Nakon pozdrava, izlažemo im problematiku, i svi se slažemo da ćemo ući u jedini deo ovog kompleksa u koji možemo bez vodiča, i nastavljamo dalje.

Bili smo malo neprijatno iznenadjeni kad smo saznali da je obilazak moguć samo u pratnji vodiča, a ture kreću na svakih 2 sata. S obzirom na već izgubljeno vreme, nešto od planiranog ćemo morati da preskačemo, ali čekamo da stigne ostatak ekipe, pa ćemo da se dogovorimo. Ubrzo, stižu i oni.

Prvo ponudim vozaču Nive da popunimo onaj ’evropski izveštaj’, na šta on i pristaje. Sklanjamo vozila sa ulice, a ja ipak uzimam da detaljno pročitam papir koji sam potpisao kad sam preuzeo Q5. Lepo piše – u slučaju bilo kakve nesreće, odmah zovite policiju i nas. Pokušavam da dobijem čoveka u Porsche-u, ali, očekivano čovek je nedostupan. Pa fala bogu – pola sedam ujutro je! OK, šta da se radi – zovem policiju, i sad čekamo njih, s tim da svakih minut-dva pozivam čoveka iz Porsche-a. Sad mi je najvažnije šta će on da kaže. Auto je OK, ali ne znam da li će da traži da dovezemo auto do njih, da li uopšte možemo da nastavimo put... Dok čekamo policiju, nervoza raste. Posle nekog vremena (ne znam koliko, ali delovalo je duuuugoooo) zove me čovek iz Porsche-a – verovatno mu je stigla ’gomilica’ poruka o propuštenom pozivu. Nakon kraćeg razgovora, leptirići su opet tu – samo da sačekamo policiju (kad smo ih već zvali), i možemo da nastavimo. Ekipa u Qashqai-ju se uzvrpoljila na pumpi, i kažu, idu oni do Viminacijuma, pa ćemo tamo da se nadjemo. OK. Mi čekamo policiju, dočekujemo, završavamo s njima, Jajinci, kamerman, Elp – kafu moram da popijem. Srdjan i ja se čujemo oko uputstava za put do Viminacijuma, nekako se nesporazumevamo, i mi prvi stižemo tamo.

Već godinama slušam ljude koji su bili na ranijim karavanima po Staroj Planini. Muka mi je više bilo kako to propuštam. Kad je Stara u pitanju, naravno to je Mladja iz planinarskog društva Srebrna Glava – za neupućene - http://zaludan.blogspot.com/2010/05/izreka-kaze-boj-ne-bije-svijetlo-oruzje.html. I tako, objavi Mladja poziv na Karavan Stara Planina 2010 koji će se održati 28/29.8.2010. Zorana je naravno bila spremna, i krenula u organizaciju ’naše ekipe’, a ja sam krenuo da planiram nešto drugo. Elem, znao sam već tad (jul) da ove godine neću baš moći na odmor, i reših da to nadoknadim na neki način. Otići ću na Staru Planinu, ali ću posle da produžim na Uvac – da ispunim obećanje o ponovnom odlasku dato samom sebi, a i da probam tu ranije propuštenu vožnju čamcima. Lagano pravim plan. Put do Pirota – glupo je ići auto-putem. Pa ne idem na poslovni put! Plan me vodi do Viminacijuma, zatim kroz Djerdapsku klisuru – Golubac, Kapetan Mišin Breg, Kladovo, a onda put juga. Plan kaže da posle Stare planine, istog dana krećem put Uvca preko Kopaonika. Nije baš mali put za jedno popodne, ali šta sad... Taj ponedeljak, 30.08. planiram da se vozam sa Sreletom po Uvačkom jezeru, a posle kako god. Jedino ograničenje mi je da kući stignem do srede 01.09. da odvezem Anju u školu, i još važnije, Enu – prvi dan predškolske nastave. Imao sam neki plan i kako da sebi obezbedim neko 4x4 vozilo za ovu avanturicu, ali plan propada, i pitam Zoranu da li može da mi obezbedi vozilo koje mogu da vratim neki dan kasnije, odnosno u utorak 31.08. Naravno, kaže ona, ne brini. I nisam brinuo. A trebao sam. Negde tih dana kupio sam i bicikl, i posle jedne zajedničke vožnje Bata Lule svrati do mene. Kroz neobaveznu priču dodjemo do toga da on ne planira na Staru planinu jer mu je crk’o reduktor na Grandu. Iznenadjen, “nagovaram“ ga da ide sa nama (ekipa koju organizuje Auto Bild). To je naravno kratko trajalo, i on pristaje. Pričam mu i za moj plan produžene avanture za koji kažem da mi lepo došao saputnik, a i ako ga ne nadjem, idem sam. Neću ići sam. Kako je Lule značajno iskusniji od mene, tražim od njega predlog za put od Uvca. Kao iz topa ispaljuje Goliju. Kaže nije ni on nikad bio tamo, a usput nam je. Dogovoreno. Plan sad već broji oko 1,500 km za 5 dana. Nije loše. Bliži se dan polaska. K’o nevozna mlada zivkam Luleta svaki čas za po još neku glupost – je l’ pakuješ motornu testeru? A primus? Da l’ ja da nosim sekirče? Ti beše imaš gurtne za šlepovanje?... Do polaska se verovatno već zapitao da l’ je pogrešio što je pristao da ide samnom. Zorana je ispričala ’ostatku ekipe’ za naš plan puta, i oni se prijavljuju da idu sa nama putem do Pirota. Dva dana pre polaska Zorana javlja – ići ćeš Audijem Q5. OK. Srdjan je bio prilično izbedačen kad je saznao čime mi idemo, jer će oni (on, Jelena, Jovana i Dejan) morati da se zadovolje ’slabašnim Qashqai-jem’. E, Srki... Pokušao sam da mu objasnim da će u stvari oni imati bolji automobil, ali bezuspešno...nije mi verovao... Dan pre polaska odlazim u Porsche Ada da preuzmem Q5. Malo kasnije odlazim do Luleta da utovarimo sve njegove stvari. U medjuvremenu me Sale Veljković zvao da mi povezemo kamermana do Pirota. Naravno, nije problem, samo moramo da obratimo pažnju kako se pakujemo. Nakon ubacivanja Luletovih stvari, idem kući, ubacujem moje stvari, i sve je spremno za polazak. Nekoliko puta tokom dana čuo sam se sa Dejanom i Srdjanom, i dogovor je da se nadjemo na Elp pumpi na auto-putu oko 7 ujutro (dug je put do Pirota preko Kladova). Petak, ustajem u 5h. Po dogovoru, Lule zove u 5 i 15 da proveri da l’ sam ust’o. Lagano pijem kafu, i uz leptiriće u stomaku sedam u Q5 i krećem. Odavno nisam ustao tako rano, i već sam i zaboravio koliko je lepa letnja zora. Stižem do Luleta, on uskače i idemo dalje. Kamermana treba da pokupimo u Jajincima. Idemo Borskom ulicom uzbrdo prema Banjici. Autobus iz suprotnog pravca staje ispred pešačkog prelaza. Dve žene izlaze iz autobusa i, bez gledanja, odmah kreću da prelaze ulicu. U trenutku kad sam ’legao na kočnicu’ znao sam da Lada Niva iza nas (video sam je koji trenutak ranije u retrovizoru) nema šanse da zakoči takvom silinom, a Lule kaže da je video da sam se izbečio u retrovizor dok sam kočio. Udarac. DA LI JE MOGUĆE??? Jeste. Niva nije mogla da zakoči, i zakucala se u naš zadnji kraj. U deliću sekunde sve pada u vodu. Društvo nas čeka na Elpu. Kamerman u Jajincima. Planovi, telefonski pozivi, pozitivna nervoza...i sad ovo. Izlazimo iz kola da pogledamo posledice. Nije strašno.

Sorry za off Kepo, čoveče!!! Pa čime se ti baviš u životu kad imaš vremena i energije za sve ovo???? Svaka ti čast!

Par reči od ne-bajkera Mislim da je prvo i osnovno da se definitivno odlučite da li je nalepnica namenjena bajkerima za prepoznavanje, ili svima da prepoznaju bajkera. Elem, koliko sam ja shvatio, tema je počela sa idejom da se napravi nalepnica koja bi omogućavala medjusobno prepoznavanje bajkera kad su u kolima. Za tako nešto je forma u vidu saobraćajnog znaka potpuno nepotrebna. Bitno je da bude nešto prepoznatljivo bajkerima, ili, ako idete u tom pravcu, nešto prepoznatljivo bajkerima sa ovog foruma. S druge strane, ako je ideja da akcija bude uopšteno skretanje pažnje na bajkere (bezbednost i sl), forma saobraćajnog znaka jeste bitna, ali je još važnije kako sveukupno izgleda. Na mog Yuga još koliko danas popodne ide ona nalepnica "ja pazim na motocikliste" (još jednom - hvala Vlajko!), ali (u skladu sa onim što neko već spomenu) kako relativno skoro mislim da se ponovim, na nov auto nalepnica će moći da ide samo ako je zaista vrhunski dizajnirana.

Prvo da se razumemo - nije mi bitno, ali mislim da nešto pogrešno radiš, pa ako ti nekad stvarno zatreba možda budeš u problemu... Ne samo da 'ne radi' već više nema ni one raskrsnice. Samo mi se u 'temporary places' pojavio folder 'привремена места'. Probao sam nešto bezveze da ja uradim i snimim, i sve mi radi ok. E sad, ako ima još neko dokon, zamolio bih da pokuša da skine&otvori ovaj fajl, čisto da saznamo da l' ja imam gremline u kompu, ili ti nešto pogrešno radiš...

Prvo, za put - da to je taj. Što se tiče smeštaja - nisam siguran, ali mislim da uz Sjeničko jezero ne postoji ništa osim ovog kampa (zaštićen park - i oni su jedva dobili dozvolu). Naravno, u okolini ima sigurno, ali ne uz samo jezero - ukoliko je to uopšte bitno. Što se tiče 'vidjenja' kanjona Uvca - ako nemaš sa sobom nekog ko je već bio, teško ćeš sam naći mesto sa lepim pogledom - teren je prilično nepristupačan. Ako ti treba, mogu kasnije večeras da ti pošaljem i track log do jednog lepog vidikovca... Google Earth - mož' biti da sam ćorav (mada su mi djozluci na glavi), ai ja i dalje vidim samo jednu obeleženu tačku - 'Raskrsnica - Brzece'. ;D

Željko, ovaj .kmz (fajl za Google Earth) si malo omašio - tamo je samo raskrsnica u Brzeću ;D pa ću ovo malo komentara da dam na osnovu mape koju si postavio: Osim ako nemaš odredjen razlog da ideš uz Drinu, preporučujem da od Šapca odeš za Valjevo. Ne znam kakav je put Šabac-Valjevo, ali put Valjevo - Bajina Bašta je po meni jedan od najlepših puteva za vožnju u Srbiji (a znam da i mnogi bajkeri isto misle). Zatim, Sjeničko jezero - u zavisnosti od tačnog plana putovanja, na jezeru, otprilike baš tamo gde si ucrtao strelicu, postoji kamp. Mogu da ti dam telefon vlasnika pa da se organizuješ za vožnju čamcem po jezeru. Ja tamo stižem u nedelju uveče, i to nam je plan za ponedeljak... Toliko od mene... P.S. ja ću od petka do utorka preći cca 1,500 km sličnim krugom, ali u suprotnom smeru

Biće nas svakavih tamo ;D

Visestruko savrseno... Savrsene fotke Savrsene lokacije Savrseni prizori Savrseno...

Užas. Iskreno saučešće.

Verovao ili ne, ali to može biti software-ski problem. Moj drugar je skoro kupio novog Garmina i imao je slične probleme. Kako imam 'neke veze' u Infoteam-u (uvoznici Garmina) pobrinuo sam se da ga ozbiljno shvate. Drugar iz Infoteam-a mi je rekao da su rešili problem update-om softwarea. Ne tvrdim da je to, ali njemu je pomoglo...

Sve ima svoje, ali bahatost je zajednička skoro svima. Neke bahatosti su mi prihvatljive - kako reče Mikulanac, u Beogradu, bahatost je princip funkcionisanja. Ugrožavanje bezbednosti je već nešto drugo. Kad vozim po gradu, očekujem da će odnekud iskočiti pešak, pogotovo kad je gužva. Pre 10-tak godina sam 'podigao na haubu' jednog klinca na Kanarevom brdu (pretpostavljam da mu ništa nije bilo jer je pobegao pre nego što sam izašao iz kola) - to je bio pomenuti slučaj kad pešak ide ulicom, i ničim izazvan, bez gledanja, krene da pretrči na drugu stranu. 'Milion' puta sam naglo kočio, ili naglo menjao pravac da bih izbegao idiote, i to je, nažalost, tako. Što se tiče Ade mene ipak najviše nerviraju bajkeri koji voze pešačkom stazom (znate ona koja je zabranjena i za bicikliste). Jeste, ima debila i na nogama tamo gde im nije mesto, ali neko spomenu decu - imam dve ćerkice, i ne spadaju u grupu 'nepredvidivih' (i ja sam vrlo strog kad su pravila ponašanja 'u saobraćaju' u pitanju). Zamislite koliko su i one nepredvidive kad se na stazi predvidjenoj samo za pešake pred njima pojavi bicikl ili motor?? A ja još uvek ne tvrdim kako su 'svi bajkeri bahati'.

Živ bio! ;D

Samo Garminova mapa se zove SCG Route.

Ne, ne treba mi nego si napisao da si dobio SCG Route pa se začudih.

@pexon - uz Blueberry si na kartici dobio SCG Route (Garminovu mapu) ??

Dva puta ove nedelje sam baš ovo video - prvi put u ponedeljak, na drugom semaforu na ulasku u BG sa Ibarske (iz nekog razloga ovde relativno često vidjam i automobile i motore da to rade), i drugi put juče - Tošin bunar, semafor ka Bežanijskoj kosi. Ni ja ne razumem, ali daleko od toga da se ne dešava...

Nešto verujem da svi foto-aparati kupljeni u "originalnim pakovanjima" imaju nekakvu opciju za pravljenje panorama. Moj stari Olympus je imao foru da panorama može da radi samo sa originalnim Olympusovim karticama (skoro sam imao prilike da se igram sa novijim Olympusom, i ustanovio da im je to i dalje fora, ali ne znam da li važi za sve modele). Naravno, pričam o varijanti korišćenja Olympusovog softverskog režima slikanja. Slike uradjene na taj način softver na računaru (Olympus master - dolazi uz aparat) prepoznaje, i jednim klikom pravi panoramu sličnu Lalajkovoj. Skoro sam uzeo Nikona, i takodje dobio softver za panoramu (ArcSoft Panorama Maker), ali značajno bolji od Olympusovog. Takodje je neophodno slikati u 'panorama modu', ali je sam mod na aparatu neuporedivo lakši za korišćenje, a softver 'izbacuje' gotovu sliku. Moguće je čak napraviti i 360 stepeni u flashu ili .mov. Kako još uvek nisam imao prilke da se nešto mnogo igram s tim, evo primera s prozora, iz ruke (panorama od 7 slika, 180 stepeni vidnog polja): *EDIT: 'prelaz' u bojama na nebu je stvaran - u pitanju je kasno popodne, zapad je skroz desno

Ups

A kako si promašio stav 4 istog člana????? : Na putu na kome postoje najmanje dve saobraćajne trake namenjene za saobraćaj vozila u istom smeru, na kome su kolone vozila, brže kretanje vozila u jednoj traci od kretanja vozila u drugoj traci ne smatra se preticanjem. Elem, u Srbiji, na putu sa više traka za isti smer ne postoji preticanje.

Ma nije mi do brisanja, nego ni gorivo neće da sipaju, a nema uvek onih pvc rukavica...

Mora da voziš, u najmanju ruku, pristojan automobil! Elem, jeste, u pitanju je ELP. Moja firma ima ugovor sa njima, i korsitimo njihove kartice, pa ja samim tim sipam iskjučivo na njihovim pumpama. Igrom slučaja,pored mog prometala (krš na slici levo koji još gore izgleda uživo) dolazim u situaciju da vozim razne automobile, i na ELP-u imam osetno drugačiji tretman u zavisnosti od vrednosti automobila kojim dodjem. Kad dodjem nečim novim (minimum 25,000 EUR) uvek se nadje neki fin mladić koji pritrči i obavi sve što si i ti naveo, mada moram priznati da mi se nikad nije desilo da odbiju bakšiš. Medjutim, kad dodjem mojim kršem, izuzetno retko mi neko uopšte pridje, a kamoli da mi obriše nešto na 'kolima'. Samo jedan momak mi je i rekao da me se seća 'od ranije, i da zna da uvek sipam do vrha bez obzira šta vozim'. Čak mi se vrlo redovno dešava da kad neko sa skupljim kolima stane kad i ja, mene iskuliraju (bukvalno stoje dvojica-trojica), a u 'bolji auto' oni sipaju - često i duplo manje od onoga što ja sipam, ali njima nije bitno...

Sve radi. Za detaljnije informacije možemo na pp. Ne bih da me optuže za reklamiranje ;D