Pitanjce za korisnike Igo-a - da li track log radi precizno, ili 'lepi na put'? Da probam da pojasnim - na Garminovim automobilskim uredjajima track log veštački prikazuje da ste svo vreme na putu, čak i kad uredjaj realno meri odstupanja. Na 'outdoor' uredjajima ta opcija može da se isključi, i dobijate vrlo precizan log. Takodje, kako se ponašaju uredjaji sa Igo-om kad se krećete van ucrtanih puteva? Da li track log funkcioniše normalno? Dalje, da li postoji mogućnost prikaza track loga na ekranu tokom vožnje, i da li postoji 'track back' opcija ili nešto slično?

Ne mislim da je gorivo dobro, ali u ta merenja verujem iz jednostavnog razloga - naši zakoni dozvoljavaju krš gorivo dok god ima broj oktana koji odgovara onome što piše 'na pištolju'. Da je problem proizvodnje goriva odredjene oktanske vrednosti veliki, siguran sam da bi NIS (dok je još bio državni) izgurao zakon koji dozvoljava i toleranciju oktana. Ovako, zakon 'samo' dozvoljava velike količine sumpora u gorivu, i ko zna šta još... Samo se setite kako su nam u svim medijima objašnjavali kako 'nije zdravo' u automobile napravljene za gorivo sa olovom sipati bezolovni benzin. Pojavom TNG-a su te priče brzo nestale jer ni u njemu nema olova, pa kola ne crkavaju. Verovatno je svojevremeno bilo neuporedivo jeftinije gurnuti tu priču u javnost nego uložiti u nova postrojenja u Pančevu.

Ovo nije tačno. Poslednji put sam 'upratio' negde prošle godine u ovo vreme (pre leta). Koliko god vam neverovatno zvucalo, ali oktani su kod svih barem na minimalnim 95, a ide i do 96 - mislim da je u pitanju bio uzorak sa Avia pumpe. Ova merenja se relativno redovno (recimo jednom godišnje) rade, i ranijih godina, dok sam više čitao auto-časopise i gledao auto-emisije, sam redovno nailazio na rezultate. Inače, nadležna je tržišna inspekcija - oni vode sa sobom neke hemičare koji uzimaju uzorke 'po propisu', pa ih nose na analizu. Koliko se sećam, nijednom se nije desilo da nadju odstupanja 'na dole' veća od 0.1. Ovde ću da se nadovežem na mnoge priče - nije stvar u oktanima. Manji broj oktana se vrlo lako primeti - najdrastičnije je ono što je Lalajko opisao - kad okrenete ključ da ugasite motor, a on nastavi da radi još neko vreme. Jednom sam doživeo da uopšte ne mogu da ugasim auto - na kraju sam pustio kvačilo u brzini držeći kočnicu... Dalji 'simptomi' su zveketanje ventila, nemiran rad motora, trzanje pri ubrzanjima...sve ono što bi inače upućivalo na problem sa paljenjem.

Zaboravih na log... S obzirom da je i rarovan malo veci od 250 KB, evo ga na rapidshare-u http://rapidshare.com/files/393628715/Pester.rar

Ja sam juče na Ibarskoj imao sličan 'zamalo' slučaj. Ukjlučivao sam se sa sporedne ulice, s moje desne strane gužva, i tražim rupu u koloni da uletim. Bukvalno poslednji delić sekunde pre naglog puštanja kvačila i davanja gasa sam primetio crni sportski motor s moje leve strane koji je prilično velikom brzinom išao prema meni. Po njegovom iznenadnom ispravljanju na sedištu iako je bio pravac sam shvatio da je i on ukapirao da ga ne vidim... Na kraju, fizički nije bilo baš blizu, ali je stvarno bilo 'blizu'.

Ti prvo osposobi motor, pa onda da vidimo... ;D

Na parkingu se pozdravljamo – nema više stajanja do kuće.

Tu stajemo da jedemo.

Idemo dalje kanjonom Ibra, i mrak nas stiže kod Maglića.

A zatim i u Studenicu.

Svraćamo u Djurjdeve Stupove

Deo karavana se vraća u kamp, a mi idemo kući. Idemo malo okolo – preko Novog Pazara, kanjonom Ibra, Kraljevo, Čačak...

Ne znam koliko smo vremena proveli na ovom mestu. Složili smo se da nije dovoljno. Obećali smo jedni drugima da ćemo doći ponovo. Obećali smo sebi da ćemo doći ponovo. Mogao bih satima sedeti ovde. Posmatrati, slikati, ćutati. Možda bih mogao sad ovde i opisati kako to izgleda. Ali ne mogu dočarati. Ne mogu objasniti mirnoću koja se uvukla u mene tamo. Hipnozu tih kulisa. Čudnu gracioznost tih velikih lešinara. Ne umem. Nisam dovoljno talentovan da opišem kako ovo mesto obuzme čoveka spolja i iznutra. Nisam siguran da iko može. Jedino što mogu da kažem da je polazak prebrzo došao.

.

.

.

.

I stižemo na odredište.

Dobijamo najavu onoga što sledi.

Prolazimo pored brda sa neobičnim imenom – Molitva.

Krećemo ka meandrima.

Pre polaska, nešto mi je privuklo pažnju. Kad ljudi hoće da kažu da je neki teren nepristupačan, strm, obično kažu „tamo koze pasu pod ručnom“. Nikad nisam čuo da neko to kaže za krave.

Stižemo na doručak.

Još prethodne večeri je više automobila imalo problema sa izlaskom iz kampa jer je kiša napravila ozbiljno blato. Kako ne bismo izazivali sudbinu, parkirasmo automobile pre kampa. Doduše, ja sam prethodnu noć ostavio Nitra u kampu, ali za njega nismo brinuli – on je već pokazao da je sposoban...

Bili smo skroz suvi, naspavani, odmorni. A i most dvadeset metara dalje nije neki.