Jump to content

Moto Zajednica

Dan mog zivota

Recommended Posts

  • Svrati ponekad, 297 postova
  • Lokacija: Miljakovac
  • Motocikl: Bio nekad Yamaha FZ6 Fazer S2

Ovo nije putopis, ovo je dan mog zivota dat Vama na uvid.

 

Dogovor je bio da za vikend napravimo neku jednodnevnu voznju, malo da izadjemo iz grada, povdemo lepse polovine negde da uzivamo svi zajedno. Sledeci vikend idemo na regatu u Ljuboviju, planiramo motorom, pa taman da se supruga malo provoza, odavno nije, navukla je neki strah… Taman da se opusti malo u zenskom drustvu.

Nalazimo se oko pola 10 na Steku, na brzinu dogovaramo rutu, Dunavska magistrala je u planu, i krecemo. Autoput do Bubanj potoka, pa na Lestane, Grocku ka Smederevu, posle Petrovac i prva pauza Srebrno jezero. Na celu kolone Sale, kumov drug. Sa njim na Diverziji 900 Natasa. Iza njih vozim ja sa zenom, pod nama Fazer 600, pa kum Vlada sa devojkom Andrijanom na Hornetu 600. Na kraju nase male kolone Voja, drug iz Backog Petrovca na Apriliji Caponord 1000. Ritam malo jaci od onog sto zelim sa zenom na motoru, ali OK, pratimo, ne reskiram u obilazenjima, guzva je, i posle oko sat ipo vremena stizemo na Srebrno jezero. Vreme idealno, mada najavljuju pakao za danas, pa sam prvi put na voznju krenuo u bermudama, patikama i majci, suskavac u koferu, kao i donji deo trenerke, kornjaca na ledjima, rukavice i protektori na meni. Nije mi vruce, kao obicno pod punom opremom... Zena je u farmerkama, gore teksas jakna, pojas i protektori, oladila me je na keca kada sam je ubedjivao da ponesemo moto jaknu za nju.
Sedamo na pice, uzivamo u jezeru, vremenu, zabavno je, konacno cemo malo protegnuti noge, prosetamo, pojedemo sladoled mi koji smo doruckovali, oni koj nisu klopaju u restoranu. Oko 13h krecemo dalje, idemo na Golubac, put idealan, krivine taman kako treba. Prolazimo Golubac, tvrdjava izgleda impozantno, Dunav jos fenomenalnije, obozavam miris vode! Dok prolazimo kroz tunele kod Golupca osecam da mi se patike lepe za nogostupe, ulepio sam djonove necim, u istom trenutku vidim Saleta kako isred mene rukom pokusava da proveri sta mu se desava sa cipelom, skracujem razdaljinu i vicem da stanemo, svi smo se izgleda ulepili na nesto! Stajemo, malo vode, malo vlazne maramice, nekako se dovodimo u stanje da mozemo da vozimo, da nas lepljiva stopala na kocnici i menjacu ne ometaju, nije bilo naivno. Posle 5-10 minuta pauze krecemo dalje ka Lepenskom viru i Kladovu, dogovor je da oni ubrzaju ritam, vozi im se, Vlada i ja cemo svojim ritmom pa cemo se vec naci negde. Vlada isto pokusava da ubrza, promasuje jedno dve krivine posteno, izlece skoro u kontra smer, ja se vozim poslednji, i ja sam ubrzao, ali se trudim da ne divljam, suvozacica mi je bas plasljiva, a trebalo bi svi da uzivamo, pa iz sve snage pazim da vozim sigurno. Vlada je posle oprezniji u krivinama, na pravcu zavrne gas, ja ne dizem iznad 90km/h, ali ne smanjujem mnogo ni u krivinama, pa mi ne bezi znatno.
Posle nekih 7km, kolona, saobracaj stoji, mi migavac i lagano obilazimo, peske ka nama vidim da dolaze Sale i Voja, pokazuju nam da stanemo na prosirenje levo od puta. Stajemo, silazimo sa motora i ostavljamo zene da sacekaju, posle nekih 50m vidim motor i nesto crno na putu, lici na jaknu ili mozda pantalone pod nekako cudnim uglom, jos par motorista stoji sa strane. Shvatam da ono nije samo oprema, kolega motorist... Nema mu spasa, a sto je najgore, niko nema domet na telefonu... U soku smo, nikom ne prija prizor, kolegi koji je vozio sa njim dajemo vodu i cokoladicu da ne padne u nesvest, kaze da je kamion Bugarskih tablica isekao krivinu, drugar je izgubio kontrolu i pao, odleteo u stene i odbio se nazad na put. Vracam se do motora, zene kao zene radoznale, sve vole da znaju, trudim se da foliram, kazem ma saobracajka, ne mozemo da prodjemo, sve ce biti OK. Kamiondzija iz kontra smera koji je parkiran gde su nasi motori pita je l' mrtav? Mislim se ne lezi na sred puta, na suncu, a mi parkirali, cekamo da odmori. Precutkujem odgovor... Uspevamo da pozovemo pandure i hitnu, par vozaca automobil nece da ceka, voze slalom izmedju tela i motora, koliko ljudi mogu biti bahati?! Jos malo ostajemo da vidimo da li je drugi motorista OK, neke kolege ostaju sa njim, vidimo da vise ne mozemo da pomognemo, i samo zelim da devojke sklonim odatle.
Okrecemo se nazad, vozimo svi kao posrani, nikom nije do toga, stajemo na prvoj pumpi, tankamo gorivo i pravimo pauzu. Sedimo na nekim stepenicama u hladu, razmisljamo da li su nas lepljivi djonovi spasili i pokusavamo da potisnemo slike iz podsvesti, jos dosta asfalta je ispred nas! Pada dogovor da krenemo na Zdrelo, preko Kuceva, Zagubice, pa na Petrovac na Mlavi i Pozarevac.
Promasujemo put, jednom, jos jednom, idemo najgorim putevima koje je ovaj svet video, rupa na rupu, zakrpa na zakrpu, poremecen nam je ritam, postaje mucenje. Rupe nas rastresle, sve to traje satima sad, vec jedno dva sata lutamo Homoljskim planinama, sela slabo ima, i ona koja su tu nema mnogo ljudi. Krece i glad, krenuli smo u 9h od kuce, njih troje je jelo na Srebrnom jezeru, nas cetvoro samo kuci. Gubi se koncentracija, gledam kako kum promasuje redom krivine, ni meni nije lakse, zamalo da izleti u jednoj serpentini, vidim da mu je lose. Pusta me ispred njega, da ga vodim, gadjamo prostor izmedju rupa, nema ga mnogo! Trnu ruke, trudim se da fokus drzim na maksimumu, ne moze jos dugo ovako lose da bude, nadam se...
Vidim da su svi pred pucanjem, stajemo na nekom poravnjaju, bacamo opremu po travi, lezemo na istu, Andrijana ima problem sa diskusom, jedva hoda, Rada bleda, pije neke lekove, nije jela, pao joj secer, Vlada kaze da je glava u haosu, boli ga, ne moze da drzi koncetraciju. A ja? Ja sam u sorcu i majci, platio svoj komfor opekotinama od sunca na rukama, od rukavica do kratkih rukava i na butinama izmedju kraja bermuda i pocetka protektora na kolenima. Pece razbija, ali cutim i trudim se da se smeskam. Sam sam sebi kriv… Tada im i priznajem da me je pcela pocepala po grudima jos kad smo se okrenuli od nesrece, zaoku sam izvadio tek na pumpi. Ne znam koliko dolazimo sebi, dogovor je do prve prodavnice, da Rada nesto pojede, malo da se osvezimo, pa do prvog restorana!
Stajemo u sledecem selu, prodavnica opremljena kao luksuzni supermarket, svega ima. Uzimamo neke grickalice, Plazmu i vodu, malo se okrepljujemo i krecemo dalje. Konacno izlazimo na malo bolji put, ali ne zadugo, krece silazak sa Homolja, i ja ono nisam doziveo, vozim u krivini, obaram motor, a asfalt je toliko naboran i ispucao da korman ili ce se otrgnuti ili ce mi iscupati ruke koliko trza! Malo okrepljenje nam je dalo dovoljno snage da preguramo tu deonicu, izlazimo konacno na magistralni put. Nadam se restoranu, sanjam ga otvorenim ocima, vidim sa strane gomila automobila mislim se to je to. Vec vidim, posto je ribnjak pored, kako mi pastrmka krasi tanjir, ali Sale i Natasa nastavljaju da jezde, ni traga od stop svetla. U glavi haos, kako moral brzo opadne u takvim situacijama, nizu se restorani, oni ne staju, meni dodje da ih srusim sa motora, da ih stignem, vicem! Dosta voznje, treba mi pauza. I konacno, vidim Natasa pobedonosno podize ruku, to je kafana koju su hteli, Debeli hlad. Sto se mene tice, mogla je bilo koja…
Stajemo, narucuju se pogaca, sir i kajmak za odmah, pastrmka za kasnije. Brzinom svetlosti pogaca(vrela i preukusna) i kajmak koji se topi na njoj nestaju u nasim ustima. Ne kazu za dzabe zdravlje na usta ulazi! Posle pola sata stize i pastrmka, preukusna, mi gladni, a on vrela! Tantalove muke... Duvam, hladim i u pauzama trpam, nije da ne uzivam, ali trenutak je takav da to vise nije bitno.

Mrak lagano krece da pada, Rada je trebalo u pola 9 da bude u ordinaciji(stomatolozi rade kad imaju pacijente), sat pokazuje 8, mi smo u Zdrelu ispred Petrovca na Mlavi. No way Hoze! Krecemo lagano, Rada i ja smo zajedno prosli veci deo zapadne Srbije, Taru, Drinu i jos dosta kilometara na motoru zajedno, u poslednje vreme je navukla strah, slabije se vozi sa mnom. Znam da se najvise plasi voznje po mraku i autoputa. Kompletiracu joj skolu straha za danas, vozicemo se do kuce po mraku, prvo magistralom, onda i autoputem!
Oblacimo se dobro, kazem joj ako ti bude hladno lupi, pa cemo stati, ima jos opreme u koferima. Ima jet kacigu, znam da ne stiti od vetra najbolje, ubedim je da stavi fantomku iako je negodovala. Andrijana prelazi na Caponorda sa Vojom, diskus boli do ludila, a sediste udobnije nego na Hornetu.Voznja ide nekako, teramo koliko mozemo, ne srljamo, znamo da nas stize umor, pitam je da li je OK, kaze vozi, samo me odvezi kuci! Nesto ispred autoputa cujem je kako prica nesto, smanjujem brzinu i pitam da ponovi, kaze prica sama sa sobom... Stajemo ispred naplatne rampe, silazimo sa motora svi, i ona puca. Smrzla se, dosta joj je svega, ne zeli nikada vise! Oblacimo je, svako je dao po nesto opreme koja je staljala u koferima, dobro je tapaciramo i dogovor je da ja vodim na autoputu, oni ce za mnom. Krecemo, drzim izmedju 110 i 130km/h, ne zelim neki sleper u dupetu, niti da automobili fijucu oko mene, a i znam da ce sada izdrzati sve, i da vozim duplo brze, samo da stigne kuci. Ostali idu za mnom, plan je da stajemo na Nisovoj pumpi u MML, pre iskljucenja za Plavi most. Malo je hladno, malo toplo na autoputu, temperatura seta bukvalno 10 stepeni gore dole, ali nekako se priblizavamo. Najvise volim spustanje sa Begaljickog brda, i kad vidim Avalski toranj. Taj osecaj da sam blizu kuce svaki put, a dosta putujem, mi u grudima izazove posebnu emociju.
Stajemo na pumpu, stanje je malo bolje. Par reci za kraj, jos po neki utisak, pozdravljamo se i svako svojoj kuci. 23h, parkiram ispred zgrade, brz tus okrepljuje telo, bez reci lezemo u krevet i trudimo se da zaspemo sto pre, svako sa svojim mislima u glavi. Sutra je nov, radni dan.

 

I zelis li i dalje da budes bajker, pitam sebe? Ne znam, iskreno, znam da cu i dalje pokusavati...
 

Poginulom kolegi zelim mir Boziji i siroke nebeske drumove.

  • Podržavam 21

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Zlo i naopako, 545 postova
  • Lokacija: Kula
  • Motocikl: Kao da nema

Kao neko ko zna da sedne na motor i vozi po 14 sati bez duzeg odmora od onoga da pojedem sendvic znam kako je kada se nadjes u nekoj nedodjiji umoran, bolan, nazuljan i bez koncetracije. Posle toga mi dodje da motor ni ne pogledam mesec dana.

I kao po pravilu uvek dodje deonica sa extremno losim putem da nazulja i ono malo guzice i jaja sto se do tada nije zacrvenelo.

Cesto povedem i curu u takvu nedodjiju. Ne znam ni sam sta ce mi to sve...cemu svo to cimanje...pola dana uzivanje a druga polovina mucenje. sto uopste nju provlacim kroz sve to.

Uvek se zuri negde...uvek da ugrabis jos neki km bez da popijes vodu...da se stigne na destinaciju sto pre. Zivot valjda naucio da mora brzo...da mora odmah..Nauci tako poslodavac, pre toga skola...ODMAH !

Juce dosao kuci posle 3 dana voznje po tari i bosni. Kuci gledam gumu i vidim da sam chicken strips smanjio na dva-tri milimetra :///// na motoru koji nije za te stvari namenjem...vozio sa curom. jos mi ona kaze par puta da sam ga spustio previse. A ja po svojoj proceni ni pola vozac za takve egzibicije. Zelen i glup. Tek 3 godine na dva tocka. A zbog cega: zato sto sam se zasitio voznje i zurio sam kuci. Kada sam bio na rezervi snage, sa koncetracijom u minusu i zulju na ruci ja sam spustao motor koji ima vose oklopa nego tenk :/ jos u opasnost dovodim osobu do koje mi je najvise stalo. I po pravilu uvek se nesto zajebano desi bas tada u povratu..uvek neko izleti..uvek neko oduzme prednost...

Ja sam budala.

 

Ovakve price ko sto je clyde napisao me posrame...mnogo vece mudonje i vozaci su pali tamo gde sam ja prosao...i to samo zbog lude srece (jer niti znanja niti umeca nemam puno vise od pocetnika)...a i to ce isteci kad-tad...i toga se bojim.

  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Malinar u pokusaju, 1204 postova
  • Lokacija: Kg
  • Motocikl: uljara 600

Ne znam sto ste smoreni, ako vidite da vam je motociklizam vise patnja nego uzivanje, sto biste se dalje mucili?! Prodajte motore i vozite se autom i sa klimom kao gospoda. Ja sam tu klimu zamenio za nesto sto ide poput ferarija, a kosta kao sasvim obican gradski auto star 15 godina. Neshvatljivo mi je da ste doveli sebe u tu opasnost da "masite" krivine. Mene nikada nije bilo sramota da vozim sporo, nebezbedno me je itekako bilo sramota, narocito od drugih. Moj iskren savet, duze ture vozite solo dok se jos nekoliko hiljada km ne predje pod zadnjicom, u ovom hobiju se greske vrlo tesko ispravljaju, a debelo se placaju. Pozz!

  • Podržavam 9

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • МК Братство, 1943 postova
  • Lokacija: НОВИ САД СРБИЈА
  • Motocikl: BMW R 1200 RT

За  девет година око 75000 км,али у последње три 39000 км од тих 75000км... не кажем да немам искуства,али да сам далеко од некога ко је тотално сигуран јесам...Такође је моје мишљење да када си најсигурнји у себе,,тада си у највећој опасности. Зато увек имам дозу страха ,пре свега од самог себе. Везано за ту несрећу,и сам сам са мојом браћом прошле године присуствовао немилом догађају где човек испусти душу на наше очи...врло често то препричавам и сетим се те језиве сцене. Да ли сам икад помислио да због тога што сам видео престанем да возим? Наравно да не! Само сам још опрезнији... а што се тиче срљања и дивљања темпом који није твоја зона комфора,то ми је равно самоубиству и убиству јер си имао сувозача!!! Само памет у главу,преиспитај своје жеље и могућности и полако!

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ne silazi, 5744 postova
  • Lokacija: Smederevo
  • Motocikl: TDM 900

Imam srecu i presrecan sam jer moja verenica voli da se vozi i putuje na motociklu.

 

Pre svega, ja sam joj dosta pricao o opremi i kod nas nema diskusije niti bilo kakvog izgovora da se u voznju ide bez opreme. Bude joj vrucina, ne moze da se sredi kako ona voli ali to je u motociklizmu u tako. Ona je sa tim nacisto, da je drugacije ne bi se vozili.

 

Drugo, kada se vozimo, pogotovo dalje, vozimo uglavnom u skladu sa ogranicenju, eventualno smo 10-15km/h preko. Saobracaj u Srbiji je jako surov za motociklizam i zaista treba biti vrlo vrlo oprezan i trezven jer je u pitanju zivot .Vozimo se 60-100, koga to smara, ko ne voli i juri krivine neka putuje sa slicnima. Ako nema, uhvatim solo i vozim svojim tempom.

Najbitnije je otici, videti, provozati se i dovesti kuci voljenu osobu i motocikl. Grebanje fuzastera i izigravanje Markeza nije za javni put.

  • Podržavam 5

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ne silazi, 6084 postova
  • Motocikl: GS1250Adv curi ulje na semering

I dalje mi nisu jasni ljudi koji voze 250 na javnom putu, a cuo sam price i ovaj vikend. Nemojte da ocekujete da vas auto koji se ukljucuje VIDI zato sto vas nece videti. Sto se tice tih famoznih ''chicken stripes'' normalno je da ce postojati na svakoj gumi koja se vozi u javnom saobracaju.

 

Kolega ima toliko hobija na svetu, ne mora bas da bude motociklizam. Ne znam zasto silite ako ne ide. Neko ne moze da izdrzi jedan dan, neko obilazi svet na vespi.

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • You tube / Drandigo .., 600 postova
  • Lokacija: Sokobanja
  • Motocikl: Yamaha Fz6

Pa iskreno ispisano svaka cast. Cudo su ti dvotockasi, ko ih voli nema mu pomoci. Dok su bile ove kise pre desetak dana krenem do Krusevca, kisa vetar ma ne daj boze, dzabe oprema, mokra jakna trenerica dukserica i majca. 15 stepeni. Oko 130km ukupno  po najgorem vremenu. Srecom ne znam sta mi bi pa u sred leta a nije mi tesko bilo namontiram tucano urbano pa mi noge ostanu suve. Stignem u 7 uvece kuci, glava ne da boli nego raspada se, mucim se dok brufen ne krene da radi, gundjam umotan u krevet aaa bez kabine nigde vise, ni do prodavnice, da ne vidim skuter vise. Ujutru klasika pali masinu i teraj dalje. To uslo u krv i nema nazad. Nesto mi se zakomplikuje finansiska situacija prosle godine i prodam burgmana. Kupim kineza za to imam, kosta kao mobilni.Oprema mi je skuplja od njega.Necu da kukam kako se nema i da me sramota da parkiram kineza,da pricam kako cu da kupim nesto opasnoo, hehe nikako.Dok se ne povrate novci ima da se vozi.Za manje od dva meseca 1700km, na sediste na koje utrnes posle 30km.Nesto pricamo i na more da idemo, videcemo. Hocu da kazem ili volis ili ne.

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1182 postova
  • Lokacija: Staze i planine
  • Motocikl: Suzuki gsxs1000, kawasaki zx6r

Mislim da je ovde najveci problem voznja bez opreme i voznja u grupi koja diktira jak tempo,nikada ne bi trebalo da se jure drugi,vozi kako ti odgovara za svoju dusu,ostali ce da sacekaju..

Jos vam je se pogodilo da vidite nesrecu,pa da pogresite put...Bice bolje,samo sledeci put isplanirajte bolje rutu i obucite svu opremu pa makar bilo +50...Srecno...

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U prolazu, 55 postova
  • Lokacija: BG
  • Motocikl: R1100GS

Tri su komponente bezbednosti: znanje/veština, svest i (samo)disciplina. Ako nisu prisutne sve 3 - bezbednosti nema. Sve se uče, stiču, vežbaju i održavaju. I uvek sve zajedno, jedno povlači drugo.

Problem je što su i znanje i svest podložni individualnoj proceni a ne uspeva svako u svakom trenutku da ih proceni realno i tu nastaju prbolemi. Zato je nužno slepo pridržavanje nekih pravila i tu dolazi ključ svega: disciplina i samodisciplina. Jednostavno, postoje neka pravila koja su sveta i ne krše se. Oprema - nivo nužne opreme zavisi i od osobe i od zadatka/plana i od okolnosti. Ali mora se znati crta ispod koje se ne ide.

Navikao sam da vozim u jakni. Iz mog iskustva i padova koje sam imao procenjujem da su pri laganijim padovima ruke i glava ugroženiji od nogu. Zato bez rukavica više baš nikad ne vozim, ni do ćoška a bogami ni bez jakne. Juče sam po onoj paklenoj vrućini u 16h skinuo jaknu da idem u radnju i ubacio je u kofer, posle je ne obučem. I osećao sam se jako neprijatno i nebezbedno od Novog Beograda do grada bez jakne.

Moraju se sebi postaviti pravila i njih se držati. Nikad bez kacige. Dopuštam sebi poneki redak i kratak izuzetak na terenu, po kojekakvim pustim predelima bez saobraćaja gde vozim 40 na sat da malo uživam u vetru u kosi. Ali samo kad sam sam, kad nigde ne žurim i kad je baš predeo koji to opravdava. I znam da je čak i to nebezbedno ali sam proračunao rizik i računam da me iskustvo vadi. Nosim flip-ap i moje je pravilo da mogu da vozim sa otvorenim vizirom po gradu do 70 km/h kad se drugi vozači ponašaju normalno. Ima dana kad ljudi polude, od vrućine, omorine... Kad prepoznam - ne dižem vizir! Na bilo kakvom putu van naselja - nikad otvorena. Kad idem leti na turu u meš jakni uvek u koferu nosim i zimsku jaknu. Dogodilo mi se da sam jednom usred leta imao kvar, sitnica koja me zadržala 3 sata, i vraćao sam se od Tuzle preko Majevice u letnjoj jakni. Bio vreo julski dan, preko 30°, ali oko 2200 na 1000m bilo 8° a ja u letnjoj jakni i majica ispod!

Što se tiče vožnje u grupi, iz mog iskustva najviše ljudi pogine pokušavajući da vozi brže nego što bi oni sami izabrali da voze. Prate nekoga, jure nekoga, dokazuju se nekome. Sve je to neozbiljno, infantilno, neodgovorno, glupo. Stotinama puta sam drugima rekao da imaju dve mogućnosti - ili da uspore ako sam ja sporiji od njih ili da idu bez mene, i to ne samo na motoru nego i u kolima i na brodu i u vazduhu. Svako treba da zna sebe i svoju opremu i da poštuje svoje osećanje bezbednosti i ugodnosti. I tu ne sme da bude kompromisa. Bolje da vas neko smatra pičkicom pa da budete živi i jednog dana se smejete tome nego da se negde zakucate vozeći brže nego što vi, vaše znanje, motor i oprema mogu i hoće.

Znam o čemu govorim, bavim se poslom u kojem se lako i često gubi glava, ni sam ne znam koliko imam poginulih kolega a bavim se i sportovima sa dosta rizika i obučavam druge kako da te rizike smanje i izbegnu opasne situacije. Godinama na poslu šaljem ljude u rizične i opasne situacije (za koje jesu obučeni ali su obučeni i da prepoznaju trenutak kada se odustaje) i insistiram na procedurama a najviše na činjenici da odluka jednog člana grupe da odustane znači da automatski odustaje cela grupa osim ako se može podeliti tako da deo nje i dalje može da ispuni zadatak. I zato uvek kažem da je moj jedini uspeh u životu na koji sam zaista ponosan taj što mi niko nikada nije poginuo ili ozbiljno ranjen.

Procena
Planiranje
Opremanje
Priprema
Procena
Izvršenje
Stalno praćenje situacije
Procena pri svakoj promeni

  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 297 postova
  • Lokacija: Miljakovac
  • Motocikl: Bio nekad Yamaha FZ6 Fazer S2

Neko u onome sto procita nadje i nesto sto ne pise, a neko shvati zasto je to napisano to sto pise. I to je potpuno normalno. Na kraju, sve sto te ne unisti, ojaca te! ;)

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ne silazi, 6084 postova
  • Motocikl: GS1250Adv curi ulje na semering

Otezavajuca je okolnost kada vam je partneru prisela voznja i ne zeli vise nikad. Nadam se da je to privremeno. Veoma je bitno imati podrsku ako vec imate partnera.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 128 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Yamaha TDM 900

Ovo nije putopis, ovo je dan mog zivota dat Vama na uvid.

 

...

Stajemo na pumpu, stanje je malo bolje. Par reci za kraj, jos po neki utisak, pozdravljamo se i svako svojoj kuci. 23h, parkiram ispred zgrade, brz tus okrepljuje telo, bez reci lezemo u krevet i trudimo se da zaspemo sto pre, svako sa svojim mislima u glavi. Sutra je nov, radni dan.

 

I zelis li i dalje da budes bajker, pitam sebe? Ne znam, iskreno, znam da cu i dalje pokusavati...

 

Poginulom kolegi zelim mir Boziji i siroke nebeske drumove.

 

Ukus u ustima kad se vidi pogibija... pešaka... vozača ili motoriste... ovo poslednje najviše boli. Ja tog dana obično ćutim, ako vozim usporim skroz,,, nije posle toga vreme za zabavu... :(

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U prolazu, 97 postova
  • Lokacija: ...BG & UK
  • Motocikl: z1000sx

Svima je bolje da pročitaju ovako nešto i po nešto shvate, zaključe ,nauče. ..nego da dožive, teško je biti biker kod nas kad nam je vozačka kultura nikakva a uz to i ne održavani putevi , stvore se takvi uslovi da moraš biti 200% skoncentrisan tokom cele vožnje a to zamara i kvari celokupan doživljaj. ..

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 247 postova
  • Lokacija: У души - Дорћол! (Београд)
  • Motocikl: Honda CBF 600N & Fosti F51

Pročitah ovaj iskreni opis putovanja i sve komentare sve očekujući da se neko od ''mladića OVER 60'' javi i prozbori koju. Ja mislim da je (kako se to i često naglašava) svako kovač svoje sreće. Zato je to, po meni, stvarna demokratija. Il' hoću ili neću! Ja ponekad zloupotrebim moje godine pa mlađima objašnjavam motociklizam kao paralelu sa sex-om. Da, baš tako. Sličnosti su lako prepoznatljive. Nije dobro ako voziš motor da bi se pokazao i (ne znač zašto i čemu) dokazao. Isto mu dođe i sa onim drugim, nežnim, aktivnosima. Ništa bolja nije situacija ni kada voziš motor zato što ga imašp pa to ''treba'' i ''mora'' da radiš. (opet isto i sa ''onim'' stvarima). Prava stvar je kada voziš svoje motorče (kako god da je i kakve god da je snage) i uživaš u tome! E to je ONO.  Mislim da ne treba objašnjavati da je istovetna stvar i sa...... ma znate vi to. 

U sredu, najtoplijem danu ove godine, reših da ''zajašem'' i projezdim malo Srbijom. Svi su mi govorili da nisam normalan, a nikad nisu seli na dva točka. Od onog ''prokuveće ti glava ispod kacige'' do uparićeš se u odelu. A airflow sistem radi kao i ventilator, naravno ut intenzitet koju dozira desna ručka.  Pređoh 345 km (BG-PO-Svilajnac- pa lokalcem do sela Vojska....(pošto mi je bilo lepo zaboravih da na vreme sipam gorivo a zacrvene se lampica... meštanin mi pokaza put do Morave i preko onog čuvenog visećeg mosta do pumpe. Molio sam Boga da mi ne prokliza ili ''bušne'' gumu neki od eksera iz razdrndanih fosni jer ko će dizati 200 kila na mostu širokom manje od dva metra a malo-malo pa nedostaje fosna.. Povratak preko mosta bio je odgovor sumnjičavom ''lokalcu'' u stili : ''Jesmo li bajkeri ili...''. Što bi rek'o Panda)... Dalje Jagodina, Sabanta, Kragujevac i naravno do BGD.  Uveče, ipak malo umoran ali onoooolikoooooo zadovoljan stigoh kući. Naravno, mnogi i dalje misle da sam malo šlb.. u ovim godinama. A usput je bilo toliko lepih predela, dinamičnih i zanimljivih puteva, a i sagovornika, što je dobrodošlo povećanju kvaliteta radijske emisije. 

I... pitam se kakav zaključak iz ovoga izvesti... Ma, ne treba komplikovati nego iskoristiti pogodnosti za uživanje - naravno, ne po svaku cenu. A dobitak je nemerljiv.

Nadam se da nisam ''ugušio'' temu. Sve najbolje i puno bezbednih kilometara vam želim.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   0 članova

    • Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.


×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja