Prvi dan bez kiše i tragedija! Gledam na Google maps, put prav k'o strela (u dužini od desetak kilometara), u naselju pored puta nema nekih objekata koji bi zaklanjali vidik, a ipak ni motociklista ni vozač auta ne uoče jedan drugog i ne odreaguju?

Pre sat vremena Aleksinac: Čekam na semaforu (u jednosmernoj ulici prestrojen u traku za pravo,). Paralelno sa mnom (u traci za skretanje desno, gde je na fotografiji broj 217) zaustavlja se crni BMW (sa potpuno zatamnjenim staklima). Na "zeleno" krećem prvi i trenutak kasnije čujem urlanje mašine i škripu guma i tip me usred raskrsnice pretiče (sa desne strane), a pri tome nakon raskrsnice i pešačkog prelaza nema gde da nastavi (jer je desna strana puta parking koji je pun). Kapiram šta će da bude pa kočim i bežim levo, tip (kada sam mu bio kod zadnjih vrata) oštro skreće ulevo (da ne bi udario u parkiran auto ispred sebe), i seče me. Isturam desno koleno da bi se odgurnuo od njega (da mi ne zakači guvernal). Sreća pa se ovo događa na pešačkom prelazu (spušten ivičnjak radi prelaska invalida), pa uspevam da se popnem na trotoar (na mestu gde je na fotografiji broj 158). Dok sam ja ponovo sišao na ulicu, ovog više nije bilo (verovatno je skrenuo u neku obližnju bočnu ulicu). Možda je i bolje tako. Reg. tablica BMW je AL 041 CA, (rekao mi čovek koji je čekao da pređe na pešački). Aleksinac nije Njujork, srešćemo se.

Dobar predlog. Kad oslabi baterija (na ovim jeftinijim unimerima) hoće da pokaže prilično veći napon.

Crk'o regler definitivno.

AGM do 14,7, klasični "kiselinski" do 14,4. Sve preko toga bitno skraćuje vek akumulatora (i bez veze je da proizvođač motora u svojim preporukama navodi podatke koji su u suprotnosti sa zakonima elektrohemije). Jedina "zaštita" je da se na vidnom mestu ugradi neki digitalni voltmetar, (košta par stotina dinara) i da se tokom vožnje povremeno "baci" pogled na njemu.

Moglo bi da ide do 14,7 (sa uključenim potrošačima). Inače kad regler "probije" napon nema nikakvo ograničenje i bude i preko 17-18 volti.

Rekao bi ga da ti regler nije neispravan.

Nisi uvrstio u izbor one koji žive svoj život, nikom se ne klanjaju, nikom ne kradu, nikog se ne plaše, izvršavaju svoje (moralne) obaveze i nikog ne jebavaju.

Izvini, ali nismo svi govna.

Deluje ozbiljno. Napiši broj telefona da se dogovorimo oko detalja. Ili me pozovi na 0631063937

Ja polazim za Trebinje 06.06.'23. preko Višegrada, Jajca, Bihaća i Kulen Vakufa. Planiram da u Trebinje stignem 10.06. oko 9 sati, a predveče krećem do Žabljaka.

Imam četiri para "Enter" pantalona (tri običnih i jedne takozvane moto). Jedne od njih nosim skoro svakodnevno već šest godina, sve radim sa njima, (prljavo, masno, ....) bezbroj puta oprave i ni traga od oštećenja. I sada kao prvog dana. Jedino što bih našao zamerku je to, što je kroj crnih i "moto-maskirnih" pantalona (u veličini produženi xxl) dosta tešnji u nogavicama u odnosu na zelene i krem (kojot).

Na kraćim vožnjama (do pedesetak kilometara u jednom pravcu), leti uglavnom košulja (ili duks), kožni prsluk, rukavice (bez prstiju), civilne pantalone (uglavnom "Enter), i patike. U vožnji po gradu (i okolini od par kilometara), često vozim u majici, šortsu i sandalama (kaciga i rukavice uvek obavezni). Na dužim vožnjama aktivni veš, kožne pantalone i kožna jakna, čizme, kaciga, rukavice. Sve protektore iz jakni i pantalona sam poskidao (znam da nije ispravno i svestan sam rizika), ali mi je neprijatno da budem u oklopu. Pre nekoliko godina sam imao prilično težak pad, imao kacigu i rukavice, majicu, šorts i sandale, zaradio ukupno 14 preloma (rebra, lopatična kost, prst na nozi, ...), a nije bilo ni jedne jedine ogrebotine. Da sam imao kompletnu opremu sigurno bih prošao mnogo bolje, ali mi bilo glupo a i sada mi glupo) da se kompletiram za desetak kilometara vožnje. A bez obzira na sve, ljudima (posebno mlađima) savetujem da se što bolje osiguraju tokom bilo koje vožnje. A za nas matorce je već kasno da bilo šta čuvamo.

Imam dve iste takve (samo u crnoj boji). Stolica mi najviše treba (u ovim godinama), kad moram na putu da oblačim (ili da skidam) kišne pantalone.

Ta guma je na mokrom asfaltu katastrofa. Imao sam u kratkim periodu dva teža pada sa ovim gumom i nikada je više ne bih stavio na motor. Čuvaj se.

Ukoliko nisu napravili zapisnik na licu mesta, teško da će bilo šta da ti stigne.

Nisam isprobao druge Mitas gume, ali je Terra Force najgora guma (posebno na mokroj podlozi), koju sam ikada imao na bilo kom motoru.

Kada sam pešak poštujem pravila koja važe za mene (kao pešaka), a kada sam vozač ona koja važe za mene kada sam u toj ulozi. A "malo" mi tupavo kada iz ugla vozača (ili iz ugla pešaka) uvek pričanžmo o tome šta je dužnost onog drugog, umesto da gledamo ono što se odnosi na nas. A kada dođe do nesreće sud procenjuje krivicu i jedne i druge strane, i svako odgovara za ono što nije smeo da uradi (ili što je morao da uradi). Pešak će da odgovara (ako ostane živ), zato što nije pogledao može li da pređe bezbedno, a vozač zato što je udario pešaka, a MORAO je da ga propusti. Vrlo prosto.

Vidiš, ja znam šta je moja dužnost i obaveza (kao vozača) kada je odnos prema pešacima u pitanju i pri tome uopšte ne razmišljam (niti me tog momenta interesuje) koja je njihova obaveza. I uvek sam svestan da sam ja taj koji pešaka može da ubije ili povredi. A za to što pešak zgreši (šta god da je zgrešio) nije predviđena smrtna kazna.

Za mene je pešak oduvek (i u svakoj situaciji) bio svetinja, jer je Bog (ili priroda) nije stvorila čoveka vozača, nego pešaka, a uz to pešak nije u obavezi niti da ima lekarsko uverenje da može da se kreće, niti da polaže nekakav ispit. Prema tome, može da bude i slep i gluv i ćopav i blentav i da pojma nema o propisima (jer hodanjem nikog ne može da udari i ubije), za razliku od vozača koji sredstvom koji upravlja može da ubije nekog, pa shodno tome ima i veću obavezu i odgovornost (i mora da ima lekarsko uverenje i dozvolu kao dokaz da može da upravlja tim sredstvom). A zadnjih godina masa pešaka je bukvalno ubijena na pešačkom prelazima (ili čak i na trotoarima ili pored puta koji nema trotoar) i što je najžalosnije, velika većina vozača koji su to učinili su pobegli sa mesta nesreće.

Nisam ja nikog počastio ničim, nego je taj sam sebe "počastio", a ja sam samo saglasan sa tim. Hteo čovek da se vrati da bije nekog kog ne poznaje i koji ga nije ugrozio! A šta misliš da onaj drugi ne voli da ga biju, (a pun mu q.... svega), pa izvadi pištolj i "proluftira" ga?

Ja ovakve situacije već odavno (u svojoj glavi) svrstavam u temu "šta vas je danas nasmejalo" (jer nije bila neka rizična situacija). A suvozač ti je napaljena budala.

Ošacovao sam ga dobro par puta (uglavnom je prazan), ali zaposleni u restoranu ne mogu (ili neće) da mi kažu kome da se obratim radi eventualnog dogovora. Poslednjih desetak dana nisam išao zbog problema sa kičmom. Otići ću sutra ponovo.

Moguće da si u pravu, ali su očigledno moji pogledi na vožnju motora i iskustvo na grupnim vožnjama drugačiji.

Govno se ne postaje, nego se takvi rađaju, (a sa godinama i iskustvom samo više smrde).