Nažalost politika nikako ne može da se potuno izbegne, jer je jednostavno ona postala veoma bitan faktor u životu svakog pojedinca (makar bio on i "bajker")! Od politike (i poliztičara) zavisi hoćemo li da imamo posla, kolika će da bude plata, penzija, koliko će da košta benzin, registracija, bezbednost u saobraćaju, ..... ! I onda neko napiše kako politika može da se zanemari!?

Vest iz Tanjuga: Beograd -- Tokom noći u Beogradu su se dogodila tri saobraćajna udesa u kojima su tri osobe povređene, izjavila je jutros Tanjugu portparol Hitne pomoći Nada Macura. Muškarac star oko 42 godine je prilikom pada sa motora na Zrenjaninskom putu oko 19.30 časova zadobio povrede ramena, slabinskog sedalnog dela kičme i prevezen je u KBC Zemun, rekla je Macura. Radi se o mom prijatelju i komšiji Dejanu Anđelkoviću - Đenki (predsednik moto kluba Aleksinac), koji inače živi i radi u Beogradu. U dobrom je stanju (slomljena ključna kost), a reče da je do udesa došlo tako što je vozač automobila (bez položenog vozačkog ispita), sa benzinske pumpe (desna stana puta) naglo izašao ispred motora, sa namerom da preseče put i ode prema Kotežu. Dakle klasično oduzimanje prednosti! S obzirom da je auto bio suviše blizu i nije moglo da se ukoči, drugar je pokušao da se provuče između auta i trotoara, međutim bilo je tu peska, šljunka, ... pa je došlo do pada. Vozač automobila je pobegao sa mesta udesa (u autu je vozio ženu i dete), ali ga je neki drugi vozač sustigao i naterao da se vrati na mesto udesa.

Apsolutno ispravno sve što si napisao! Ukoliko neko smatra da ne treba da radi nešto (iz bilo kog razloga), ne treba ga nagovarati na suprotno. Jednostavno možda vožnja motora nije "delatnost" koja nekom "leži", pa ga ne treba nagovarati da eventualno nastrada. A zaista se nešto dešava sa ljudima (i to ne samo u saobraćaju). Logika u ponašanju je otišla totalno u materinu. Nervozno, nadrkano, nepažljivo, drogirano, samoživo, ......!? Kada krenem negde srećan sam kada se vratim čitav (bar fizički). A stresovi na svakom koraku. Ludilo je krenulo da se uvećava geometrijskom progresijom. Ne znam šta je uzrok ali da ne ide na dobro, ne ide! Neka nam je Bog na pomoći (i onima koji su već totalno "svirnuli" i onima koji još uvek nisu)!

Pa treba izbegavai konflikte sa barabama, međutim baš da bežim ne biva!?

Bio sam i predprošle i prošle godine (doći ću i ove), međutim: Ima stvari na koje ne može da se utiče , ali i one na koje može da se utiče. U ovu drugu kategoriju spada nedostatak WC-a u okolini mesta okupljanja i kampovanja. A prošle godine su poseban "doprinos" odlasku gostiju doprinela par lokalnih "pucača" koji su rasterali i one koji su (bez obzira na peh oko muzičkog programa) rešili da se u kampu druže, pričaju i zabavljaju se. Jednostavno nije moglo da se podnese njihovo iživljavanje (na par metara od šatora) pa su se ljudi spakovali i otišli (uz obećanje da više neće da dođu). Ostalo nas je svega dvadesetak na "prenoćištu" u kampu. Razumem da se i "pripuca" i da se "zapali" guma, ali brate, da isti ljudi celo po podne i veče (na svakih par minuta) izvode svoju "predstavu" (u kojoj samo oni uživaju), ne biva. Ljudi se tu skupe da bi se videli, popričali, popili, slušali muziku, opustili se, ..., a ne da ceo dan i noć slušaju pucnjavu lokalnog "mangupa". Veoma je žalosno da trud mnogih ljudi bude proćerdan zbog nekoliko sitnica i zbog nekoliko budala. Pozdrav i vidimo se.

Imam kvalitetnu brusilicu i dobar kamen pa ima samo da lete cevke. A imam i kovačnicu u komšiluku (doduše majstor se nedavno upokojio), pa ako treba ima da raspalim oganj i "oklepam" ako šta ustreba. Razmišljam i da gamalo produžim (mislim na ram). Mada je ipak možda bolje da se skine mašina . Postaviću sličice ove operacije (kako god se odvijala).

Od kada sam ga kupio moj Transalp (1989 god) prilično "troškari" ulje (oko 1l na 1.000), pa uglavnom ne menjam ulje nego samo dolivam. Prošao sam njime od tada oko 38.000 km bez problema ali mi već postalo zamorno da vučem sa sobom kanticu sa uljem i dolivam, pa sam rešio da (za početak) promenim gumice na ventilima, pa ukoliko to ne pomogne bitno, idu i karike, .... . E, sada me intereresuje može li ova "operacija" (zamena gumica) da se izvede bez skidanja mašine i bez demontaže glava na cilindrima? Znam da bi bilo najzgodnije da je mašina van rama, ali nemam adekvatnih uslova za to pa da izbegnem ako je moguće.

Jeste da ni ja nešto baš ne mirišem policiju, ali mislim da ovakvi komentari protiv nekog ko je imao udes motorom zaista nisu na mestu. Niko ne zna šta se desilo niti ko je kriv, a odmah osuli paljbu protiv nasilničke vožnje policije. Pa šta onda očekujete kad vas sutra zaustave zbog nekog sitnog prekršaja (a nema motocikliste koji se u potpunosti pridržava propisa).

Dakle, prođe i ovo druženje! Sretoh se sa mnogima koje sam ranije već upoznao, a posebno mi je zadovoljstvo što se prvi put "uživo" sretoh sa Danetom Dedom, Limenkom, Džoksom (i Violetom), ... . Peđu i njegovu ekipu neću da pominjem jer su oni ovde već standardni učesnici. Javiše se i još dosta drugih sa BJB-a ali ja ni uz veliki trud nisam mogao da zapamtim sva imena, pa se izvinjavam onima koje nisam spomenuo. Krivo mi što se nekako "promašismo" sa Studentom i iz tog razloga moramo sleeće godine ponovo u K. Mitrovicu. Događaj protekao u lepom rapoloženju, uz veselje i ispijanje koječega. Sreća te nas i vreme poslužilo (mislim nisu padale sekire), te smo samo pokisli prilično, a nismo nastradali načisto. Evo i par fotografija sa licetovog mesta. (Powered by frubar.net)

Ovo "slobodno se javi" shvati kao "bila bi mi čast da te upoznam"! A i meni su dosadili "lelemudi" koji nalaze hiljade razloga zbog čega nešto ne treba da učine, a ni jedan zbog kojeg nešto treba da učine.

Izgleda da ti "puko film" pa si svima rekao šta misliš, (a što je uostalom potpuna istina i realnost). Alal ti patka! Ako sutra uočiš prilično ofucani plavo beli Transalp (sa duplim farovima) i visokog "gospodina" u bordo kožnoj jakni i crnim kožnim pantalonama, (sa oznakama Udruženja Veterana 63. Padobranske), slobodno se javi.

A kada je to nekoga bolela kita za "južnjake"?

A i ti si našao jako društvo. Verovatno Janko, Goške, Nidža, Veljaš. Pa od njih gorih nema! A ja dolazim preko Kopaonika i od 12 sati čekam vas kod uključenja na glavni put. Ako me nema čekajte vi mene.

Potpuno mi je jasno po kom sistemu funkcioniše digitalni "zum" i ovu opciju u praksi ne koristim. Ovog puta sam pravio probe da vidim na šta to liči "sirovo" odnosno koliko je fotografija "degradirana". A upravo sam iz razloga štednje podesio da se LCD "gasi" nakon 10 sekundi. I hvala na lepim željama za uspešno korišćenje aparata. Hvala na lepim željama. Ovaj objektiv ne prodajem jer bi mi aparat bez njega ostao potpuno "go" i neupotrebljiv, (a nikad se ne zna .......... )! Imao sam i objektiv Canon 28-105 (plaćen ko da je od suvog zlata) i njega sam pre par godina "pozajmio" prijatelju koji ga koristi na digitalnom EOS-u (mislim da je D40).

Canon S100 kod mene već osam dana, "ispucano" sa njim skoro četristo fotografija i prilično isproban u različitim uslovima. Aparat uglavnom ispunjava moje potebe, mada imam i nekih zamerki. Osnovna zamerka je svakako kapacitet baterije. Ja sam uspevao da sa jednim punjenjem napravim svega 50-80 snimaka?! Jeste tu bilo i "prelistavanja" snimljenih fotografija i povremena upotreba blica (oko 20-25%), ali nije korišćen GPS i i nije bilo video zapisa. Dakle katastrofa od baterije! Možda bi moglo prilikom fotografisanja isključivo pri dnevnom svetlu i bez mnogo zumiranja i pregleda fotografija (takoreći u "laboratorijskim uslovima") i da se napravi 200 snimaka kako (tvrdi proizvođač), ali ......!? Što se mene tiče kupujem još dve baterije. Druga zamerka je na "ergonomiju" aparata. Jednostavno ne postoji nikakav "oslonac" za prste kada aparatom fotografišemo. A posebna je priča smeštaj blica, koji "iskače" upravo na poziciji gde se normalno nalazi kažiprst leve ruke. Inače su komande na aparau prilično logično postavljene, rukovanje je lagano i "intuitivno". Za par sati korišćenja na aparatu se već sve upozna. Na mom primerku sam primetio blago zamućenje u uglovima (posebno donjem levom) u situaciji kada koristim "zum" na 120mm, a predmet fotografisanja je relativno blizu (1-1,5m). Ovo ne smeta mnogo, ali sam uočio! Takođe i "izoštravanje" u mraku (ukoliko su objekti blizu objektiva ume da "brljavi" po malo). Ni kvalitet fotografije na većim ISO vrednostima nije baš u skladu sa onim što navodi proizvođač. Ostalo je odlično: Zasićenje boja, oštrina, kontrast, dinamički "raspon", .......! Izvršeno istovremeno-paralelno fotografisanje nekih scena i objekata (u različitim svetlosnim uslovima i sa različitim parametrima) ovim aparatom (Canon S-100), aparatom Canon sx-240 i novomPraktikom od moje supruge (takođe od 12Mp i 5x zumom) i svi rezultati pokazuju da je S100 superioran po kvalitetu fotografija u svim uslovima. A poređenje sa Praktikom je bilo po malo i smešno. Nisam koristio i isprobao funkciju GPS-a, ni video snimke nisam uspevao da prebacim i pregledam na računar (kao što nisam uspeo da na računar instaliram ni softver koji sam dobio uz aparat). Verovatno mi je računar star, spor i slab. Dakle ja sam za sada uglavnom zadovoljan. Kupujem još dve baterije i jednu memorijsku kartici od 16Gb (ova u aparatu je 8Gb). Evo i par fotografija "napravljenih" novim aparatom. 5 x zum 5x zum + 4x dig Bez blica sa "oskudnim" osvetljajem Makro zum x5 Kiša Penzioner Ovako je nekada izgledala osnovna oprema (fale još objektivi, torbica, baterije, filmovi, filtri, "kišobrani", ...). (Za prosečnu opremu trebalo 3.000-5.000 maraka). (Powered by frubar.net) Fotografije su bez bilo kakve "obrade". Dakle direktno "ispod čekića".

Canon S100 stigao danas i već njime "ispucano" dvestotinak probnih snimaka (u svakojakim uslovima). Rezultati odlični. Par uočenih nedostataka: baterija kratko traje, aparat se u radu prilično zagreje, a od "ergonomije" u ovom slučaju nema ni e. Telo je jednostavno suviše tanko i malo za nekog ko ima malo "ozbiljniju" šaku i jedini način koji omugućuje da vam aparat ispadne iz ruke tokom korišćenja je da "remenom" uvek bude privezan za ručni zglob. Ostali utisci i fotografije slede.

Auuuuu, ni jednog odgovora!? Ja juče naručio S100 i očekujem isporuku svakog momenta! Utisci i fotografije biće prisutni na ovim stranicama nakon "testiranja".

Došlo vreme da se nabavi nešto kvalitetnije (neophodno za predstojeća ozbiljnija putovanja). Izbor se sveo na ova dva modela Canona (zato što Canone koristim već skoro četrdesetak godina (Pelix, AE1, A1, Eos 650, ...) i ne bih pod stare dane da menjam tabor. Znam da su S100 i SX 260 za prilično različite namene (a S100 je do pre neki dan bio i priiiiilično skuplji), ali je sada cena izjednačena, pa sam u dilemi (mada mislim da će da "legne" jedan S100). Dakle aparat mi treba uglavnom za kvalitetnije "beleženje" detalja sa putovanja, pa mi treba kvalitetan i pouzdan aparat, skromnih dimenzija, sa kvalitetnim sočivom, ...... . Na stranu S 100 je veći senzor, širi otvor blende, veće "kreativne" mogućnosti, ..., a na stranu SX 260 dosta veći "zum". Ono što ne znam kakva je pouzdanost i mehanička "izdržljivost" aparata, odnosno od koga mogu da očekujem duži "životni" vek. Za S100 sam našao zamerku u komentarima da je baterija loša (mali kapacitet snimaka). Inače smatram da je jedini ozbiljan aparat neki DSLR, ali su potpuno nepraktični za nošenje i korišćenje na putovanjima ili tokom vožnje motora. Dakle isključivo izbor između S100 i SX 260! Ima li neko iskustva sa ovim aparatima saznanja koja bi mi pomogla u izboru?

Transalpi su večiti, ne kvare se i nema mnogo razloga da pišemo u ovoj temi. Nego ja juče nešto malo poradio na mom motoru, pa hajde da se pohvalim: 1. Montirane nove gume (Haidenau K76). Prvi utisci o gumama pozitivni. 2. Postavljen novi lanac (DID525VX Gold) i lnčanici (JT). Prednji lančanik sa 16 zuba. 3. Zamenjene svećice (NGK). 4. Zamenjen filter za vazduh. 5. Nabavljene i gumice/semerinzi za ventile, pa ovih dana i to treba da odradim. A tada takođe menjam i ulje i filter. 6. Dograđen i namontiran vizir koji sam dobio na poklon od kolege Tindirbp, (a nakon što je od poklona odustao Igork). Obojici se zahvaljujem. Ne mogu trenutno da postavim fotografije pošto mi je prilikom udesa "nastradao" fotoaparat (bio u torbici). Samo da napomenem nešto po pitanju lanca i lančanika: Prednji lančanik je potpuno ostao bez zubaca (preskakao) još od prošle godine i pri tome oštetio i lanac. Tada sam dobio od Rajka na polklon polovni prednji lančanik i sa njim se služio do sada. A kada sam demontirao lanac izbrojao sam 17 članaka na kojima uopšte nema rolnica (ostale samo osovinice). Od toga su na dva mesta nedostajala po 7 rolnica uzastopno (grupno) i još tri komada "solo". Kada sam vozio nije mi trebala ni sirena ni glasan izduv, sklanjali se ljudi jer mislili da ide kombajn. Sleduje uskoro i zamena lamela na kvačilu, sajle kvačila, pločica prednjie kočnice, ulja u sistemu kočnice (a možda i zamena creva). A onda malo kozmetike (priprema i farbanje motora zbog udesa koji sam imao). Mehanička oštećenja koja su tada nastala na motoru uglavnom su sanirana i motor je bio u funkciji odmah nakon udesa. Transalp je neuištiv (a i oni koji ih voze)!

Neka proveri da mu slučajno felna nije kriva (jajasta) i neka balansira gume.

Koliko vidim, iz smera odakle je došao kombi nema posebnog semafora za skretanje ulevo, pa je najverovatnije kombi jednostavno "isekao" motociklistu! Opet, prema prema oštećenju na kombiju, motociklista je verovatno prošao bar sa težom povredom leve noge, a daće Bog da nema nešto ozbiljnije. Ne znam šta je ovo? I ranije se često dešavalo da me neko "ne vidi", oduzme mi prednost, odgurne me dok ga pretičem, polukružno se okrene ispred mene, izađe u rikverc s parkinga, ...., ali je bilo podnošljivo jer je bilo par procenata takvih budala. A sad je takvo ponašanje postalo pravilo i jednostavno me gotovo niko ne "konstantuje". Čovek zastane, propusti auto, gleda u mene i jednostavno me ne jebava nego tera "kroz" (ili preko) mene!? Postao je čist izuzetak da mi neko "ispoštuje" ono što mi pripada po zakonu. Ne mogu da verujem da ljudi ovo namerno rade, ali je očigledno da nam se zaista nešto opasno dešava u glavama. Kolegi želim uspešan oporavak.

Vidim, tema se povratila iz mrtvila i ima novih komentara, pa smatram da je red da (nakon skoro tri godina korišćenja) dam i neki "rezime". A to bi izgledalo ovako: Ove kutije imaju zapreminu od oko 25 litara (svaka), što nije mnogo, ali je uglavnom dovoljno. Na poklopcima su postavljeni držači, pa je moguće tu postaviti vreće, dušeke, šator, .... . Takođe je moguće "proširiti" ove kutije unazad dodavanjem nosača za flaše (ili druge predmete koji ne moraju da budu zaštićeni od kiše, sunca, ....). Dešavalo se (i dešava se gotovo svakodnevno) da u kutijama nosim teret i po četrdesetak kilograma, a da (zbog načina i pozicije "kačenja") i u takvim situacijama nema nikakvih problema prilikom vožnje. Koferi su isprobani i u "bliskim susretima" sa asfaltom (i prilikom vožnje ili zbog pada u mestu) i u takvim situacijama su odlično poslužili i kao zaštita i za motor a i za vozača. Eventualna oštećenja koja se u takvim slučajevima dešavaju lako se otklanjaju već na licu mesta "priručnim sredstvima" (čizma, deblja tojaga, pajser, ...) i put može da se nastavi. U takvim situacijama bi putovanje sa plastičnim koferima bilo završeno. Estetika bi mogla bitno da se popravi farbanjem, ali bi u tom slučaju i najmanje "češanje" o neku prepereku (ili prilikom pada) zahtevalo ponovno farbanje. Moje kutije su neofarbane i samo ih povremeno operem, a manja oštećenja "prebrišem" oštrijom stranom sunđera za domaćinstvo. I drugačijom pozicijom kačenja (horizontalno umesto vertikalno) bi bitno popravilo izgled, ali bi se umanjila i funkcionalnost i upotrebljivost (bar za moje potrebe). I da se razumemo: Ovakvi "koferi" nikako ne bi pristajali nekom R-u, ili novijim motorima (koji izgledaju ko svemirski brodovi). Ali uz Transalp, Afriku, Super Teneru, (i slične radne mašine), ovakve kutije pasuju "ko dupe na nošu". Moguće ih je koristiti i kao stolice ili sto. A čini mi se da ove ALPOS kutije ni po čemu nisu niti kvalitetnije (niti lepše) od ovih "mojih" kutija. O cenama za slična rešenja ne vredi ni razgovarati. Petnaestak Evra je zaista ništa u poređenju sa onim što se dobije. Dakle, ja sam prezadovoljan kako sve ovo funkcioniše u praksi. Pa ko voli nek izvoli!

A meni jezivo kada pročitam ovakav komentar o nekom narodu.

Ovo što sada pišem nema baš direktne veze sa konkretnim događajem, ali itekako ima veze sa mnom i sa situacijama (uglavnom kritičnim) koje su mi se dešavale upravo u ovo doba godine (mesec maj), a iz kojih sam se "izvlačio gotovo bez posledica. Malo sam preturao po sećanju (a onda i po "papirima") i ima neverovatnih podudarnosti: 1. Takođe 10. maja (samo 1981god), u ulici sarajevskoj u Nišu, sa suprugom se motorom "zakucavamo" u Sitroen DS-Ajkula (a onomad bio Sitroen BX), koji u rikverc izlazi sa parkinga. Takođe tada lakše povredio koleno i stopalo (tada na levoj nozi). A vozač Sitroena se takođe zvao Miroslav!? 2. Na današnji dan (19.maja 1979 god), na aerodromu Niš izvodimo skokove padobranom (kao prpripremu/probu za aeromiting povodom dana vazduhoplovstva). Izvodim drugi skok tog dana (a 211. ukupno). Visina 1.300 metara, padobran tipa "Krilo" (koje se tek pojavilo). Vreme veoma vetrovito. Nakon izlaska iz aviona izvodim "polukomplet" figura (okret 360o ulevo, zatim okret 360o udesno, zatim "salto" unazad) i otvaram padobran. Međutim padobran se samo delimično otvara i krećem u brzo spiralno propadanje prema zemlji . U to vreme ovakve situacije su bile prilično česte sa "krilima" i uglavnom se sve rešavalo nakon malo "natezanja" sa komandama i konopcima. Međutim, bez obzira na moj trud, ovog puta padobran je ostao "tvrdoglav" pa sam rešio da ga "odbacim" i spašavam se rezervnim padobranom (što sam već i ranije imao prilike da činim). Već sam bio sišao dosta nisko kada sam aktivirao rez. padoban, međutim umesto lepo raširene kupole, dolazi do cepanja padobrana, kidanja i zamršenja konopaca, .....! U sledećem trenutku leđima i kacigom udaram u betonsku pistu! Oni koji su to gledali tvrde da sam nakon udara bukvalno odskočio i ostao na nogama. Bio sam svestan svo vreme (ali mi je izbrisano sećanje za sledeća dva dana). Epilog: Slomljena desna podlaktica, potres mozga, pomeren desni bubreg, napukla pet pršljena, ....! Za sledećih nekoliko dana (sa ovim tipom padobrana i u sličnim okolnostima) je, zbog greške u konstrukciji, poginulo šest padobranaca i još jedan je bio povređen. A ja sam ponovo skakao dvadeset osam dana nakon ovoga. 3. Tokom rata 1999, 11. maja stižem u reon Dečana, a 12. Maja sam (sa još sedamdesetak pripadnika 63. pad. brigade) na polažaju Rasa e Košares (kota 601). Noću između 12/13 maja počinje pakleno bombardovanje naših položaja i traje neprekidno sledećih osam dana i noći. Već druge noći imamo većih gubitaka pa se deo preostalog ljudstva (pre svega vojnici na odsluženju) vraćaju u bazu, a na položaju ostaju samo petnaestak čoveka (uglavnom rezervista i par aktivnih starešina). Meni su prilikom jedne detonacije gotovo svi zubi izbijeni. Nas petnaestak je (u potpunom okruženju) na tom položaju ostalo sve do kraja maja 1999, stim što prvih osam dana nismo imali hrane i vode i bukvalno uopšte nismo spavali za to vreme. Dakle maj je za mene mesec u kome uglavnom doživljavam kritične situacije, ali i mesec u kome se iz takvih situacija srećno "izvučem". Sve u svemu, zadovoljan sam i samo neka tako potraje.

Nameravao sam da napišem neki rezime ovoga što se desilo, ali si me ti pretekao. Stoji sve što si napisao i tu nema mnogo da se doda ili oduzme, ali ću ipak i ja (s obzirom da je prošlo već nedelju dana, "slegla se prašina", sredili se utisci, stigao i zapisnik policije, ..... ), da "podvučem crtu" ispod celog događaja i da dam konačni komentar i mišljenje. To nisam hteo da uradim ranije iz razloga što se trudim da uvek budem objektivan u svojim komentarima, a vrlo je teško da čovek bude objektivan kada je on lično u pitanju (ili neko njemu blizak), pa sam zato sačekao i zvanični zapisnik i mišljenje policije. A po tom zapisiku ja nisam napravio bilo kakav prekršaj i ne snosim bilo kakavu krivicu za nastali udes, već je isključivi krivac vozač automobila! Bez obzira na to ne želim da bilo šta loše napišem i o tom vozaču (nije se radilo o bezobzirnosti i bahatosti već se jednostavno sve "namestilo"). Bez obzira što na mojoj strani ne postoji objektivna krivica, ispostavilo se da sam riskantno počeo obilaženje zaustavljenog kamiona. Međutim to sam učinio iz razloga što uopšte nisam bio svestan činjenice da sa desne strane postoji bilo šta (ulica, parking, benzinska pumpa, .....), odakle neko može da mi napravi "sačekušu". Ja sam bio u takvoj poziciji iza kamiona da uopšte nisam mogao da vidim šta se nalazi ispred mene sa desne strane ulice, a sve mi je postalo potpuno jasno tek onog momenta kada sam "provirio" ispred kabine kamiona koji sam obišao i video auto koji će da me "pokupi" u sledećem momentu. Smatram sebe prilično opreznim vozačem, ali ipak mislim da samim učešćem u saobraćaju moramo često svesno da prihvatimo i neki rizik, odnosno da preduzmemo radnje koje nisu potpuno bezbedne. Ja sam u konkretnom slučaju ovaj udes mogao da izbegnem na taj način što ne bih tog dana vozio motor, (ili što bih ispred svake "sumnjive" situacije silazio smotora i potencijalnu opasnost izbegao gurajući motor trotoarom). Jednostavno, u realnim uslovima nije moguće uvek sprečiti nesreću, čak i u situacijama kada možemo da predvidimo potencijalnu opasnost, jer bi u suprotnom odvijanje saobraćaja bilo neprihvatljivo usporeno, a verovatno i potpuno onemogućeno. U kokretnom slučaju bilo je i ogromne sreće po mene, jer je udar automobila u motor (i u mene) bio idealno "pozicioniran". Da je auto izašao desetinku sekunde ranije, ja bih se "zakucao" prednjim točkom u njegov bok, sigurno polomio točak, viljušku, ....., a i ja bih preleteo preko auta i ....! A da je auto zakasnio desetnku sekunde, promašio bi "rol bar" na motoru i opalio direktno u mene i sigurno mi zdrobio celu desnu nogu (a moguće i mnogo više od toga). Ovo je bilo još jedno iskustvo za mene (a još veće za vozača auta koji me je "omlatio"), a trebalo bi da bude pouka i za one koji ovo čitaju. Sada mi preostaje da saniram svoje povrede, da popravljam motor i da se se sa osiguranjem "Sava" dogovaram oko procene i naplate štete (materijalne i nematerijalne). Ja sa ovakvim stvarima (mislim na zajebacije oko naplate štete) nemam nikakvog iskustva, pa ukoliko ima onih sa iskustvom u takvim stvarima, neka slobodno daju savet ili komentar.