Kad već oćete baš blato, da vam olakšam - ta deonica je na potezu izmedju tačaka 2 i 10 S obzirom da i na četiri točka po tom terenu nije moguće držati telefon kao kameru, a ni foto-aparat, sa te deonice nažalost nemam nikakve snimke

Hvala Čeh. Bio sam u pravu - znam tačno gde ste vozali Evo u att-u trackova sa nekih mojih glupiranja, ali na četiri točka. Pre nego što se neko upusti u ispitivanje tih trackova, moram samo da napomenem da bi motorom moglo biti prilično nezgodno - na više mesta smo kolima gurali grane, a na jednom mestu je bilo preko dva kilometra čistog blata... svi trackovi smanjeno.zip

Jesam li ja u problemu sa dioptrijom, ili ti nije uspeo pokušaj kačenja gpx-a? Inače, ne mogu baš da tvrdim, ali mislim da sam uglavnom prepoznao mesta na kojima ste bili, a ako nadjem, dobaciću vam neke gpx-ove sa tih terena (baš tuda smo se smucali)

Ti stvarno isuviše dugo živiš i voziš po uredjenim državama Ovakvih debilnih primera saobraćajne signalizacije po Srbiji ima koliko hoćeš.

Ima više programa koji podržavaju ovaj format - MapSource (Garminov), Ozzie explorer, Global Mapper... Malo je problematično što nijedan ne dolazi 'u paketu' sa mapama... Ako ti nije presudno da vidiš baš na mapi, i Google Earth otvara ovaj format, a u svakom slučaju, u att sam sad ubacio trasu u 'default' Google Earth extenziji... Beli karavan.zip

Vidi stvarno... Oće .zip Beli karavan - trasa.zip

Da napomenem dve stvari vezane za forum: Prvo, moram da se izvinem za čudne razmake izmedju redova teksta i slika, ali ja zaista ne umem lepo to da spakujem otkad je promenjen software foruma. Drugo, track log imam, ali ne mogu da ga uploadujem - dobijam poruku 'You aren't permitted to upload this kind of file'. Pokušao sam sa .gpx i .rar fajlom...

Jutro Plan za danas je odlazak na meandre Uvca, tačnije, na brdo Molitva. Vodostaj Uvca je neverovatno nizak Prodavac sira uz put Nakon kraće pauze, nastavljamo Tristotinjak metara pre Molitve, teškoće prvih vozila na nezgodnom mestu sa bočnim nagibom čine da dobar deo karavana ovde ostavlja vozila i nastavlja peške. Par minuta pešačenja i tu smo. Uvac, po običaju, one koji ga prvi put ovde vide ostavlja bez reči, a mi koji smo ranije bili ovde već žalimo jer znamo da ćemo prebrzo krenuti nazad, kad god to bilo. Ovo samo da dokažem da sam stvarno bio tu Lule zna da je polazak (pre)blizu, i krade svaki trenutak Da se Ćita nije skinuo, ništa ovo ne bi valjalo I naravno, povratak. Vratismo se do hotela na ručak, pokupismo stvari iz soba, a onda je Srele još i delio zahvalnice Po završetku "svečane ceremonije" potrpasmo se u kola, i krenusmo kućama. Ne mogu a da ne spomenem - kad smo bili tamo proletos, u maju, kiša je toliko uporno padala i pokušala da nam pokvari doživljaj, da smo čak i otkazali vožnju čamcima, a ovaj put, u februaru, nije bilo ništa neobično videti ljude u majicama kratkih rukava. Pešter...

U sali pored restorana je bila svadba. Shodno tome, Sretko i Mićko su bili propisno obučeni. Mi smo i dalje opušteno sedeli, pričali... A onda je ušao Pepermint. Opet, ja nisam ljubitelj, ali dejstvo ovog 'osveživača daha' na prisutne... Ubrzo, cela kafana je uživala

Ubrzo, ponovo stajemo. Ovaj put, razlog je konkretan - ručak! Jedva dva zalogaja progutasmo, a hardisti stigoše... Bilo je tu i nekog kuvanog vina, sokića, sjeničkog sira, paprika u pavlaci, domaćih sudžuka i pršute...ma...ufff... Posle svega toga, mora malo i da se predahne... Napojeni i nahranjeni nastavljamo dalje... Pod snegom, sve je mirno. Pitanje je ko više uživa. Vozač... ...ili suvozač To što Lule vozi Saletova kola za ovu dilemu nije bitno. Polako, sunce se spušta Uskoro smo opet u hotelu. Posle večere sedamo u malo udobniji deo restorana i lagano se opuštamo... Ništa nije nagoveštavalo...

Nekima ipak jeste Minus možda i nije bio strašan (ako se dobro sećam, -14), ali i to je bilo dovoljno da napravi poneki problem. Pripreme za polazak teku... ...i konačno krenusmo. Samo što smo izašli iz Sjenice, neuobičajen prizor Nastavljamo dalje, i povremeno stajemo, uglavom zbog slikanja Raznolikost vozila u koloni je direktno proporcionalna raznolikosti ljudi u njima. Kako svo vreme idemo uzbrdo, konačno izlazimo iz magle. Na jednom mestu stajemo kako bi se drugari hardisti malo poigrali Nakon demonstracije sposobnosti Nive, Necko zamišljeno&zadihano posmatra hardiste Da l' je slutio nešto ili ne, ne znam, ali Mišo je jednu poluosovinu polomio... U najboljem maniru voditelja Top Gear-a, većina karavana ostavlja drugare u nevolji i nastavljamo dalje <br class="Apple-interchange-newline">

Još pre Serbian Trophy-a Srele je spominjao da hoće da pravi "Beli karavan" - slično onome od proletos, ali po snegu. Nešto nismo imali vremena da se ispričamo na Babama, ali sam ja kasnije otišao do Sjenice (dvaput). Sve u svemu, datum - 4-6.02.2011. Kako Autobild više ne postoji, izostala su i vozila od auto-kuća, ali zato su tu prijatelji - Sale (Veljković), Srdjan i Goša idu svojim džipovima, i, biće mesta i za nas 'ostale'. Petak, 04.02. - deo ekipe dolazi po mene u "Gurman". Brzo se trpamo u kola i krećemo. Odmah posle Čačka stajemo u nekoj kafani gde je zastao još jedan deo saputnika. Posle ručka i/ili kafe/rakije nastavljamo dalje.U Saletovom (Stanojević) odsustvu, spava Una. Ljubi je majka. Stižemo u Sjenicu, hotel Borići. Pijemo kafu, smeštamo se po sobama, i dolazimo na večeru. Sve same poznate njuške. Tu se negde motala i neka živa muzika, i deo ekipe se sjajno zabavljao. Napolju, tradicionalna zimska Pešterska dobrodošlica izgleda nije smetala ni vozilima ni vozačima.

Divota i lepota i... Mada, i da mi se pruži prilika, ne znam da l' bih otišao - meni zima nije problem, a na +40 'oću da mrem.

Znam da je Oregon noviji, ali ga nisi naveo, pa se iznenadih

Ne podržava Oregon??

Dotakli ste se nekih interesantnih tema, pa ja otvaram novu u Opštim temama...

Samo da još jednom zahvalim na lepim rečima...

Dobro... S obzirom da ne znam šta bih sad pisao, kad budemo planirali sledeću akciju, postaviću temu...

Mi uglavnom primamo sve. Jako su retka okupljanja koja su na bilo koji način ograničena, i generalno je 'što više to bolje' Inače, meni je malo glupo da ovde najavljujem vožnje džipova... Ne znam čak ni gde bih ih postavio...

Će joj kažem

Hvala momci, hvala Znam, ali nas je ukupno mnogo manje, pa moramo da se udružimo

Doručak Prvi put sam ovde (i na Kučaju uopšte), i ovo je druga lepota prirode koja me, uslovno rečeno, iznenadjuje. Ne iznenadjuje me priroda već činjenica da je čovek tu uspeo da napravi nešto u savršenom skladu sa prirodnom lepotom. Na to se nekako teško navikavam. U ovome, više od nas može da uživa samo Lord Lagano se pripremamo za nastavak putovanja. Jes' da zvuči otrcano, ali snegom prekriveni prizori su stvarno bajkoviti Stižemo do Lovačkog doma Valkaluci Na našu žalost, u domu nije bilo nikoga, a ja sam uspeo da zaboravim džezvu, tako da ni kafu nismo popili, ali to nije sprečilo decu da se igraju. Nastavljamo prema Velikoj Brezovici - ogromnom kraškom polju za koje postoji priča da je svojevremeno čak vojska planirala da tu gradi aerodrom. Srećom, nije. Dobrivoje uživa Sale pogotovo Krećemo dalje, i stižemo do možda najlepšeg vodopada Prskalo ne prska sa mnogo vode, ali umetnički dojam mu je neprevazidjen. Boske baš mora i poslednji metar da predje na četiri točka... Posle Prskala smo se uputili na asfalt. Pozdravili smo se na raskrsnici u Resavici... do sledeće vožnje... Ovo je bio pokušaj približavanja hardista i turista. Nestor, hardista, se raspitivao ko je osmislio trasu da bi ga častio barem ručkom. Trasu je, naravno, osmislio Sale Veljković, turista. Za početak, dovoljno.

Nekako zaboravih da napomenem par stvari... Tokom priprema za 4th Serbian Trophy, pa i posle toga, Boske i ja smo dosta pričali o tome da je potrebno nekako spojiti naizgled nespojive dve grupe vozača 4x4 vozila. Jednu grupu čine 'hardisti'. Tu ne mislim na takmičarsku klasu nego na pristup vožnji. Hardisti, kao prvo, imaju ozbiljno pripremljena vozila - preradjenih vešanja (podignuti), motora, diferencijala i menjača (ojačani), imaju barem prednje vitlo, a neki i zadnje, predimenzionirane gume, i njihova sakupljanja i vožnje su otprilike po principu "od tačke A do tačke B van bilo kakvog puta", da ne kažem što teže, to bolje. Druga grupa (tu i sebe ubrajam) su 'turisti'. Kod turista je terenska vožnja malo skrajnuta u odnosu na prirodu. Osnov vožnje je odlazak u prirodu do mesta gde se ne može stići običnim putničkim vozilom, i koriste se putevi za koje nisu potrebne nikakve intervencije na vozilu - turistički "vrhunac opremljenosti" su A/T ili M/T gume, santimetar-dva veće od putnih fabričkih. Turističke trase su "od tačke A do tačke B na najlakši mogući način" i sa što manje mogućnosti da se ošteti vozilo. To su dve grupe koje se uglavnom ne voze zajedno. Turisti ne žele da prate hardiste da ne oštete vozila, a hardistima je dosadno da se voze s turistima. Naći 'meru' koja će zadovoljiti obe grupacije nije lako. Ovo okupljanje na Kučaju se činilo kao idealno za početak. Predvidjena trasa sama po sebi nije problematična, ali mogućnost snega dramatično menja situaciju. Ono što je po suvom lagana uzbrdica, po snegu može da se pretvori u nepremostivu prepreku. Možda idealno - turisti kreću u laganu vožnju. Hardistima sneg garantuje zabavu. Ako turisti dodju u neprilike tu su hardisti da vade stvar. Kada je Boske pozvao Nestora (jednog od hardista) da podje na ovu vožnju,. njegovo prvo pitanje je bilo "A 'oću li ja moći tamo da se igram?". Tek kad je dobio pozitivan odgovor, prihvatio je poziv. I stvarno se igrao. U koloni je vozio samo kad je teren bio surov. Inače, svo vreme je nestajao u šumi i iskakao odnekud. U jednom momentu nas je čak zabrinuo - nije se javljao na radio stanicu, a niko iz karavana ga nije video. Stali smo, i posle par minuta je izbio iz šume s naše desne strane. Zamolih ga da "nam to više ne radi" - već se bilo smrkavalo, temperatura je bila oko -12, i stvarno smo bili zabrinuti. Da l' zbog moje molbe, da l' se već bio naigrao, uglavnom, poslušao me. Naravno, izazovu igranja po stenama prekrivenim snegom nije ni on odoleo. Posle ove zabave, mi krećemo svojim, a Nestor svojim putem Na jednom lepom poljančetu se grupišemo. Doduše, ja, povučen Mahindrim odličnim ponašanjem u dosadašnjoj vožnji, odlučujem da malo skrenem s puta i da se upustim u istraživanje poljančeta. Nakon par minuta uživanja, naleteh na jarak skriven snegom... Žile je bio najbliži. Vitlo je odradilo posao, i nastavljam dalje sa kolonom. Boske... Penjemo se uz Begaljicu, a vreme... kao da nam čini uslugu Malo pre samog vrha Begaljice stajemo. Kako smo već i gladni, vadimo nešto od hrane koju smo poneli sa sobom, i gasimo požar. Vreme i pejzaži Ja sam već mislio da se neće probuditi do proleća, kad ono...uhvaćen na brzinu... Nakon ispunjavanja jedne od osnovnih životnih potreba, nastavljamo ka samom vrhu Beljanice. Mi, obični smrtnici parkiramo na proširenju ispod vrha. Boske, naravno parkira na vrhu. A Zorana... Grupne fotografije sa više aparata A dežurni Djenka će jedini imati snimak sa svima (izvini Gošo) Još dva pogleda sa vrha... I krećemo nizbrdo prema Lisinama. Kad smo stigli, uveliko je vladao mrak. Pijemo kafu, ili štagod drugo, a Boske i Sale Veljković predlažu noćnu vožnju do neke 'obližnje' jame (???). Predlog biva prihvaćen, i ubrzo smo ponovo na otvorenom. Vozimo kanjonom Resave (s obzirom na lepotu koju tek naslućujemo pod svetlom farova, obećavam sebi da ću doći ponovo, ali po danu), i stižemo do predela koji se zove Vrtačetije. Ime nije slučajno - krečnjačka podloga je uslovila vrtače 'na svakom ćošku'. Idemo prema jednoj koja se zove Jama Vrtačeje, i pretvara se u pećinu. Glupavo držim fotoaparat u ruci svo vreme, i u jednom trenutku se okliznem i padnem baš na tu stranu. Kako je aparat ceo zaronio u sneg, gasim ga i nemam fotografije te zaista impresivne "rupe". Vraćamo se u Lisine na večeru, noćenje...

Prvo malo ispumpavaju gume, a zatim i kače Pathfindera gurtnom, i izvlače na tvrd teren. Ja sam na Mahindri dobio all-season gume na zadjim točkovima, i M/T na prednjim. Na ovom blatu se i to pokazalo kao nedovoljno. Samo što su oni odmakli, ja krećem, ali svakih nekoliko metara stajem. Malo u rikverc, pa malo uzbrdo. U jednom tretnutku sam pomislio da dalje neću moći, i pozvao Bosketa i Zemunca da se vrate i po nas. Došli su ali je Boske zaključio da sajla neće biti potrebna, i da je "pun gas" jedini neophodan rad za izvlačenje iz ove situacije. Bio je u pravu, a kao dokaz ima tragove blata na jakni i pantalonama. American Dream.........tim Polako se penjemo uzbrdo, a okolina postaje sve belja. Pauza za okrepljenje. Po starom običaju, Zorana je gladna Ovo parče i uzbrdica odmah posle, iako pitomog izgleda, pokazuju se malo problematični za vozila sa 'asfaltnim' gumama. Mahindra nije zastajala. Još jedan predah. U danima pre polaska, vremenska prognoza nije bila obećavajuća. Postojala je i mogućnost da sve otkažemo ako se obistine najcrnje prognoze o padavinama. Medjutim, kako smo se dalje penjali, vreme je bilo sve lepše. Saletu je bilo svejedno A vreme i pejzaži... Stižemo na jedan prevoj obasjan suncem. Boske ne bi bio Boske da nije tražio alternativne puteve. Većina nas ipak ide penzionerski Sunce je probudilo i Saleta Boske je nastavio da zabavlja sve prisutne, a svi prisutni su uživali na suncu i škljocali u svim pravcima.

Tokom prethodnih godina sam odvojeno upoznao dva čoveka koji se i medjusobno poznaju - Lalajka i Saleta Veljkovića. Približno su istih godina, vole putovanja, i čini se da tu prestaju sve sličnosti. Lalajko se ne skida sa motora, a Sale ne izlazi iz džipa. Sale je vegetarijanac, Lalajko daje prednost kotliću&roštilju. Sale ima bradu i malo dužu kosu, Lalajko je uredno podšišan i obrijan... Medjutim, kad se malo dublje zagrebe, pojavljuje se još vezivne materije. Vole tehniku. Pogotovo "gedžete". Pasionirani su fotografi. Vole da kampuju, vole prirodu. Medjutim, ono što u mojoj glavi stavlja znak jednakosti izmedju njih dvojice je Kučaj. Obojica su potpuno fascinirana Kučajem. Kad god se spomene šuma, oni kažu "Kučaj". Kad se spomene priroda, opet kažu "Kučaj". Kampovanje, Kučaj. Vožnja, naravno Kučaj. Putovanje - gde drugo nego Kučaj. Sale je novinar, i živi od "pera" i fotoaparata. Lalajku su to hobiji, ali nije da zaostaje: Lalajko o Kučaju I tako, zaveden njihovom pričom ja sam jedva čekao da se ukaže prilika da odem i na taj Kučaj. Pre dvadesetak dana na forumu srbija4x4.com se povela priča o tome kako se sve manje ljudi organizuju za "soft" karavane, i kako bi "valjalo" da se nešto tako organizuje tokom decembra. Nakon malo lamentiranja članova, uleće Sale i predlaže....Kučaj. Dan posle toga, ja se vidjam sa Bosketom u gradu i on mi predlaže da "preseče lamentiranje" i da postavi konkretan termin za odlazak na Kučaj - 11. i 12. decembar. Naravno, slažem se, i cela akcija se lagano pokreće... Dogovor - okupljanje u subotu 11.12.2010. na Elp pumpi kod Bubanj potoka u 9h. Sale, kao daleko najbolji poznavalac Kučaja je isplanirao neku okvirnu rutu, ali je opšti dogovor da ćemo u zavisnosti od vremena i uslova na terenu u hodu odlučivati. Dan pre polaska sam preuzeo Mahindru Goa iz TTM auta. Nisam ranije imao prilike da vozim indijsku off road perjanicu pa je ovo i dobra prilika da se lično uverim u lepe reči o njoj. Okupljanje: Sa mnom u kolima su Zorana i Saša iz Auto Bilda. Kad se samo setim da je do pre pola godine bilo skoro nezamislivo da ekipa iz Auto Bilda sedi za istim stolom sa ekipom sa raznih 4x4 foruma...ali u medjuvremenu se Boske i Sale i izljubiše pred 100-tinak ljudi... Nešto posle 9h nastavljamo dalje. Idemo malčice okolnim putem - u Kamenovo. Žile je Vitaru vozio na prikolici, pa je kod Peke ostavio prikolicu, i odatle nastavio na točkovima. Kako je i Bosketov Wrangler morao na intervenciju kod vulkanizera, deo ekipe odlazi na pumpu iza Petrovca, i tamo se okupljamo. Nastavljamo dalje i ubrzo vidimo prve obronke Kučajskih planina Vozimo uz Mlavu, i u jednom trenutku ugledah ovo Zaista nisam imao pojma šta je to, a kasnije na internetu nadjoh da je u pitanju isposnica manastira Blagoveštenja. Ovo je Dobrivoje Tokom čitavog puta Dobrivoje se najbolje slagao sa Saletom Ubrzo stižemo na Krupajsko vrelo. Krupajsko vrelo je jedno od onih divnih proizvoda prirode koje je čovek uspeo da iskoristi a da ne uništi. Tu se kratko zadržavamo, krećemo dalje i u Milanovcu silazimo sa asfalta. Samo što smo krenuli uzbrdo blatnjavim putem, Vanja i Mirko u Pathfinderu staju - putne all-season gume nisu za ovakav teren. Zovemo pomoć, i očas posla stiže American Dream team - Boske i Zemunac.