- Mali, šta sam dužan? - Ništa, Audije perem džabe! Neka, neka, nećeš još dugo… Stiže još poneko, i opuštanje se nastavlja kako kome odgovara…

U Srdjanu se burno javlja ljubav prema četiri prstena. Zemun je to...

Rešili smo da se malo rashladimo.

Najčudnije od svega je da otvoreni bazeni i dalje rade, i da su puni ljudi. Tu saznajemo da imamo nekoliko sati na raspolaganju jer je mesto sastanka sa ‘hard’ ekipom udaljeno svega pola sata vožnje. Deo ekipe ostaje da se okupa u bazenima, a mi idemo nazad na Jermu.

Posle desetak minuta vožnje stižemo do…hmmm…gradjevine. To je nekad bila banja, kažu idealna za ‘menadžerski stres’. Onda je privatizovana. Vlasnik započeo renoviranje, i odustao…

.

Svraćamo do Manastira Svetog Jovana u Poganovu, a i u neku kafanicu preko puta. Tu je Jerma čijim kanjonom ćemo dalje do jedne banje.

Na izlasku na asfalt, delimo se u dve grupe. Jedna grupa ide u planinu, na ozbiljnije off-road trase. Mi, sa ‘manekenskim’ vozilima, a i neki sa ozbiljnijim vozilima, idemo u obilazak nekih turističkih atrakcija u okolini Pirota.

.

Napunjenih stomaka, spuštamo se nazad.

Tu su i neke interesantne živuljke.

…i doručak.

Pauza za slikanje…

Sa brda puca pogled na Pirot.

Deset minuta uzbrdice kasnije stižemo na neko brdo. Tu su bunkeri napravljeni izmedju dva svetska rata, a u upotrebi su bili do skoro.

Krećemo iz Pirota. Desetak kilometara kasnije, silazimo sa asfalta, i Mladja zaustavlja nas u Q5 i Qashqai – kaže, nemojte dalje, izgrebaćete vozila, a nije daleko, može se peške. OK.

Tu je i malo zabave za sve prisutne.

Neki su se zgražavali nad njegovim tretmanom životinja. Jeste, vezao čovek pticu, magare i dva psa lancima, pa ih vodi po suncu. Ja nisam tradicionalista. Čak dobar deo tradicije smatram problemima koji utiču na naše živote, ali ovaj čovek živi jedinim životom koji poznaje. Mi smo došli džipovima, on peške. Mi smo spavali u hotelu, on verovartno na nekoj slamarici, ili u najboljem slučaju na rasklimanom krevetu sa prastarim dušekom. Čak je i svestan da smo iz potpuno različitih svetova jer je čak i pozirao. Mi o njegovom svetu ne znamo ništa, i nisam siguran da imamo pravo da ga osudjujemo. Kako bilo, mi krećemo, i malo dalje formiramo kolonu.

Pukim slučajem, dok se sakupljamo nailazi i jedan Šop. To mu dodje nešto kao tradicionalni seljak iz okoline.

Kratko se zadržavamo, i odlazimo u hotel na spavanje. Ujutro, sakupljanje ispred Muzeja Ponišavlja.

Po obilasku tvrdjave, tražimo mesto da jedemo. Dogovorili smo se da pitamo taksiste. Nailazimo na grupicu taksista, najstarijeg pitamo gde ima neka dobra kafana u Kladovu. Kaže, “U Kladovu nema” ???????? Onda nam nerado preporučuje neku tu u blizini. Gladni smo, i nismo željni eksperimentisanja, pa pitamo je l’ ima negde nešto u okolini. Taksista kaže da ima 20-tak kilometara prema Negotinu. Odlično! To nam je ionako usput. Dobijamo instrukcije kako da je nadjemo, i krećemo. Usput se dogovaramo da više nema stajanja – jedemo, i pravac Pirot. Tako i bi. Kad smo stigli u Pirot već je bio mrak. Prvo smo, naravno, promašili hotel, a kad smo se čuli s Mladjom, saznajemo da smo ispred pogrešnog hotela. On nas navodi do pravog, smeštamo se i idemo na organizovanu večeru u obližnjem restoranu. Posle večere, Lule i ja pitamo za milEta i Necka, a Mladja kaže da su stigli, ali da su u nekom njihovom tradicionalnom šljivaru. Zovemo milEta, dobijamo koordinate, i krećemo do njih. Kad smo stigli, oni su još u fazi ‘postavljanja logora’. Sa njima je i Vučko kojem je stigla nova igračka – šator i krevet u jednom.

.

Put nas dalje vodi do Kladova, tvrdjava Fetislam. Nekako sam više očekivao od ove tvrdjave. Više puta sam je video na TV, čitao ponešto o njoj, i jednostavno, očekivao sam više.

A tu je i crkva oko koje je svojevremeno izbio skandal jer su naši stručnjaci u prmotivni spot za Srbiju ubacili i kadrove ove rumunske crkve.

Na rumunskoj obali Dunava dominira Decibal