Vidim da si imao "sreću" da upoznaš moje drugare Janka i Vladu (i da pri tome preživiš). Jer ko je njih upoznao ni pakao mu teško neće pasti. Rešio sam bio da sledeće godine i ja putujem u Volgograd, ali kad vidim ovaj tvoj putopis razmišljam zašto bih se uopšte maltretirao (kada ti ionako sve to lepo opišeš i "zasladiš" prelepim fotografijama)! Svaka čast i vidimo se (ipak) letos na Volgi!

Nisam video motor nakon udesa, ali mi je rečeno da se nakon pada točak normalno okretao!? U svakom slučaju videćemo uskoro šta je u pitanju.

Kad nečim upravljaš moraš da budeš svestan čime upravljaš. Ovo se nije desilo zbog kofera (nije kofer iznenada skočio sa motora na stub) nego zbog toga što je neko zaboravio da iza sebe ima još po nešto. Isti bi rezultat bio i da je imao bisage, (a da je umesto kofera bio suvozač i isti "ostavio" koleno na ovom stubu, onda bi valjda zaključili: "Nažalost, ovo se desilo zbog suvozača").

Pre nekoliko dana (u ponedeljak po podne) moj kolega i drugar (družimo se "tek" tridesetsedam godina), doživeo udes motorom i pri tome je povređen (polomljeno pet rebara, napukao jedan kičmeni pršljen, nagnječenje, jetre, pluća, .... ). Mobilni telefon najviše "povređen" (on primio glavni udar i sprečio teže povrede slezene). Uglavnom nije ništa ozbiljno i danas je prebačen iz "šok sobe" na odeljenje. Očekuje da izađe iz bolnice za desetak dana. Verovatna i pauza za motor od par meseci. A udes prilično neobičan: Išao motorom (Honda Dauvil) putem iz Kne-sela prema Nišu (put uzan, veoma strm, asfalt dosta oštećen, neki delovi bez asfalta, dosta rizle, .... ). Ispred njega takođe vozio kolega. Na nizbrdici (na pravcu) nailaze na deo bez asfalta (nasut rizlom) i njemu prednji točak odjednom ostaje ukočen (blokiran), iako u tom momentu uopšte nije koristio kočnicu. Kaže da je neposredno pre toga čuo da nešto "tandrče" oko diskova (klešta). Nakon par metara klizanja po rizli, prednji točak ponovo nailazi na asfalt i u tom momentu drugar bude "katapultiran" s motora (predpostavka da prednji točak više nije bio u "osi" sa motorom) Nakon nekoliko metara leta kolega se "prizemljio" na stub sa saobraćajnim znakom (pošto je prethodno "za dlaku" promaši banderu). Išao je brzinom od 40-50km/h. Put bio uglavnom suv, a temperatura prilično niska (blizu nule)! Na sebi imao svu opremu (čizme, rukavice, kožne pantalone sa protektorima, tekstilnu jaknu sa sa svim protektorima, kožni prsluk, kacigu, .... )! Motor nije mnogo oštećen (samo plastike). Još se ne zna šta je uzrokovalo blokadu, ali kaže da su mu pločice već bile "pri kraju" pa je moguće da je naka ispala i "zaglavila" disk kad je točak sišao s asfalta!? Inače čovek ima 55 godina, od pre par godina penzioner (ranije se bavio padobranstvom, a radni vek proveo kao vojni pilot) i nije neko ko "divlja" na motoru. Motore vozi aktivno zadnjih sedam-osam godina i prelazi godišnje po petnaestak hiljada kilometara.

Pratim temu od početka, ali nikako da ukapiram svrhu (upotrebnu vrednost) onoga što se piše u ovoj temi? Ovde se "obaranje" motora podrazumeva kao osnovni cilj, (dok je u stvarnim okolnostima nagib motora samo prirodna posledica nekih radnji). Lako je na stazi odrediti ko je najbolji. Tamo je pobednik onaj koji prvi prođe kroz cilj. Međutim to ne mora da bude obavezno onaj koji najbrže proveze krug, niti onaj koji najviše "obara" u krivini, niti onaj koji je najbrži na pravcu, niti onaj koji najbolje "seče" krivinu, ... . Korišćenje motora van staze je jedna prilično složena i kompleksna radnja, pa je uzimanje samo jednog elementa iz toga i proglašavanje istog za "osnovu" prilično neozbiljno. Neko ume da proveze "na zadnjem" samo tako, ali mu je putovanje od pedeset kilometara avantura, a neko prelazi dnevno hiljdu kilometara i obilazi svet na motoru, a da nikad nije "zadnjačio". Neko lagano vozi motor svakodnevno i u svim uslovima (kiša,sneg, hladno, ....), a neko "pegla" isključivo po toplom i suvom asfaltu. Neko struže asvalt kolenom u svakoj krivini (jer možda nije naučio da ispravno uđe u krivinu), a neko drugi prolazi te iste krivine "usparavno"!? Neko je majstor na kros stazi i po blatu, a neki beže od toga ko đavo od krsta. Pa kako odrediti ko je najbolji, a ko je manje dobar vozač i kako izabrati kriterijum kada su u opticaju potpuno različiti elementi Problem je što neki ljudi smatraju da je bitno jedino ono što oni umeju da rade, a da je ono što oni ne umeju (a neki drugi umeju) potpuno nebitno. A što se mene lično tiče, krivine prolazim na sledeći način: Procenim kojom brzinom mogu (želim) da prođem, malo "smaknem" dupe sa sedišta (prema krivini), tražim pogledom izlaz iz krivine i kontra upravljanjem održavam motor na željenoj putanji. Ukoliko sam prebrz (motor pokušava da ispravi krivinu), guram upravljač "iz krivine". Ukoliko sam spor (motor "pada" u krivinu") okrećem i ja upravljač "prema krivini". Pri tome se motor sam "obara" taman onoliko koliko je potrebno, (a da ja uglavnom nemam pojma koliko je "oboren"). Ukoliko sam u krivinu ušao dobrom brzinom, uspešno ću da je "izvučem" (sa manjim ili većim nagibom), a ukoliko je brzina prevelika (a dešavalo se) motor će jednostavno da "otklizne" i , a moguće i! I to je to! Ne vidim nikakvu veliku filozofiju, niti razloga za ovolikom raspravom.

Baš si opširno napisao šta ti treba! Otvorena, zatvorena, kros, .....? Pa bar da reče koja ti veličina treba!?

Evo vidim neki su ovu moju temu "vratili iz mrtvih", pa hajde da i ja dodam nešto. Od kada sam otvorio ovu temu protekle su više od dve godine , a za to vreme je i motor prešao još oko 23.000 km. I to gotovo bez ikakvih radova na mašini. Ulje i dalje troši (a ja dolivam), a kvačilo i dalje po malo proklizava. Dijafragme na karburatorima su "okrpljene" silikonom (a nabavio sam i ispravne ali ih nisam još zamenio). Filter za vazduh samo izduvam kompresorom. Zamenjene su i kočione pločice i semerinzi i ulje u viljuškama. I gume su već dva puta zamenjene. I to je to. Moraću ipak zimus da promenim gumice na ventilima, lanac i lančanike, filter vazduha, svećice, .... !

Moj prvi "veliki" motor! Triumph Trhunderbird 650. Kupio sam ga 1981 i vozio do 1986. Prešao sam sa njime (uglavnom sa suprugom kao suvozačem) više od 80.000km. Obavezno svaki vikend Bor-Niš (i nazad). Gazio je često zimi sneg preko Rtnja, Tresibabe, Čestobrodice, Crnog Vrha, ... . Na njemu bili otvoreni "ćunkovi" (od Norton Komando 750). Zvuk kao iz pakla. Naziv Thunderbird (grmeća ptica) zaista mu je odgovarao. A gde god ga parkiraš ispod sebe ostavi "potpis" (nekoliko kapi ulja). Kod mene je bio sportski crvene boje, a drugar koji ga je kupio od mene (ovaj na fotografiji) prefarbao ga je u plavo (nakon što se par dana vožnje sa njim zakucao u Ladu i prilično ga izdrndao). Nikada nisam prežalio što sam ga prodao, a motor se trenutno nalazi kod nekog kolekcionara u Zaječaru. (Powered by frubar.net)

Aluminijumski koferi (kakvi god da su), prilikom eventualnog lakšeg pada štite i plastike a i "putnike" da ih motor ne pritisne, a sami se ne lome već se samo eventualno malo deformišu (što se lako popravlja). Na putu i sam kofer može da posluži kao nosač za neki lakši teret (vreću, šator, dušek, ....). Takođe prilikom odmora ovakav kofer može da se koristi i kao sto, stolica, a može čak da posluži i kao centralni oslonac za motor. Prilikom kampovanja može da bude i rezervoar za vodu (recimo za tuširanje), .... . Evo kako sam ja (jeftino i dobro) opremio Transalpa za putovanja. (Powered by frubar.net)

Ova rešenja sa nosačima za torbe su odličan kompromis i vrlo upotrebljiva za kraća (svakodnevna) putovanja. Za duža "ozbiljnija" putovanja isključivo neki aluminijumski koferi. Može da bude vrlo nezgodno ako vam se (u momentu kada ste par hiljada kilometara daleko od kuće) prospe prtljag po putu ili vam neko ukrade torbu.

Ja prošle noći prevezao četrdesetak kilometara i danas još oko sedamdeset!. Kad nema snega i leda na putu, moguća je vožnja u svim uslovima (sa odgovarajućom opremom). Pod odgovarajućom opremom ja podrazumevam aktivni veš i vuneni džemper ispod jakne, vunene čarape ispod čizama, toplije rukavice, kao i kacigu na kojoj se ne magli vizir po hladnom ili kišovitom vremenu. I obavezno odelo za kišu!

Nisu dobre za sneg ni Mishelin Sirac, Mitas E08, Conti Trail Attack! Izgleda da ni Transalp nije pravljen za sneg.

S obzirona godine koje imam (i na iskustvo koje sam za toliko godina stekao), nisam ni očekivao nešto bitno drugačije. U pravdu sam već odavno prestao da verujem! Molim se Bogu da me ne snađe neka nevolja i čuvam se sam koliko je to moguće! A kolegi želim da se što pre i što potpunije oporavi!

Dačo, moja supruga predprošle godine stane skuterom ispred kapije na dvorištu, siđe i otvori kapiju (kako bi ušla skuterom u dvorište). Sedne i da gas, a skuter "podivlja". Gas momentalno ostane potpuno zaglavljen. Ona je uspela da ukoči prednjom kočnicom ali točak "šlajfuje" na makadamu (a bilo i peska) i skuter se okreće oko prednjeg točka u krug. Nakon desetak okreta uspeva da okrene ključ i ugasi motor. Nas petorica smo to gledali sa dvadesetak metara udaljenosti i nismo znali šta se događa (šta ona to izvodi). A bilo zaista smešno za gledanje!

Ooooo izvini druže (i "pratioče"), ne videh odma' tvoje "pitanje"! Znam da nema potrebe da ti odgovaram (pošto znaš na šta sam mislio), nego 'ajde da ne ispadnem nekulturan. Tesno bi u ovom slučaju trebalo da znači usko (ili uzano). Dimenzija gume kod APN-a je 2.50 -18 (što znači da je guma široka svega oko 62m), a što je povoljno u ovakvim vremenskim uslovima. Ko ne veruje neka pogleda kakve se gume koriste na auto trkama po snegu. Normalno da o nekom "obaranju" motora u krivinama nema ni pomena!

Aaaaaauuuuuuuu, pa jel preživeste ovaj užas? Deluje baš strašno Mada je i za našim stolom bila žestoka borba. Ja sam doduše pio sok (pošto sam vozio) ali sam davao moralnu podršku "borcima". (Powered by frubar.net)

Ima veze i to poprilično! Od svoje petnaeste-šesnaeste godine (pa do nedavno) gotovo svake godine sam bio po neki dan u gipsu. Međutim povrede koje sam doživeo sa dvadesetak godina i one sa pedesetak sada se dosta drugačije manifestuju. Utvrdio sam sledeće: Nakon četrdeset godina čovek se mnogo lakše lomi nego sa tridesetak godina, zarastanje je sporije i posledice se osećaju mnogo više. verujem da se lakse lomis i da duze zarasta, ali kad sam imao 18 isto me je bolelo kad ce da pada kisa kao i sad sa 28, a veruje da ce isto da boli i sa 58 U pravu si. Ako ti veruješ da je tako, onda mora da jeste tako!

Ima veze i to poprilično! Od svoje petnaeste-šesnaeste godine (pa do nedavno) gotovo svake godine sam bio po neki dan u gipsu. Međutim povrede koje sam doživeo sa dvadesetak godina i one sa pedesetak sada se dosta drugačije manifestuju. Utvrdio sam sledeće: Nakon četrdeset godina čovek se mnogo lakše lomi nego sa tridesetak godina, zarastanje je sporije i posledice se osećaju mnogo više.

motor vozim svakodnevno i u (skoro) svim vremenskim uslovima. međutim kada na putu ima snega i leda to je vožnja na čistu sreću, pa izbegavam kada je god moguće. Vidim poštari voze APN-ce i po snegu, ali je to lagan motor i sa tesnim gumama pa je malo lakše za kontrolu. Teži motor nije za takve avanture. Što se povrede tiče, to će da zaraste, ali ćeš (zbog godina) verovatno na svaku promenu vremena da budeš obavešten par dana ranije.

Jes vala, ja imam zvučno svetlosni automat a kad treba,uključim još emergency mod na žmigavcima. "Triumph" vec napravio nesto slicno i predstavio pre godinu dana : U jaknu integrisane LED diode, napred i pozadi! Ako neko ne može da uoči motoristu koji je na motoru, teško će tu da pomognu LED diode na jakni! A ovo može da bude dobro kad noću siđeš s motora i muvaš se po putu (da bi te lakše uočili drugi), ili kada (opet noću) skineš jaknu i okačiš je negde (da bi ti lakše našao gde si ostavio jaknu). Takođe je dobra zaštita od krađe jer možeš da vidiš noću kako jakna odlazi bez tebe.

Apsolutno tačno!

Nemam baš nikakvih problema sa generacijskim razlikama i "uživo" se uglavnom aktivno družim sa ljudima mlađim od sebe. Zato mi smeta kada neko počne da se glupira sa tim i pravi problema tamo gde realno ne postoje. A ja jesam čovek u srednjim godinama, ali se nadam da doživim i one staračke, pa moram da pripremam teren (preporučujem i tebi da počneš). Ova omladina sa foruma već i one starije od četiri banke bi da bace na otpad. I mnoooogo grešiš po pitanju ovoga što sam boldovao. Među onima koji se rekreativno bave vazduhoplovnim sportovima, ronjenjem, motociklizmom (putovanja), speleologijom, terenskom reli vožnjama, šuting reli takmičenjima, ... , ima (nažalost) više onih koji su stariji od četrdesetak godina. Ja na takvim dešavanjima (u nekima učestvujem a negde samo "kibicujem") retko vidim neko novo lice, a već decenijama srećem skoro iste ljude! A to nije dobro.

Apsolutno se slažem sa tobom da je statistika prilično "rastegljiva" nauka i da iz istih "ulaznih veličina" možemo da dobijemo vrlo različite rezultate (a da opet svi budu ispravni). Dakle, slažem se i sa tvojom tvrdnjom da je učesnika u saobraćaju starijih od sedam "banki" mali, pa je iz tih razloga i normalno da oni u manjem broju učestvuju u izazivanju udesa. Međutim ja sam odgovorio čoveku koji je napisao sledeće: Samo ne znam dokle ce vise MATORCI da lome i ubijaju mlade ucesnike u saobracaju! Očigledno da čovek govori o apsolutnim brojkama, a ne o procentima, tako da se i moj odgovor odnosi na apsolutne "brojke". U odgovoru dakle uopšte nisam uzimao u obzir razloge zbog čega nešto nije takvo kako se tvrdi, već sam samo napisao da ta njegova tvrdnja nije tačna. Prost primer: Ukoliko mene svakodnevno ugrožavaju vozači stari dvadesetak-tridesetak godina, a jednom mesečno me ugrozi starkelja, onda je za mene potpuno jasno ko predstavlja veću opasnost po mene i koga treba da se čuvam. Pri tome me baš briga ko i u kolikom procentu učestvuje u saobraćaju. Grešim li možda u ovome?

I pokojni Davorin Pavlovic je imao 66 godina kada je prilikom jednog leta u smrt sa sobom poveo i devojku koja je tek pocela da zivi punim plucima. Zasto? Zato sto je precenio svoje mogucnosti i mogucnosti aviona. Definitivno nije mogao da reaguje kao sto je to radio pre 10,15,20 godina. Nisam siguran, ali mislim da ni jedan CPL pilot stariji od 60 ne sme vise na komercijalnim letovima da sedi sam u kabini vec sa njim mora biti kopilot koji ima upisan taj tip aviona. A mislim da je gornja granica 65 godina kada gubi dozvolu i zabranjuje mu se letenje. Mozda i gresim ali mislim da je nedavno takva odluka donesena.Mislite da je ovo slucajno? Hocu da kazem, da osobe preko 60 godina, treba redovnije da idu na lekarske preglede, npr. na godinu ili dve i da lekarska komisija odlucuje sta ce biti sa njihovim dozvolama. Podrazumeva se da ce lekari profesionalno raditi svoj posao i da nece biti "ni po babu ni po stricevima". Na primer, neka vozaci starosti od 60-70 godina idu na svake 2 godine na obavezan lekarski pregled, od 70-75 na svakih godinu dana, a stariji od 75 na svakih 6 meseci. Smatram da bi se u mnogome povecala bezbednost. Davorina sam poznavao i žao mi je što se desilo to što se desilo. Međutim nisam siguran da su uzrok udesa njegove godine. Znao sam i dosta mlađih pilota koji su stradali na sličan način. Svi mogu da pogreše! Mislim da ne postoji starosna granica što se tiče bavljenja sportskim vazduhoplovstvom. Podrazumeva se redovna kontrola zdravlja. A vremensko ograničenje dozvole za starije kategorije vozača ne treba uvoditi jer to već odavno postoji u zakonu.

A ja ne znam dokle će pojedinci da pišu ovakve nebuloze. Pre nego što napišeš ovakav komentar pročitaj statistiške podatke o tome šta su najčešći uzročnici udesa i koja to starosna struktura najčešće lomi i ubija učesnike u saobraćaju. A po tim (statističkim) podacima proizilazi da daleko najveći broj udesa (posebno sa smrtnim ishodom) uzrokuju učesnici starosti do trideset godina (najrizičnije doba je 24god), dok starije kategorije retko uzrokuju nesreće (posebno one sa teškim posledicama). Ukoliko si već hteo da komentarišeš, mogao si da se upitaš dokle će fizički i mentalno nesposobni učesnici (bez obzira na razlog koji ih je doveo u takvo stanje) da ubijaju po ulicama. A što se godina (i fizičkih i mentalnih) sposobnosti tiče, par podataka: U Dubajiu se trenutno održava svetsko prvenstvo u padobranstvu (sa preko 1800 učesnika). Većina ućesnika je starija od četrdeset godina, a ima i starijih od sedamdeset. U našoj reprezentaciji nema mlađeg od 40god. Ljubiša Naumović (kapiten) ima 58 godina, Korać Radoslav 51, .... . Nastavnik akrobatskog letenja i već godinama unazad najbolji akrobatski pilot u Srbiji, (Cakan iz Jagodine), ima 72 godine, a i većina uspešnih instruktora i takmičara u drugim vazduhoplovnim aktivnostima (paraglajding, jedrilišarstvo, zmajarstvo, ... ) stariji su od pedeset (pa i od šesdeset) godina! Slična je situacija i u drugim sportovima (posebno tehničkim). Ukoliko neko ipak smatra da su za ove "aktivnosti" nebitne psihičke i fizičke sposobnosti, preporučujem mu da proba, pa da se onda javi sa komentarima A slažem se da u "poznijim" godinama mnoge funkcije slabe, ali se u međuvremenu sakupi dosta znanja i iskustva, pa te oslabele funkcije budu nadoknađene. Slažem se i da ima starijih osoba koje su zaista nesposobne za vožnju (kao i za bilo koju drugu ozbiljniju aktivnost), međutim stoji činjenica da su udesi nastali zbog ovakvih učesnika prilično retki (i uglavnom sa lakšim posledicama), pa ih ne treba zloupotrebljavati u ovakvim temama. Svoja eventualna neslaganja i probleme sa "matorcima" iz svoje okoline (roditeljima, komšijama, .... ), rešavajte tamo gde su nastali i nemojte sve "matorce" da zbog toga trpate u "isti koš". Ovo što sam napisao nije moje "slobodno ubeđenje", već se radi o podacima koji su dostupni i lako mogu da se provere. Uostalom, dovoljno je pročitati (i proanalizirati) podatke iz "crne hronike".