Krećemo dalje, pa opet stajemo. Taman – moram i ja imati neku sliku da dokažem da sam stvarno bio tamo.

Ipak, posle kraćeg prepuštanja instinktima, i Bobi shvata da je na nesvakidašnjem mestu.

Lord i Bobi beskrajno uživaju.

Idemo dalje i zaustavljamo se na jednom mestu gde nam domaćini pokazuju trasu kojom je planiran auto-put, i koji bi za njih bio spas. Gledam okolo, i zaključujem da bi za neke bilo dobro da je već uradjen.

Teško je odvojiti pogled.

Nastavljamo dalje, i opet se zaustavljamo na nekoj uzbrdici. I ovde je radio aparat, ali mi je samo ova slika zapala za oko. Brana, deluje ljut. Možda mi još nije oprostio što nigde nisam spomenuo kako je na Dukatu zakačio i izvukao mene i jednog Čirokija zajedno…

Prvo stajanje je kod sela Razdaginja. Izlazimo iz automobila, i… Nisam siguran da bih umeo da opišem prizore i kad bih probao. Slike ne mogu da dočaraju. Morate otići i videti. Broj fotoaparata u akciji možda najbolje opisuje osećaj koji vlada.

Ujutro, polazak je bio oko 8.

Već sam spominjao reputaciju ovih krajeva – najhladniji predeli bivše SFRJ su u pitanju. Pri samom planiranju putovanja dosta smo razglabali na temu da li da spavamo u kampu pod šatorima, ili u nekom ‘čvrstom’ smeštaju u Sjenici koji je Sretko obezbedio. Kad mi je Zemunac rekao da su za kamp obezbedili veliki vojni šator u kojem mi treba da postavimo naše male šatore, za mene je dilema bila rešena – spavam u šatoru. Ekipa iz Toyote me je pratila (doduše neki nisu imali šatore, pa su spavali u kolima), a ostatak je otišao u Sjenicu da spava. Kad se društvo malo razredilo, pričali smo o potencijalnim problemima spavanja u šatoru, a zapalo mi je za oko da nisam baš spreman kao što sam mislio. Neki su bili bolje opremljeni.

Drugari iz Toyote su trebali da putuju s nama iz Beograda, ali zbog obaveza su ipak morali da krenu malo kasnije. Večeru nisu propustili.

Nismo samo mi gladni.

Ispostavilo se da je dobro procenio jer glad čini svoje.

Kao znak da je večera gotova, Boske je jedno vreme lupao u svoj metalni tanjir, a onda ga je napunio.

Oscar i Gerry su jedini stranci na ovom okupljanju. Nije im prvi put da idu ‘van civilizacije’ i zasad verovatno nagadjaju šta će da dožive.

Lovčev gulaš je gotov, i stiže poziv na večeru.

Ovi krajevi, drže do svoje reputacije ’srpskog Sibira’, i, na otvorenom, vatra je najbolji prijatelj.

Vreme užasno brzo prolazi, i već je noć.

Za to vreme, Lord potvrdjuje priču o poreklu njegove rase.

Gledajući ovu ekipu, ne mogu a da se na zapitam za šta su se oni to spremili.

Iza ćoška, Lovac mućka nešto. Upucao je nešto u prethodnom periodu, i rešio da podeli sa nama.

Društvo se polako okuplja, i upoznavanje je u toku...

Šta li je pod ceradom?

A tu je i još jedan stari znanac - Niva koja je nesretno i pogrešno bila optužena za zaglavljivanje na Dukatu, i to u trenutku kad je pružala pomoć mnogo većem i jačem kolegi.

U toku je razgledanje kampa i okoline.

A tu su i neke poznate njuške.