.

 

 

(sledi nastavak)

[darko dav 640 Napisano Decembar 20, 2015]

Samo napred

[bmwgs 54 Napisano Decembar 20, 2015]

Super

[Crven Ban 604 Napisano Decembar 20, 2015]

Odlicno

[RadicM 1059 Napisano Decembar 20, 2015]

Posle odmora krećem putem Kutaisija preko Zekari prevoja (2,226m) za koji opet pogrešno predpostavljam da je makadam. 

 

Na pola puta asfalt naglo prestaje sa leve strane izletiše pravo kapija a sa desne šumarski dom. Tu me sačekaše šumari sa pitanjima gde ćeš šta radiš dadoše mi da se upišem na neki papir ako hoću u dalje i otvoriše mi kapiju.

 

Krećem uzbrdo i počinje veselje blatnjavi put protiv 90% asfaltnih gumama 

 

 

U jednom trenutnku malo brže vozim nego što je treba a iza krivine krateri. Počenje rodeo nekako uspevam da ukočim, u mestu gubim ravnotežu ne uspevam da zadrzim motor i pravac blato.

Opet skidaj sve, podižem ga i počinjem da vraćam stvari nogar tone u blato motor se prevrće a ja gorim. Srećom zbog otvorene nogare uspeh da ga podignem bez skudanja stvari.

 

 

Nastavljam dalje oko mene povremeno vidim poneki katun i čobane sa ovcama i kravama.

 

 

Pri samom vrhu prevoja počinje voznja kroz oblak i temperatura naglo pada to te mere da počinjem da se smrzavam. Ambijent je neverovatan kao iz neke bajke.

 

 

Usput izbegavam krave a ponegde bežeći trče pored mene.

 

 

Tokom spuštanja magla se pojačava a sa njom i šuma sa krajnje "neuobičajenim" ukrasima koji me prate većim delom puta.

 

 

Negde usput uočavam interesantan izvor pored puta, malo stajem da se odmorim i očistim pred ulazak u civilizaciju.

 

 

Na kraju spusta počinje regularan put sa kućicama i resotranima. Vozim dalje sad već po sumraku, kad mi neko pored punkta maše da stanem. Već izmoren od rvanja po planini prolazim bez stajanja pogledaše me ljudi nikom ništa. Izgleda da je ovo punkt za odjvaljivanje iz parka.

 

(sledi nastavak)

[RadicM 1059 Napisano Decembar 20, 2015]

Mrak je skroz pao a Kutaisija nigde na vidiku posle skoro sat vremena voznje dobrim tempom po krivudavom putu dolazim do prvih obrisa Kutaisija u daljini, jos pola sata i u gradu sam. Sad samo da nadjem hostel, pada jedno vrtenje po gradu i opet nalazim neki drugi a ne predvidjeni.

 

Penjem se do recepcije i počinje šou.

 

Imate sobe?

Ima jel ste rezervisali i koliko dana?

Ne 1 dan koliko je nocenje.

21e i pokazuje dvokrevetnu sobu.

Imate nešto sa višekreveta jeftinije

Vodi me u drugu sobu opet ista cena.

 

Snimim komp na recepciji može google transalte, može počinjem da kucam na engleskom prevodi se na ruski ali i pored svega toga ne uspeva da me razume. Šta ćemo žena već nervozna ne zna kako da mi ugodi okreće vlasnika hostela koji zna engleski.

 

Čovek se javlja šta je problem 

21e za veče mnogo je, jel ima nešto jeftinije

Pa nije to nije za veče nego za 3 dana.

Kolko je za veče 

7e

Moze prodato.

 

Vraćam telefon on joj objasni šta hoću i dobih onu dvokrevetnnu sobu.

 

Hostel Star 7e (15gel) noćenje po čoveku + doručak parkiranje ispred na trotoaru. Pristojan smestaj.

[lord_oblivion 1361 Napisano Decembar 21, 2015]

Savršenstvo preko planine

[salesvaba 19 Napisano Decembar 22, 2015]

bravo majstore svaka cast cekamo dalje 

[bundoni 3 Napisano Decembar 23, 2015]

Svača čast, odličan putopis! Al i imaš doživljaja

[Gastrorider 247 Napisano Decembar 23, 2015]

[Golub 1641 Napisano Decembar 23, 2015]

[NaMi 170 Napisano Decembar 24, 2015]

Super ti je putopis!

Nas je (2010) posle onog sela sa dzamijom,

dočekalo ovo i trebali smo se vratit na tvoju planiranu rutu

 

 

Jedva čekam nastavak.

[RadicM 1059 Napisano Decembar 25, 2015]

@NaMi

 

Ladno kad sam i vas putopis preliso pre polaska

 

Kakva li je tek 2010-te bila avantura sad se Gruzija dosta civilizovala i uredila pogotovu putevi i saobracaj od skora

 

Inace jel ste uspeli da prodjete taj deo puta?

[Kayaba 16 Napisano Decembar 25, 2015]

Čitam putopis i jako mi se dopada. Kak te služio Dominator? Ipak je to japanac, pa nezna za vremenske neprilike 

 

Imam XL 600, skoro iste mašine, pa ako je tebe Dominator vratio doma, onda bi i XL bez brige riješio ovakve dionice. Majstore, svaka čast na ovakvom putopisu, čovjek koji čita osjeća se ko da je bio tamo 

[NaMi 170 Napisano Decembar 25, 2015]

Na žalost ne. A bio nam je cilj taj prelaz. Biker Rainer kojeg smo sreli u Turskoj je prešao samo dan posle nas. 

Ali nam je put u Shatili nešto malo nadoknadio .

lp, Mirko

[Sveti Atila 559 Napisano Decembar 25, 2015]

Mnogo mi se sviđaju ove solo avanture. KLE po gudurama albanije, Dominator po Gruziji...  Šteta što više nije sigurno ići ka Iranu.  Svaka čast na hrabrosti.

[RadicM 1059 Napisano Decembar 25, 2015]

@Sveti Atila

 

Nije sve kao sto izgleda, znam dosta ljudi koji su ove godine solo obisli Iran bez problema, naravno treba se drzati podalje od granice ostatak zemlje je miran.

[RadicM 1059 Napisano Decembar 25, 2015]

@NaMi

 

Shatili nisam stigao obici ali kad vidim vase slike jos vise mi je krivo zbog toga

 

@Kayaba

 

Taj agregat je neunistiv samo dolivas ulje i redovno ga menjas i tako mozes gde hoces, svuda me je izneo bez ikakvog problema a bilo je svega

[Sveta 5. 1890 Napisano Decembar 31, 2015]

Uzbudljivo

[RadicM 1059 Napisano Januar 4, 2016]

16 septembar

 

Dok čekam doručak na prozoru mi paznju privlači kutija šibica

 

 

Doručak malo mršav u ondosu na onaj u Istanbulu kuvano jaje malo sira i salame kao da su sankcije ali šta je tu je.

 

Nakon doručka se pakujem i spustam stvari niz stepenice proklinjući sebe što sam poneo toliko nepotrenih stvari.

 

 

Dok se pakujem prilazi mi mlađan momak 25god - 30god i započinjemo razgovor, ispostavlja se da je Izraelac i da obilazi Gruziju dzipom, na moje pitanje jel se dovezao do ovde, nasmeja se i podseti me da je nemoguće stići u Izrael ničim drugim do avonom, i da je ovde iznajmio dzip. Raspitah se oko Mestije čime se on oduševi i posavetova me šta da obiđem i gde bi moga da ostanem uz to mi napomenu da je vremenska prognoza za tamo vrlo labilna i da su nagle promene česta pojava, pritom je juče bio odličan dan. U sebi se mislim sad to saznajem kad sam već promenio putanju...

 

Završismo razgovor a ja produžih da vidim šta ima po gradu i oko grada.

 

 

Pokušavam da dođem do Bagrati katedrale ali mašim ulicu, malo dalje viđam staru maršutku (ko to tamo peva)

 

 

U povratku pogađam pravu ulicu sa blagim usponom od 45 stepeni 

 

Katedrala Dormitona ili Kutaisi katedrala, u narodu poznata kao Bagrati katedrala, izgrađena je početkom 11-tog veka u gradu Kutaisi, Imereti regija. 1692 Otomanske trupe su napale Imereti kraljevstvo i porusile katedralu. Konzervacija, restauracija i arheoloska iskopavanja su započeta 1952 u vreme Sovjetskog saveza, 1994 je uvršćena u UNESCO a 2012 je konačno obnovljena i otvorena za javnost.

 

 

(sledi nastavak)

[RadicM 1059 Napisano Januar 4, 2016]

Pošto sam završtio sa Kutaisije krećem putem Gori-a rodnog mesta Staljina, do tamo bi trebalo da je autoput.

 

 

Uključujem se na put a u daljini jučerašnje planine.

 

 

Put u početku deluje dobro ali to ubrzo prestaje i počinju radovi na putu tj izgradnja autoputa. Vozila počinju da se gomilaju i tempo se usporava mestimično se vozi kroz makadam i sljunak.

 

U jednom trenutku ispred mene se uključuju policiska kola a ubrzo posle toga počinje i asfaltni put. Oni se pomeraju u stranu i voze pola po putu pola van puta i mašu mi da ih obiđem. Pošto je to čest gest na ovim putevima prihvatam i obilizaim ih, naravno po punoj liniji, što im je cilj. Trube i mašu da stanem. Meni mrak na oči ne znam šta da očekujem u glavi mi samo ode dozvola i još koješta. Izlaze dva pandura i počinje objašnjavanje rusko-engleskim stilom. Pokušavam da se pravim blesav kako ne razumem ali vidim da neće proći, prelzim na podmićivanje ali ne prihvataju. Mirim se sa sudbinom da sam najebo i gledam koliko će da me košta zadovoljstvo, pandur odlazi do kola kuca u komp i donese račun od 20 laria, preračunavam u glavi 1000din za preticanje na punoj dobro sam prošo. Pitam ga šta sad da radim sa ovim kaze idi u nacionalnu banku i daj njima oni će sve da ti srede. Posle toga se spakovaše i odoše opet na isto mesto odakle su izleteli ispred mene...  

 

Zanimljiv detalj na tunelu.

 

 

Nastavljam dalje oko mene se predeli polako menjaju planine se smanjuju i prelaze u ravnicu. Na jednom od sledecih stajanja u brzini zaboravljan da vratim naocare i krecem ubrzo shvatam da ne vidim baš najbolje vraćaj se nazad trazi gledaj nekako pronađoh naočare nastavljam dalje.

 

Ostaci nekadašnjeg sistema za navodnavanje 

 

 

Uskoro se put poravlja i ponovo je autoput.

 

 

Stizem do Gori-a malo se vrtim po gradu pokusavajuci da nađem muzej i stajem ispred neke zgrade, prođoše mi par starijih ljudi i poče priča odakle si kuda ćeš koji je motor kolko troši i tome slično, pomogoše mi oko lokacie muzeja i ubrzo se nađoh ispred njega.

 

Nakon što sam se smestio na parkingu prvo što mi je privuklo pažnju bio je Staljinov lični blindiran vagon težak 81 tonu. Koristio ga je od 1941 na vamo, sa njim je bio na Jalti na konferenciji kao i u Teheranu na  konferenciji. U muzej je stigao nakon što je spašen sa Rostov-on-Don depoa 1985.

 

 

Otvorena vrata uspentrah se unutra i počneh da slikam i razgledam.

 

 

Priđe mi zena i upita me imam li bilet? Naravno da nemam onda tutanj napolje dok ne nabavis. Upitah je gde da nabavim kartu a ona bi ljubazna pa me odvede do bileternice.

 

 

Kupih kartu koja beše oko 10 laria, raspitah se kod čuvara gde mogu da ostavim jaknu i kacigu pokaza separe prekoputa njih, ostavih stvari i krenuh na pravi sprat.

 

 

U holu beše gomila ljudi okupljena oko stola sa hranom i pićem, mora da je neka tura, uzdržah se da ne priđem i posluzim se Kod vrata mi otkucaše kartu i uđoh u ogromnu salonsku sobu podeljenu na tri celine vratima. Unutra je izložena kompletna istorija Staljina od mladih dana preko revelucionarskog rada do poznih godina i vođstva Sovjetskog saveza.

 

 

 

Model propagandne štamparije

 

 

Staljinov lični sto, poklon od Kremlja

 

 

Jedna od 12 posmrtnih maski

 

 

Nakon ovoga nastupa soba sa poklonima

 

 

Nakon ovoga izađoh ispred vrata na koja sam ušao u prvu sobu. Dok sam silazio zapadoše mi za oko par detalja.

 

 

Polako silazim niz stepenice kupum jaknu i izlazim napolje.

 

 

Ispred muzeja se nalazi mali drveni paviljon u kome je rodjen Staljin 1878 i gde je proveo prve 4 godine. Kuća je dupleks u kojoj je Staljinov otac iznajmljivao sobu sleva i potrum u kome je držao radionicu za proizvodnju cipela.

 

 

Privodim kraju posetu muzeju i polako hvatam kurs ka Tbilisiju. Provozah se još malo po gradu pored pijace i svih pekara i na izlazu iz grada sa leve strane vidim znak sa nacionalnom hranom mrtav gladan ne razmisljajuci stajem i kupujem, kad ono puška nije specialitet nego lebac beli što liči na njega. Stojim pored motora i kidam hleba a malo dalje čiča sa unukom se smeje, klimamo jedan drugom glavom, mogu misliti kako sam izgledao x). 

 

 

Završih pola hleba mahnuh im i produzih dalje. Merkam na koju ću pumpu negde ima negde nema benzina i ubodoh jedan cirkus. Vadim čep reko full, gleda me čovek i pita kolko litara. Otkud znam koliko sipaj za 10 larija. Sačeka pare pa viče čoveku za kasom puštaj i nasu mi 10 larija. Nije do vrha iz par puta i nekoliko kovanica doterasmo do vrha sve po principu daš pare spiamo. Malo dalje stoji šleper sa neobičnom robom.

 

 

(sledi nastavak)

[RadicM 1059 Napisano Januar 4, 2016]

 

Između Goria i Tbilisia autoput prestaje i počinje magistralni put, neka zabava počinje, ljudi ovde voze dosta ofnazivno gde god se pojavi dovoljno mesta da vas obiđu obići će vas bilo da je levo desno gore dole. Doduše u tim trenutcima sam se osećate bezbednije nego kad vas nasi vozači obilaze na Ibarskoj. U jednom momentu ispred sebe vidim auto i devojku koja puši i drzi glavu kroz prozor na levoj strani   Kako bre ova vozi, obilazim je i vidim da je desni volan, a kasnije mi objasniše da je ovde pola pola levi i desni zbog uvoza iz Japana... Inače od pre par godina su uveli strožiju saobraćajnu kontrolu i malo smirili saobraćaj a pre toga je bio mad max na putevima, doduše i dalje dosta njih nema branike a ni ulubljena vrata ne manjkaju...

 

Stigoh do Tbilisja sad jos samo da nađem hostel. Kao po pravilu opet ulećem u spic i počinje rvanje sa ostalim vozačima. Ubrzo uviđam da pešake niko nepoštuje i njima se ne staje da predju ulicu već pretrčavaju između vozila kad uspeju i da je ofanzivna voznja i ubacivanje kad stigneš sigurnije od normalne (evropske voznje).

 

Nastavljam sa probijanjem kroz guzvu malo po trotoaru malo između kola izvlačim se iz špica i dolazim do ulice sa hostelom, koji iz nepoznatog razloga ne postoji, čak ni posle pola sata vrtenja okolo po svim mogućim uličicama oko tog mesta ne nalazim nikakvu tablu a ni prolaznici ne zanju o čemu pročam. Okrećem ka drugom hostelu (stari centar Tbilisija) lavirint od ulica stajem u jednoj od njih i produzih dalje pešaka ka slepoj ulici u kojoj bi trebalo da je hostel. Mali uspon i tu je Friends Hostel, raspitah se za cenu 15 larija 8-mo krevetna soba moze samo da negde stanem, nego gde da parkiram bike. Ma tu ispred reče recepcionerka. Doterah motor ona se drzi za glavu koji crni bike to je motor x). Dogovorismo se da parkiram ispod terase uz garazu naša je nikom ne smeta.

 

Raspakovah se na prvi sprat sredih krevet i završih dan uz priču sa ljubaznim osobljem i gostima.

 

(sledi nastavak)

 

 

 

 

[nastasovic 89 Napisano Januar 4, 2016]