Već sam ti ranje u p.p. napisao iz kog razloga učestvujem u nekim diskusijama i nemam baš nikakvog razloga (niti želje) da budem ostrašćen niti da nešto shvatim lično (bar dok neko ne počne da vređa i da pokušava da nekog ponizi), a čega u ovoj temi nije bilo.

Pa kolega, kad već citiraš onda bi bilo red da citiraš tako da može da se vidi na šta se moj komentar odnosio, a ne da izvučeš rečenicu iz konteksta i onda da je dalje tumačiš po želji. A pojma nemam ni odakle ti ideja da sam ja protivnik (a nisam) tečno hlađenih agregata? Jednostavno samo iznosim argumente koji ukazuju na to da svaki tip hlađenja ima svoju primenu i svoje pozitivne i negativne osobine. I uvek kada komentarišem nešto, trudim se da vrlo precizno napišem na šta se to odnosi i da navedem i argument (uglavnom tehnički podatak) na osnovu kog komentarišem. Evo, voleo bih da mi navedeš šta je (konkretno) netačno što sam napisao u svojim komentarima u ovoj temi. A ukoliko je i za tebe izraz TREND dokaz da se radi o tehničkom unapređenju, onda zaista nemamo o čemu da diskutujemo više.

Kolega, vazduhoplovstvom se bavim već blizu pet decenija (letenje na svemu i svačemu i skakanje padobranom) i zaista nisam čuo da je u tom periodu napravljen neki vazduhoplov koji se hladi tečnošću. Za turbo motore (bilo turbomlazne bilo turboelisne) koji se koriste na velikim avionima je iluzorno ovde raspravljati, ali i za klipne motore koji se koriste na lakšim avionima isto tako nisam čuo za hlađenje tečnošću. Hlađenje tečnošću (glikol) kod klipnih (uglavnom lovačkih) avionskih motora je "ušlo u modu" između dva svetska rata (a razlog je bio taj što je omogućeno da takvi motori budu linijski i da samim tim imaju mnogo manji čeoni otpor vazduha u odnosu na zvezdaste motore koji se hlade vazduhom). Fabrike koje su pravile ove motore su bile DB i Junkers za Nemačke avione (Meseršmit 109, vW 190D, ...), RR za Engleske (Spitfajer, Hariken, Moskito, ...), Američki Alison (Mustang P-51, ...), međutim u isto vreme korišćeni su i dalje (uglavnom kod transportera i bombardera) zvezdasti motori sa vazdušnim hlađenjem (uglavnom Američki P&V motori i Nemački BMW). Posle drugog svetskog rata su lovački avioni ubrzo prešli na mlazni pogon, a transporeri i bombarderi su još neko vreme koristili zvezdaste vazdušnjare, pa su uskoro i oni prešli na turbo elisne motore, a u poslednje vreme i na turbo mlazne. Što se se lakih aviona tiče (sportskih, turističkih, privrednih, ....) koji i dalje koriste klipne motore, uglavnom su zadnjih decenija u pitanju Američki "boxer" motori Lajkoming (različitih snaga), sa vazdušnim hlađenjem. Ja u poslednjih pedeset godina nisam video avion sa motorom sa tečnim hlađenjem (osim u muzejima), pa bih zaista voleo da znam odakle ti ovaj podatak i da navedeš neki od novijih aviona koji se hlade tečnošću. A sa ovim navodima se uglavnom slažem.

Kolega, naveo sam u odgovoru SUS motore u vazduhoplovstvu kao podvrdu o pouzdanosti vazduhom hlađenih mašiina i ne vidim šta je tu netačno ili sporno. A inače se SUS motori sa vazdušnim (ili uljno-vazdužnim) hlađenjem ne nalazi samo u avionima, nego se koriste i kod dizel lokomotiva, kod teških kamiona (dampera) na površinskim kopovima, kod agregata, u nekim automobilima, ......, tako da zaista ne stoji ovaj navod da je vodeno hlađenje uvek bolji izbor kod SUS motora. Jednostavno, u nekim prilikama jeste to najbolja solucija, a u nekim situacijama ima i boljih rešenja (pa čak i kada su motocikli u pitanju).

Kolega, upravo si me ti svojim komentarom "Trend nam pokazuje da je vodeno hladjenje bolji izbor kod SUS motora i kraj. " primorao da navedem primer koji pokazuje da ova tvoja tvrdnja o SUS motorima nije tačna. Da si napisao da je vodeno hlađenje bolji izbor kod motocikla ne bih odgovorio na ovaj način.

Kolega, već sam napisao da se moj odgovor gde sam spomenuo avinske motore odnosio isključivo na komntar kolege koji je napisao: "Trend nam pokazuje da je vodeno hladjenje bolji izbor kod SUS motora i kraj". Dakle kolega je naveo sve SUS motore, a ne samo motore na motociklima i uz to je naveo izraz TREND kao nešto što je neproikosnoveno u određivanju da li je nešto bolje ili nije. Pa poslednjih godina je trend da neki muškarci oblače ženske mrežaste čarape i suknjice i navlače cipele sa štiklama, pa je isto tako trend da je sve više onih koji koriste narkotike, ....., pa nećemo valjda da tvrdimo zbog toga da je to bolje i ispravnije nego nešto drugo. A inače i tvoji navodi o temperaturama na kojima rade motori kod klipnih aviona su daleko od tačnih, jer je temperaturni gredijent oko 0,55 na svakih sto metara visine, a ovi (uglavnom sportski) avioni lete naščešće na visini od 800 metara (gde je temperatura za oko 5 stepeni niža nego što je na površini zemlje u tom momentu) i vrlo retko do 2000m (gde je temperatura niža za oko 11 stepeni nego na zemlji. Sve ovo nije ništa bitno za konkretnu priču, ali baš i da ne pravimo sprdnju. Opet napominjem da ne dajem generalnu prednost ni jednom od sistema hlađenja i da bi za različite namene motora lično izabrao i različite sisteme hlađenja, pa mi malo smeta kada neko bez ikakvog argumenta napiše da je jedan način dobar a da drugi nije dobar, jer to jednostavno nije tačno za svaku primenu.

Apsolutno se slažem sa svim što si napisao, nego sam ovaj svoj odgovor namenio kolegi koji je napisao: "Trend nam pokazuje da je vodeno hladjenje bolji izbor kod SUS motora i kraj". A inače samo da napomenem da avionski motori prilikom poletanja rade sa 100% snage, u penjanju sa 90-95%, a tokom leta uglavnom rade sa oko 80-85% snage i da to često traje neprekidno i po više sati, a da motocikli na putu uglavnom nikada ne iskoriste ni približno punu snagu, a u proseku rade sa ispod 40% snage i da pritom imaju i kraći neprekidni rad. Pričam o putnim motociklima sa ozbiljnijom kubikažom i snagom, a ne o zujalicama koje ni pri punoj snazi ne mogu da razviju 100km/h.

Prvo napišeš da je tehnički deo jedini merodavan, a onda napišeš da je trend taj koji pokazuje šta je bolje? A trend i tehnikčka rešenja su dva potpuno različita pojma i nemaju nikakve dodirne tačke. I tvoja tvrdnja da je vodeno hlađenje bolji izbor kod SUS motora je prilično proizvoljna, jer sam već napisao da se u vazduhoplovstvu već duže od pola veka koriste isključivo motori sa vazdućnim hlađenjem (a ipak moraš da priznaš da su pouzdanost i trajnost motora tu na prvom mestu). Prema tome ne treba generalizovati bilo šta, jer i jedna i druga opcija imaju i pozitivne i negativne strane i često trend ne bude zasnovan isključivo na kvalitetu nečega, nego ulogu odigra i cena materijala i izrade, ili mogućnost atraktivnijeg dizajna, ili zadovoljenje nekih propisa, .... Vozio sam i vodenjake i vazdušnjake i uljare i svi su me dobro služili i nemam razloga da budem nešto posebno opredeljen za bilo koju stranu.

Ja za sebe i za još jednog kolegu pre nekolko meseci uzeo EXIDE GEL 12-19 i za sada smo i on i ja zadovoljni. Inače akumulatori kupljeni od Markone-Pegaz sa foruma.

Mislim da osnovnu zabunu oko termina pregrevanja unosi to što mnogi u komentarima polaze od predpostavke da svi motori treba da imaju približno istu temperaturu u sličnim uslovima rada, a ukoliko je jedan topliji od drugog da je onda u pitanju pregrevanje. A nije tako. Motori sa tečnim hlađenjem su konstruisani tako da im temperatura rashladne tečnosti bude do (približno) 110 stepeni a zbog načina hlađenja ni temperatura ulja niti temperatura glave cilindra ne odstupaju mnogo od te vrednosti. A vazdušnjaci su predviđeni da im tempereatura ulja ide i do preko 150 stepeni, a temperature glave i preko 200 stepeni i to se ne smatra pregrevanjem niti će mašina u takvim uslovima da trpi neku štetu, jer se pri samom konstruisanju vodilo računa o tome i što su izabrani materijali koji to podnose (uz adekvatan kvalitet ulja). Jednostavno, u vrelim danima i pri sporijoj vožnji će vazdušnjaci da imaju bitno veću temperaturu ulja i glave u odnosu na vodenjak, ali to nikako ne znači i da su pregrejani. I još nešto što u prethodnim komentarima nije pmenuto je i to da svaki tip motora ima i svoju namenu, pa ukoliko koristimo neki motor za nešto za šta nije predviđen lako dođemo u situaciju da zaključimo da on "ne valja". Ja lično za gradsku vožnju bih dao prednost vodenjacima (ili vazdunjacima sa prinudnim hlađenjem), a za teže putne (touring) motore prednost bih dao vazdušnjarama (ili još bolje uljarama). A današnji sportski motori (velike specifične snage i sa punim oklopima) teško da bi mogli da podnesu bilo šta osim tečnog hlađenja.

Planirao sam da svratim i do Beograda (da obiđem kolege veterane u Pionirskom parku) i da obiđem i još neke prijatelje i poznanike, međutim dok sam sa drugarom bio u Grockoj njega su pozvali iz Lozovika (gde smo već bili prethodno) da im je ponovo potrebna hitna intervencija na rentgen aparatu (čime se inače bavi moj kolega) pa je put do Beograda ovog puta morao da bude odložen. Smo da napomenem da je mom drugaru (sa kojim se znam skoro pet decenija, a koji je inače serviser rentgen aparata) pre par dana izgoreo auto koji koristi za odlazak na intervencije po Srbiji i u okruženju, pa ga sada ja razvozim motorom gde god zatreba.

Kolega, ja sam shvatio iz svetinog komentara da se kod savremenih motora može da smanji temperatura obogaćenjem smeše i da to važi u bilo kojoj situaciji koja uzrokuje povećanje temperature, a da je stajanje na semaforu samo primer kada bi moglo da dođe do pregrevanja, a nikako da se obogaćivanje smeše dešava isključivo u situaciji kada motor stoji. Opet naglašavam da sam ja komentar tako razumeo, (a što ne mora da znači da sam dobro razumeo).

Vozim motor tokom cele godine (poslednjih desetak godina uopšte i nemam auto) i uopšte nisam primetio da me tokom zime manje primećuju nego inače. Čak šta više, čini mi se da tokom zime više privlačim pažnju i budem više primećen nego po lepom vremenu. A juče (sada već prekjuče) napravih oko petsto kilometara (Adrovac, Niš, Lozovik, Grocka i istim putem nazad), pola autoputem, pola po lokalnim putevima i ne sretoh nigde ni jedan motor. I prethodnog dana provezao oko stodvadeset kilometara i nigde nikog na motoru.

Ja imam projektore za H7 sijalicu koji isto imaju kratko i dugo svetlo i za sada koristim u njima klasične halogenke, a planiram da ubacim LED H7 sa XHP70 čipom (koji već ima i neko sočivo na sebi radi boljeg usmeravanja svetla). U svakom slučaju tražim temperaturu 4.300K, jer sam imao ranije na transalpu xenon od 5.000K i to je bilo vrlo loše na putu.

Mislim da je projektor jedino ispravno rešenje za zamenu H4 sijalice (bilo za xenon, bilo za led), jer klasičan far neće moći ispravno da usmeri svetlo i po tom osnovu ovo bi trebalo da bude dobro. Međutim, ono što nije dobro kod ovog što nude je tempertura svetlosti od 6.500K, što je suviše plavičasto (i što ćeš da imaš problema i na tehničkom i sa policijom, a i na putu, jer će saobraćajni znaci da ti blješte kao kad gledaš dok variš, a ujedno ćeš u lošim meteo uslovima da imaš slabu vidljivost). Temperatura svetlosti ne bi trebala da bude preko 4.300K.

Pa uglavnom dovoljan za ono za šta ih koriste.

????

Pa valjda da maratonci još uvek trče (i to ne samo počasni krug).

Kao što već napisah, može ventilator i na vadušnjak, ali ne može nikako da bude mali (kolega Darko SB je pitao može li da se upotrebi kuler sa nekog hladnjaka pa sam njemu i odgovprio). APN recimo ima samo dve konjske snage, a hladi ga ventilator prečnika petnaestak santimetara, pa sad pokušaj da proceniš koliki bi ventilator morao da bude (i koliku snagu bi morao da ima) da bi ohladio mašinu od stotnak "konja". Jednostavno, ne može slonče u lonče.

Kod vazdunjara/uljara (gde postoji hladnjak ulja) ugradnjom malog ventilatora ispred hladnjaka može bitno da se poboljša hlađenje kada motor stoji (ili se kreće izuzetno sporo) i mislim da to imaju policijski BMW. A kod klasičnih vazdušnjara, smatram da bi ventilator morao da bude preglomazan da bi se dobio neki bitan efekt.

Pre par meseci sam učestvovao u nekakvoj akciji gde je u Nišu nekoliko stotina ljudi išlo pešice od Logora Crveni krst do centra grada (oko dva kilometra), a kolonu je predvodilo petnaestak motora koji su išli istom brzinom kao i pešaci. Ta "vožnja" je trajalo duže od pola sata i za to vreme je (zbog pregrevanja) usput ostalo četiri ili pet motora (što vazdušnjara, što vodenjaka). Moram samo da napomenem da je vožnja na defileima prilikom moto skupova, u odnosu na ovu "vožnju" koju spominjem dečja igračka, jer sam u toku celog ovog puta možda ukupno minut držao noge na fuzasterima, a ostalo je bilo pešačenje sa sedišta motora, a ja imao još i suvozača (koji je nosio zastavu). BMW izdržao vožnju bez ikakvog problema, a ja pojma nemam kako sam uspeo da se do kraja održim na nogama.

Smatram da je jedino veća snaga na strani vodenjaka (a verovatno i cena), a da je sve ostalo na strani vazdušnjaka (pre svega pouzdanost i dugovečnst). Samo da napomenem da se u vazduhoplovstvu (kod klipnih aviona) već decenijama unazad koriste isključivo vazdušno hlađeni motori (uglavnom boxer) i nemaa izgleda da će u dogledno vreme da će tu nešto da s promeni, a valjda je svima jasno da je upravo pouzdanost motora na prvom mestu u vazduhoplovstvu. Samo da napomenem da je upotreba vodenog hlađenja omogućilo da se u proizvodnji koriste materijali lošijeg kvaliteta, ali je isto tako omogućeno i da ulje može da bude slabijeg kvaliteta, što snižava cenu i u proizvodnji i u eksploataciji.

Ma normalno, propisi su samo za budale! A kada te budu "plavci" zamolili da odeš sa njima na tehnički pregled i kada ti budu skinuli tu tablicu (zato što nije ispravno postavljena) i kada te nakon toga i sudija za prekršaje "zamoli" da zbog te tehničke neispravnosti (ili nečeg drugog) uplatiš par stotina evrića, onda nam se ponovo javi ovde i posavetuj nas kako da se ponašamo.

Ja uglavnom kada se zaustavim ispred semafora spustim obe noge, (a često na kratko i ustanem sa sedišta), čisto iz razloga da protegnem noge. Možda je ružno, ali je korisno. Međutim to nema veze sa ovom temom, jer se u temi priča o onima koji tokom vožnje uopšte ne podižu noge, a ne o onima koji tokom duže vožnje povremeno opruže noge.