Nakon 40-tak minuta stižemo do jednog prevoja.

Uskoro za tim, kreće i prvi uspon

Posle 15-tak minuta majstorisanja krećemo. Ubrzo napuštamo asfalt, i stižemo do prve, istina lagane prepreke:

Pri izlasku iz sale gde su nas dočekali vidimo gomilu radoznalih ljudi koji nas ubedjuju da nismo normalni kad hoćemo da idemo preko Dukata, i da nemamo nikakve šanse da prodjemo. Naravno, oni ne znaju da mi imamo i tajno oružje  Kako u karavanu učestvuju vozila raznih godišta i stanja, uopšte nije čudno da je jedna Lada Niva otkazala poslušnost pre nego što smo sišli sa asfalta

U Trgovištu nas je dočekao predsednik opštine (mislim da se zove Vlasta Petrović). Elem, Trgovište je najsiromašnija opština u Srbiji, i za njih je prolazak ovakvog jednog karavana i medijska promocija ovog dela Srbije veoma važna stvar. Na sledećoj slici dotični gospodin je desno, a pored njega je Mladen Stojanović, mnogo poznatiji kao jednostavno Mladja, predsednik planinarskog društva Srebrna Glava iz Pirota. Jedan neverovatan entuzijasta iz kojeg prosto izbija želja da uradi nešto za ove krajeve Srbije. Čovek koji je praktično bez ikakvih sredstava organizovao već nekoliko ovakvih karavana, a sve u cilju promocije istočne i jugoistočne Srbije. Kad provedete malo vremena s njim, vidite da je pun priča o ovim krajevima, da mu oči zasvetle kad priča delove istorije ovih krajeva. Bezgranično nesebičan čovek koji je na kraju ovog karavana čak dao svoju Ladu Nivu kao garanciju za plaćanje nekog računa (nesporazum sa sponzorima oko načina plaćanja). (Sad već znam da je račun plaćun i Mladja je dobio svoje vozilo nazad).

Nastavljamo još malo asfaltom, i stižemo u Trgovište

Lagana vožnja asfaltom, i prva stanica – Vražija stena

Po retrovizoru na Nitru, reklo bi se da mu nije prvi put da se otisne u nepoznato

I, konačno, krećemo…

U medjuvremenu, teku poslednje pripreme za polazak…

a mi smo morali da se zadovoljimo “fabričkim pneumaticima”: (veliko je srce u junaka)

Još uvek su ih brinule gume jer oni znaju kako treba da izgleda guma za teren pred nama pa su takve i poneli. Svijetlo oružje:

To je već bolje…

Kako su u pitanju pravi majstori, a uz to “specijalci” za američka vozila, uskoro se mogla videti sledeća slika:

, a bilo je i nekih “tehničkih problema”… Bobi i Neša su zaključili da bi Nitro mogao da pravi probleme svojim spojlerom:

S obzirom da je bio radni dan, i da su ljudi stizali sa raznih strana, poslednji su stigli oko 2 ujutro. To im uopšte nije bilo pametno jer je polazak bio planiran za 7:30. Srećom po njih, neke nismo mogli da probudimo – evo kako je izgledao parking u

Bili smo prvi, ali ubrzo su i ostali počeli da stižu…

Program: Okupljanje učesnika 19.2. oko 20 časova u motelu "Vranje" na auto putu, pored samog izlaza za grad Vranje. Sledi večera, druženje, predstavljanje programa, a potom noćenje. 20.2. Nakon doručka, krećemo u celodnevnu 4x4 zimsku avanturu u kojoj obilazimo crkvu Presvete bogorodice, Vražju stenu (prirodni fenomen sličan Đavoljoj varoši kod Kuršumlije, čiji je ovo praktično prvi turistički obilazak), nakon čega napuštamo asfalt i otiskujemo se u vrleti Dukat planine. Na nadmorskoj visini od oko 1660 metara, nailazimo na omanju visoravan koja predstavlja raskrsnicu puteva ka Bosilegradu, Besnoj kobili i Makedoniji. Naš karavan će na ovoj raskrsnici krenuti putem juga tj u pravcu Makedonije osvajajući gole vrhove Sečeno ralo, Juruk, Kolevo gumno i konačno 1828 m visoki vrh Bele vode. Ovaj vrh, zbog svoje pozicije ali i nadmorske visine posetiocima otvara fantastičan vidikovac ka Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj. Sledi spust do Bistarske reke, a potom i Dragovištice, do samog Bosilegrada, gde su učesnici Karavana gosti predsednika Opštine Bosilegrad Vladimira Zaharijeva. Predsednik Zaharijev će nas dočekati na samom Dukatu svojim 4wd vozilom, a potom nam lično biti vodič tog prvog dana. Popodne će biti odmor za učesnike Karavana, tokom kojeg će nakon ručka , imati priliku da se upoznaju sa ovim jedinstvenim gradićem Srbije, koji zbog narodne nošnje, arhitekture i očuvanih običaja, i danas u sebi nosi duh 19. veka. Sledi lagana vožnja regionalnim putem do najvišeg jezera u Srbiji - Vlasinskog jezera - gde se gosti smeštaju u hotelu "Jezero". 21.2. Drugi dan nam donosi avanture po Čemerniku. Planina Čemernik apsolutno nema nikakvu izgrađenu infrastrukturu. Trasa dužine oko 50 km je u pravom smislu off-road potez i predstavlja istinsku pustolovinu. Ona počinje praktično kod Vlasinskog poluostrva Bratanov del. Karavan će se kretati pravcem severozapad preko Zanoge i Cvejinog senjaka, nakon čega sledi uspon na najveći vrh u regionu, Veliki Čemernik (1638m). Preko atara sela Mačkatica dolazimo do Predejanske reke, koju pratimo do njenog sliva u Južnu moravu, odnosno samog mesta Predejane. U motelu Predejane imaćemo druženje i oproštajni ručak. Ukupna trasa Karavana je oko 180 km (Ovo se ispostavilo kao netačno – konačan broj kilometara je bio 217). Učesnici karavana biće mnoge domaće VIP ličnosti, u sopstvenim ili vozilima organizatora. Ukoliko učestvujete sa sopstvenim vozilom, u zavisnosti od razvoja vremenskih prilika, potrebno je da vozila budu opremljena terenskim ili pneumaticima za sneg. Srećom, pusti me žena, i ja se prijavih. Dan pre polaska, preuzeh Dodge Nitro od dorbih ljudi iz Chryslera (dali su nam dva). Pomislim ‘nije neki off-roader, ali poslužiće’. Ima pogon na četiri točka, bez blokade diferencijala, bez redukcije prenosa, ima ‘limited slip diff’, grozne all-season M+S gume, ali nema veze…tu je srce u junaka. 19.02. sakupi se nas nekoliko kod Sava centra, i krenusmo lagano put Vranja... Negde u sumrak stigosmo u motel Vranje

Izreka kaže “Boj ne bije svijetlo oružje, već boje bije srce u junaka”. Da u ovo vreme baš i nije tako uverismo se na 220 km dugom putu. Pre jedno dva meseca pitala me moja dobra drugarica oću l’ s njima (Auto Bild) na “neki karavan džipova” u februaru. Bože, ženo! Rekoh, hoću, samo ako me moja žena pusti. “Pozivnica” je izgledala ovako: Sretenjski 4x4 karavan 2010 – otkrijmo zajedno jugoistok Srbije! 19 – 21. februar 2010. Krajnji jugoistok Srbije: predeo netaknute prirode, visokih planinskih vrhova sa fantastičnim pogledima, planinskih jezera, reka, vodopada. Beskrajna polja retkih divljih brusnica i borovnica. Rezervati prirode pod zaštitom UNESCA. Poprište velikih bitaka iz prethodnih vekova, čiji su tragovi i dalje prisutni. Do informacija sa terena o prohodnim putnim pravacima za vozila, pešake i bicikliste se teško dolazi. Do fotografija još teže. Sve se svede samo na stare vojne mape i nadu pojedinca da će ga entuzijazam odvesti u pravom smeru. Pridružite nam se u nesvakidašnjoj avanturi istraživanja tajni ovog zaboravljenog dela Srbije! Ruta:

Pa negde ranije sam citirao zakon - ako stoje, možeš preko pune ako ne ugrožavaš nikog iz suprtotnog pravca, i ako posle možeš bezbedno da se vratiš u svoju traku. Ako se kreću = nasilnička vožnja.

Rovareći po zakonu, mislim da ovo nije tačno. Elem, kao prvo, ama baš nigde se ne spominje provlačenje izmedju dve kolone koje idu istim pravcem. Pored toga, ako se vozite putem sa dve ili više traka namenjenim za isti smer, kretanje jednom trakom brže od vozila koje se kreće drugom trakom (nije bitno ko je u kojoj traci) se ne smatra preticanjem. Zatim, prelazak preko pune linije je generalno zabranjen, osim ako obilazite nešto zaustavljeno, a uz to "ne ometate normalno kretanje vozila koja dolaze iz suprotnog smera kada na putu ima dovoljno prostora za bezbedno izvođenje tih radnji".

Šta ti je iskustvo... mogu i da ti nacrtam ako treba ;D Taman posla - verujem na reč!

Šta ti je iskustvo...

Nemoj na muku da mi stajes. ;D AKo moze admin da kaze ko je sve glasao za plavo, pa da se dogovaramo za termin...

Proš'o danas tuda... Prebrojte se... :-X :-X :-X