Z kao Z 750!
Jel ste se ikada zapitali sta znace slova u oznaci nekog modela? ‘Ajde mogu da rastumacim ono R kao racing, S kao sport ili sta ti ja znam vec... A sta znaci Z? Ok 750, gle cuda, znaci radnu zapreminu... Pa sto onda Z ispred?
Z za prvi pogled.
Da ne znaci mozda to Z kao zver? Jer tako deluje. Opasno! Sa njim nema sale! Prednja maska sa “namrgodjenim” farom jasno zapocinje liniju celog motocikla, koja se preko rezervoara zavrsava zasliljenim repom. Sve deluje kao da je neko posvetio vremena i vremena kako bi ovaj Z izgledao valjano.
Pogledajte samo one minijaturne plastikice na stranicama hladnjaka. Moglo je i bez njih, zar ne? A opet detalji poput njih mi daju onu pravu “streetfight” notu. Kao da je zver (masina) smestena u za broj manji kavez (oklope) i pokusava da pobegne napolje. Zadnje LED svetlo, stilizovana rama i nazubljeni diskovi daju mu jos agresivniji nastup. Instrument ploca je moderna, citljiva i mogu slobodno reci- dopadljiva.
Licno, Z mi se najvise dopada u tamno plavoj bolji, ali ova narandzasta najbolje pristaje njegovom diverzantskom karakteru- ako ga ne spazite na ulici ili imate problema sa perifernim vidom ili ste po prirodi vrlo dosadna osoba.
Utisak mozda donekle kvari top izduvnog sistema, koji jeste da je stilizovan da se uklopi u imidz Z-a, ali u crnoj boji nekako... ne prolazi.
Sve u svemu, novi Z JESTE lep i dopadljiv motocikl.
Prosli Z je izgledao kao polupani 636. Jeeeste, izgledao je orginalno, ali bez ikakvog stila. Ovaj nije tako bitno drugaciji, ali sticete potpuno drugi utisak kada ga pogledate. Lepota je u detaljima, definitivno...
(Kawasaki, jel vidis kako se moze kad se ‘oce! )
Z za udobnost.
A da ne znaci Z “zamalo tourer”? Aaaah, ne sigurno. Postoji mnogo klasifikacija motocikla, po ceni, snazi, nameni... ali kad bih ih rasporedili po polozaju sedenja, Z bi imao svoju kategoriju.
Ja nisam bas nesto nizak vozac, pa opet sa +stoosamdeset visine ponekad imam osecaj da necu dotaknuti asfalt sa obe noge. Necu da zalazim u to koliko proizvodjac deklarise visinu sedista od tla, samo cu reci da je visoko skoro pa kao enduro. Kada sednete noge su vam skoro pa ispruzene i kolenima stezete rezervar u donjem delu, sto je odlicno za dinamcinu voznju. Ono sto nije bas prijatno je... pa sve ostalo. Sediste je klizavo i postavljeno pod nagibom napred, pa pod ostirm kocenjima – spasavaj se ko moze. Da zlo bude gore, ono sto nikao ne prilici jednom nakedu je toliko opterecenje na rukama. Torzo je toliko povijen ka napred da hteli-ne hteli prenosite suvise tezine na upravljac, a to se odrazava na ponasanje u krivini. Osecate se kao na onim pravim “streetfight” preradama i to bas kao da se namestate da propnete spravu na prednji tocak. Mogli su malo napraviti ustupak udobnosti ovde. Kao da je ergonomija pravljena po meri nekog sa niskim rastom, a opet dugim nogama. Znaci ako ste gradjom pola Ben Spies, pola Dani Pedrosa, ovo je pravi motocikl za vas.
Z kao Zabava
Oooo, da! Dosta kukanja oko sedenja, vreme je za pokret.
Kodirani kljuc u bravu i pritiskam starter. Oho, pa nije bas ni tih... Zvuk iz izduva odusevljava. Bas po meri, nije bucan, a ima ono duboko brundanje koje odaje sa kakvom zverkom imate posla. Najsladje je zatvarnje gasa na preko 7000rpm, koje je propraceno glasnim pucketanjem, pa za trenutak umisljate da ste (ubacite ime nekog vozaca ovde) na (ubacite neku slavnu trkacku spravu ovde).
Do 2000rpm se ponasa vrlo ‘Kawasakijevski’, a onda na dalje nema sale. Povlaci izuzetno snazno, cak snaznije od mog GSX-Ra, ali ravnomerno, silovito, a opet pitomo, nema trzaja i oscilacija, samo provala obrtnog momenta koji vuce napred. (jel ovo stvarno samo 750 ccm?)
No, zurka pocinje od 7-8000 rpm. Od tada pa do limitera, efekat je kao kada ubacite kocku secera u casu koka-kole. Snazno je, ali opet ne toliko da vas preplasi, vec taman da vam lucenje adrenalina pokrene sa lera.
Poput par piva s’ nogu, taman dovoljno za dobar provod, a da ne izaziva glavobolju, tako je i karakter masine Z-a ono sto 90% nas ocekuje u 90% situacija. Zabavan, a opet vas nece dovesti u kriticnu situaciju.
Jel ovo i dalje pravi Kawasaki? Znate, onaj Kawasaki gde je potreban solidan udarac levom nogom za promenu brzine, jer ovde toga nema. Menjac je savrsen- kraj price.
Bili u niskim, visokim obrtajima, nevazno, promena je glatka i bez trzaja. Menjajte bez kvacila na sredini radnog podrucja i dobili ste skuter od 750ccm. Promena na nize ide glatko cak i bez dodavanja gasa, sto je zasluga kvacila, koje je toliko meko da je to milina. Mozete ga zlostavljati, “ispustati”, sve ce oprostiti. Zamerku ce imati mozda jedino iskusniji vozaci koji bi da ga u supermoto stilu uklizavaju u krivinu, ali iskreno- koliko vlasnika Z-a ce to raditi?
Kada bi me neko pitao za moje shvatanje idealnog motocikla, definitivno bih izabrao agregat Z-a. Jedina tamna strana je potrosnja. Pri normalnoj voznji je jos u granicama normale, ali kada se malo stisne ode dovraga... Na stazi u Kuli, otisla je trecina rezervara za tili cas.
Losa strana slova Z
Nazalost, ono sto sam rekao za agregat ne stoji i za sasiju. Ogibljenje je lose. Ne lose,
imao sam prethodni Suzuki GSF i on je imao lose ogibljenje, ovo je katastrovalno. Nije mi jasno kako su japanci mogli da naprave toliki propust, kao da su komponente direktno od dobavljaca montirali na motocikl, i bez prilagodjavanja pustili u prodaju. Bitno je da je sve na broju, a kako radi koga je briga.
A kako radi? Nikako- ceo motocil se ljulja i poskakuje. U krivini prednji kraj se lomi i motocikl tezi da suzi putanju, pa je potrebno mnogo snage da se odrzi na zamisljenoj putanji. Pod gasom zadnji kraj krece da poskakuje i leluja, praveci fronsle od zadnje gume. Sve u svemu nemam lepe reci.
Ok, da vidimo sta se moze uraditi. Jednom sam napisao da bi trebalo iskoristiti mogucnost podesavanja kada vec mozemo. Srafciger i kljuc u ruke, i malo dodaj tamo, malo oduzmi ovamo, probaj, pa opet... U principu na svakom motociklu se dobija za nijansu bolji kvalitet voznje, kod Z750 – sve se preokrenulo.
Motocikl je konacno postao vozan i poslusan i mogao sam formirati neko misljenje o njemu.
I kako stoje stvari?
Pa, i dalje nije sjajno ali je mnogo bolje. Komponente nisu vrhunske i za taj novac konkurencija nudi mnogo vise. U krivini je stabilan, nervoze nema, ali fali osecaja. Z slusa svaku naredbu ali je samo pitanje dokle. To posebno vazi za prednji kraj za koji nema nikakve povratne informacije. Problem je u tome sto je kompresija viljuske za nijansu mekanija no sto treba, a mogucnosti za podesvanja, pogadjate, nema.
Kocnice takodje nisu ono sto bi trebale da budu. Dvoklipna plivajuca klesta su mozda bila ok po standardima od pre petnaest godina, kada su se ugradjivala na njegovog pradedu, poznatijeg kao ZR-7. Samo, starina po snazi i okretnosti nije ni blizu onome sa cime mi imamo posla, pa bi tako i kocnice morale biti jace. Za odlucno zaustavljanje potrebno je snazno stisnuti polugu sa sva cetiri prsta, a cak i kad su na granici svojih mogucnosti ne pruzaju dovoljnu silu, a o doziranju nema ni govora. Koliko god bio pristalica ABS-a, u ovom slucaju bih glasao protiv, jer uparen sa ovakvim kocnicama ima pune ruke posla, a kontrolu preuzima suvise ostro i naglo, izazivajuci paniku kod nespremnog vozaca (npr.mene). Radije bih umesto ABS-a po istoj ceni video neka cetvoroklipna klesta.
Da me neki ne shvate suvise pogresno, Z ce u svakodnevnoj upotrebi ponasati odlicno. I na ove mane ne bih ukazao da su Zu dali neki prosecno dosadni agregat, ali nisu. Ovako kao da smo u situaciji da gasimo pozar pomocu prskalice za cvece. A ovde je veliki pozar u pitanju...
Z kao Zavrzlama
Iz kruga u krug, iz kilomerta u kilometar, sve sam se bolje razumeo sa Z-om.
Da se vratim na kukumakanja o polozaju sedenja sa pocetka teksta: Kvaka je u tome da se ovde NE sedi kao na nakedu, vec morate zauzeti polozaj kao na R motociklu (italijanskom ) i povuci se skroooz nazad, cak sam nasao za zgodno da pozadinu uglavim izmedju dva sedista. Koliko god zvucalo kao paradoks, takav polozaj je em udoban, em rasterecuje prednji kraj pa Zekan postaje strasno poslusan. 200 i kusur kg koliko se deklarise, deluju u voznji kao stamparska greska na papiru... ili su mozda kilogrami laksi u Japan. Sve u svemu, krivine su pocele da se nizu brze, asvalt je poceo da bude sve blizi, i jedino me je ogranicavala cinjenica da nisam vlasnik ovog Zajebanta i da bi bilo dobro da ga neostecenog vratim gazdi.
Cak je i zastita od vetra nekim cudom solidna do 160kmh, jedino je kaciga malo na udaru. Cenim da bi minimalni vetrobran koji prati konturu maske i to eleminisao, no pokvario bi siluetu ovog frajera, a to ne zelimo.
Suvozacica ce sigurno imati primedbi na malo i neudobno sediste, kao i na nedostatak oslonca, jer je rezervoar suvise daleko. No, to je njen problem.
Zakljucak
Stvarno ne znam sta pametno ovde da kazem.
Do sada bi bez izkakvog dvoumljenja kao best-buy u klasi nejkeda sednje zapremine preporucio GSR-a. To je odlican motocikl, ali nazalost samo to i jeste. Za istinsko uzbudjenje, radije bih citao one “Warning” nalepnice na rezervoaru.
Z 750 nije savrsen... daleko je od toga. Ali, ucinice da vam srce zakuca brze svaki put kada mu pridjete. Odusevice vas svakim ponovnim okretajem rucice gasa, prodrmati nervni sistem u svakoj krivini i obogatiti recnik na benziskoj pumpi.
U doba kada novi motocikli postaju bezlicni, Z750 obiluje karakterom. Mozete ga (poput mene) voleti ili mrzeti, ali budite sigurni da vas nikad, ali nikad, nece ostaviti ravnodusnim.
A sta jos zelite od motocikla?
Autor ovog teksta se neizmerno zahvaljuje vlasniku sto je ustupio svog voljenog ljubimca meni na torturu. Hvala puno druze!
