Moj motor je poluautomatska varijanta, automatski pada, a ručno se podiže (mnogo lakše ako je ruka tuđa).

Nisam ja uradio ništa, nego on sam prilegao da odmori. Pre nekoliko dana pukla "ćopava" pa se izlio na levi bok, danas se izvalio na desni (pojma nemam ni kako ni zašto)? Pustio sam ga da odmori sat vremena (dok mi nije došla komšinica da pomogne oko podizanja MOTORA).

Krajnji rezultat je taj.

Jel neko uopšte zna šta znači pojam međugasa i kako s e to izvodi? Čitajući prethodne komentare čini mi se ovo što se radi sa motorima nema veze sa međugasom.

Kada je predprošle godine moj drugar Mita (ima tema o tome u crnoj hronici) doživeo nesreću pri kojoj mu je noga skoro zdrobljena i kada je nakon toga iznenada preminuo tokom transporta od Smedereva do Beograda, naš zajednički prijatelj (i klupski kolega, a kardiovaskularni hirurg po struci) je rekao da u nekim situacijama nema pomoći čak da si u tom momentu na operacionim stolu, okružen vrhunskim timom. Deo tkiva prilikom povrede uleti u krvni sud i samo je pitanje gde će da "zaglavi" (srce, pluća, mozak) i "ćao".

Do pre par decenija važilo je pravilo da se i u gradu vozi desnom saobraćajnom trakom, a da je leva za preticanje (osim kada su obe saobraćajne trake zauzete kolonama, u kom slučaju se brže kretanje jedne kolone u odnosu na drugu nije smatralo preticanjem). Sada ne postoji obaveza kretanja desnom trakom, pa debili zajašu levu traku, a desna često zvrji prazna.

Takođe brzina "frejmova" zavisi od toga koliko nam je mozak zauzet u tom momentu (bilo vizuelnim nadražajem, bilo čujnim, bilo razmišljanjem o nečemu). Ukoliko radimo više stvari istovremeno mozak ne može da obrađuje informacije istovremeno, nego pravi "preraspodelu" vremena za svaku od njih, pa onda dolazi do kašnjenja u "prenosu podataka".

Mislim da smo se čuli telefonom pre par sati.

Pre bilo kakve kupovine treba proveriti šta je (i da li je) neispravno i naći uzrok zbog čega je došlo do neispravnosti. Uglavnom ništa u sistemu napajanja ne crkava iz čista mira.

Isto važi i za vozače. Kolega 1951., a ja 1956.

Juče lepa vožnja dva motora do manastira Prohor Pčinjski (u odlasku preko Gadžinog Hana, Vlasinskog jezera i Surdulice, u povratku preko Vranja i Leskovca). Volim vožnje po brdima i po krivinama, a na ovoj vožnji je toga baš bilo. Posebno zadovoljstvo mi je bio susret i druženje sa kolegom @kaligula1 u Vranju, pa mu se i na ovaj način zahvaljujem na lepo provedenom vremenu u razgovoru sa njim. Inače na put smo krenuli sa dva motora (BMW R1100 GS i BMW R1100 RT), a uz put imali i dve smešne "havarije". U odlasku (u blizini Gadžinog Hana), stali na puš (i na piš) pauzu i dok sam bio okrenut leđima motoru čujem "tras". Okrenem se a moj se "Bendža" izležava na levom boku! Pukla "ćopava". Na motoru nije bilo štete. Idemo dalje i na sledećoj pauzi kolega podiže motor na centralni oslonac, kad polomi se leva "noga"! Zadržasmo motor da ne padne, ali neverovatno da nam za pola sata na oba motora postradali "nožice". Danas će da radi aparat za varenje i brusilica.

1. Niko nije ovde direktno okrivio motociklista da je on krivac za udes, nego su ga okrivili zbog prevelike brzine kojom se kretao. 2. Šta podrazumevaš pod pojmom "bajker" (ili "bajkeri")?

To mi je poznato, ali mi je poznato i to da sa 150-200 teško da ću da izbegnem bilo šta ako se desi iznenada (jer zakoni fizike važe za sve podjednako). Uglavnom se ne strada zbog vrste motora, nego zbog "navigacije" u glavi. I da se razumemo, pričam uopšteno (ne mora da se odnosi na ovaj slučaj pošto nemam nikakve informacije kako je i zbog čega čovek stradao).

Problem nastaje kad motor preuzme primat i počne da upravlja čovekom, a ne da čovek upravlja motorom.

Itekako imamo širok izbor na kojima može da se uživa u vožnji (što putevima, što van puteva). Međutim nisu problem putevi, već ljudi kojima nije uživanje vožnja, nego publika i osećaj da su iznad ostalih oko sebe.

Da li je zaista realno da očekujemo da se izgradi put gde će bajkeri moći neometano da voze? Dok pojedini motociklista ne utuve sebi u glavu da je motor samo prevozno sredstvo (kao i svako drugo), a ne sredstvo za lečenje kompleksa i sujete, imaćemo ovakve događaje (i komentare). Kada je neko samo "adrenalinski zavisnik", on izabere način da svoju potrebu zadovolji tako što će (ukoliko je vožnja u pitanju) da ode na deo nekog neprimerenog puta, ili u brda van puta, ... , gde nema publike i gde drugog ne može da ugrozi. A kada neko u urbanoj sredini ima potrebe da se "pokaže", to sa adrenalinom nema veze, nego je u pitanju lečenje kompleksa i to gotovo nikada ne rade ljudi koji su se u životu ostvarili u nečemu, nego oni kojima je kurčenje jedini način da budu zapaženi. Opet naglašavam da je motor samo prevozno sredstvo, da za vožnju motora važe propisi kao i za sva druga vozila (a da isto tako važe i zakoni fizike). Za ostale tri stavke koje si naveo se slažem.

Težinski ili zapreminski?

Ostali oko tebe idu 70, a ti 180! Mislim da nema ni razloga, (a posebno nema svrhe) da napišem neki komentar, osim da poželim sreću i tebi i onima koje možeš da ugroziš.

Ja sam postavio pitanje koji je razlog za tako ekstremnu vožnju. Pod ekstremnom računam brzinu veću za 50-60% od dozvoljene na tom mestu.

Navedi makar jedan razlog zbog čega bi neko vozio 150-200, ... bilo gde (posebno na putu gde je ograničenje 80)? Kompleksi, sujeta, ...

Ma preterao jedino oko ovo kočenje, a ostalo može da se postigne.

Ja sam se u svojim dosadašnjim komentarima držao isključivo dela od momenta kada je bilo moguće da motociklista uoči auto koji ga "seče", pa do momenta kontakta i tvrdio sam (i tvrdim) da u tom periodu nije bilo vremena za reakciju. A što se tiče načina prilaza raskrsnici i ono na šta pažnja treba da bude usmerena, slažem se potpuno, ali uz jedno "ali": U komentarima se podrazumeva da se radi o "civilnom" vozaču motora (kome je sva pažnja usmerena isključivo na tome da živ i čitav stigne tamo gde je krenuo), međutim policajac na motoru nije na turističkoj vožnji kroz grad, nego ima i svoje obaveze. A obaveze su da prati druge učesnike u saobraćaju (ne samo ispred sebe, nego i oko sebe), da uoči i ko na drugoj strani ulice čini prekršaj, da uoči i onog koji koristi telefon ili vozi dete na prednjem sedištu, da uoči nekog ko vozi bez tablica, da uoči i prepozna vozilo koje se traži iz nekog razloga, ......! Takve obaveze mi, civilni vozači, nemamo u saobraćaju i mnogo nam je lakše da odaberemo i putanju i način vožnje da bi bili bezbedni (koliko-toliko). Ovo poređenje je isto kao kada bi upoređivali "obaveze" jednog gosta u punoj kafani i obaveze konobara u toj kafani. Edit: Bitan je i podatak da je do nesreće došlo oko 13 i 30, što znači da je policajac verovatno do tada već 5-6 sati bio na motoru u saobraćaju (a samo da podsetim kolege koliko nas izmori i iznervira pola sata ili sat vožnje motora u gradskim uslovima).

Kolega, uopšte mi nije namera da tebe (ili bilo kog drugog) ubeđujem u bilo šta, niti mi je namera da ovde sa bilo kim merim "čija je patka veća". Rekao sam šta sam imao da kažem, a ukoliko ste ti (ili bilo ko od kolega) uspeli da odreagujete na daljinu od desetak metara (ili manje) i pri brzini od 50km/h (ili više), mogu samo da skinem kapu u znak divljenja. A što se tiče dokaza koje tražiš od mene, dovoljno je da ukucaš pojam "psihička sekunda" i izaći će ti desetine linkova sa podacima i objašnjenjima. Ja doduše nisam to učio sa interneta nego na malo ozbiljniji način, ali to ne menja ništa bitno.

Ti pričaš na osnovu tvog ubeđenja (i iskustva), a ja iznosim ono što je naučno (medicinski) utvrđeno i dokazano, (a pri tome imam u dovoljno svog iskustva koja potvrđuju ono što nauka tvrdi). A što se brzine reakcije tiče, nije baš da zavisi direktno proprcionalno od godina starosti, niti su godine odlučujući faktor u tome. Postoji nasledni faktor (nemaju svi istu brzinu reakcije ni sa dvadeset godina), a bitnu ulogu imaju i trenaža i iskustvo.

11. maja 2013. godine sam imao gotovo identičnu situaciju (bila tema iz tog perioda o tom udesu na BJB). Ja išao pravo, čovek se uključivao ulevo, ja njega nisam video od kamiona (niti on mene) i zveknuo me bočno. Video sam ga na sedam-osam metara da ide na mene, (kretao sam se 40-50km/h) i jedina moja reakcija je bila da malo povučem nogu na gore da mi je ne zdrobi. A inače oko mogućnosti reakcije u ovakvim situacijama ovako stoji: Prosečno vreme od momenta uočavanja prepreke pa do početka reakcije je oko jedna sekunda, (a pri brzini kretanja od 50km/h za to vreme se pređe put od oko 14 metara). Gledajući snimak čini mi se da motociklista nije imao ni tih četrnaest metara, (a ni tu sekundu) na raspolaganju da bi uopšte mogao da započne bilo kakvu reakciju. Jednostavno je auto bio preblizu kada je ovaj mogao da vidi da ide na njega.