Vožnja postaje sve zahtevnija, put sve lošiji. Dolaze do izražaja sve mane i prednosti raznih automobila i opreme. Nakon 40-tak minuta, popeli smo se na 1,700m nadmorske visine, i dolazimo na prvi ozbiljan ispit. 100-tinak metara strme uzbrdice sa mešavinom blata i raskvašenog i razgaženog snega. Prvo kreće nekoliko Lada Niva, i uz malo manuelne pomoći prolaze.

Još malo, i otisnusmo se mi dalje…

A oni koji su znali šta nas čeka, za poslednje pripreme

Vladimir Zaharijev, predsednik opštine Bosilegrad. Čovek kakvog pamtite za ceo život. Ženio se 5 (pet) puta, a po sopstvenoj priči poslednju, sadašnju, ženu je ukrao negde na Kosovu!!?? U Bosilegradu se priča da je njen bivši muž sa sve bombom u rukama došao po ženu, al’ ga je Vlada ubedio da je voli toliko da će pre da pogine nego da je vrati, i čovek se vrati kući sam. Sam za sebe kaže da je najveći brend Bosilegrada, i verujemo mu. Usput, obećao nam je vruću gibanicu u Bosilegradu. Ovaj buldožer iza njega je, po njegovom nalogu, prethodnu celu noć čistio put od snega da bismo mi prošli. S obzirom na zabrinute poglede onih u Trgovištu, ostaje nam samo da se nadamo da je dobro obavio posao. Ono što tu saznajemo je i da odatle prema Bosilegradu vode dva puta. Jedan kojim je Vladimir došao, ali je još ranije zaključio da nam tuda ne bi bilo interesantno, i drugi, na kojem je pomenuti buldožer upravo završio posao. Još malo vremena koje smo proveli na ovih 1,535 m visine smo iskoristili za grupno i pojedinačno poziranje

Konačno, posle sat vremena čekanja stiže i dugoočekivano “tajno oružje”

A neki su pokušali da se igraju, pa su morali da traže pomoć prijatelja…

Neki da se malo igraju

Tu smo “malo” čekali. Neki su vreme iskoristili za odmor

Nakon 40-tak minuta stižemo do jednog prevoja.

Uskoro za tim, kreće i prvi uspon

Posle 15-tak minuta majstorisanja krećemo. Ubrzo napuštamo asfalt, i stižemo do prve, istina lagane prepreke:

Pri izlasku iz sale gde su nas dočekali vidimo gomilu radoznalih ljudi koji nas ubedjuju da nismo normalni kad hoćemo da idemo preko Dukata, i da nemamo nikakve šanse da prodjemo. Naravno, oni ne znaju da mi imamo i tajno oružje  Kako u karavanu učestvuju vozila raznih godišta i stanja, uopšte nije čudno da je jedna Lada Niva otkazala poslušnost pre nego što smo sišli sa asfalta

U Trgovištu nas je dočekao predsednik opštine (mislim da se zove Vlasta Petrović). Elem, Trgovište je najsiromašnija opština u Srbiji, i za njih je prolazak ovakvog jednog karavana i medijska promocija ovog dela Srbije veoma važna stvar. Na sledećoj slici dotični gospodin je desno, a pored njega je Mladen Stojanović, mnogo poznatiji kao jednostavno Mladja, predsednik planinarskog društva Srebrna Glava iz Pirota. Jedan neverovatan entuzijasta iz kojeg prosto izbija želja da uradi nešto za ove krajeve Srbije. Čovek koji je praktično bez ikakvih sredstava organizovao već nekoliko ovakvih karavana, a sve u cilju promocije istočne i jugoistočne Srbije. Kad provedete malo vremena s njim, vidite da je pun priča o ovim krajevima, da mu oči zasvetle kad priča delove istorije ovih krajeva. Bezgranično nesebičan čovek koji je na kraju ovog karavana čak dao svoju Ladu Nivu kao garanciju za plaćanje nekog računa (nesporazum sa sponzorima oko načina plaćanja). (Sad već znam da je račun plaćun i Mladja je dobio svoje vozilo nazad).

Nastavljamo još malo asfaltom, i stižemo u Trgovište

Lagana vožnja asfaltom, i prva stanica – Vražija stena

Po retrovizoru na Nitru, reklo bi se da mu nije prvi put da se otisne u nepoznato

I, konačno, krećemo…

U medjuvremenu, teku poslednje pripreme za polazak…

a mi smo morali da se zadovoljimo “fabričkim pneumaticima”: (veliko je srce u junaka)

Još uvek su ih brinule gume jer oni znaju kako treba da izgleda guma za teren pred nama pa su takve i poneli. Svijetlo oružje:

To je već bolje…

Kako su u pitanju pravi majstori, a uz to “specijalci” za američka vozila, uskoro se mogla videti sledeća slika:

, a bilo je i nekih “tehničkih problema”… Bobi i Neša su zaključili da bi Nitro mogao da pravi probleme svojim spojlerom:

S obzirom da je bio radni dan, i da su ljudi stizali sa raznih strana, poslednji su stigli oko 2 ujutro. To im uopšte nije bilo pametno jer je polazak bio planiran za 7:30. Srećom po njih, neke nismo mogli da probudimo – evo kako je izgledao parking u

Bili smo prvi, ali ubrzo su i ostali počeli da stižu…