Po lepom vremenu odavde je moguće videti naš cilj – Peštersku visoravan, ali tog dana to nije bio slučaj.

Nadmorska visina je 1400m, temperatura 6 stepeni, ali Danijel se ne da.

Petnaestak minuta kasnije skrećemo sa glavnog puta preko Javora i dolazimo do groblja naših vojnika iz ratova 1876 – 1878 (ratovi za nezavisnost Srbije).

Posle kraće demonstracije mogućnosti Wranglera, nastavljamo dalje.

Boske od samog polaska nije krio nezadovovljstvo (pre)sporim tempom vožnje, ali se žrtvovao zarad timskog duha. To ga nije sprečilo da se malo i zabavi (druga fotografija realno dočarava strminu).

Tu smo zastali da malo udahnemo vazduh. Danijelu je bilo vruće – pretpostavljam zbog zračenja mobilnog koji nije ispuštao iz ruku od Beograda.

Isuviše dobro se sećam kako izgleda kad Miško vozi vezanih očiju, te je na prvom stajalištu zamolih da se vratimo na početne pozicije. To prvo stajalište je Ukočenica. Poprište bitke srpske i turske vojske 1876.

Medjutim, ubrzo mi je postalo neprijatno, a onda sam shvatio i zašto:

Ja znam da je Beograd najskuplji grad u Srbiji, i znam da je sve jeftinije čim čovek mrdne negde van grada, ali… Nas je bilo 9. Svi smo pili kafu, bila je poneka rakija, poneki sokić, i jedna čorbica. Kad smo ustali, Boske je prvi prišao konobarici da plati, i taman smo po dobrom starom srpskom običaju hteli da se svadjamo oko toga ko će da plati, kad sam shvatio da joj je dao hiljadu dinara, i još dobio kusur!!! Kusur je ostao kao bakšiš, a ja sam ostao u neverici… Malo kasnije, Zorana, koja je bila samnom u kolima se požalila da joj je dosadno i tražila da ona vozi. Rekoh, OK, ja ću malo da škljocam aparatom okolo…

Po dogovoru, stajemo na Divčibarama u jednoj kafanici da popijemu neku kafu…

Nakon obavljenog posla, nastavljamo prema Divčibarama

Odmah krećemo dalje, i pravimo kratak pit-stop u Valjevu.

Krećemo prema Obrenovcu – tamo nas čekaju Bata Lule, Neša i Boske.

Igrom slučaja, Srdjan i ja se ovaj put “menjamo” i ja preuzimam Nitra sa spojlerom. S obzirom da je ovaj put očekivani teren lakši, a nema ni snega, to i nije važno… Okupljanje je sutra u 10 kod rampe na Adi

Kada sam postavio svoj prethodni putopis, isti nije bio baš dobro prihvaćen u krugovima ljubitelja Lade Nive. Bilo je tu i teških reči. Kako sam smatrao da sam nepravedno napadnut, priključio sam se virtuelnoj zajednici Kluba ljubitelja Lade Nive. Doček kakav sam očekivao. Sve je prštalo. Toliko da je na kraju Zemunac (admin na forumu) obrisao nekoliko strana veoma žučne rasprave, i “lepo nas zamolio” da se smirimo. Kako ja takve stvari ne primam preterano k srcu, ostao sam član na forumu, i nisam se pokajao. Relativno brzo posle toga, na forumu se pojavilo obaveštenje koje mi je privuklo pažnju: Klub ljubitelja Lade Nive u saradnji sa cuvarima specijalnog rezervata Uvac organizuju druzenje i upoznavanje Pestera (srpski Sibir). Dolazak u Sjenicu je 21.05 u popodnevnim-vecernjim casovima.Skup je na Sjenickom jezeru u kampu. Sledi upoznavanje,namestanje satora,ice i pice... U subotu 22.05 posle dorucka krecemo u voznju i obilazak mnogih znamenitih mesta u tom kraju. krecemo u 08.00 idemo do Sjenice, zatim preko Razdaginje i Budjeva, stizemo u srce Pesteri , Karajukica Bunare, gde je u nasoj zemlji izmeren maximalni temperaturni minus, tu mozemo obici i rasmstar takodje prirodno dobro malo jezerce u srcu pesteri sa najevcim preletom ptica, odatle idemo preko Pesterskog polja, do Dolica i Boljara, gde bi trebalo da bude krajna tacka Jadrnaskog auto-puta, pa zatim sl. Crvsko, sl. Bare gde cemo stati i malo se osveziti, odakle cemo da se spustimo do manastira Kumanica gde je sama granica sa CG, a pre toga cemo sa jedne tacke videti Bijelo Polje. Nakon obilaska manastira, vracamo se do sl. Tutici, gde su manji exstreni, do sl. Krajinovice, potom do sl. Trijebine, gde cemo , zavisi od raspolozenja ici asvaltom ili jos par km makadamom, do mesta Radisica brdo gde se nalazi protivgradni radarski poligon, sa predivnim pogledom na Sjenicu i Sjenicko polje, da bi smo potom dosli do Sjenice i u kamp, gde ce rucak cekati. U sve ovo naravno uracunato je i vreme za slikanje, kao i pricu sa upozvanjem kraja, videcemo i pocetak Djalovica klisure. Voznje bi bilo ukupno oko 120 km (+/- 5 km) , od toga obavezno je 20 km asvalta, dok bi ostalo bilo zastupljeno veoma dobrim makadamom, gde se na pojedinim mestima moze voziti i cetvrtom. U povratku bi, zavisi od raspolozenja jedna deonica od 20 km mogla da se vozi asvaltom. U trasi bilo bi zastupljeno i manjih extrema, koji opet, zavisi od raspolozenja ne bi bili obavezni. Ako bi bili vredni, pa u subotu krenuli nakon dorucka u 08.00 sati , a po mom proracunu ukupno voznje (bez zadrzavanja) bilo bi oko 4-5 sata , trebalo bi da se vratimo u kamp oko 15.00 sati, kada bi bio i rucak, a ostatak vremena je odmor i pecanje ili sta vec osmislimo. U nedelju 23.05 je planiran izlazak vozilima na pogled meandera, voznja camcem i obilazak pecine. Nakon toga je rastanak i povratak kucama. Bice jos dodatnih informacija,ovo je za pocetak.Poziv je postavljen dosta ranije kako bi svi zainteresovani mogli da se organizuju. Sto se tice hrane....dogovoricemo se svi zajedno...kad vidimo sta kome odgovara.Za sad se zna da je u subotu jagnjetina za rucak. Troskove oko hrane podelicemo na ravne casti. Smetaj je moguc u kampu ili u nekom od sela u okolini. Sva pitanja u vezi smestaja mozete postaviti nasem clanu SRELE-tu preko privatne poruke. Zainteresovani se mogu prijavljivati ovde,pitanja mozete uputiti i meni,takodje priv. porukom. E pa drugari...vidimo se na Sjenickom jezeru u kampu....9km od Sjenice Mom oduševljenju nikad kraja – prošle godine sam planirao da odem u te krajeve, ali se planovi izjaloviše, a sad evo prilike… Malo sam se raspitivao o kapacitetima, uslovima i sl, i kad sam dobio sve informacije pozvao sam Saleta iz Toyote i Zoranu iz Auto Bilda, i sve je bilo rešeno. Biće vozila – ne znamo baš koliko, i ne znamo baš kojih, ali znamo da će ih biti. Sve ostalo je stvar dobre volje, a nje bar imamo napretek. Kako se bliži dan povratka, kockice se polako uklapaju. Ići ćemo sa tri Toyote (po jedan Land Cruiser, Hilux i Rav) i dva stara znanca – Dodge Nitro – isti oni kojima smo išli na Dukat. Dodje i četvrtak, dan kad treba da preuzmemo dva Nitra. Stari znanci se skoro uopšte nisu promenili, jednom čak ni spojler koji smo mi (dobro, nismo mi već Neša i Bobi) skinuli nije vraćen:

Lepo se provedite...

Unapred se izvinjavam zbog offa, ali moram da pitam: Dragoljube ;D , da li i kad prazniš creva ostavljaš tragove u obliku KTM-a ? ;D ;D ;D ;D ;D P.S. slike su fenomenalne...

Nisi baš pratio na času ;D Naravno da može. Alergije ne moraju biti urodjene. Mogu bez ikakve najave da se pojave.

Presing nema direktne veze sa otrovima ovih buba. Ne ynam mnogo o tome, ali znam da je antialergen, i smiruje alergijsku reakciju koja je, rekao bih, ista za sve alergije. Moja žena je alergična na nešto u detrdžentima i omekšivačima, i ponekad kad uzmemo nešto novo, krene joj alergijska reakcija, popije Presing, i smiri se...

Proveo sam pola života u kafani. Pio na desetina piva. Na žurci za doček nove 1998. pojavila mi se alergija na pivo. Još uvek traje. Ozbiljno. Pa to je tragedija... :'( :'( :'( Ni ne znaš kolika...

Proveo sam pola života u kafani. Pio na desetina piva. Na žurci za doček nove 1998. pojavila mi se alergija na pivo. Još uvek traje. Ozbiljno.

Možda neko može da mi objasni ovo: Vozio pijan (potpuno) Vozio barem dvostruko brže od dozvoljene brzine (možda i triput) Ubio dva čoveka Maksimalna kazna - 12 god Osudjen na 5 god. Šta je trebao da uradi da bi dobio maksimalnu kaznu?????

Ma neću ni da komentarišem!

@maxxa - odmah iznad slike, a ispod texta GIGAPIXEL-DRESDEN imas par linkova medju kojima je i 'story' - tamo je sve objasnjeno

Pretpostavljam da mislis na 30.10.09, ali jedino mogu da kazem da tad sigurno nije bila, a na sta se ono odnosi, nemam pojma A za leptire stvarno ne znam